• Krivicno pravo - skripta

  • Sve o pravosudnom ispitu u Bosni i Hercegovini
Sve o pravosudnom ispitu u Bosni i Hercegovini
 #99  Postao/la legalis
 
KRIVIĈNO MATERIJALNO PRAVO ....... 3. str. KRIVIĈNO PROCESNO PRAVO ............... 102. str.


KRIVIĈ N O MAT E R IJ AL N O P R AV O P R E D S T AV LJA sistem pravnih
p ro p i sa ko jim d rţa va , ra d i svo j e kri vi ĉn o p ra vn e za šti te , o d re Ċ u j e kri vi ĉn a d j el a i
n j i h o ve u ĉi ni o ce , te p ro p i su j e sa n kci j e p re m a tim u ĉi n i o ci m a .
K ri vi ĉn o m a te ri j a ln o p ra vo , u o d n o su n a kri vi ĉn o procesno pravo,
o m o g u ća va d a se j e d a n kri vi ĉni d o g a Ċ a j fo rm i ra u kri vi ĉn u stva r k ao predmet
kri vi ĉn o g po stu p ka , p a se m o ţe re ći d a j e kri vi ĉn o m a te rij a l n o p ra vo p re tp o sta vka
kri vi ĉn o m p ro ce sn om p ra vu .

ZNAĈ E NJ E IZRA ZA


Teritorija Federacije je kop ne na teritorija , obalno more i vo d e ne p o vrši ne u n u ta r granica FBiH, te zra čni p ro sto r na d nji ma .
Dijete je , u smi sl u o vo g za ko na , o so b a ko ja ni je na vrši la če t r na e st g o d i na ţi vo ta
– dijete ni je k ri vi č no o d g o vo r no, t j. ne p o d li je ţe k ri vi č no -pra vno j odgo vornosti.
Malolje tnik je, u smi sl u o vo g za ko na , o so b a ko ja ni je na vrši la 18 go d i na ţi vo ta .
U d ruţ e n je je b i lo ko ji o b li k ud r u ţi va n ja tri i li vi še o so b a .
V iš e o s o b a je na jma n je d vi je o so b e i li vi še nji h. Skupina ljudi je na j ma n je p e t o so b a i li vi še n ji h.
Grupa ljudi je ud r u ţe nje o d na jma n je tri o so b e ko je s u p o ve za ne ra d i tra j no g ,
p o no vl je no g i li p o vre me no g či nje n ja kri vi čni h d je la , p ri če mu s va ka o d ti h o so b a
uče st vu je u uči nje n j u kri vi čno g d je la .
Organiz irana grupa ljudi je g rupa ljudi koja je formirana (nije nas tala spo nta no ),
ra d i i zra vno s li je d e će g uči n je nja k ri vi č no g d je la , či ji čla no vi ne mo ra j u i ma ti
fo rma l no o d re Ď e ne ulo g e , ko ja ne mo ra i ma ti s li je d č la ns t va ni ti ra zvi je n u
organi zaciju.
Zlo ĉ in a ĉ k a o rg a n iz a c ija je orga nizira na grupa ljudi od najma nje tri osobe, koja
p o sto ji ne ko vri je me , d je l u j ući u ci l j u uči n je nja je d no g i li vi še k ri vi č ni h d je la za
ko ja se p o za ko n u mo ţe i zre ći ka zna za t vo ra t ri g o d in e il i te ţ a k a z n a .
Tajna F e d e ra ci je , ka nto na , g ra d a i o p ći ne je p o d a ta k i li i sp ra va ko ja je za ko no m,
drugim p ropiso m i li o p ći m a kto m na d le ţno g ti je la d o ne se ni m na o sno vu za ko na ,
o d re Ď e na ta j no m F e d e ra ci je , ka nto na , g ra d a i li o p ći ne , či ji m b i o tk ri va n je m
na st up i le šte t ne p o sl je d i ce za F e d e ra ci ju , ka nto n , g ra d i o p ći n u.
Vojna tajna je podatak ili ispra va ko ja je zako nom, drugim propisom i li aktom
na d le ţno g o rg a na F e d e ra ci je , do nese nim na os no vu zako na, p ro g la še na vo j no m tajnom.
S lu ţ b en a ta jn a je p o d a ta k i li i sp ra va ko ja je za ko no m, d r ug i m p ro p i so m i li o p ći m
a kto m na d le ţne i nsti t uci je u F e d e ra ci ji , ka n to n u , g ra d u i o p ći ni do nesenim na
o sno vu za ko na p ro g la še na sl u ţb e no m ta jno m.
Poslovna tajna je p o d a ta k i li i sp ra va ko ja je za ko no m , d r ug i m p ro p i so m i li o p ći m
a kto m p ri vre d no g d r uš t va , us ta no ve i li d r ug e p ra vne o so b e o d re Ď e n a poslo vnom tajnom, a ko ja preds ta vlja proi zvodnu ta jnu , re zu lta te i st ra ţi va čko g i li
ko nst ruk ci jsko g ra d a , te d r ug i p o d a ta k zb o g či je g b i p ri o p ća va nja ne o vla šte no j
o so b i mo g le na st up i ti šte t ne p o sl je d i ce za nje zi ne p ri vre d ne i nte re se . Profesionalna tajna je p o d a ta k o o so b no m i li o b i te l jsko m ţi vo tu st ra na ka k oji saznaju odvjetnici, bra nite lji, notari, doktori medicine, dokto ri stoma tologije, primalje /babice/ ili drugi zdra vs tve ni djela tnici, psiho lozi, dje latnici stara nja,


vjerski ispovjednici i druge osobe u oba vljanju s vog zvanja.
Isprava je s vaki pred met ko ji je p o d o b a n i li o d re Ď e n d a s l u ţi ka o d o ka z ka k ve
či nje ni ce ko ja je o d zna č aja za pra vne od nose.
Pokretnina je i s vaka proi zvede na ili sk uplje na e nergija za da vanje s vjetlosti,
topline ili kreta nja, te tele fonski i d rugi impulsi.
Izra ţa va n j e u j e d n o m g ra m a ti ĉkom ro d u , m u ško m i li ţe n sko m , u kl j u ĉu j e o b a
ro d a fi zi ĉki h o so b a .

ŠT A Ĉ INI K RIV IĈ NO ZAK O NO D AVST V O U B IH

K riv iĉ n o z a k o n od av s tv o u n a š o j z e mlji s a ĉ in ja v a ju :

1. K ri vi čni za ko n B i H, F B i H, RS i B D ;
2. D rug i za ko ni B i H, E nti te ta i B rčko d i stri kta , ko ji ma su e ve ntualno
p ro p i sa na kri vi č na d je la (u s vi m o vi m za ko ni ma ko ji či ne d o p u nsko
kri vi čno za ko no d a vst vo , ka zne i d rug e mje re mo g u se p ro p i si va ti u sk la d u sa odredbama siste msko g k ri vi č no g za ko no d a vs t va );
3. U ši re m smi slu , o vd je se ub ra ja j u K ri vi čni p ro ce sni za ko ni (ZKP BiH, FBiH,
RS i B D ) i Za ko n o i zvrše nj u kri vi čni h sa nkci ja ;
4. P o se b no kri vi čno za ko no d a vst vo ( npr. Zako n o ra vnopra vnosti spolo va i
sl.), ko je mo ra b i ti u sk la d u sa kri vi č ni m za ko ni ma u p o g le d u uslo va
o d g o vo r no sti i ka ţnji vo sti .

NAĈ E L O L EG IT IM IT ET A (osnov zakonitosti)

Os n o v a i g ra n ic e k riv iĉ n o p ra v n e p rin u d e

K riv iĉ n a d je la i k riv iĉ n o p ra v n e s a n k c ije p ro p is u ju s e s a mo z a on a
p o n a š a n ja k o jima s e tako u g ro ţa v a ju ili p o v r je Ċ u ju l iĉ n e slobode i prava
ĉ o v je k a , te d ru g a p ra v a i d ru š tv e n e v r ije d n o s ti z a ja mĉ e n e i z a š tić e n e
U s ta v o m i me Ċ u n a ro d n im p ra v o m , d a s e n jih o v a z a š tita n e b i mo g la ostvariti b e z k riv iĉ n o pravne prinude.
P ro p i si va nj e kri vi ĉn ih d j e l a i vrste i m j e re kri vi ĉn o p ra vni h sa n kci j a za sn i va
se n a n u ţn o s ti p ri m j e n e kri vi ĉn o p ra vn e p ri n u d e i nj e n o j ra zm j e rn o sti j a ĉi ni
o p a sn o sti za o so b n e sl o b o d e i p ra va ĉo vj e ka , te d ru g e o sn o vn e vri j e d n o sti .

NAĈ E L O ZAK O NIT OST I

Ovo na če lo p o s to ji u ma te ri ja l no m i p ro ce s no m s mi sl u.

1. U ma te ri ja ln o m s m is lu o v o n a ĉ e lo ima 2 a s p e k ta z n a ĉ e n ja :

a) d a s e k riv iĉ n a d je la i k riv iĉ n o-pravne sankcije z a ta djela mogu
p ro p is iv a ti s a mo z a k o n o m, a n e p ro p is ima n iţ e p ra v n e s n a g e .


b) da se nikome ne moţ e iz re ć i sankcija z a djelo ako ono, p rije n e g o š to
je u ĉ in je n o , u z a k o n u n ije p ro p is a n o k a o k riv iĉ n o d je lo i z a k o je u
z akonu nije propisana sankcija.

2. U p ro ce sno m smi sl u o vo na če lo je p ro p i sa no ZK P F B i H – „Princip zako nitosti“:
„P ra vi l a u tvrĊ e n a o vi m za ko n o m tre b a j u o si g u ra ti d a n i ko n e vi n n e b u d e
o su Ċ e n , a d a se u ĉi n i te l ju i zre kn e kri vi ĉn o p ra vn a sa n kci j a p od u sl o vim a koj e
p re d vi Ċ a K Z F BiH, drugi zakoni Federacije, zakoni kantona i zakoni BiH u kojima
su p ro p i sa n a kri vi ĉn a d j e l a i n a o sn o vu za ko n o m p ro p i sa n o g p o stu p ka .
P ri j e d o n o še n j a p ra vom o ćn e p re su d e o su m nj i ĉen i , o d n osno o p tu ţe n i
m o ţe b i ti o g ra n i ĉe n u svo j o j sl o b o di i d r ugim pravima, samo pod uslovima
propisnim zakonom.
K ri vi ĉn o p ra vn u san kci j u m o ţe u ĉi ni te l j u kri vi ĉn o g d j el a i zre ći sam o
n a d l e ţn i su d , o d n o sn o su d ko m e j e S u d B i H p re n i o vo Ċ e nj e p o stu p ka , u postupku koji je pokrenut i proveden po ovom zakonu“.

VREMENSKO VAŢENJE KRIV. ZAKONA
(obavezna primjena blaţeg zakona)

P re ma u ĉ in ite lju k r iv iĉ n o g d je la p rim je n ju je s e z a k o n k o ji je b io n a
s n a z i u v rije me u ĉ in je n ja k riv iĉ n o g d je la . Dakle, vrijedi princip da nema retroaktivne primjene propisa.
Ak o s e p o s lije u ĉ in je n ja k riv iĉ n o g d je la z a k on je d n o m ili v iš e p u ta
iz mje n i, p ri mi je n it ć e s e z a k o n k o ji je b la ţ i z a u ĉ in ite l ja . U toj situaciji,
mo g uće je d a b ud e p ri m je nje n no vi i li sta ri za ko n , u za vi s no sti o d to g a ko ji je o d
nji h b la ţi .
U z a k o n u n is u iz riĉ ito p ro p is a n i k rite rij i po kojima se ocjenjuje koji je
z a k on b laţ i z a u ĉ in io c a u s v a ko m k o n k re tn o m s lu ĉ a ju , me Ċ u tim sudska
p ra k s a i te o rija s u u tv rd il i o d re Ċ e n e k rite ri je n a o s n o v u k o jih s e u tv rĊ u je
k o ji je z a k o n b la ţ i, a to s u :

1. o s n o v n i k rite rij je o n a j k o ji p re d v iĊ a d a je b la ţ i o n a j k riv iĉ n i z a k o n k o ji
k o n k re tn o p o n a š a n je u o p š te n e p ro p is u je k a o k riv iĉ n o d je lo
(npr. u ranijem kriv. zakonodavstvu postojalo je kriv. djelo kockanje, uvreda,
ve ći b ro j kri v. d j e la p ro ti v o ru ţa n i h sn a g a . M e Ċ u ti m , ta d j e la i j o š ne ka u
va ţe će m K Z su d e krim i ni sa n a sl .); Ovo j e kl j u ĉni kri te rij za u tvrĊ i va n j e ko ji j e
za ko n b l a ţi i u ko l i ko se p ri m j e n i n a ko n kre tn o m sl u ĉaj , n e m a p o tre b e za
u tvrĊ i va n j e o sta l i h kri te ri j a .
2. b la ţ i je o n a j k riv iĉ n i z a k o n k o ji p ro p is u je o d re Ċ e n o d je lo k a o k riv iĉ n o djelo, a li isklju ĉ u je k riv iĉ n u o d g o v o rn o s t i k riv iĉ n o g o n je n je ;
(npr. OSL p ro va l i u tu Ċ i sta n ra d i h va ta nj a u ĉi n i o ca kri v i ĉn og d je l a n e će
kri vi ĉn o o d g o va ra ti j e r j e to u ĉi n i o u vrše n j u sl u ţb e n e ra d n j e );
3. b la ţ i je o n a j z a k o n k o ji p re d v iĊ a mo g u ć n o s t o s lo b a Ċ a n ja o d k a z n e i li
iz ric a n ja b la ţ e v rs te k a z n e ili ma n je m je re k a z n e


(npr. ko d kri vi ĉn o g d j e l a kra Ċ e bl a ţi j e va ţe ći za ko n j e r p o sto j i m o g u ćn o st
i zri ca n j a b l a ţe ka zn e );
4. b la ţ i je o n a j k riv iĉ n i z a k o n k o ji n e p re d v iĊ a iz ric a n je s p o red n e k azn e ili mjere bez bjednosti;
5. b la ţ i je o n a j k r iv iĉ n i z a k o n k o ji p re d v iĊ a š ire mo g u ć n o s ti z a iz ric a n je uslovne osude ili b la ţ e k a ţn ja v a n je z a p o k u š a j o d re Ď e no g kri vi č no g d je la .

K a k o s e p rimje n ju je b la ţ i z a k o n ?

B la ţ i z a k o n se p rimje n ju je u o d n o s u n a k on k re tn o d je lo i k o n k re t nog
u ĉ in o c a , a n e apstraktno. D a kle , a na li zo m p re t ho d ni h kri te ri ja se u t vrĎ uje ka ko
se ti zako ni odnose na ko nkret nog uči ni o ca .
B la ţ i z a k o n mo ra s e p rimje n iti u c je lo s ti, a n e p a rc ija ln o i li kombinovano sa drugim z akonima.
B la ţ i z a ko n mo ra s e p rimje n iti d o p ra v o s n aţ no s ti presude. Iz uz etno,
a k o je p o v o do m p ra v n ih lije k o v a (ţ a lb a ili p o n a v lja n je p o s tu p k a ) p re s ud a
u k in u ta i o d re Ċ e n o n o vo s u Ċ en je , b la ţ i z ak o n s e mo ra p rimje n it i i u to j
situaciji. Ovo i z ra zl o g a što vi še n e p o sto ji p ra vo sn a ţn a p re su d a i su Ċ e nj e
p o ĉi n j e i sp o ĉe tk a.
A ko ni je i sp o što va n o va j p ri nci p t j, a ko je s ud p ri mje ni o stro ţi ji za ko n,
p o sto ja će p o vre d a k ri vi č no g za ko na .

K RIV IĈ NE S ANK C IJ E

V rs te k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija s u :

1. Kaz ne
a) zatvo r i dugotrajni zatvor
b) m a l ol j e tn i ĉki za tvo r
c) n o vĉa n a ka zn a

2. mjere upoz orenja
a) sudska opomena
b) uslovna osuda

3. mjere bez bjednosti
a) o b a ve zn o p si h i j a tri j sko l ij e ĉe nj e (n a sl o b o d i )
b) o b a ve zn o l i j e ĉe n j e o d o vi sn o sti
c) za b ra n a v rše n j a p o zi va , aktivnosti ili funkcije
d) zabrana upravljanja motornim vozilom
e) oduzimanje predmeta

4. odgojne mjere (primje njuju se p rema maloljetn. uz odgojne preporuke)
a) disciplinske mjere
b) m j e re p o j a ĉa no g n a d zo ra
c) zavodske mjere


P o re d n a v e d e n ih k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija , z a k o n p o zn a je jo š d v ije
mje re k o je n e s p a d a ju u k r iv iĉ n e s a n k c ije , a to s u :

1. R a d z a o p š te d ob ro n a s lo bo d i (spada u red novih, alternativnih sankcija, koja je sui-generis mjera, a nalazi se negdje i zm e Ċ u ka zn e i uslovne osude, kao mjere upozorenja) i
2. Odgojne preporuke (i zri ĉu se m a l olj e tn i cim a , b e z vo Ċ e n j a kri v . pos tupka)

S v rh a k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija :
1. generalna prevencija - preventivni uticaj na druge d a p o štu j u p ra vni sistem i ne ĉi n e kri vi ĉn a d j el a , a p o sti ţe se i n fo rm i sa n j em j a vn o sti o
vo Ċ e n j u kri vi ĉni h p o stu p a ka i i zri ca n j u sa n kci j a ;
2. specijalna prevencija - sprje ĉa va n j e u ĉi n i te lj a d a u ĉi n i kri vi ĉn a dj ela i
podsticanje njegovog preodgoja.

Is k lju ĉ e n je p r imje n e k riv iĉ n o g z a k o n o d a v s tv a u F e d e ra c iji BiH prema djec i

K ri vi čno za ko no d a vst vo ne p ri mje n j uje se p re ma d je te t u ko je u vri je me
uči n je nja kri vi čno g d je la ni je na vrši lo 1 4 g o d i na ţi vo ta .

ZAST ARJELOST

Zastarjelost kriviĉnog gonjenja

Za s ta rje lo s t k riv iĉ n o g g o n je n ja je institut koji podraz umjeva
p re s ta n a k o v la š te n ja d rţ a v n ih o rg a n a z a p re duz ima n je k riv iĉ n o g g o n je n ja iz raz loga p ro te k a o d re Ċ e n og v re me n skog perioda.
Zastarje lost n ije na dispoz iciji s tranaka, tj. nastupa bez ob zira na volju
u ĉi n i o ca i n i ko se n e m o ţe o d re ći zas tare!
Rokovi z astarjelosti z a v is e o d te ţ in e k riv iĉ n o g d je la i p ro p is a n e kaz ne, pa se kriviĉno gonjenje ne moţe poduzeti kad od uĉinjenja kriviĉnog djela
protekne:
1. 35 god. - za KD s propisanom ka znom dugotrajnog z atvora;
2. 20 god. - za KD s propisanom ka znom z atvora preko 10 god.;
3. 15 god. - za KD s propisanom ka znom z atvora preko 5 god.;
4. 10 god. - za KD s propisanom ka znom z atvora preko 3 god.;
5. 5 god. - za KD s propisanom ka znom z atvora preko 1 god.;
6. 3 god. - za KD s propisanom k a z n o m za tv o ra d o 1 g od . ili n o v ĉ a n o m kaz nom.
Ako je za KD p ro p i sa n o vi še ka zn i , ro k za sta rj e l o sti o d re Ċ u j e se p o
n a j te ţo j .
Postoji rela tivna i apsolutna z astarjelost:
a) relativna z astarjelost - nas tupa kada proteknu gore navedeni zasta rn i ro ko vi u tvrĊ e n i p re m a p ro p i sa n o j ka zn i .
b) apsolutna zastarjelost - nastupa kada pro tekne duplo vrijeme
p re d vi Ċ e n o za re l a ti vn u za sta rj e l o st.




Zastarijevanje k riv iĉ n o g g o n je n ja p o ĉ in je o d d a n a ka d je k riv iĉ n o
d je lo u ĉ in je n o , b e z o bz ira je l i p o z n a t iz v rš ilac KD. OBUSTAVA ZASTARJELOSTI

Obustava z astarjelosti nastupa z bog neke z akonske tj. pravne smetnje (npr. p o sl a n i ĉki i m un i te t, d u še vn o o b o lj e n j e u ĉi ni o ca , p o stu p a k ekstradicije i sl.)
U takvoj situaciji kriv iĉ n o g o n je n je n e moţ e o tp o ĉ e ti, a a k o je
o tp o ĉ e lo n e mo ţ e s e p ro d uţ iti.
Kada prestane z akonska smetnja tok, z astarjevanja se nastavlja , pri
ĉ e mu s e u rok z a s ta rje v a n ja u ra ĉ u n a v a v rije me k o je je p ro te k lo d o
obustave z astarjevanja.
Zastarjelost se obustavlja samo u odnosu na ono lice na koje se odnose
p ra vn e sm e tn j e , a n e u ti ĉe n a d ru g e sa u ĉe sn i ke .

PREKID ZASTARJELOSTI

Prekid zastarjelosti znaĉi nastupanje takve okolnosti usljed koje je z austavljen tok z astarjelosti, tako da sa svakim prekidom z astarijevanje
p o ĉ in je p o n o v no te ć i. K o d p re k i da z astarjelosti vrijeme koje je proteklo ne
u ra ĉ u n a v a s e u v rije me z a s ta rje v a n ja , v e ć z a s ta rje v a n je p o ĉ in je izn o v a i
mo ţ e tra ja ti s v e d o n a s tu p a n ja a p s o lu tn e z a s ta rje lo s ti .
Prekid z astarjelosti nastupa (zastarijevanje se prekida) u 2 s lu ĉ a ja :
1. preduz iman je m s v a k e p ro c e s n e rad n je o d s tra n e s u d a ili tu ţ io c a , k o ja
s e p re d uz ima ra d i g o n je n ja u ĉ in io c a z b o g u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la .
Radnje ovl a šte n o g sl u ţb e n o g lica prije pokretanja krivi ĉn og postupka nemaju karakter p rocesnih radnji i ne dovode do prekida zas tarjelosti.
2. k a d a u ĉ in ila c u v rije me tra ja n ja z a s ta rje lo s t i u ĉ in i is to ta k o te š k o i li te ţ e
kriviĉ n o djelo .

Za s ta rje lo s t iz v rš e n ja k a z n e /k riv iĉ n o -pravne sankcije

Za s ta rje lo s t iz v rš e n ja k a z n e /k riv iĉ n o -pravne sankcije je institut koji podraz umjeva prestana k o v la š te n ja n a d le ţ n ih o rg a n a z a p re d uz ima n je
iz v rš e n ja p ra v o s naţ n o iz re ĉ e n e kaz n e /k riv iĉ n o -pravne sankcije, iz raz loga
p ro te k a o d re Ċ e n o g v re me n s k o g p e rio d a .
Za s ta rje lo s t iz v rš e n ja k az n e /k riv iĉ n o -pravne sankcije nastaje istekom
o d re Ċ e n o g v re me n a o d d o n oš e n ja p ra v o mo ć n e p re s u d e .
N a za sta rj e l o st i zvrše n j a ka zn e p ri m j e n j uj u se i sti ro ko vi ka o i ko d
za sta rj e l o sti kri vi ĉn o g g o n j e nj a .

Za s ta rje lo s t iz v rš e n ja s p o re d n e k a zn e i mje ra bez bjednosti

 Z a sta rj e l o st i zvrše n j a n o v ĉa n e k a zn e kao sporedne ka zne nastupa kad proteknu 2 god. o d d a n a p ra vo sn a ţn o sti p re su d e ko j o m j e ta ka zn a i zre ĉe n a .


 Z a sta rj e l o st i zvrše n j a mj e ra bezbjednosti: 1. o b a ve zn o p sih i ja tri j sko li j e ĉe n j e, 2. o b a ve zn o l i j e ĉe n j e od ovisnosti i 3. oduzimanje predmeta nastupa kad protekne 5 god. od dana pravo sn a ţn o sti o d l u ke ko j o m su te m j e re i zre ĉe n e .
 Z a sta rj e l o st i zvrše n j a mjera bezbjednosti: 1. za b ra n e vrše n j a p o zi va ,
aktivnosti ili funkcije i 2. zabrane upravljanja motornim vozilom nastupa kad protekne onoliko vremena koliko je sud odredio za trajanje te mjere.

K ri vi ĉn o g o nj e n j e i i zvrše n j e ka zn e n e za sta ri j e va za kri vi ĉn a d j e l a za ko j a
p o m e Ċ u n a ro d n om p ra vu za s ta rj e l o st n e m o ţe n a stu p i ti (ratni zl o ĉi n i).
Generalno, pitanje z astare je materijalno-pravno pitanje, na koje sud
p a z i po s luţ b e n o j duţ n o s ti. K a da sud utvrdi da je nastupila z astara,
d o n ije ć e OD B IJ AJ U Ć U P R E SU D U !

K RIV IĈ NO DJ EL O

Kriviĉno djelo (Član 21.)

K riv iĉ n o d je lo je ono djelo k o je k u mu la tiv n o ima s v e s lije d e ć e elemente:
a) da je protivpravno dje lo
b) da je z akonom propisano kao kriviĉ n o d je lo ,
c) z a k o je je z a k o n o m p ro p is a n a k riv iĉ n o p ra v n a s a n k c ija i
d) ĉ ija s u o b i lje ţ ja p ro p is a n a z a k o n o m .

a) P ro tiv p ra v n o s t k a o e le me n t k riv iĉ n o g d je la

P ro tiv p ra v n o s t z n a ĉ i d a je o d re Ċ e n o p o n a š a n je u s u p ro tn o s ti s a poz itivnim normama pravnog poretka. To su o n a p ro tiv p ra v n a p on a š a n ja
p o je d in c a k o ja z n a ĉ e n a p a d ili u g ro ţ a v a n je n a jv a ţ n ijih d ru š tv e n ih o d n o s a .
M e Ċ u tim , p ra vn i p o re d a k d o zvo l j a va u o d re Ċ e n i m si tu a cij am a i p o d
o d re Ċ e n i m u slo vim a p o sto j a n j e n e ko g o sn o va ko ji i sklj u ĉu j e p ro ti vp ra vn o st.
U k riv iĉ n o m ma te ri ja ln o m z a k o n u p ro tiv p ra v n o s t is k lju ĉ u je :
1) d je lo ma lo g z n a ĉ a ja ,
2) n u ţn a o d b ra n a i
3) k ra jn ja n u ţ d a .

U kri vi ĉn om p ro ce sn om p ra vu o sn o v i skl ju ĉe n j a p ro ti vp ra vn o sti p o sto j i u
sl u ĉa j e vi m a : li še n j a slo b o d e u ĉi ni o ca kri v i ĉn o g dj e l a , o d re Ċ i va nj a p ri tvo ra ,
vrše nja pretresa i dr. NareĎenje pretpostavljenog ne isključuje protivpravnost.

b) i c) P ro p is a n o s t k riv iĉ n o g d je la u z a k o n u k a o e le me n at k riv iĉ n o g djela (princip z akonitosti) i propisanost sankcije

U materijalnom smislu ova j e le me n a t k r iv iĉ n o g d je la z n a ĉ i d a se
k riv iĉ n a d je la i k riv iĉ n e s a n k c ije z a ta d je la mo g u p rop is iv a ti s a mo z akonom, a n e p ro p is ima n iţ e p ra v n e s n a g e .


D ru g i a s p e k t o vo g na ĉ e la z n a ĉ i d a s e n ik o me n e moţ e iz re ć i sankcija z a djelo ako ono, p rije n e g o š to je u ĉ in je n o , u z a k o n u n ije bilo propisano
k a o k riv iĉ n o d je lo i z a k o je u z a k o n u n ije p ro p is a n a s a n k c ija .

d) Ob i lje ţ ja k r iv iĉ n o g d je la (b ić e k riv iĉ n o g d je la )

Okolnosti koje o d re Ċ e n o p o n a š a n je k a ra k te riš u k a o k riv iĉ n o d je lo
n a z iv a ju s e o b ilje ţ jima , odnosno e le me n tima b ić a k riv iĉ n o g d je la .
S ob zi ro m n a p ri ro d u p o j e di n i h d j el a , sva ko d j el o i m a o d re Ċ e n e e l em e n te
ko j i ĉi n e b i će to g kri vi ĉn o g d j el a .
Bi će k riv i ĉn o g dje la je s k u p s v ih bitnih, posebnih elemenata je dnog
k riv i ĉn o g d je la !
D a b i d je lo b ilo s v rš e n o mo ra ju b i ti o s tv a re n a s v a n je g o v a o b ilje ţ ja .
Osta l a o b i l j e ţj a sl u ţe za b l i ţe o zn a ĉa va n j e ka ţn j i vo g p o n a ša n j a i p o
p o tre b i za ra zg ra n i ĉe n j e o d d ru g i h sro d n i h kri vi ĉn i h d j e l a .
(Npr. ko d kri vi ĉn o g dj e l a kra Ċ e bi tn a o b il j e ţj a su : 1. d a se ra d i o tu Ċ o j p o kre tn o j stvari, 2. da se ta stvar oduzima i 3. d a se to ĉi n i u n am j e ri p ri b a vl j a nj a
protivpravne imovinske koristi.
K ri vi ĉn o dj e l o te ške kra Ċ e sa d rţi sva o va o bi l je ţj a , a l i i d od a tn o o b i lj e ţj e u
p o g l e d u n a ĉin a i zvrše n j a kra Ċ e npr. d a se kra Ċ a v rši o b i j a n je m il i p ro va lj i van j em zatvo renih prosto ra , d a se kra Ċ a vrši u vri j e m e e l em e n ta rn i h n e p o go d a /poplave, zemljotresi itd/. P re m a to m e , p o o vi m d o d a tn i m o b i lj e ţj i ma o vo d j e l o se ra zl i ku j e
o d kri vi ĉn o g d j e l a kra Ċ e .
Kriviĉno djelo ubistva sastoji se u tome da uĉinilac lišava ţivota drugo lice.
MeĊutim, ako se to lišavanje vrši iz nacionalnih, vjerskih ili rasnih pobuda, na okrutan naĉin, iz bezobzirne osvete i sliĉno, radiće se o teškim sluĉajevima ubistva koji su zaprijeĉeni stroţijom kaznom.

R a d n ja iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la (Na ĉ in u ĉ in je n ja k riv iĉ n o g d je la )

R a d n ja iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la je o n a ra d n ja k o jo m s e izv rš a v a
k riv iĉ n o d je lo i k o ja je u o p is u k riv iĉ n o g d je la o z n aĉ e n a k ao ra d n ja
iz v rš e n ja . Npr. ko d kri v. d j e l a kra Ċ e ra d n j a se sa sto j i u o d u zi m a n j u tu Ċ e pokretne stvari, a kod ubistva radn j a se sa sto j i u l i ša va n j u ţi vo ta d ru g o g l i ca .
K o d n e k ih k riv iĉ n ih d je la ra d n ja iz v rš e n ja s e s a s to ji o d d v i je i li v iš e
ra d n ji, k o je mo g u b i ti o d re Ċ e n e k u mu la t iv n o i li a lte rn a t iv n o :
1. kumulativno - g d je s e ra d n ja iz v rš en ja s a s to ji s e o d dv ije d je la tn o s ti i
gd je je z a p o s to ja n je k riv iĉ n o g d je la n uţ n o d a s u k u mu la tiv n o ostvarene obje navedene radnje tz v. kumulativne dis po zicije.
Npr. kod kriv . dje la „ra zb o jn iš tv o“, radnje su upotreba sile i oduzimanje
tu Ċ e p o kre tn e stva ri . K o d ta kvi h kri vi ĉni h dj e l a o b j e te ra dnje ulaze u
sa sta v i zvrše n j a kri vi ĉn o g d j el a i nj i ho vim p re d u zi m a nj em o stva ru j e se
kri vi ĉn o d j el o . K o d o vih d j el a p re d u zi m a nj e m sam o j e d n e ra d n j e ne će se
ra d i ti o svrše n o m kri vi ĉn o m d j el u , n p r. u p o tre b a si l e , ve ć o p o ku ša j u kri vi .
d j e l a ra zb o j n i štva .
2. alternativno - g d je s e ra d n ja iz v rš e n ja s a s to ji o d d v ije il i v iš e
d je la tn o s ti ta k o d a je k riv iĉ n o d je lo iz v rš e no p re d uz ima n je m b ilo k o je


od propisanih radnji tz v. alternativne dis po zicije. Ukoliko su ostvarene
sve ra d n j e , ra d i t će se o ku m u l a cij i ra d n ji , što se m o ţe u ze ti u o b zi r ka o
o te ţa va j u ća o ko l n o st ko d o d m j e ra va n j a ka zn e .
Npr. kod kriv . dje la krivotvorenje isprave , ra d n j a i zvrše n j a j e o d re Ċ e n a
a l te rn a ti vn o , p a se d j el o m o ţe i zvrši ti p ra vl j en j em l a ţn e i sp ra ve i li
n a b a vl j a nj em il i u p o tre b o m l a ţn e i sp ra ve . Izvrše n j e m d j el a n a b il o koj i o d o vi h
n a ĉi n a tj . i sp u n j a va n j em b il o ko j e a l te rn a ci je , d j e l o j e i zvrše n o .

Blanketne dispoz icije

To s u n e p o tp u n e ili o k v i rn e d is p o z ic ije u k r iv iĉ n o m z a k o n u k o je s u same z a sebe neprimjenjive bez uz imanja u obz ir drugog prop isa na koji one u p u ć u ju .
D a b i s e u ta k v im s lu ĉ a je v ima mo g lo u tv rd iti d a l i je u p ita n ju
k riv iĉ n o d je lo il i n e , n u ţ n o je k o n su lto v a ti p ro p is e n a k o je s e ta b la n k e tn a
d is p o z ic ija o d n o s i i te k ta d a ć e mo b iti u mo g u ć n o s ti u tv rd i ti d a li u
k o n k re tn o m p o n a š a n ju p o s to je e le me n ti k r iv iĉ n o g d je la .
B l a n ke tn e d i sp o zi ci je u kri vi ĉn o m za ko n u su n a j ĉe šće ko d kri vi ĉn i h d j el a
p ro ti v b e zb j e d n o sti sa o b ra ćaj a i p ro ti v be zb j e d n o sti lj u d i i im o vi n e , ali mogu se
p ro n a ći i u p ro p i sim a i a kti ma n i ţe p ra vn e sn ag e . (Npr. kri vi ĉn o djelo
u g ro ţa va n j a sa o b ra ća j a g o vo ri o p o stu p a n j u u sa o b ra ća j u su p ro tn o Z OBS -u ili
ko d kri vi ĉn o g d j el a p ro ti vp ra vn i p re kid tru d n o će , u d i sp o zi ti vu se n a vo d i d a se
p re ki d tru d n o će i zvo d i p ro ti vn o p ro p i sim a o p re ki d u tru d n o će /Pravilnik......../. Kod
o p tu ţe n ja i u izreci pres ude kod o vih kri vi čnih d je la n u ţno je ug ra d i ti o d re Ď e ne
čla no ve za ko na i li d r ug o g p ro p i sa na ko ji up uć u je b la nke t na d i sp o zi ci ja .
K riv iĉ n o d je lo mo ţ e b iti iz v rš e n o ĉ in je n je m i n e ĉ in je n je m .

Ĉ in je n je m:

U p ra k s i, k riv iĉ n o d je lo s e n a jĉ e š ć e iz v rš a v a ĉ in je n je m n e k e ra d n je .
Ĉ in je n je p o s to ji o n d a k a d a lic e p re d u z ima n e k u ra dn ju k o ju n e b i s mje lo preduz eti (npr. o d u zi ma t uĎ u p o kre t n u s t va r, fa lsi fi k uje i sp ra vu, d r ug o m na no si
povred u i sl). D a kl e , ko d ĉin j e nj a ra d i se o n e ko j li ĉn o j a kti vn o sti u ĉi nioca koja dovodi do o d re Ċ enih promjena u vanjskom svijetu - p o vre d a , u g ro ţa va n j a .

N e ĉ in je n je m:

K riv iĉ n o d je lo je u ĉ in je n o n e ĉ in je n je m k a d je u ĉ in ite lj, k o j i je p ra v n o
o b a v ez a n sp rije ĉ iti n a s tu p a n je z a k o no m o p is a n e p o s lje d ic e k riv iĉ n o g d je la ,
to propustio u ĉ in iti, a ta k v o je p ro p u š ta n je p o d je lo v a n ju i z na ĉ e n ju
je d n a k o iz v rš e n ju to g k riv iĉ n o g d je la ĉ in je n je m .

K riv iĉ n a d je la n e ĉ in je n ja mo g u b it i : 1. prava kri vi ĉn a d j e l a ne ĉi nj e n j a i
2. neprava kri vi ĉn a d j e l a n e ĉi n j e nj a .

1. Prava k riv iĉ n a d je la n e ĉ in je n ja (tz v. pravi, ĉ is t i o m is iv n i d e lik t i) s u
o n a k riv iĉ n a d je la k o d k o jih je ra d n ja iz v rš en ja u k riv iĉ n o m z a k on u


o d re Ċ e n a k ao p ro p uš ta n je o d re Ċ e n e d uţ no s ti (npr. neprijavljivanje pripremanja kriv. djela)
2. Neprava kriv iĉ n a d je la n e ĉ in je n ja (tz v . k o mis iv n o -omisivni delikti) su
ona k riv iĉ n a d je la k o ja s u u k riv iĉ n o m z a k o n u od re Ċ e n a k a o k riv iĉ n a
ĉ in je n ja , odnosno gdje je ra d n ja iz v rš e n ja to g d je la o d re Ċ e n a k a o
p re d uz ima n je n e k e ĉ in id b e , a l i s e iz u z e tn o to k riv iĉ n o d je lo mo ţ e
iz v rš iti i p ro p u š ta n je m o d re Ċ e n e d u ţ n o s ti. (npr. ma jka ne hra ni dijete i
usl je d to g a na st up i za b ra n je na p o slje d i ca , i li skre tni ča r p ro p usti d a p o mje ri
ši ne u slo b o d a n p ro la z i na st up i ud e s - du ţno st ma jke na hra nje n je d je te ta
p ro p i sa na je u p o ro d i č no m za ko nu ; d u ţno s t skre t ni ča ra p ro p i sa na je u odgo va ra j ući m p ro p i si ma u o b la sti ţe lje zni čko g sa o b ra ća ja ).
D a k le , k o d o v ih d je la u v ije k s e ra d i o to me d a uĉ in ila c p ro p u š ta tj. n e
p re d uz ima ra d n ju k o ju mu n a la ţ e n je g o v liĉ n i s ta tu s il i d u ţ n o s t.

P o s lje d ic a k riv iĉ n o g d je la

K o d n a jv e ć eg b ro ja k riv iĉ n ih d je la, posljedica k riv iĉ n o g d je la je
u g ra Ċ e n a u d is p oz ic iju k riv iĉ n o g d je la i s a m im t im je v id lj iv a (npr. l i še n j e
ţi vo ta , te ška tj e l e sn a p o vre d a , p re n o še n j e za ra zn e b o l e sti i sl .) . Me Ċ u t im, ima
kriviĉ n ih djela kod kojih posljedica nije vidljiva, ali ona posto ji (npr. kod
kri vi ĉn o g d j el a d a va n je l a ţn o g i ska za , p o sl j e d i ca se sa sto j i u stva ra n j u
p o g re šn o g m i šlj e nj a ko d su d a i d o n o še n j u p o g re šn e su d ske o d l u ke ).
Posljedica kriv iĉ n o g d je la mo ţ e s e ma n ife s to v a ti u v id u :

1. p o v re d e za š tić e n o g d o b ra – to j e u n i šte n j e i l i o šte će nj e n e ko g p ra vn o
za šti će n o g dobra. Ta p o vre d a se uo ča va č u li ma i ko d o vi h d je la p o slje d i ca se
u vi je k o d re Ď u je ka o o b i lje ţje b i ća kri vi čno g djela (npr. tjelesna povreda,
l i še nj e ţi vo ta , kraĊa i sl.).
2. u g ro ţa v a n ja z a š tić e n o g d ob ra – to je s tvaranje opasnosti od nastupanja
povrede.
T a o p a s n o s t mo ţ e b iti k o n k re tn a il i a p s tra k tn a :

a) konkretna opasnost - o vdj e j e ta o p a sn o st o d re Ċ e n a u bi ću kri vi ĉn o g
d j e l a i o n a se m o ra d o ka zi va ti ka o i o sta li e l em e n ti kri vi ĉn o g dj e l a .
Na jče šća s u kri vi čna d je la p ro ti v b e zb je d no sti ja vno g sa o b ra ća ja i kri vi čna
d je la p ro ti v o p šte b e zb je d no s ti l j ud i i i mo vi ne .
b) apstraktna opasnost - postoji kada je posljedica mogla da nastupi usljed
preduzete radnje, a l i u ko n kre tn o m sl u ĉa j u n ij e n a stu p i l a . T a kva kri vi ĉn a
d j e l a n e sa d rţe o p a s n o st ka o o b i l j e ţj e kri vi ĉn o g d j e l a , ka o u sl u ĉa j u
ko n kre tn e o p a sn o sti , ve ć ta o p a sn o st n u ţn o p ro i zi l a zi i z ra d n j e i zvrše n j a .
To zna či d a je ko d ta k vi h kri vi čni h d je la na st up a n je p o slje d i ce n u ţna i
ne o b o ri va p re tp o s ta vka . Č i m je ra d n ja i zvrše na , o vu o p a s no s t ne treba
dokaziva ti, jer se nje no pos toja nje uvijek pre tposta vlja .
(npr. u sl u ĉa j u p re d aj e u p re vo zn o sre d stvo l a ko za p a l j i vi h , e ksp l o zi vn i h i li
ra d i o a kti vn i h m a te ri j a la , d j e l o se sma tra svrše n i m sa mi m ĉin o m p re d aj e takvih materijala u prevozno sredstvo. D a kl e , u o vom sl u ĉa ju se u op šte n e
d o ka zu j e p o sto j a n j e po sl je d i ce , je r se o n a p re tp o sta vl j a sa mim ti me što se


ra d i o m a te ri j am a ko j e su i zu ze tn o o p a sn e i ĉi j i je p ro m e t u j a vn om
sa o b ra ća j u i zri ĉi to za b ra n j e n .)
Objektivni uslov inkriminacije

To su okolnos ti k o je z ak o n od re Ċ u je k a o u s lo v k o ji tre b a d a s e s tv o ri
d a b i je d n o p o n a š an je ĉ o v je k a b ilo p ro tiv p ra v n o il i d a b i d o b i lo o p a s n i karakter.
Ov e o k o ln o s ti u la z e u s a s ta v k riv iĉ n o g d je la , a l i s e z a p o s to ja n je krivnje u ĉ in io c a ne z ahtijeva njegova svijest da te okolnosti postoje.
D o v o ljn o je d a o n e u k o n k re tn o m s lu ĉ a ju egz is tira ju , bez obz ira na svijest
u ĉ in io c a
(npr. ko d k ri vi ĉn o g d j e l a u ĉe stvo va n j a u tu ĉi n e m am o svij e st, a l i sm o „uletili“ u
tu ĉu , i n a sta n e te ška tj e l e sn a p o vre d a i l i j e n e ko u m ro ; ili npr . u privredi –
d o vo l j n o j e d a j e n a stu p il a šte ta ) .
Zn a ĉ a j o v ih u s lo v a je š to o d n j ih z a v is i p o s to ja n je k riv iĉ n o g d je la ,
ia k o o n e n e o d re Ċ u ju k riv iĉ n o d je lo .

S u b je k t iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la

S u b je k t iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la , p o v aţ e ć e m kriviĉ n o m, z akonu
mo ţ e b iti f iz iĉ k o i p ra v n o l ic e .
K o d p o j e d in i h kri vi ĉni h d j el a su b j e kt i zvrše n j a d j e l a o zn a ĉa va se n a
ra zl i ĉi te n a ĉi n e :
1. K o d n a jv e ć e g b ro ja d je la s u b je k t s e oz n a ĉ a va rje ĉ ju « k o » (npr. ko
d ru g o g li ši ţi vo ta , ko o du zm e tu Ċ u p o kre tn u stva r ). U ovoj situaciji to
p ra k tiĉ n o z n a ĉ i d a ta k v a k riv iĉ n a d je la mo ţ e p o ĉ in iti s v a k o lic e , odnosno k od n jih p o s to ji n a jš ir i k ru g mo g u ć ih iz v rš ila c a .
2. K o d n e k ih k riv iĉ n ih d je la s u b je k t s e o z na ĉ a v a p re ma o d re Ċe n o m svojstvu lica ili njegovom statusu. (n pr. sl u ţb e n o l i ce, odgovorno lice,
vo j n o li ce , vo za ĉ m o to rn o g vo zi l a , b ra n i l a c, l j e ka r, svj e d o k, u ĉe sn i k u
sa o b ra ća j u ). K o d o v ih k riv iĉ n ih d je la , dakle, s u ţe n je b ro j mog u ć ih
u ĉ in ila c a ta k o d a o v a d je la mo ţ e u ĉ in iti s a mo lic e k o je ima o d re Ċ e n o
svojstvo. Ova djela naz ivaju se V L AS T OR U Ĉ N A ili DELICTA PROPRIA. U tv rĊ iv a n je s v o js tv a u ĉ in io c a k o d o v a k v ih k riv iĉ n ih d je la
je v e o ma z n a ĉ a jn o , je r a k o u ĉ in ila c n e ma od re Ċ e n o s v o js tv o , n e ć e s e
ra d iti o to m k riv iĉ n o m d je lu .
(npr. kod krivi ĉn o g d j el a ĉe d om o rstva /ubistvo djeteta pri poro Ċ a j u / u ĉi ni l a c, odnosno subjekt tog krivi ĉn o g d je l a m o ţe b i ti sam o ma j ka dj e te ta . T o j e
p ri vi l e g o van o dj e l o u b i stva koj e m o ţe u ĉi ni ti sam o m a j ka u p o se b n om sta n j u d o
ko g a d o l a zi u ve zi sa p o ro Ċ a j em . D ru g a l i ca ko j a b i e ve n tu a l n o sa ma j kom
u ĉe stvo va l a u i zvrše n j u to g KD o d g o va ra l a bi za n e ki o d o b l i ka su ĉe sn i štva u
i zvrše n j u KD u b i stva ka o p o m a g a ĉ, p o d stre ka ĉ i l i sa i zvrši l a c. D a kl e , ta l i ca b i
o d g o va ra l a stro ţi j e j e r n e m a j u svo j stvo ko j e i m a m aj ka ).
S u b j e kt kri vi ĉn o g dj e la m o ţe se p o ja vi ti ka o i zvrši l a c (s a i zvrši l a c),
p o m a g a ĉ i p o d stre ka ĉ.
Od s ubjekta treba ra zliko vati pasi vnog s ubjekta - a ko se ne ko li ce p o sl u ţi
d rug i m li ce m d a uči ni kri vi čno d jelo . Npr., lice A gurne lice B na lice C, pa lice C


p re trp i p o vre d e il i n a stu p i sm rt. L i ce A je su bj e kt i zvrše n j a kri vi ĉn o g dj e l a , a li ce B
sa m o sre d stvo ko j i m se l i ce A p o sl u ţi l o .
Subjekt k rivi č no g djela , odnos no uči ni la c i kri va c ni su si no ni mi , je r je k ri v
sa mo o na j za ko g a se to ut vrd i p ra vo s na ţno m p re s ud o m .

V rije me iz v rš e n ja (u ĉ in je n ja ) k riv iĉ n o g d je la

Kriviĉ n o d je lo je u ĉ in je n o u v rije me k a d a je u ĉ in ite lj ra d io il i b io
d u ţa n ra d iti, b e z o bz ira n a to k a d je p o s lje d ic a ĉ in je n ja ili n e ĉ in je n ja
nastupila.
V rije me iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la z n a ĉ a jn o je :
1) ra d i u tv rĊ iv a n ja u z ra s ta u ĉ in io c a , tj. da li je u pitanju dijete, maloljetnik
i l i p u n ol j e tn o l i ce , a što j e zn a ĉa j n o ra d i u tv rĊ i va n j a u ra ĉu n l j i vo sti u ĉi n i o ca ;
2) radi primjene o d g o v a ra ju ć e g z a k on a n a u ĉ in io c a , kako odredbi
materijalnopravnog, tako i procesnopravnog karakte ra.
3) ra d i u tv rĊ iv a n ja z a s ta rje lo s ti k riv iĉ n o g gonjenja;
4) ra d i u tv rĊ iv a n ja uz rasta, tj. s ta ro s ti o š te ć e n o g , k o d k riv iĉ n ih d je la
g d je je u z ra s t o š te ć e n o g e le me n a t b ić a k riv iĉ n o g d je la ; npr. kod
kri vi ĉn o g dj e l a va n b ra ĉn a za j e d n i ca sa m a lj o lj e tn i m li ce m, za vo Ċ e n j e , obljuba nad maloljetnim licem, zlostavl j a n j e i li n a p u šta n j e m al o lj e tn o g l i ca .
5) k o d n e k ih k riv iĉ n ih d je la v ri je me je e le me n a t b ić a k r iv iĉ n o g d je la .
Npr. d j e l o i zvrše n o za vri j e m e ra tn o g sta nj a il i n e p o sre d n e ra tn e opasnosti, za vrijeme epidemije i sl.

K a d s e n e mo ţ e p re c iz n o u tv rd iti v rije me , uz ima se ono koje je
n a jp o v o ljn ije z a u ĉ in io c a .
Ak o s e d je lo s a s to ji o d raz liĉ itih d je la tn o s ti , a ĉ in e je d n u ra d n ju ,
u z ima s e o n o v rije me k a d a je u ĉ in je n a p os lje d n ja ra d n ja (k u mu la tiv n e radnje).
Kod prod uţ e n og k riv iĉ n o g d jela uz ima s e v rije me s v a k e iz v rš ene radnje u sastavu kriv iĉ n o g djela. Zastara te ĉ e od z adnje iz v rš e n e ra d n je .

Mjesto izvršenja kriviĉnog djela

Posljedica k riv iĉ n o g d je la s e n a jĉ e š ć e d e š a va u mje s tu ra d n je , a li
k o d d is ta n c io n ih k riv iĉ n ih d je la , ra d n ja s e mo ţ e d e s iti u jednom, a posljedica u drugom mjestu. N a š za ko n j e p ri h va ti o tzv. „kri te ri j u b i kvi te ta “.
K riv iĉ n o d je lo je iz v rš e n o u mje s tu gd je je u ĉ in ila c ra d io ili je b io
d u ţa n d a ra d i, a k o d k aţn jiv o g p o k u š a ja i u mje s tu g d je je p o s lje d ic a
nastupila, odnosno u mjestu gdje je prema um iš lja ju u ĉ in io c a trebala nastupiti.
Zn a ĉ a j m je s ta iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la o g le d a s e u s li je d e ć e m :

1. P re ma mje s tu iz v rš e n ja d je la o d re Ċu je s e k o ji ć e s e z a k o n p rimje n iti
n a u ĉ in io c a , što je na ro či to zna ča j no ko d d i sta nci o ni h, kao i tzv. tra nzitnih krivi. djela sa eleme nto m inostra nos ti (npr. paket sa eksplozivom utovaren
j e u n a šo j ze m l j i u a vi o n i li vo z ko j i sa o b ra ća p re m a i n o stra n stvu ).


2. Mje s to iz v rš e n ja d je la z n a ĉ a jn o je i za o d re Ċ iv a n je mje s n o n a d leţ no g suda.
UZRO Ĉ NA (K AU ZAL N A) V E ZA R AD NJ E I P O SL JED IC E

U tv rĊ iv a n je u z ro ĉn e v ez e iz me Ċ u lju d s k e ra d n je i n a s tu p je le posljedice u k o n k re tn o m s lu ĉ a ju je ĉ in je n iĉ n o p ita n je i rje š a v a s e n a osnovu prirodnih z akona i iskustvenog saz nanja.
U p ra k s i, n a jĉ e š ć i su s lu ĉ a je v i d a je l ju d s k a ra d n ja n e p o s re d n i uz ro k nastu p a n ja z a b ra n je n e p o s lje d ic e , ta k o d a je uz ro ĉ n a v ez a ne s u mn jiv a . Npr. u ĉi n i l a c p u ca i z va tre n o g o ru ţj a u g ru d i ţrtve u p re d i o srca , što d o ve d e d o smrti. T u je o či g le d no d a p o sto ji u zro č na ve za i zme Ď u ra d nje uči ni o ca i na sta le posljedice.
MeĊutim, mogući su sluĉajevi da se izmeĊu ljudske radnje i
n a s tu p je le p o s lje d ic e in te rp o lira je d a n il i v iš e d o g a Ċ a ja k ao uslova
nastanka posljedice (npr. u ĉi n i l a c tj el e sn o p o vri j e di ţrtvu , a ka sn i j e se i sp o sta vi
d a j e ţr tva b o l o va l a o d h e m o fi l ij e i li u ĉi ni l a c p o vri je d i ţr tvu, a lice B ţrtvi za vi j e
ra n u se p ti ĉki m za vo j em , p a se ra n a i n fi ci ra i ţrtva u m re ). U to m s lu ĉ a ju
postavlja se pitanje da li je d o š lo d o p re k id a u z ro ĉ n e v e z e iz me Ċu
p rv o b itn e ra d n je iz v rš io c a i n a s tu p je le p o s l je d ic e .
K o d s po rn ih s lu ĉ a je v a n a š a p ra v n a te orija i sudska praksa
p rih v a ć a ju teoriju ekvivalen cije (je dnake vrijednosti).
Po ovoj teoriji svi faktori koji su uslovili nastupjelu posljedicu imaju
je d n a k u v rije d n o s t. T o z n a ĉ i d a s e uz ro k o m s ma tra s v a k i o n a j u s lo v b ez koga konkretna posljedica ne bi n astupila. P o o vo j te o rij i , u zro ĉn o st će
p o sto j a ti i u sl u ĉa j u p o tp u n o n e p re d vi d i vi h i n a kn a d ni h p o j a va ko j e se n a d o ve zu j u
n a ra d n j u u ĉin i o ca . Ak o je lju d s k a ra d n ja u š la u uz ro ĉn i la n a c k o ji je d o v e o
do posljedice mora se uz eti da je ona uz rok posljedice, b ez obz ira u kojem
stepenu je doprinijela proiz vo Ċ e n ju po s lje d ic e . U sl uča j u p re ki d a u zro č no sti ,
uči ni la c o d g o va ra sa mo za p o slje d i c u ko ja je na s t up i la p ri je p re ki d a u zro čne ve ze. (N pr. u ĉi n i l a c j e o šte će n om n a ni o tj el e sn e p o vre d e , n a ko n to g a g a vo zi l om vozi u b o l n i cu , u to ku vo ţn j e d o Ċ e d o u d e sa kri vi com d ru g og vo za ĉa , u sl j e d ĉe g a
o šte će n i p o g i n e . Ova j d ru gi u d e s p re ki n u o je to k u zro ĉn o sti p a će p rvo b i tn i
u ĉi n il a c kri vi ĉn o o d go va ra ti za n a n o še n j e tj e le sn i h p o vre d a o šte će n om , a d ru gi
vo za ĉ za kri vi ĉn o d j el o u g ro ţa va n j a b e zb j e d n o sti sa o b ra ća j a kval i fikovano
smrtnom posljedicom ; ili Npr. p ro va l n i k j e p ro val i o u tu Ċ u ku ću , za ti ĉe o šte će n o g
i n a n e se m u te ške tj e l e sn e p o vre d e i d o ve d e g a u sta n j e d a o vaj vi še n e m o ţe da vlada sobom, oduzima stvar i odlazi. Nakon to g a d ol a zi d o p o ţa ra i ĉo vj e k
pogine. U ĉi n il a c će od g o va ra ti za kra j n j u po sl j ed i cu , j e r n i j e d o šl o d o p re ki d a
u zro ĉn o sti , j e r j e ĉo vj e ka d o ve o u s ta n j e d a n e m o ţe d a se sp a si sa m ).

INSTITUTI KOJI ISKLJUĈUJU POSTOJANJE KRIVIĈNOG DJELA
(OPŠTI OSNOVI ZA ISKLJUĈENJE PROTIVPRAVNOSTI)

T o su sl i j e d e ći p ra vn i i n sti tu ti :
1. b e zn a ĉ a jn o d je lo ,
2. n u ţn a o d b ra n a i


3. k ra jn ja n u ţ d a .

(Kada sud utvrdi njihovo postojanje, DONOSI OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU )
Od re Ċ e n o p o n a š an je k o je ima s v a o b ilje ţ ja o d re Ċ e n o g k riv iĉ n o g
d je la n e ć e b iti inkriminisano, odnosno u ĉ in ila c n e ć e b iti k riv iĉ n o g o n je n
z b og ta k v o g p o n a š a n ja , ukoliko postoji jedan od ova tri instituta .

1. B e z n a ĉ a jn o d je lo

B e z n a ĉ a jn o d je lo n ije k r iv iĉ n o d je lo .
Ono postoji kada o d re Ċ e n o d je lo s a d rţ i o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g d je la
o d re Ċ e n a u z a ko n u , a li ip a k s e n e ć e ra d it i o k riv iĉ n o m d je lu s o b z iro m n a :

1. n a ĉ in iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la ,
2. n e zn a tn o s t ili n e p o s to ja n je š te tn e p o s l je d ic e i
3. n iz a k s te p e n k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti u ĉ in io c a .

Ova 3 elementa trebaju biti kumula t iv n o is p u n je n a d a b i s e o d re Ċ e n o ponašanje moglo ocijeniti kao beznaĉajno djelo.
Zn a ĉ a ja n k ri te ri j z a o c je n u d a l i je u p i ta n ju b e z n a ĉ a jn o d je lo il i n e , jeste i z aprijeć ena kaz na i priroda djela (n pr. u sl u ĉa j u ra zb o j n i štva i l i u bi stva , zbog prirode tih djela i zaprijeć e n e ka zn e n i ka d a se n e će m o ći ra d i ti o
b e zn a ĉa j n o m d j e lu ).
Ov a j in s t itu t mo g a o b i ima ti p r imje n u k o d imo v in s k ih k riv iĉ n ih d je la . U
p ra ksi su p o zn a ti sl u ĉa j e vi kra Ċ e p a kl a i li šte ke ci g a re ta , a rti ka l a za i sh ra n u , protivpravnog zau zimanja m a l e p o vrši n e ze m lj i šta u d rţa vn o j svo j i n i i sl .
P ri to me s v a k a k o tre b a c ije n iti i s te p e n k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti u ĉ in io c a
(npr. u ĉi n i l a c n ij e ra n ij e o suĊ i va n , i zvrši o j e kra Ċ u u g l a d n om sta nj u il i su ukradeni predmeti oduzeti).
U su šti n i radi se o tzv. bagate lnim djelima kojima nedostaje potrebni kvantitet ili kvalitet za postojane kriv. d j e l a , ta ko d a n e za sl u ţu j u kri vi ĉn i p ro g o n .

2. N u ţ n a o d b ra na
(2) N u ţn a je o n a o db ra n a ko ja je n e o ph o dn o po tre b n a da u ĉin ite lj o d s e b e ili o d dru gog o dbije istovremeni ili d ire k tn o pre ds to je ći pro t iv p ra v n i n a pa d, a koja je sra zmjerna napa du.
(3) U ĉi n i te l j ko j i p re ko ra ĉi g ra n i ce n u ţn e o d b ra n e m o ţe se b l a ţe ka zn i ti , a a ko j e
p re ko ra ĉe n j e u ĉi ni o zb o g j a ke ra zd ra ţe n o s ti i l i stra h a i za zva n o g n a p a d o m , m o ţe se i osloboditi kazne.

N uţ n a o d b ra n a predstavlja sukob prava i neprava.
N ije k riv iĉ n o d je lo o n o d je lo k o je je u ĉ in je n o u n uţ n o j o db ra n i. Dakle,
n u ţn a o d b ra n a p re d sta vl j a o p šti o sn o v i skl j u ĉe nj a p ro t ivpravnosti - postojanja
kri vi ĉn o g d j e la .
N uţ n a o d b ra na je o n a o d b ra n a k o ja je n eophodno potrebna da
u ĉ in ila c o d s e b e il i d ru g o g o d b ije is to v re me n i il i n e p o s re d n o p re d s to je ć i protivpravni napad i ko ja je sraz mjerna sa tim napadom.


Dakle, napad (koji m o ţe dola ziti samo od ĉo vj e ka ) treba da je:
1. protivpravan, 2. istovre me n ili d ire k tn o p re d s to je ć i i 3. neskrivljen, a
odbrana treba da je sraz mjerna napadu.
Op š te p rih v a ć e n o je d a n u ţ n a o d b ra n a ima d v ije k o mp o n e n te :

1. napad, s jed ne s tra ne i
2. odbranu, (odnos no, odbijanje napada) sa druge stra ne.

Pri tome treba imati u vidu da svaki napad ne opravdava odbranu, ali i da
sva ka o d b ra n a n i j e n u ţn a o d b ra n a . D a b i o d b i j a nj e n a p a d a im al o kva l i te t i karakter n u ţn e o d b ra n e ka o o sn o va ko j i i sklj u ĉuj e p ro ti vp ra vn o st, p o tre b n o j e d a
n a p a d i o d b ra n a i sp u n j a vaj u o d re Ċ e n e u sl o ve ko j i su etablirani u teoriji i praksi.

NAPAD (1. ljudska radnja, 2 . proti vpra va n, 3. nema N.O. na N.O., i zuze v kod
p re ko ra če n ja , 4 . istovreme n ili ne p o sre d no p re d s to je ći , 5 . Stvarno posto janje - puta tivna N.O.)

Napad predstavlja ljudsku radnju, š to z n aĉ i d a n ap a d moţ e d o laz iti
s a mo o d ĉ o v je k a . B e z zn a ĉa j a j e n j e g o v u zra st i l i u ra ĉu n lj i vo st, d a l i j e n ap a d
p re d u ze t u m i šl ja j n o , i li n e h a tn o i sl . N a p a d a ĉ j e ĉo vj e k i o n d a ka d a ko ri sti
ţi vo ti n j u ka o sre d stvo n a p a d a i l i n e ka te h n i ĉka p o stro j e n j a i l i n a p ra ve .
Radnja napada s e re d o v no s a s to ji u ĉ in je n ju , a l i n ije is k lju ĉ e n o d a
iz uz e tn o i n e ĉ in je n je , o d n osno p ro p u š ta n je ima k a ra k te r n a p a d a p ro tiv koga je doz voljena odbrana (npr. o d b i j a n j e l j e ka ra d a p ru ţi p o mo ć li cu kom e j e
ţi vo t u o p a sn o sti im a ka ra kte r n a p a d a i sl .) . Za p o sto ja n je n u ţne o d b ra ne ni je
ne o p ho d no d a na p a d i sto vre me no p re d sta vl ja i k ri vi č no d je lo .
N a p a d moţ e b iti u p ra v lje n protiv b ilo k o je g p ra v n o z a š tić e n o g do b ra
(ţi vo t , ti j e l o , i m o vi n a ) . N u ţn a o d b ra n a p o sto ji n e sam o o n da ka d a se p ro ti vp ra vn i napad odbija od se b e ve ć i o d n e ko g d ru g o g (tzv. n u ţn a po mo ć ).
Napad mora biti protivpravan, jer samo protivp ra van napad legitimira
pravo na odbra nu. Napad je protivpravan kada se preduz ima bez ikakvog
z a k on s k o g o v la š te n ja , o d n osno kada se tim napadom povrje Ċ u ju p ra v n i
propisi bilo koje grane prava. Ako se radi o radnjama koje se preduzimaju na
o sno vu za ko nsko g o vla š te n ja , i a ko sa d r ţa j no ukl j uč uj u i a kte na p a d a ,
" na p a d n uto m" se u ta k vi m s l uča je vi ma ne p ri zna je p ra vo na o d b ra n u (n pr.
l i še nj e sl o bo d e n a o sno vu n a re d b e o p r itvoru, pretresanje stana od strane
o rg a n a g o n j e nj a , li ša va n j e sl o b o de li ca za te ĉe n o g u i zvrše n j u kri v.d j el a ) . Iz
z ahtjeva da napad mora biti protivpravan , pro iz ilaz i da nije doz voljena
o d b ra n a p ro tiv o no g a ko ji s e b ra n i u nuţ n o j o db ra n i („ n e ma n uţ ne o db ra ne
n a n u ţn u o d b ra nu “), ali samo pod uslovom da lic e k o je s e b ra n i n e p ri je Ċ e granice doz voljene odbrane. Ako se to desi, tada "odbrana" dobija karakter
p ro tiv p ra v n o g n a p a da i lic e k o je je b ilo n a p a d a ĉ s tiĉ e p ra v o n a n uţ nu
odbranu. Napad je protivpravan i ako ga je napadnuti sam iza zvao, odnosno skrivio. Pri tome ne smije da se radi o tzv. i n sce n i ra n o j n u ţn o j o d b ra ni
ko j a p o sto ji o n da ka d a j e n a p a d na mj e rn o i sp ro vo ci ra n d a b i se p o d vi d om nu ţn e
o d b ra n e i zvrši l o kri vi ĉn o d j e l o , o d n o sn o p o vri j e di l o n e ko n a p a d a ĉe vo d o b ro .


Napad i odbrana moraju biti istovremeni, je r su ove dvije komponente u korelaciji. Istovremenost postoji kako onda kada je napad aktuelan (kada tra je i sve dok ne prestane), tako i onda kada neposredno predstoji (npr. je d no li ce sa no ţe m t rči prema drugom lic u u namjeri da ga udari). N u ţn a o d b ra n a n e će p o sto j a ti u ko l i ko su o d b ra m b e ne ra d n j e p re d u ze te
n a ko n za vrše tka n a p a d a , j e r b i to zn a ĉi l o l e g a li zo va n j e o sve te . P ra k tiĉ n o , ima
se uz eti da istovremenost postoji i u s itu a c iji k a d a n a p a d jo š n ije poduz et,
a li s e p re ma p o d u z e to j p re th o d n o j ra d n ji n a p a d a ĉ a re a ln o mo ţ e o c ije n iti i
o ĉ e k iv a ti d a ć e ra d n ja n a p a d a n e p o s re d n o u s lije d iti .
Npr. a ko n a p a d a ĉ p ri l a zi sto l u n e ko g g o sta i p o ĉn e g a n a p a d a ti to j e istovremeni napad i odbrana bez sumnje; ili npr. n a p a d a ĉ p ril a zi ţrtvi i h va ta se
za d ţe p ka p u ta , a ra d i se o ĉo vj e ku ko j i j e p o zn a t ka o si l e d ţi j a i l a ko se h va ta
o ru ţj a , a n a p a d a ĉ i ţr tva i maju nesuglasice od ranije. Druga osoba, ţrtva , realno
m o ţe za kl j u ĉi ti d a n a p a d p re d sto j i i m o ţe se b ra n i ti .
Danas je dosta sporno pitanje odbrane protiv prijeteći h napada, a koja se sastoje u preduzimanju tzv. zaštitnih mjera (npr. električne ograde i sl.). Ova, pro future nuţna odbrana nije dozvoljena, jer se ovdje radi samo o prijetnjama od (eventualnog) budućeg napada, za koje se ne moţe unaprijed predvidjeti koje vrste i i ntenziteta će biti, pa je teško tvrditi da je ovakva odbrana neophodna.
Napad mora stvarno postojati, odnosno mora biti stvaran, a ne
u o b raţ e n , k a d a p o s to ji tz v . putativna (u o b ra ţe n a ) n u ţn a o db ra na. Putativna
n u ţn a o db ra n a je po g re š n a p ro c je n a s itu a c ije o d s tra n e n ap a d n u to g . Ov d je
s e n a p a d nu ti n a la z i u s tv a rn o j z ab lu d i, je r p re ma o k o ln o s tima s lu ĉ a ja
s ma tra d a s e n a n je g a v rš i n a p a d , ia k o to n ije s lu ĉ a j .
Npr. j e d n o l i ce u no ći sa ĉe ka d ru g o li ce i u m ra ku u sm j e ri u n j eg a d j e ĉi ji
p i što l j . N a p a d n u ti , u u vj e re nj u d a j e n a p a d nu t, u p o tri j e b i n o ţ i li va tre n o o ru ţj e te
p o vri j e d i il i l i ši ţi vo ta n a p a d a ĉa . Ovd j e j e o ĉi g l e dn o d a na p a d n u ti ni j e b i o u
m o g u ćn o sti p o u zd a n o za kl j u ĉi ti da se p re m a nj em u n e vrši n a p ad i da se ne radi
o p ra vo m p i što lj u . N a p a d nu ti j e i z o p ra vd a n i h ra zl o g a b i o u za b l u d i d a j e
napadnut, te bi se radi l o o i skl j uĉenj u kri vi ĉne odgovornosti zbog postoj anj a stvarne zablude u kojoj je preduzeta odbrana.
U s lu ĉ a ju putativne nuţ n e od b ra n e nema n uţn e o db ra n e i
o d b ra mb e n e ra d n je ta d a ć e b iti p ro tiv p ra v n e , a p ita n je e v e n tu a ln e k riv ic e
rje š a v a s e n a n iv o u k riv iĉ n e o dg o v o rn o s ti, k o n k re tn o k roz s tv a rn u z a b lu d u .
Izvrši la c, u o vo m s luča j u, o d g o va ra za ne ha t no i zvrše n je k ri vi č no g d je la a ko je u zabludi i z ne ha ta i a ko za ko n p re d vi Ď a ka ţnja va nje za to d je lo u sl uča j u d a je
i zvrše no i z ne ha ta .
K riv iĉ n o d je lo u b is tv o n a ma h s e ĉ in i u s liĉ n o m s ta n ju , k a o u s lu ĉ a ju putativne nuţne odbrane.1 K a d a do Ċ e m o u si tu a ci j u d a p ro cj e nj u j em o d a l i se
ra d i o n u ţn o j o d b ra n i i l i u b i stvu n a m a h , su d će u vi j e k i sko ri sti ti p ra vil o " In dubio pro reo", te će o d l u ĉi ti d a se ra d i o p re ko ra ĉe n j u n u ţn e o d b ra n e j e r ta d a p o sto j i
m o g u ćn o st o d o sl o b a Ċ a nj a o d ka zn e .




1
Ubistvo namah - Ko drugoga usmrti namah, doveden bez svoje krivnje u jaku razdraţenost ili prepast njegovim
napadom, zlostavljanjem ili teškim vrijeĎanjem, kaznit će se kaznom zatvora od 1 do 10 godina.


ODBRANA (1. def.-ofa nz., 2. da se njome os tvaruju obilj. KD, 3. us mje re na
p ro ti v na p a d a ča i li n je g o vo g d o b ra , 4 . ne o p ho d no p o t re b na - sra zmjernost)
Odbrana ili odbijanje napada je druga strana instituta n uţ n e o d b ra n e ,
k o ja s e s a s to ji u o d b i ja n ju n a p a d a k o jim s e p o v re Ċ u je n e k o n a p a d a ĉ e v o
d o b ro . On a mo ţ e b iti d e fa n z iv n a , a li n a padnuti ima pravo i na ofanz ivnu odbranu, a k o s e d ru g a ĉ ije n e mo ţ e o d b iti n a p a d .
N e o p h od n o je d a s e o d b ra n a o d v ija u o d re Ċ e n im g ra n ic a ma , jer
s v a k a o d b ran a n ije n uţ na o db ra n a i d a b i o n a ima l a takav karakter, potrebno je:
1. da su radnjama odbrane ostvarena o b ilje ţ ja n e k o g k riv iĉ n o g d je la (tz v. d je lo n u ţ n e o d b ra n e ), jer ako bi napad bio o tklonjen radnjama
k o jima n i je o s tv a re n o k r iv iĉ n o d je lo , o n d a ta k v a s itu a c i ja n i je n i
relevantna s a k riv iĉ n o -p ra v n o g s ta n o v iš ta .
2. odbrana treba biti u s mje re n a pro t iv n a pa da ĉa ili nekog njegovog
dobra, ako je to potrebno radi odbijanja napada. Ukoliko je odbrana
o tkl o n j e n a p o vre d o m n e ko g d ru g o g l i ca il i n j eg o vi h d o b a ra , n e m a n u ţn e
o d b ra n e , a l i m o ţe d a p o sto j i e ve n tu a l n o kra j n j a n u ţd a . M e Ċ u ti m ,
p o sto j a će n u ţn a o d b ra n a u ko li ko j e i zvrši l a c d je l a n u ţn e o d b ra n e u ni šti o i li
o šte ti o tu Ċ u s tva r ko j u j e n a p a d a ĉ ko ri sti o ka o s re d stvo n a p a d a .
3. na jz n a ĉ a jn iji u s lo v o d b ra n e s e sa s to ji u n je n o j n u ţn o s ti, neophodnosti d a b i s e o d b io n a p a d . U to m po g le d u je z n a ĉ a jn o š to je
z akon eksplicitno naglas io p o tre b u p o s to ja n ja " s ra z mje re " iz me Ċ u
napada i odbrane. Da li je odbrana bila neop hodno po treb na, a time i
sra zmje r na na p a d u fa kti čko je p i ta nje i za vi si o d na či na , sre d st va i
mo g uć no sti sa ko ji ma je na p a d n uti ra sp o la g a o u vri je me na p a d a . Srazmjernost n a p a d a i o d b ra n e n e m o ţe se ci j e ni ti i skl j u ĉi vo i m aj u ći u vidu upotrijebljena sredstva u napadu i odbrani , ve ć tre b a ci j e ni ti i n te n zi te t
n a p a d a , sn a g u i sp re tn o st n a p a d a ĉa u o d n o su n a n a p a d n u to g , sre d stva koja su bila na raspolaganju napadnutom za odbranu od napada. Mora se
i m a ti u vi d u d a se o d u ĉi n i o ca d j el a n u ţn e o d b ra n e ne mo ţe za h ti j e va ti
p o sve tre zve n o p ro su Ċ i va n j e i ma te m a ti ĉko o dm je ra va n j e i p ro cj e nj i va nj e preduzete akcije. Na ve d e ni p ro p o rci o na li te t i zme Ď u na p a d a i o d b ra ne ne
treba s hvatiti kao potp u nu e kvi va le nci j u i zme Ď u ko li d i ra jući h d o b a ra .
R a d i će se o n u ţn o j od b ra n i i o n d a ka d a se p o vre Ċ u j e n a p a d a ĉe vo d o b ro
ve će vri j e dn o sti o d o n o g ko j e j e za šti će n o . N u ţna o d b ra na je ko li zi ja p ra va
i ne p ra va i z če g a p ro i zi la zi i p ra vo na n u ţn u o d b ra n u i sto g a s ta v da
na p a d n u ti ni je o b a ve za n d a se uklo ni na p a d u , b je ţa n je m i li na d r ug i na či n .

P re k o ra ĉ e n je g ra n ic e n u ţ n e o db ra n e (e k s c e s n uţ n e o d b ra n e )

Ono p o s to ji u s lu ĉ a ju k ad a na p a d nu ti p re k o ra ĉ i g ra n ic e k o je s u neophodno potrebne z a odbijanje napada. E k s c e s n u ţ ne odbrane moţ e biti:
a) intenz ivni - postoji kada preduzeta odbrana nije bila neophodno
potrebna, odnosno bila je nesrazmjerna, i
b) ekstenz ivni - p o sto j i ka d a j e n a p a d ve ć b i o p re sta o .


N a š a s ud s k a p ra k s a o p ra v d an o p rih v a ta s a mo in te n z iv n i e k s c es , je r prestankom n a p a d a p re s ta je i s ta n je n u ţ n e o d b ra n e , te povre Ċ iv a n je
d o b a ra n a p a d a ĉ a n a ko n to g a n e p re d s ta v lja n u ţ n u o d b ra n u .
Im a j u ći u vi d u d a i zvrši l a c ĉe sto n i j e u mo g u ćn o sti d a p ra vi l n o o ci j e ni
p o tre b n e g ra n i ce o d b ra n e , za ko n j e p re ko ra ĉe n j e n u ţn e o d b ra n e p re d vi dio kao
fa ku l ta ti vn i o sn o v za u b l a ţa va n j e ili o slo b o Ċ e n je o d ka zn e , u zavisnosti od toga
p o d ka kvi m o ko l n o stim a j e p re ko ra ĉe n j e i zvrše n o .
K ri vi čno d je lo „ ubistvo na ma h“ se či ni u sli č no m sta n j u. K a d a d o Ď e mo u situaciju da procje njujemo da li se radi o nu ţno j o d b ra ni i li ub i st vu na ma h , sud
će u vi je k ko ri sti ti na če lo « In d ub i o p ro re o » i u ze ti d a se ra d i o n u ţno j o d b ra ni .

3. K ra jn ja n u ţ d a

(1) N i j e kri vi ĉn o d j e l o o n o d j el o ko j e j e u ĉi nj e n o u kra j n j oj n u ţd i .
(2) Krajnja nuţda postoji kad je djelo uĉinjeno da uĉinitelj od sebe ili od
dru go g o tk lo n i is to v re me n u i li dire k tn o pre ds to je ću n e s k riv l je n u o pa s n o s t
k o ja s e n a dru gi n a ĉ in n ije mo g la o tk lo n iti , a pr ito m u ĉin je n o zlo n ije v e će
od zla koje je prijetilo.
(3) Uĉinitelj koji sam izazove opasnost, ali iz nehata, ili prekoraĉi granice krajnje
n u ţd e , m o ţe se b l a ţe ka zn i ti , a a ko j e p re ko ra ĉe n j e u ĉi n j e n o p o d n a ro ĉi to
o l a kša v a j u ći m o kol n o stim a , m o ţe se i o sl o b o d i ti ka zn e .
(4) Nema krajnje nuţde ako je uĉinitelj bio duţan izloţiti se opasnosti.

Zakon krajnjoj n u ţ d i, k a o i n u ţ n o j o d b ran i, p riz n a je k a ra k te r o p š te g
o s n o v a is k lju ĉ e n ja k riv iĉ n o g d je la , iako se ova usta no va po svojo j prirodi bitno
ra zli ku je o d n u ţne o d b ra ne .
Za ra z lik u o d n u ţ n e o d b ra n e ko d k o je je u p ita n ju s u k o b prava i
neprava, k ra jn ja n u ţ d a predstavlja sukob dva prava ili koliz iju dva inte resa z asnovana na pravu. Dakle, ovdje su u konfliktu pravo sa pravom , odn. dva
p o d j e d n a ko p ra vn o za šti će n a d o b ra . U s ta n o v a k ra jn je n uţ d e ob u h v a ta on e
ţ iv o tn e s itu a c ije u k o jima s e je d n o d o b ro k o je je u o p a sn o s ti š titi
ţ rtv o v a n je m tu Ċ e g d ob ra , p ri ĉ e mu s e ra d n jo m o tk la n ja n ja o p a s n o s ti
o s tv a ru ju o b ilje ţ ja o d re Ċ e n o g k riv . d je la . Ako su u tak voj situaciji ispunje ni s vi
za ko nski us lo vi za p o sto ja n je k ra j nje nu ţd e , o nd a ta k vo d je lo nije protivpravno,
o d n. ni je kri vi čno dje lo („što n i j e p o za ko n u d o zvo l j e n o , n u ţd a ĉi n i d o zvo l j e n i m “).
K ra jn ja n u ţ d a p o s to ji k a d a u ĉ in ila c p re d u z ima neku radnju da bi od
sebe ili drugoga otklonio opasnost koja je istovremena ili neposredno
p re d s to je ć a , neskrivljena i koja se n a d ru g i s e n a ĉ in nije mogla otkloniti, pri
ĉ e mu u ĉ in je n o z lo n e s mije b it i v e ć e o d z la k o je je p r ije t ilo .
Npr. n e ko l i ce n a si l n o p ro d re u tu Ċ i sta n d a bi o d p o ţa ra sp a si l o neko lice; ili vo za ĉ ko j e m u to ku vo ţn j e i sp re d a u to m o b i l a „i sko ĉi “ p j e ša k, p o stu p i će u krajnjoj nu ţd i ka d a , ra d i i zb j e g a va n j a su d a ra sa p j e ša ko m i u g ro ţa va n j a
n j e g o vo g ţi vo ta , skre n e sa ko l o vo za i p ri to m e n p r. u d a ri u o g ra d u n e ko g l i ca i
o šte ti j e , ĉi m e n a n e se šte tu vlasniku ograde.
U s lo v i z a p ro c je n u p o s to ja n ja k ra jn je n u ţ de s u rig o ro z n iji n e g o u
s lu ĉ a ju n uţ n e od b ra n e , je r s e ra d i o s u k ob u dv a in te re s a z a s no v a n a n a


p ra v u , p ri ĉ e mu o š te ć e n i n i n a k o j i n a ĉ in n i je d o p rin io n a s tu p a n ju posljedice.

K ra jn ja n u ţ d a o b u hv a ta 2 (dvije) osnovne komponente:

1. o p a sn o st za o d re Ċ e n o d o b ro ,
2. neophodnost otklanjanj a te o p a sn o sti n a šte tu tu Ċ e g , o d n osno drugog
dobra.
OPASNOST Z A OD R E Đ EN O D OB R O

Opasnost je s ta n je u g ro ţ e n o s ti o d re Ċ e n og d o b ra u k o je m je , prema
o b je k tiv n im o k o ln o s tima d a te s itu a c ije i o p š tim n a ĉ e lima is k u s tv a ,
nastupanje povrede dobra vjerovatno. Po pri ro di stva ri n u ţn o j e d a se ra di o
zn a ĉa j n i j im o p a sn o stim a o d koj i h p rij e ti n a stu p a n j e o zb i lj n ij e šte te , jer neznatna
u g ro ţa vanja, svakodnevne neugodnosti , ne mogu zasnovati krajnju n u ţd u .
D a b i o p as n o s t z a s no v a la s ta n je k ra jn je n uţ d e , mo ra ju s e is p u n iti
o d re Ċ e n i u s lo v i:
1. Opasnost treba da prijeti nekom p ra v n o z aš tić e n o m d o b ru . Opasnost
ko j a n e p ri j e ti ni ko m e i n i ĉem u n e m o ţe za sn o va ti sta n j e kra j n j e n u ţd e . U
p ra ksi , o va j i n sti tu t n a j vi še do l a zi d o i zra ţa j a u o tkl a n j a n j u o p a sn o sti za
ţi vo t, tj e l e sn i i n te g ri tet, zdravlje i imovinu. Naravno i ovdje se mogu štiti kako svoja tako i tuĎa dobra.
2. Opasnost mora biti stvarna. A ko o p a sn o st o bj e kti vn o n e p o sto ji m o ţe se
ra d i ti o p u ta ti vn o j kra j n j oj n u ţd i , za š to va ţi sve š to j e re ĉe n o za p u ta ti vn u
n u ţn u o d b ra n u . M o ţe s e ra d i ti i o to m e d a u ĉi ni l a c p o ku ša va o p ra vd a ti
i zvrše n o kri v i ĉn o d j e l o p o zi va nj e m n a kraj n j u n u ţd u . Z a ra zl i ku o d n u ţn e
o d b ra n e , g d j e n a p a d m o ţe d o la zi ti i sklj u ĉi vo od ĉo vj e ka , o p a sn o st ko d
kra j n j e n u ţd e m o ţe d o l a zi ti i z ra zl i ĉi ti h i zvo ra (o d ra d nji čo vjeka , prirod nih nepogoda, ţi votinja, kvara tehničkih ureĎaja i sl.).
3. Opasnost ne smije biti skrivljena tj. iz az vana od u ĉ in io c a ko ji
otklanja opasnost. To zn a ĉi d a se n e će mo ći p o zi va ti n a kraj n j u nu ţd u
o n a j u ĉi ni l a c ko ji j e b i o um i šl j aj a n i li n e h a ta n u o d n o su n a ĉi n j e ni cu d a
n j e g o vo p o n a ša nj e m o ţe p ro u zro ko va ti o p a sn o sta n j e i z ko g a m o ţe
p ro i za ći p o vre d a o d re Ċ e n i h d o b a ra . (npr. kada planinar nedovoljno
o d j e ve n p ro va l i u tu Ċ u p l a n i n sku ku ću d a b i se sp a si o ; )

OT K L AN J AN J E OP AS N OS T I N A Š T E T U T U Đ E G /DRUGOG DOBRA (1 . da se
njo me o st va r uj u o b i l je ţja K D , 2., d a se o p a sno st na d r ug i na či n ni je mo g la otklo niti 3. sra zmjernost, 4. isto vreme nost i 5. s ubjek tivni ele mena t -s vijes t i vo lja da se rad njama otk la nja opas nost )

Otklanjanje opasnosti je djelatnost kojom se mijenja odvijanje
n a s ta le s itu a c i je , je r u ĉ in ila c p r ije te ć u o p a s n o s t s a je d n o g pravnog dobra
p re b a c u je n a d ru g o p ra v n o do b ro . T ime s e u g roţ e n o m d ob ru p ruţ a z a š tita ,
a p o v re Ċ u je s e d o b ro n e k o g d ru g o g lic a .
S a m o i zu ze tn o , m o ţe se ra d i ti i o dobru istog lica kome prijeti opasnost, kada se radi o tzv . n u ţn o j po mo ć i (npr. p ri sta n a k p a ci j e n ta n a ri zi ĉn u o p e ra ci j u


d a b i m u se sp a si o ţi vo t, ĉi m e se sta vl j a u d ru g u o p a sn o st, i d a b i b i o sp a še n
p o vre Ċ u j e se nj e g o v tj el e sn i i n te g ri te t , ili trudnica iz medicinskih indikacija
prihvata uništavanje ploda da bi spasila svoj ţivot i sl.).
R a d n ja o tk la n ja n ja o p a s n o s ti re d o v n o z n aĉ i o s tv a re n je o d re Ċ e n o g
k riv iĉ n o g d je la , a li u u s lo v i ma k ra jn je n u ţ d e , p ro tiv p ra v n o s t ta k v o g d je la je isk lju ĉ e n a . Otk lanja nje opasnos ti, ili dje lo kra j nje n u ţd e , se re d o vno vrši
či nje nje m, a li i zu ze t no to mo ţe b i ti i p ro p uš ta n je m d u ţno g či nje n ja (n pr.
neprijavljivanje krivi ĉn o g d je l a i u ĉi ni o ca d a b i se sp a si o ţi vo t).
S o b z iro m d a u k ra jn jo j n u ţ d i k o lid ira ju d o b ra je d n a k o p ra v n o
z a š tić e n a i d a s e o p a s n os t p re b a c u je n a ne s u d je lu ju ć e i n e v in o lic e , z a otklanjanje opasnosti k o d k ra jn je n u ţ d e p o s ta v lje n i s u d o s ta s tro g i u s lo v i bez kojih p ri to me u ĉ in je n o djelo ostaje protupravno.
T o s u s lije d e ć i u s lo v i:

1. P rv i i n a js tro ţ iji uslov sastoji se u neophodnosti po v re de tu Ċe g do b ra
(o pa s n o s t s e n a dru gi n a ĉ in n ije mo g la o tk lo n iti) . Z a ra zl i ku o d n u ţn e
o d b ra n e , kra j n j a n u ţd a se p ri zn a j e sa m o a ko se o p a sn o st n ij e m og l a o tkl o ni ti
n a d ru g i n a ĉi n . U kol i ko j e p o sto j a o d ru g i , i li m an j e šte ta n i zl a z i z te si tu a ci j e (npr. skl a n j a n j e o d o p a sn o sti , b ij e g , d o zi va n j e u p om o ć, o rg a n i zo va n j e
za šti te , p o vre d a n e ko g svo g m a n j e g dobra, i sl.), n e m o ţe se o d o b ri ti kra j n j a
n u ţd a . Ovaj uslo v predsta vlja jeda n od na jbitnijih eleme nata o vog ins tituta .
2. P o s e b n og z n a ĉa ja je i u s lo v srazmjern o s ti k o li di ra ju ćih do b a ra , tj. da
u ĉ in je n o z lo n ije v e ć e o d z la k o je je p r ije t ilo . Dakle, potrebno je da
p o vri j e Ċ e n o d o b ro n i je ve će vri j e d n o sti o d za šti će n o g d o b ra , d a b i d j e l o
kra j n j e n u ţd e u o p šte mo g l o bi ti o p ra vd a n o , n ep ro ti vp ra vn o , j e r u su p ro tn o m ,
ka d a j e u ĉi nj e n o zl o ve će o d zl a ko je je p rij e ti l o , ra di se o p re ko ra ĉe nj u
g ra n i ca kra j n j e n u ţd e (e ksce s k ra j n j e n u ţd e ).
3. Radnja otklanjanja treba da je istovremena s a o p a s no š ć u ili n e p o s re dn o
p rije te ć a . Is tovremenost postoji kada je radnja otklanjanja pre duzeta kada je
opasnost nastala i dok traje kao i kad neposredno predstoji. Opasnost neposredno predstoji kada je postala toliko ozbiljna da je njeno nastupanje gotovo sigurno ili krajnje vjerovatno u ko li ko se mj e re za šti te n e p re d u zm u odmah. T o zn a ĉi d a m i n ul a i b u d u ća o p a sn o st n e m o gu b i ti o sn o va o vo g instituta.
4. P o re d n a v e d e n ih , o p š te p rih v a ć e n je s ta v d a je z a valjanost djela krajnje
n u ţd e p o tre b a n i subjektivni e lemenat koji se sasto ji u svijesti i volji da se navedenim radnjama otklanja opasnost. Postupak u ovak vim
si tua ci ja ma mo ţe se o p ra vd a ti sa mo o nd a ka d a su, p o re d o b je kti vni h,
p o sto ja li i sub je kti vni us lo vi o p ra vd a n ja , sa mo o nd a ka d a je uči ni la c d je la
kra j nje n u ţd e svje sta n to g a sta nja i na sto ji o tklo ni ti o p a sno st, sli je d i ci lj
sp a ša va nja , za šti te .

P re k o ra ĉ e n je g ra n ic a k ra jn je n u ţ d e (e k s c e s k ra jn je n u ţ d e )

Postoji u 2 (dva) oblika:
1. intenz ivni eksces - postoji kada je uĉinjeno zlo veće od zla koje je
prijetilo,


2. ekstenz ivni eksces - postoji kada se otklanja opasnost koja po
o b j e kti vn o j o cj e n i j o š nije nastupila, niti je neposredno predstavljala opasnost.
Kod ovog, ekste nzi vnog , ekscesa ne radi se o kra j njo j n u ţd i , ni ti o
p re ko ra če n j u kra jn je n u ţd e , je r ne d o sta je e le me n t i sto vre me no s ti , t j. ra d i se o „pro future “ opasnosti za ko ju se pretpos tavlja da tek treba da se desi (npr. d vi j e su sj e d ne ku će , u j e d n oj o g ro mn o d rvo , p a vl a sn i k d ru g e ku će misli da mu drvo predstavlja opasnost i obori ga).
U s lu ĉ a je v ima k a d a je u ĉ in ila c d je lo iz v rš io u p re k o ra ĉ en ju g ra n ic a
k ra jn je n u ţ d e , ili ako sud utvrdi da uop š te n e ma k ra jn je n u ţ d e , iz v rš e n o
d je lo o s ta je p ro tiv p ra v n o , tj . o s ta je k riv iĉ n o d je lo . M e Ċ u ti m , za ko n p o l a zi o d
to g a d a u ĉi n i l a c dj e l a kraj n j e n u ţd e n i j e u vi j e k u m o g u ćn o sti d a p ra vi l n o o ci j e ni
n j e n e g ra n i ce , p a i zvrše n j e d j e l a u p re ko ra ĉe n j u g ra ni ca kra j nj e n u ţd e tre ti ra ka o
fa ku l ta ti vn i o sn o v za u b l a ţa va n j e ka zn e , p a ĉa k i za o slo b o Ċ e n je , ako je
p re ko ra ĉe n j e u ĉi n j e n o p o d n a ro ĉi to o l a kša vaj u ćim o ko l n o stim a .
P riv ile g i ja k ra jn je n u ţ d e n e v rije d i z a on e s lu ĉ a je v e k a d a s u
o d re Ċ e n a lic a z b og v rš e n ja o d re Ċ e n ih profesija d u ţn a d a s e iz la ţu
opasnosti. A ko je ne ko d u ţa n d a se i zla ţe o p a s no sti u o b a vlja n ju s vo je
slu ţb e ne d u ţno sti i li p o ne ko m d rug o m p ra vno m o sno vu, ne mo ţe se p o zi va ti na
i nsti t ut kra j nje n u ţd e uko li ko ne p o stup i u sk la d u sa s vo ji m o b a ve za ma . (Npr., ljekar se ne m o ţe p o zi va ti n a stra h o d za ra ze i o d b i ti p ru ţi ti p o m o ć o b o lj e lo m ;
va tro g a sa c n e m o ţe i z stra h a o d b i ti i n te rve n cij u . U o vim sl u ĉa j e vim a , n a ve de n a
l i ca ĉi n e o d re Ċ e n o kri vi ĉn o d je l o i tu n e m a m o g u ćno sti za p ri m j e n u kra j nj e n u ţd e )
M e Ċ u tim , o vo o g ra ni ĉe n j e n ij e a p sol u tn o , j e r o ba ve za i zl a g a n j a o pa sn o sti
p re sta j e ka d a j e sa svi m i zvj e sn o d a p ri j e ti o p a sn o st n j i h o vom ţi vo tu .

P OK UŠ AJ

(2) U ĉi n i te l j će se za p o ku ša j kri vi ĉn og d j el a ka zn i ti u g ra n i ca m a ka zn e
p ro p i sa n e za to kri vi ĉn o d j e l o , a m o ţe se i b l a ţe ka zn i ti .

P o k u š a j je s a u miš l ja je m z a p o ĉ e to , a li n e d o v rš e n o k riv iĉ n o d je lo . T o
z n a ĉ i da je z a p os to ja n je p o k u š a ja p o tre b no d a b u d u o s tv a re n a 3 e le me n ta , koji se sasto je u tome:
1) d a ko d u ĉi n i o ca p o sto j i u mi šlj a j , o d n o sn o vo l ja d a i zvrši kri vi ĉn o djelo,
2) d a j e i zvrše n j e kri vi ĉn o g d j e l a za p o ĉe to i
3) da je, u pravilu, i zostala posljedica.

1) Os n o v n i k o n s titu tiv n i e le me n a t p o k u š a ja s a s to ji s e u to me d a je u ĉ in ila c
p re d uz e o ra d n je k o jima je z a po ĉ e to iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la . Mo ţ e s e re ć i
d a je iz v rš ila c z a p o ĉ e o iz v rš e n je k riv iĉ n o g djela kada je svojom radnjom
o s tv a rio n e k o o d o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g djela. (npr. i zvj e sn o j e d a p o sto j i p o ku šaj
u sl u ĉa j u ka d a je u ĉi n il a c p u ca o u d ru g o g a u n am j e ri l i še nj a ţi vo ta i p ro m a ši o ; i li kada je za p o ĉe o d a vi ti ţrtvu u namjeri da je ubije; ali ko je nabavio samo
sre d stva za p ra vl j e n j e fa l si fi ko va no g n o vca , p a j e u h va će n ve ć p ril i kom nabavljanja i pripreme tih sredstava, tek je u fa zi pripremanja).


N e k a d a ć e b iti d o v o ljn o d a je u ĉ in ila c p rimije n io n e k o o d s red s ta v a il i
n a ĉ in a iz v rš e n ja d a to g d je la , (npr. ko d ra zb o j n i štva i l i si l o va nj a , ko d ko ji h
p o ku ša j p o sto j i ve ć sa m om p ri mj e n om si l e o d stra n e u ĉi n i o ca ) .

2) Slije d e ć e o b ilje ţ je p o k u š a ja s a s to ji s e u to me d a k riv iĉ n o d je lo n ije
d o v rš e n o - da je iz ostala posljedica. Ne d o vrše n o st kri vi ĉn o g d j e l a j e n e g a ti vni
e l e m e na t, n e g a ti vn a p re tp o sta vka p o ku ša j a . Nastupanje posljedice predstavlja
p o p ra vi l u j a sa n d o ka z d a se ra d i o d o vrše n o m kri vi ĉn o m d j el u , a n e o p o ku ša j u .
Pri tome se mogu raz likovati dvije situacije odnosno dvije vrste
p o k u š a ja :
1. n e s v rš e n i ili n e d o v rš e n i p o k u š a j - postoji kada je uĉinilac zapoĉeo
ra d n j u i zvrše n j a , a li j e n i j e d o vrši o . ( npr. za m a h n e n o ţe m n a d ru g o li ce , a li
ra d n j u n e d o vrši , b i l o svo j o m vo lj o m il i p o stu p a n je m tre će g ) ;
2. s v rš e n i ili d o v rš e n i p o k u š a j - postoji kada je uĉinilac preduzeo radnju
i zvrše n j a i i stu d o vrši o , a li p o sl j e di ca ni j e n a stu p i la . (npr. lice A puca na
l i ce B , a li d o Ċ e d o p ro m a šaj a ) . S to g a ko d svrše no g p o k uša ja uči ni la c vi še
ne mo ţe o b usta vi ti s vo je d je lo va n je , p a se d o b ro vo l j ni o d us ta nak od ovog
p o kuša ja mo ţe sa sto ja ti sa mo u a kti vno j ra d nji us mje re no j na sp re ča va nje posljedice. U praksi se za nesvršeni pokušaj blaţe kaţnjava, nego za svršeni.

3) N a jz ad , je d n o o d ob ilje ţ ja p o k u š a ja je i njegov subjektivni elemenat koji se sastoji u um iš l ja ju i li v o lj i u ĉ in io c a d a iz v rš i k riv iĉ n o d je lo . Za pos toja nje
p o kuša ja n u ţno je d a je o d l uka o i zvrše n j u d je la d e fi ni ti vna , ko na č na . (s toga
n e m a p o ku šaj a npr. ko d o n o g ko j e sa m o po se g n u o , ko se sa m o m a ši o za
p i što l j , a l i se n i j e jo š o d l u ĉi o d a p u ca , ve ć e ve n tu a l n o sa m o d a za p ri j e ti ) . Budući da je umišljaj konstitutivno obiljeţje pokušaja, u teoriji je vladajuće shvatanje da
je nehatni pokušaj nemoguć.
U v e z i s a k a ţ n ja v an je m, t re b a ra z lik o v a ti 2 p ita n ja :
1) KADA SE k a ţn ja v a za po k u š a j? - p o k u š a j je k a ţ n jiv kod svih djela sa propisanom kaz nom z atvora o d 3 go d in e i teţ o m, a z a p o k u ša j d ru g ih kriv. d jela samo k a d z a k o n iz riĉ ito o d re Ċ u je k a ţ n ja v a n je z a p o ku š a j.
2) KAKO SE k a ţn ja v a za po k u š a j? - u ĉ in ila c ć e s e z a po k u š a j k az n iti u granicama kazne propisane z a to k riv iĉ n o d je lo , a li s e mo ţ e i b laţ e kaz niti.
P o ku ša j je n a ta j n a ĉi n p re d vi Ċ e n ka o fa ku l ta ti vn a o ko ln o st za u b l a ţa va n j e
ka zn e (p ra vi p o ku ša j ), d o k j e za ko n ko d n e p o d ob n o g po ku ša j a d a o j o š ši re
m o g u ćn o sti za u b l a ţa va n j e , j e r j e p re d vi d i o ĉa k i m og u ćn o st o sl o b oĊ e n j a o d
ka zn e , što p o d ra zu m i j e va i n e o g ra n i ĉe n o u b l a ţa va n j e . D a li će sud o d mje ri ti
ka zn u u g ra ni ca ma ka zne p ro p i sa ne za d o vrše no kri vi čno d je lo , ka ko se
p rve nst ve no u za ko nu s ug e ri še , i li će i sko ri sti ti mo g uć no st ub la ţa va nja
ka zne , za vi si će o d ni za o ko l no s ti sva ko g ko nkre t no g sl uča ja . P ri to me će
sva ka ko sud u zi ma ti u o b zi r d a li se ra d i o svrše no m i li ne s vrše no m p o kuša j u,
ko ji je s te p e n uči ni o če ve vo lje za i zvrše nje m d je la ( n je g o ve kri vi ce i li k ri vn je ),
d a li je na s to ja o i li ţe li o sp ri je či ti na st up a nje posljedice, iako je o na izosta la iz drugih ra zloga, da li je u pitanju nepodo b ni p o kuša j i td . U praksi sudo vi za


p o kuša j re d o vno ub la ţa vaju ka zn u, i a ko to ne p ro i sti če i z za ko nske ekspresije, gdje se fo rsira ka zna u g ra nicama propisanim za d o vrše no d je lo.

P o k u š a j k a o v id re a liz a c ije iz v rš e n ja n e k o g k riv iĉ n o g d je la nije
mo g u ć k od s v ih k riv iĉ n ih d je la . P o s to je k riv iĉ n a d je la ko d k o jih po k u š a j
n ije mo g u ć :
a) z a to š to ta k v a d je la z b o g s v o je p riro d e ne mo g u b iti iz v rš e n a u v id u
p o k u š a ja , (npr. kod k riv. djela u ĉe stvo va n j a u tu ĉi , za ti m ko d ĉi sti h o mi si vni h
d e l i ka ta koj i se i zvrša va j u n e ĉi n j e nj em , ka kva su kri vi ĉn a d j el a n e p ru ţa n j e
p o m o ć i i n a p u šta n j e n em o ćn e o so b e - j e r se ko d o vi h dj e l a p ra vo g n e ĉi n je n j a ,
m o me n a t d o vrše n j a dj e l a i m om e n a t ka d a o n o p o sta j e ka ţn jivo posve
p o d u d a ra j u , n a stu p a j u i sto vre m e n o ; d o k n a p ro ti v p o ku ša j j e m o g u ć ko d d j el a
n e p ra vo g n e ĉi nj e nj a - npr. majka koja u namjeri da ubije svoje dijete odbije da
g a h ra n i , a l i to u ĉi n i n e ko d ru g i , i zvrši l a j e p o ku ša j u b i stva n e ĉi n j e nj e m ) , ili
b) iz raz log a š to je s a m p o k uš a j o b u hv a ć e n d is p oz ic ijo m d je la k a o n je g o v
b itn i e le me n a t , p a u s lje d to g a , s a m p o k u š a j p re d s ta v lja iz v rš e n je kriviĉ n o g djela (npr. napad na usta vni poredak ili ugroţavanje teritorijalne
cjeline Federacije).

Kvalifikovani pokušaj

Kvalifik o v a n i p o k u š a j p re d s ta v lja p o s e bn u v rs tu p o k u ša ja k o d k o je g
s e n is u o s tv a rila o b ilje ţ ja o no g k riv iĉ n o g d je la k o je je u ĉ in ila c n a mje ra v a o
iz v rš iti, v e ć n e k o g d ru g o g d je la k o je je p re d v iĊ e n o k a o po s e b n o k riv . d je lo .
Ovo je je d a n o d sluča je va ka d a p o sto ji p o kuša j, i a ko je d o šlo d o i zvje sne
p o slje d i ce (o t ud a k va li fi ko va ni p o k uša j ), a li ne o ne ko j u je uči ni la c i ma o u vi d u .
(Npr. U ĉi n i l a c p u ca n a ţrtvu sa b l i ske u d a lj e n o sti u p re dj e l u g ru d i il i g l a ve ,
a l i m u n a n e se sa m o tj e l e sn u p o vre d u . K o d o vo g sl u ĉaj a ra d i ć e se o p o ku šaj u
kri vi ĉn o g dj e l a u b i stva , a n e o d o vrše n om kri vi ĉno m d j el u tj e le se n e p o vre d e . Ovo
i z ra zl o g a što j e u mi šlj a j u ĉi n o ca i sve o kol n o sti d o g a Ċa j a g o vo ri l e d a j e o n h ti o
l i še nj e ţi vo ta d ru g o g l i ca ).
U o va k vi m sl uča je vi ma d je lo se i p a k kva li fi ku j e ka o p o kuša j kri vi č no g d je la
na ko je je b i o up ra vlje n umi šl ja j , a ne ka o d o vrše no kri vi čno d je lo ko je je
o stva re no p o kuša je m to g a d je la . O vo d r ug o d je lo je u p ri vi d no m sti ca j u sa
p o kuša ni m d je lo m p a se s to g a uči ni la c za nje g a ne će ka ţn ja va ti , a li će se to
re d o vno u ze ti u o b zi r p ri o d m je ra va nj u ka zne za p o k uša no k ri vi č no d je lo .

Nepodoban (nemoguć) pokušaj

N e p o d ob a n (n e mo gu ć ) p o k u ša j p o s to ji k a d a n e k o p o k uš a u ĉ in iti
k riv iĉ n o d je lo :

a) neprikladnim sredstvom (npr. p o ku ša j li še n j a ţi vo ta d ru g o g l i ca p o tp u n o ne i sp ra vn im p i što lj e m il i p o ku ša j u b i stva tro va n j e m h emi j skom supstancom koja je izgubila svojstva) ili
b) prema neprikladnom predmetu (npr. p o sto j i ko d p o ku šaj a u bi stva l e ša ,
p o ku ša j a a b o rtu sa ţe n e ko j a n i j e tru d n a ) .




Raz likuju se i apsolutno nepodoban poku š a j i re la tiv n o n e p o d o ba n
p o k u š a j:

 Ap s o lu tn o n e p o d o ba n p o ku š a j postoji kada sredstva ili objekt radnje
iz v rš e n ja u o pš te n is u p od o b n i z a iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la . (npr. u
o d n o su n a o b j e ka t ra d n j e i zvrše n j a p o sto j i u sl u ĉaj u p o ku ša j a ub i stva n a
l e šu , a u p o g l ed u sre d stva ra d n j e i zvrše n j a u sl u ĉa j u p u can j a i z p ra zn e
p u ške )
 R e la tiv n o n e p o d o b a n p o ku š a j postoji kada su sredstva ili objekt
ra d n je iz v rš e n ja p od o b n i, a li u k o n k re tn o m s lu ĉ a ju n is u mog li
d o v e s ti d o ţ e lje n o g rez u lta ta s a mo z bo g na ro ĉ itih o k o ln o s ti, k oje su
p o s to ja le u k o n k re tn o m s lu ĉ a ju . (npr. l o p o v za vu ĉe ru ku u tu Ċ i p ra za n
dţe p , i l i u ĉi n i l a c p u ca kro z p ro zo r ku će u n a m j e ri d a ţr tvu l i ši ţi vo ta , a l i j e ona prije toga n a p u sti l a ku ću )

K o d s v ih n e p o d ob n ih p o k u š a ja v aţ n o je d a u ĉ in ila c n i je s v je s ta n navedenih nepodobnosti. U p ro ti vn o m , a ko j e u ĉi n il a c to g a svj e sta n , o n d a
n e m a n i vo lj e d a se i zvrši k ri vi ĉn o d j e l o , p a n i sa m o g p o ku ša ja .
In a ĉ e , n e p o d o b n i p o k u š a j je k a ţ n jiv u v ije k k a d a je k a ţ n jiv i o b iĉ n i
p o k u š a j. R az lik a je je d in o u to me š to je kod ovog pok u š a ja z a k o n p re d v id io
mo g u ć n o s t os lo b o Ċ e n ja o d kaz n e (nepodobni pokušaj kao fakultativni osnov
o sl o b o Ċ e nj a o d ka zn e ).

DOBROVOLJNI ODUST ANAK

D o b ro v o ljn i o d u s ta n a k je s itu a c ija k a d a u ĉ in ila c p o k uš a u ĉ in iti
k riv iĉ n o d je lo , a l i o d iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la dobrovoljno odustane, odnosno iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la s p rije ĉ i. D a kl e , u ĉi n i l a c j e u ša o u ka ţn j i vu
zo n u , a l i se p o to m p re d o m i sli o i sa m o d u sta o o d i zvrše n j a kri vi ĉn o g d j e l a .
Z a ra zl i ku o d ve ći n e kri vi ĉni h za ko n o d a vsta va , ko j i u o vom sl u ĉaj u
p re d vi Ċ a j u o b a ve zn o o sl o b oĊ e n j e o d ka zn e , p re ma n a š e m z a k on u , dobrovoljni
o d u s ta n a k je fa ku lta tiv n i o s n o v z a o s lo b o Ċ e n je o d kaz n e („moţ e s e
o d lo b o d iti o d k a z n e “ ).
Od u s ta n a k o d iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la u o s n o v i ima 2 o b lik a , u z avisnosti od toga da li se radi o svrš e n o m i li n e s v rš e n o m p o k u š a ju :

a) K o d n e sv rš e n o g p o k u š a ja , z a d ob ro v o ljn i o d u s ta n a k je do v o ljn o d a je
u ĉ in ila c p re k in u o d a lje d je lo v a n je , d a je o b u s ta v io p re d u z ima n je ra d n je
(npr. u ĉi n i l a c ko ji je o b o ri o ţrtvu sa za m a h n u ti m n o ţe m u ru ci o du sta o j e o d ubistva i sl.).
b) Za ra z lik u o d n e s v rš e n o g p o k u š a ja , k o d k o g a je d o v o l jn a o b iĉ n a
p a s iv n o s t, k o d s v rš e n o g p o k u ša ja s e z a h tije v a d je lo v a n je u v id u
a k tiv n o g p o n a š an ja u s mje re n o g n a sp r je ĉ a v a n je p o s lje d ic e (npr. u ĉi n i l a c
ţr tvi za d a te ške tj e l e sn e p o vre d e u n a mj e ri d a je ubije, ali je onda odveze ljekaru koji je spasi i sl.).


D a b i o d u s ta ja n je o d izv rš e n ja d je la mo g lo b iti o s n o v z a o s lo bo Ċ e n je od kazne, ono mora biti dobrovoljno. Dobrovoljnost postoji uvijek kada je
u ĉ in ila c , i p o re d to g a š to je b io s v je s ta n d a k riv iĉ no d je lo mo ţ e d o v rš iti,
o d u s ta o o d n je g o v o g iz v rš en ja .
On o j e d o b ro vo lj n o ka d a se za sn i va n a a u to n om n oj o d lu ci u ĉi n i o ca , tj .
ka d a j e o n a re zu l ta t sl o b o d n o g i vl a sti to g o p re d j e l j en j a sam o g u ĉi ni o ca , ko j e n ij e
n a sta l o p o d p re te ţn i m u ti ca j e m va nj ski h o ko l no s ti. S to g a n e ć e b iti o d u s ta n k a :
 ako je to neko drugi, mimo njega, u ĉ in io , (npr. ka d a j e sm rt sp ri j e ĉe n a
h i tn o m l j e ka rsko m i n te rve n ci jo m ko j a je u sl ij e d il a m im o u ĉi ni o ca ) .
 a k o je u ĉ in i la c s lu ĉ a jn o s p r ije ĉ io n a s tu p a n je p o s lje d ic e ,
 ako je posljedica nastupila, ia k o je u ĉ in ila c p re d u z eo mje re d a
s p rije ĉ i n je n o n a s tu p a n je . T a o ko l n o st se m o ţe u ze ti sa m o ka o
o l a kša va j u ća ko d o d mj e ra va n j a ka zn e . (npr. uĉi n i l a c ţrtvi d a o tro v u
n a m j e ri d a je li ši ţi vo ta , a ko ţrtva u m re ra d i ti će se o u bi stvu , b e z o b zi ra
što j e u ĉi n i l a c n a kn a d n o p o zva o l j e ka re ra d i sp a ša va n j a ţrtve . A ko u o vo j
si tu a ci ji u ĉi ni l a c n a ko n d a va n j a o tro va a n g a ţu j e lj e ka re , ko ji sp a se ţrtvu
m o ţe se ra d i ti o d o b ro vo l j n o m o d u sta n ku j e r p o sl j e d i ca n ij e n a stu p i l a ).
 k a d a je u ĉ in ila c o d u s ta o o d npr. k riv iĉ n o g d je la k ra Ċ e z b o g d o la s k a ĉuvara, otpora ţrtve, ili zbog toga što je uvidio da je nepodobno
s re d s tv o iz v rš e n ja d je la . Stoga nema dobrovoljnog odustanka kada je
u ĉi n il a c o d u sta o , j e r ni j e m o g ao o d ni j e ti u kra d e nu ka su ra di n j en e te ţi n e ,
i l i n ij e i zvrši o ra zb o j n i štvo ra d i o tp o ra vl a sn i ka a u tom o b il a koj i se
su p ro tsta vi o n a o ru ţa n o m n a p a d a ĉu .
 k a d a je u ĉ in ila c o d u s ta o o d k riv iĉ n o g d je la z b o g n e mo g u ć n os ti
njegovog iz v rš e n ja (npr. o b i j a ĉ ka se u tvrd i d a n i j e u sta n j u d a o b i j e kasu).
 k a d a je u ĉ in ila c o du s ta o us lje d n e k ih spoljnih uticaja, (npr. kradljivac
ĉu j e g l a so ve u ku ća n a , p ro l a zn i ka i sl . )
 k a d a u ĉ in ila c p o g re š n o d rţ i d a p o s to ji n e k a s p o ljn a o ko ln o s t k o ja u
stvarnosti ne postoji, (npr. p o g re šn o j e m i sl io d a j e n a i ša o p o l i caj a c )
 ukoliko je odustanak uslijedio radi tog a š to b i iz v rš e n je d je la b ilo
s k o p ĉ a n o s a n e u g od n o s tima p o iz v rš io c a , a s a k o jima o n n ije
ra ĉ u n a o , (npr. n e b i b i o p ri zn a t d o b ro vo l j n i o d u sta n a k u ĉin i o cu koj i j e
o d u sta o o d p o ku ša j a si l o va nj a za to š to g a j e d j e vo j ka p re p o zn a l a i
za p ri j e ti l a m u d a će g a p ri javiti policiji ili d a će m u se n j e n ml a d i ć o sve ti ti ),
 k a d a je u ĉ in ila c o d u s ta o z a to š to mu d je lo n e d on o s i š to je p la n ira o ,
(npr. kada je um je sto vri j e d n e um j e tn i n e n a i šao sam o n a b e zvri j e d n u kopiju, ili je u kasi bilo malo novca).

E tiĉ k a v rije d n o s t mo tiva je irelevantna, jer dobrovoljni odustanak nije
e tiĉ k i, v e ć p s ih o lo š k i p o ja m. S to g a o d usta na k mo ţe b i ti mo ra l ne p ri ro d e (n pr.
sa ţa l j e n j e , sti d , p ro b u Ċ e n a sa vj e st i sl .) , ali i ne mo ra, (p a će d o b ro vo l j n i odustanak npr. o d ra zb o j n i štva i l i si l o va nj a p o s to j a ti i o n d a ka d a se u ĉi n il a c
p ri l i kom su sre ta sa ţrtvo m u p l a ši o i p o b j eg a o ) . Eventua lno vredno va nje motiva
o d usta nka je mo g uće ko d o d mje ra va n ja ka zne , pogotovo kada se sud odlučuje hoće li učinioca osloboditi od kazne.


K o d n e po d o bn o g p ok u š a ja , n e ma mje s ta dobrovoljnom odustanku,
je r s e tu n e ma š ta s p rije ĉ iti i li u k lo n it i , a li sud mo ţe vre d no va ti no vi i zmi je n je ni
sta v uči ni o ca p ri o d m je ra va nj u ka zne .
D o b ro v o ljn i o d u s ta n a k p o d raz u mije v a d a je d je lo o s ta lo u p o k u š a ju ,
p a je s to g a o n is k lju ĉ e n u s v im s lu ĉ a je v i ma k a d je k riv . d je lo d o v rš e n o .
Z a to n e m a do b ro vo l j no g o d u sta n ka a ko j e u ĉi n il a c o du sta o o d i zvrše n j a
d j e l a , al i o n o i p a k b u d e d o vrše n o , ka d a u ĉi ni l a c n a ko n fo rm al n o g d o vrše nj a
krivi ĉn o g d j e la p o ku ša sp ri j e ĉi ti n a stu p a n j e p o slj e di ce , i l i ka d a n a ko n i zvr še n o g
d j e l a u kl a nj a šte tn e p o sl j e d i ce d je l a .
U s lu ĉ a ju d o b ro vo ljn o g o d u s ta n k a u ĉ in ila c ć e s e k az n iti z a on e
ra d n je k o je ĉ in e n e k o d ru g o s a mo s ta ln o k riv . d je lo .
(npr. u sl u ĉa ju fa l si fi ko va n j a i sp ra ve ko j om j e u ĉi n il a c p o ku ša o i zvrši ti prevaru ili pronevjeru, od kojih je dobrovoljno odustao, pitanje je njegove
o d g o vo rn o sti za fa l si fi ko va n je i sp ra ve ; i li d a l i će u ĉi n il a c koj i j e d o b ro vo lj n o
odustao od npr. si l o va n j a , o d g o va ra ti za p ri n u d u , što j e sa sta vn i d i o t og djela;)

S AUĈ E S NIŠT VO

S a u ĉ e s n iš tv o , u o p ć e m, š ire m, smislu , je u ĉ e š ć e d v a ili v iš e l ic a u
iz v rš e n ju k riv iĉ n o g d je la , u z is to v re me n o p o s to ja n je s v ije s ti o z a je d n iĉ k o m djelovanju.
S a u ĉ e s n iš tv o s e ma n i fe s tu je k a o :
1. sa i zvrši l a štvo ,
2. podstrekavanje i
3. pomaganje.

S a u ĉ e s n iš tv o , u k riv iĉ n o p ra v n om, tj. u u ţ e m s mis lu , podraz umijeva samo podstrekavanje i pomaganje, jer ono predstavlja radnje kojima se
u ĉ e s tv u je u k riv iĉ n o m d je lu k o je p re d u z ima n e k o d ru g o lic e .
S d ru g e s tra n e , s a iz v rš ila c u ĉ e s tv u je u s v o m , a n e u tu Ċ e m d je lu , p a
je s to g a s a izv rš ila š tv o s a mo je d n a po s e b n a v rs ta iz v rš ila š tv a , je r
s a iz v rš ila c je v e ć iz v rš ila c i n je g o v o d je lo n e mo ţ e z a v is iti o d n e ĉ ije ra d n je
iz v rš e n ja . T a kvu p o zi ci j u u o stva re n j u kri vi ĉn o g d je l a sa u ĉe sni ci , o d n . p o m a g a ĉi
i p o d stre ka ĉi n e m a j u , oni samo preduzimaju radnje koje predstavljaju
(sa )u ĉe stvo va n j e u tu Ċ e m d j e l u , d j e l u ko j e o stva ru j e n e ko d ru g i .
Ia k o p o ja m iz v rš io c a z ak o n iz riĉ ito n e re g u liš e , me Ċ u izv rš io c ima
odnosno s a izv rš io c ima ra z lik u ju s e : 1. n e p o sre d n i i zvrši l a c, 2. sa i zvrši l a c i 3.
p o sre d n i i zvrši l a c, a me Ċ u s a u ĉ e s n ic ima : 1. p o d st re ka ĉ i 2. p o m a g a ĉ.
N a jz a d , sa u ĉ e s n ic i o dg o v a ra ju s a mo z a u miš lja jn o u ĉ e š ć e u
o s tv a re n ju k riv iĉ n o g d je la , d o k s a iz v rš io c i o d g o v a ra ju i z a n e h a tn o u ĉ e š ć e .

Saizvršilaštvo

S AIZV R Š IL AŠ T V O P OS T OJ I k a d a v iš e lic e z a je d n iĉ k i iz v rš e k riv iĉ n o
d je lo u ĉ e s tv o v a n je m u njegovom iz v rš e n ju ili p re d u z ima ju ć i neš to d ru g o
ĉ ime s e n a o d lu ĉ u ju ć i n a ĉ in d o p rin o s i iz v rš e n ju k riv iĉ n o g d je la .


S a i zvrši l a štvo j e d a kl e o bl i k i zvrši l a štva ko ji p o sto ji ka d a vi še l i ca , koj a ispunjavaju sve uslove koji se zah ti j e va j u za i zvrši o ca , n a o sn o vu za j e d n i ĉke
o d l u ke , svj e sn o i vo l j n o , u ĉi n e o d re Ċ e n o kri vi ĉn o dj e l o .
O p ra vn o j p ri ro d i sa i zvrši l a štva p o sto j i vi še te o ri j a . K a ko v id imo , n a š a
pravna teorija i sudska praksa prihvataju „teoriju podjele uloga“ u iz v rš e n ju djela. Dakle, s a iz v rš ila c je o n a j u ĉ e s n ik k o j i z a je d n o s a d ru g im /a na bazi
„ podjele rada“ djelu je na ostvare n ju d je la k a o n jih o v o m z a je d n iĉ k o m c il ju .
Za ra z lik u o d s a u ĉ e s n ik a u uţ e m s mis lu ( p o d stre ka ĉa i p o m a g a ĉa ),
s a iz v rš io c i n e u ĉ e s tv u ju u d je lu k o je o s tv a ru je n e k o d ru g o lic e (tu Ċ e m
d je lu ), v e ć s v i z a je d n iĉ k i o s tv a ru ju s v o je , za je d n iĉ k o , d je lo , p ri ĉ e mu s v a k i
o d n jih u to me d a je s v o j p r ilo g k o j i je b i ta n i b e z k o je g k riv iĉ n o d je lo n e b i
b ilo o s tv a re n o il i n e b i b ilo o s tv a re n o n a z a miš lje n i n a ĉ in . T o zn a ĉi da svaki
od saizvrši l a ca u o stva re n j u d a to g dj e l a im a ul o g u ko j a j e o d b i tn o g zn a ĉa j a u
p ro ce su i zvrše n j a d je l a , j e r a ko b i n e ko od sai zvrši l a ca p ro p u sti o d a i zvrši svo j
dio zadatka, djelo ne bi moglo biti realizovano , odn. ne bi moglo biti realizovano onako kako je planirano. (npr. ulo g u sa i zvrši o ca i ma će i lice koje je, u sklad u sa prethod nim dogo vorom da se i zvrši ra zb o j ni št vo i li kra Ď a, i ma lo za d a ta k d a če ka
u a u to mo b i l u i o sta le čla no ve g r up e , nako n oduzetog no vca ili stvari, od ve ze sa
mje sta ra zb o j ni š t va i li kra Ď e , na ko n če g a s u s vi me Ď uso b no p o d i je li li „pli jen“.)
S a iz v rš ila š tv o s e o s tv a ru je n a 2 n a ĉ in a :
1. k a d a s a iz v rš io c i d ire k tn o u ĉ e s tv u ju u iz v rš e n ju d je la (npr. vi še l i ca
se d o g o vo re d a za j e d n i ĉki n a p a dn u tre će l i ce i za j e d ni ĉki g a u bi j u . Radi se o sa i zvrši l a štvu , bez obzira ko je od njih nanio povrede, iz
ra zl o g a što su se oni p re th o d n o d o g o vo ril i d a za j e d n i ĉki i zvrše d j e l o i u
tome su istrajali).
2. k a d a s a iz v rš ila c n e u ĉ e s tv u je d ire k tn o u iz v rš e n ju d je la , a li
p re d uz ima d ru g e ra d n je k o jima n a o d lu ĉ u ju ć i n aĉ in d o p rin o s i
iz v rš e n ju d je la . (npr. sa i zvši o ci se d o g o vo re d a o b ij u p ro d a vni cu skupocjenih aparata. Prilikom dogovora podijele uloge u procesu
i zvrše n j a d j e l a ta ko d a n e ki ĉu va j u stra ţu , d ru g i p ro va l j uju u objeakt, a
tre ći o d n o se stva ri . Ĉ u va ri u o vo m sl u ĉa j u n e u ĉe stvu j u d i re ktn o u
ra d n j i i zvrše n j a , j e r n i ti vrše o b i j a n j e n i ti u zi m aj u stva ri , a l i se tre ti ra ju
ka o sa i zvrši o ci , j e r su ko d p o d j e l e u l o g a u i zvrše n j u o vo g d j e l a d o b i li
u l o g u d a ĉu va j u stra ţu i ta ko o b e zb j e Ċ u j u o sta l e u to ku p ro va l j i va n j a .
Bez te njihove radnje, ostali ne bi pristupili tom djelu, tako da uloga
ĉu va n j a stra ţe n a o d l u ĉu j u ći n a ĉi n d o p ri n o si i zvrše n j u d j e l a ).
S p o ra zu m sa i zvrši l a ca m o ţe b i ti i zri ĉi t, a m o ţe b i ti p re ću ta n , o d n o sn o
slijediti iz konkludentnih radnji.
Za postojanje s a iz v rš ila š tv a je p o tre b n o d a b u d u is pu n je n e
subjektivne i objek tivne pretpostavke:
1. Za je d n iĉ k a o d lu k a o d je lu je subjektivna komponenta i ogleda se u
to me d a s v a k i s a izv rš ila c ima o d lu k u i v o lju d a z a je d n iĉ k i s a d ru g ima
iz v rš i k riv iĉ n o d je lo . Stoga saizvrši l a štvo n e će p o sto j a ti u sl u ĉa je vim a
" za j e d n i ĉko g " i zvrše n j a d j el a o d stra n e vi še l i ca ko j a n i su zn a l a j ed n o za
d ru g o , o d n . ko j a su d j e l o val a b e z za j e d n i ĉke o d l u ke , n e za vi sn o j e d no o d
d ru g o g . T a d a se za p ra vo ra d i o sl u ĉa j no m (n e h a tn o m ) sai zvrši l a štvu i l i
p a ra l e l n om i zvrši l a štvu , (n pr. n p r. d va l i ca p ro va l e u o b j e ka t ra d i kra Ċ e


stva ri , n a i l a zi tre će l i ce ko j e ko ri sti p o g o d n o st, te i z p ro va l j e n o g o b j e kta uzima neke stvari za sebe). S v ije s t o za je d n iĉ k o m d je lo v a n ju n e z n a ĉ i
is to v re me n o i p o s to ja n je z a je d n iĉ k o g u miš lja ja o d je lu , je r je rije ĉ
s a mo o s v ije s ti o s a iz v rš ila ĉ k o j ra d n ji , d o k s v ije s t o p o s lje d ic i d je la
k o ja je b i tn a z a u miš lja j , n e mo ra b it i is ta k o d s v ih s a iz v rš ila c a , jer je
mo g uće d a na s tra ni ne ki h o d n ji h p o s to ji sa mo ne ha t u o d no s u na posljedicu.
2. Za je d n iĉ k o iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la je objektivna komponenta koja
zn a ĉi d a j e sa i zvrši l a c o n aj koj i j e p re d u ze o ra d n j u i zvrše n j a ko n kre tn o g djela ili nešto d ru g o što n a o d l u ĉu j u ći n a ĉi n d o p ri n o si i zvrše n j u kri vi ĉn o g djela. (npr., a ko vi še li ca za j e d n i ĉki d o sm rti tu ku m o tka m a , i l i j e j e d ni tu ku
a d ru g i j e za to v ri j e m e d rţe , sa i zvrši o ci su u u b i stvu )
N uţ n o , prividno i s lu ĉ a jn o s a iz v rš ila š tv o

NU ŢN O s a iz v rš ila š tv o p o s to ji p rilik o m iz v rš e n ja o n ih k riv iĉ n ih djela gdje je po prirodi stvari, kao uslov z a n jih o v o iz v rš en je , p o tre b n o
s u d je lo v a n je v iš e l ic a . On o s e p o ja v lju je u n e k o lik o mo d a l ite ta :

1) k riv iĉ n a d je la s u s re ta n ja - kad se radnje saizvršilaca nalaze jedna nasuprot druge (n pr. kri vi č no d je lo ro d o skr vl je n ja ).
2) k o n v e rg e n tn a k riv iĉ n a d je la - kada su ra d nj e sai zvrši l a ca u sm j e re n e ka
istom cilju (npr. o r u ţa na p o b u na li ca li še ni h s lo b o d e ).
3) d iv e rg e n tn a k riv iĉ n a d je la - kad su radnje saizvrši l a ca tj . nj i h o vi i n te re si
u sukobu (npr. k ri vi č no d je lo uče s t vo va n ja u t uči ).
PRIVIDNO s a iz v rš ila š tv o postoji kada u i zvrše n j u kri vi ĉn o g d j el a nu ţn o
u ĉe stvu j u d va l i ca , a za ko n ka ţn j a va sa m o j e d no . (npr. va nb ra č na za jednica sa maloljetnim licem).
S L U Ĉ AJ N O (n eh a tn o ) s a iz v rš ila š tv o ili pa ra le ln o i zv rš i la š tv o , postoji
k a d a v iš e lic a s u d je lu ju u iz v rš e n ju is to g d je la , ali nez avisno jedni od
d ru g ih i b e z ik a k v e s v ije s ti i o d lu k e o z a je d n iĉ k o m d je lu . Svako od tih lica
je ste i zvrši la c , a li o ni ni s u sa i zvrši o ci . (npr. dva lica neovisno jedan od drugog
d a j u o tro v tre će m l i cu i on o u m re . Ova l i ca su i zvrši o ci kri vi ĉn o g d j el a ubistva, ali
n i su sa i zvrši o ci ; ili npr. tre će l i ce n a i Ċ e n a p ro va l j e nu p ro d a vn i cu i z ko j e d ru g a
l i ca i zn o se stva ri , a p re th o d n o su j e o b i li . T re će l i ce u Ċ e i o n o u zm e stva ri za
se b e , to l i ce j e i zvrši l a c kri v . d j e l a kra Ċ e , a li n ij e sa i zvrši l a c u kri v . djel u te ške
kra Ċ e , j e r su n j e g o ve ra d n j e sa m o sta l n e i u slj e d il e su b e z p re th o d n o g d o g o vo ra )

Podstrekavanje

P o d s tre k a v a n je je u miš lja jn o n a v o Ċ e n je ili n a g o v a ra n je d ru g o g lic a
k o je n e ma o d lu k u o iz v rš e n ju d je la , d a iz v rš i o d re Ċ e n o k riv iĉ n o d je lo , odnosno kada se kod drugog lica n a v o Ċ e n je m ili nagovaranjem u ĉ v rš ć u je
o d lu k a d a iz v rš i k riv iĉ n o d je lo . U p rvo m sl u ĉa j u , u ĉi n il a c u o p šte n e m a o dl u ku
o i zvrše n j u d j el a , al i p o d stre ka ĉ u ti ĉe n a nj e g o vu p si h u i p o d tim u ti ca j em
p o d sti ĉe to li ce da u ĉi n i d j el o . U d ru g o m sl u ĉaj u , u ĉi n i la c je u fa zi ra zm i šl j an j a d a
l i d a i zvrši kri vi ĉn o d j el o il i n e . On se kol e b a o ko to g a , a li j o š ni j e d o n i o od l u ku .


P o d stre ka ĉ u ti ĉe n a n j e g a i p o d ti m u ti ca j em i zvrši l a c u ĉvršću j e o d l u ku o
i zvrše n j u kri vi ĉn o g d j e l a .
A ko j e ko d i zvrši o ca ta kva o dl u ka ve ć p o sto j al a , p o d stre ka va n j e n e
p o sto j i , ve ć se ra d i o t zv. , n e u sp j e l o m p o d stre ka va n j u i li „n e p o d o b n o m p o ku ša j u " .
P o d s tre k a v a n je moţ e b iti s v a k o s re d s tv o i d je la tn o s t k o jima s e mo ţ e
u tic a ti n a v o lju d ru g o g a i d o n o š e n je o d lu k e o iz v rš e n ju k ri v iĉ n o g d je la .
Npr. u p u ći va n j e m o l b e , u b j e Ċ i va n j e il i n a g o va ra n je , p ri ka zi va n j e ko ri sti o d
i zvrše n j a d j e l a , d a va n j e il i o b e ća nj e p o kl o na , p ri j e tn j a , ko m p ul zi vn a si l a (n e i
a p so l u tn a si la ), zl o u p o te b a o d n o sa p o d re Ċ e n o sti i li za vi sn o sti , d o vo Ċ e n j e i li
o d rţa v anje u zabludi odnosno prevara, davanje savjeta, opklada, i sl.
Ip a k , n i je d n o m o d tih ra d n ji p o d s tre k a ĉ n e u ĉ e s tv u je u ra dn ji
iz v rš e n ja i u to m s mis lu s e ra z lik u je o d s a iz v rš io c a . Za ra z lik u o d
p o ma g a n ja , p o s tre k a v a n je je mo g u ć e s a mo ĉ in je n je m .
Ako je odlu k a o iz v rš en ju k riv iĉ n o g d je la rez u lta t s p o raz u mno g
p o d s tre k a v a n ja v iš e lic a , ra d i s e o tz v . „sapodstrekavanju“, a ako u
p o d s tre k a v a n ju u ĉ e s tv u je v iš e lic a , p ri ĉ e mu ne postoji sv ijest o
z a je d n iĉ k o m p o d s tre k a v an ju , ra d i s e o tz v . „paralelnom ili priv idnom“
podstrekavanju. U ovom drugom sl u ĉa ju sva ki o d n ji h j e sam o sta l n i p o d stre ka ĉ
i sva ki će o d g o va ra ti p o d u sl o vom d a j e n j e g o vo p od stre ka va n j e d o p ri ni j el o
stva ra n j u o d l u ke za i zvrše n j e d j e l a .
Ak o s e p o d s tre k a v a p re k o tre ć e g lic a il i v iš e lic a , ra d i s e o
„ posrednom ili sukcesivnom (tz v . la n ĉ a n o m)“ podstrekavanju. Pri tome je
d o vo l j no d a p o d stre ka č ko ji je uk lj uče n u p o d ste ka čki la na c zna li ce ko je o n
p o d stre ka va , a li ne mo ra zna ti li čno o sta le p o sre d ni ke ni ti n ji ho v b ro j, ka o ni
g la vno g i zvrši o ca .
Ako je po d s tre k a ĉ u v iš e n a v ra ta i n a ra z liĉ ite n a ĉ in e u t ic a o n a
iz az iv a n je o d lu k e o iz v rš e n ju d je la , ra d ić e s e o „podstrekavanju u
p ro d uţ e n ju “, tj. samo o jednom podstreka va nju.
A ko se j e d ni m p o d stre ka va n j em j e d n o i li vi še li ca n a ve d e na i zvrše n j e vi še
kri vi ĉn i h djela, postoji idealni s ticaj n a s tra n i p o d stre ka ĉa , a a ko se sa vi še podstrekavanja j e d n o i li vi še l i ca n a ve d e n a vi še kri vi ĉn i h dj e l a , p o sto j a će realni sticaj n a stra n i p o d st re ka ĉa .
K o p o d s tre k n e n e k o g a d a p o mog n e n e ko m lic u u iz v rš e n ju k riv iĉ n o g djela o d g o v a ra ć e z a p o ma g an je , je r p o d s tre k a v a n je n a p o ma g a n je je
svojevrsni vid posrednog pomaganja. Isto tako , i pomaganje u podstreka va nju
je p o ma g a n je . A ko je je d no li ce u i sto m d je l u b i lo i p o d stre ka č i p o ma g a č, pomaganje je konzumirano podstreka va nje m.
Za p o d s tre k a v a n je je p o tre b n o d a s e n a v od i n a iz v rš e n je k riv iĉ n o g
d je la k o je je u s l je d to g a i iz v rš e n o il i ma k a r p o k u š a n o .
P o d s tre k a v a n je mo ra b iti u p ra v lje n o n a o d re Ċ e no k riv iĉ n o d je lo i
o d re Ċ e n o g u ĉ in io c a , a li to n e z n a ĉ i d a u ĉ in ila c mo ra b it i i in d iv id u a lno
o d re Ċ e n , a jo š ma n je d a tre b a b iti liĉ n o p o zn a t p o ds tre k a ĉ u . Dovoljno je da
je p o d stre ka č s vje sta n kr ug a li ca , ko ja s u na ne ki na či n o d re d i va i li p o ve za na (prostorno, idejno, spo rtski, poslo vno...) i d a je ne ko o d n ji h p o te nci ja l ni i zvrši la c .
S druge s tra n e , n e z a h tije v a s e d a p o d s tre k n u ti zn a p o d s tre k a ĉ a , n iti
mo ra b iti " s v je s ta n d a je n je g o v a o d lu k a d a iz v rš i k riv iĉ n o d e lo n a s ta la p o d
u tic a je m p o d s tre k a ĉ a " , je r s e p o d s tre k a v a n je n e k a d a moţ e iz v e s ti ta k o


s o fis tic i ra n o d a p od s tre k n u ti i n e ma o s je ć a j da je njegova odluka nastala pod uticajem nekoga drugoga.
Za p o d stre ka va nje ni je ne o p ho d no d a je sa m i zvrši la c kri vi čno o d g o vo ra n,
ni ti d a uo p šte mo ţe b i ti k ri vi č no o d g o vo ra n (d i je te i li d uše vno b o le s no li ce ).
Za p o d s tre k a v a n je s e z ah tije v a p o s to ja n je u miš ljaja. Nehatno
p o d s tre k a v a n je , ia k o je mo g u ć e , n ije k a ţ n jiv o , je r b i to z n a ĉ ilo n e d o p u s tiv o
p ro š iriv a n je k r iv iĉ n e o d g o v o rn o s ti. P o d st re ka ĉ m o ra b i ti svj e sta n d a svo j i m
ra d n j a m a d ru g o g n a vo di n a i zvrše n j e kri vi ĉn o g d j el a , tj . d a j e n j e g o vo p o n a ša nj e upravlje n o n a i zvrše n j e kri vi ĉn o g d j el a . D o vol j a n j e i e ven tu a l n i u mi šlj a j . V o lj n a
ko m p o n e n ta u mi šlj a j a se sa sto ji u h tj e n j u i zvrše n j a kri vi ĉn o g dj e l a i l i m a ka r
p ri sta j a n j e n a n j e g o vo i zvrše n j e .
D a kle , umi šl ja j p o d st re ka ča je d vo st ruk : mo ra o b u h va ti ti ka ko stva r a nje
o d luke ko d d r ug o g , ta ko i k ri vi č no d je lo o d no s no n je g o vo i zvrše n je .
P o d s tre k a ĉ je u k riv iĉ n o p ra v n o m s mis lu p o s v e iz je d n a ĉ e n s a s a mim
iz v rš io c e m, š to z n a ĉ i d a je p o d s tre k a v a n je k a ţ n jiv o k o d s v a k o g k riv iĉ n o g djela, b e z o bz ira n a n je g o vu te ţ in u , k a o i d a s e p od s tre k a ĉ k aţ n ja v a k a o d a
je s a m u ĉ in io k riv iĉ n o d je lo . T o , me Ċ u tim, n e zn a ĉ i d a s e p rilik o m
o d mje ra v a n ja k a z n e p o d s tre k a ĉ u n e moţ e iz re ć i b laţ a , a p o n e k a d i s tro ţ ija
k a z na n e go iz v rš io c u , š to je u s k la d u s a n a ĉ e lo m in d iv id u a liz a c ije . T e ţe
ka ţn j a va n j e p o d stre ka ĉa u i zu ze tn i m sl u ĉa j e vim a , o p ra vd a n o j e ra d i to g a što o n
u i zvj e sn i m si tu a ci j am a im a o dl u ĉu ju ću u l o g u u sam om procesu nastajanja
kri m i n al n o g ĉi n a , tj. što j e ĉe sto o n sam , ko ri ste ći o dn o s p o d re Ċ e n o sti i li
a u to ri te ta , " g l a vn i kri va c" za i zv rš e n j e kri vi ĉn o g d j e l a .

Pokušaj podstrekavanja ili neuspjelo podstrekavanje

Ono postoji k a d a s e d ru g i s a u miš l ja je m p o d s tre k a v a n a iz v rš e n je
k riv iĉ n o g d je la z a k o je s e p o za k o n u moţ e iz re ć i k a zn a z a tv o ra o d tri
g o d in e ili te ţ a k a z n a , a k riv iĉ n o djelo ne b u d e n i p o k u š a n o .
Za k o n je p re d v id io d a ć e s e o v o lic e k a z n iti k a o z a p o k u š a j.
Neki autori sma traju da ne uspjelo podstreka va nje ni je ni sa uče sni š t vo ni
p o d stre ka va n je , je r ni je d o šlo d o p ro ti vp ra vno g o st va re n ja kri v i čno g d je la , ve ć se
zapra vo radi o posebno m kri vi čno m d je l u p o s ta vl je no m u o p šte m d i je l u.
P o ku ša j p o d stre ka va n j a (neuspjelo podstrek.) javlja se u nekoliko oblika:
1. n e s v rš e n i p o k u š a j p o ds tre k a v a n ja - postoji kada podstrekaĉ nije uspio
formirati odluku kod podstreknutog;
2. s v rš e n i p o k u š a j p o d s tr ekavanja - p o sto j i kad a j e p o d stre ka ĉ u sp io fo rm i ra ti
o d l u ku ko d p o d stre kn u to g , a l i o vaj i z n e ko g ra zl o g a (p re d o mi sli o se , sp ri je ĉe n
i sl .) n i j e i zvrši o n i p o ku ša o kri vi ĉn o d j e l o ;
3. n e p o d o bn i p o k u š a j po d s tre k a v a n ja - p o sto ji ka d a p o d stre kn u ti u o p šte n ij e
shva ti o i li ra zu m i o p o d stre ka ĉa il i j e ko d n j e g a ve ć b il a d o n e se na o d l u ka o
i zvrše n j u d j e l a ;
4. p ro ma š e n o p o d s tre k a v a n je - p o sto j i ka d a j e p o d stre kn u ti i zv rši o sa svi m
d ru g o kri vi ĉn o d j e l o , a n e o n o n a ko j e g a j e p o d stre ka ĉ n a vo d i o .


Na ve d e ni sl uča je vi ne usp je lo g p o d stre ka va nja , p o s vo m sa d r ţa j u i
zna ča j u , se me Ď uso b no ra zli k uj u, š to sud o vi p ri li ko m o d mje ra va nja ka zne tre b a j u
imati u vidu. MeĎutim, zajedničko im je da nije došlo do i zvršenja kri vičnog djela.
Za postojanje p o k u š a ja p o d s tre k a v a n ja , p o re d u miš lja j a , z ahtijeva se
d a p o s to ji i ra d n ja p o d s tre k a v a n ja , t j. d a je v rš e n u tic a j n a v o l ju podstrekavanog. Tako, nema ni neuspjelog podstrekavanja ako npr. pismena poruka nije ni stigla "podstrekavanom".
Po k u š a j podstrekavanja je k a ţ n jiv s a mo a k o je u p ita n ju k ri v iĉ n o
d je lo z a k o je je p re d v iĊ e n a k a z n a z a tv o ra o d tri g o d in e il i te ţ a k a z n a , ili
d ru g im ri je ĉ ima k o d s v ih d je la k o d k o jih je k a ţ n jiv i p o k u š a j to g a d je la .
S to g a je n e o p h o dn o d a s ud u tv rd i n a k o je d je lo je u miš l ja j
p o d s tre k a ĉ a b io u p ra v lje n i d a to d je lo t a ĉ n o n a v e d e u iz re c i s v o je p re s u d e .
Isto ta ko , p re d vi Ċ e n o j e d a će se u to m sl u ĉa j u ka zn i ti ka o za p o ku ša j
kri vi ĉn o g d j el a , što zn a ĉi d a se ka zn a o d m j e ra va u g ra n i ca m a ka zn e p ro p i sa n e
za dato kriviĉno djelo, ali sud moţe izreći i blaţu kaznu.
Pomaganje

Ĉ lan 33. KZ FBiH – Pomaganje:
(1 ) K o d ru g o m s um i šlj a je m p om o g n e u u ĉi nj e n ju kri vi ĉn o g d j el a , ka zn i t će se
ka o d a g a j e sa m u ĉi n i o , a m o ţe se i b l a ţe ka zn i ti .
(2 ) K a o p o ma g a n j e u u ĉi n j e nj u kri vi ĉn o g d j el a sm a tra se n a ro ĉi to : d a va nj e savjeta ili uputa kako da se u ĉi ni kri vi ĉn o d je l o , sta vl j a nj e n a ra p o l a g a nj e
u ĉi n i te lj u sre d sta va za u ĉi n j e n j e kri vi ĉn o g d j el a , u kl a n j a nj e p re p re ka za u ĉi n j e n j e
kri vi ĉn o g dj e l a , te u na p ri j e d o b e ća n o p ri kri va nj e kri vi ĉn o g dj e la , u ĉi ni te l j a ,
sre d sta va ko j im a j e kri vi ĉn o d j el o u ĉi n j e no , tra g o va kri vi ĉn o g dj e l a il i p re dm e ta
p ri b a vl j e ni h kri vi ĉni m d je l om .

Pomaganje je ta k a v o b lik s a u ĉ e s n iš tv a pri ko jem p o ma g a ĉ
p re d uz ima ra d n je k o jima s e tu Ċ e k riv iĉ n o d je lo p o tp o ma ţ e , u n a p rje Ċ u je ili
o la k š a v a . P o ma g a ĉ n i d je lim iĉ n o n e u ĉ e s tv u je u iz v rš enju kriviĉ n o g djela,
o n je s a mo (s a )u ĉ e s n ik u tu Ċ e m k r iv iĉ n o m d jelu, koje ostvaruje neko drugi.
Je d n o m ri j e ĉj u , p om a g a n je se sa sto j i u om o g u ća van j u d ru g o m li cu
(n e ko m ra d n j o m il i sa vj e tom ) i zvrše n j a kri vi ĉn o g d j e l a .
Dakle, pomaganje obuhvata o ne rad nje koje s u usmjere ne na
o mo g uća va nje i zvrše nja k ri vi č no g d je la ko je či ni d rug o li ce , ko je s u na li ni ji
u na p re Ď e nja i li o la kša va n ja i zvrše n ja t uĎ e g kri vi čno g d je la , ra d nje ko je p o d up i ru
d rug o li ce u i zvrše nj u kri vi čno g d jela .
P o ma g a n je s e mo ţ e v rš iti:

a) u pripremi k riv iĉ n o g d je la ili prije njegovog iz v rš e n ja (nabavka sredstava
za i zvrše n j e d j e l a ; u kl a nj a n j e p re p re ka ; sn im a n j e i i spi ti va n j e m j e sta i zvrše n j a
d j e l a u ci lj u o l a kša nj a i zvrše n j a d j e l a ) ,
b) u to k u iz v rš e n ja k riv iĉ n o g dje la, i
c) n a k o n iz v rš e n ja k riv iĉ n o g djela.

P o ma g a n je je mo g u ć e s a mo a ko je p re th o d n o b ilo o b e ć a n o , u
su p ro tn o m ra d i se o sa svi m d ru g o m kri vi ĉn om d j e l u .


Da bi predstavljale pomaganje, p o ma g a ĉ k e ra d n je mo ra ju d o p rin o s iti
o s tv a re n ju k riv iĉ n o g d je la , ima ti o d re Ċ e n i z na ĉ a j u n je g o v u iz v rš e n ju ,
mo ra ju p o tp o ma g a ti, u n a p re Ċ iv a ti n je g o v o iz v rš e n je . Ako te radnje nisu
i ma le ni ka ka v d o p ri no s u i zvrše n ju kri vi č no g d je la i li i h i zvrši la c uo p šte ni je
ko ri sti o , ra d i se sa mo o p o k uša j u p o ma g a n ja i li ne usp je lo m p o ma g a nj u ko je ni je
ka ţnji vo . S druge strane, ne z ahtijeva se da p o ma g aĉ k e ra d n je imaju
o d lu ĉ u ju ć u u lo g u u iz v rš e n ju k riv iĉ n o g d je la u s mis lu fo rmu le con ditio sine
qua non, odnosno da bez tih radnji d jelo ne b i ni b ilo iz v rš e n o .
P re m a za ko n u , ka ţn j i vo je sam o um i šl j aj n o po m a ga n j e , d o k n e h a tn o pomaganj e , i a ko j e m o g u će i n e rij e tko se d e ša va , p o za ko n u n i j e ka ţn j i vo .
R e d o v a n o b lik p o ma g an ja je n e po s re d n o p o ma g a n je , k a d a iz meĊ u
p o ma g a ĉ a i izv rš io c a n e po s to ji n e k o d ru go lic e , k a d a mu d a k le po mo ć
p ru ţ a n e po s re d n o . Me Ċ u tim, a k o s e to ĉ in i p re k o n e k o g d ru g og radi se o
p o s re d n o m p o ma ga n ju , š to je z a p ra vo p o ma g an je p o ma g a ĉ u , tj.
pomaganje u pomaganju. P o sre d ni p o ma g a č o vd je p r u ţa p o mo ć ne p o sre d no m
p o ma g a ču, a li o n p o sto ji i ka d a p o d stre ka va p o ma g a ča na p r u ţa nje p o mo ći , ka o
i o nd a ka d a p ru ţa p o mo ć p o d s tre ka č u. R i je ĉ je o tz v . la n ĉ a n o m p o ma g a n ju , a
o n o p o s to ji k a d a s e v iš e l ic a n a la z i u la n c u p o ma g a n ja . K a d a v iš e lic a istovremeno pomaţe izvršiocu radi se o tzv. pomagaĉkom saizvršilaštvu.
Za ra z lik u o d p o d s tre k a v a n ja , p o ma g a n je mo ţ e b iti iz v rš e n o i
n e ĉ in je n je m k o je s e s a s to ji u p ro p u š ta n ju p re d uz ima n ja d uţ n e ra d n je , u cilju pomoganja d ru g o me u iz v rš e n ju k riv iĉ n o g d je la (n p r . n o ć n i ĉ u v a r
o s ta v i o tv o re n p ro z o r ili o tk l ju ĉ a n a v ra ta , d a b i o la k š a o iz v rš e n je k ra Ċ e ).
Po ma g a n je je mo gu ć e i k od k riv iĉ n ih d je la n e ĉ in je n j a i k o d k riv iĉ n ih
d je la k o ja mo g u iz v rš iti s a mo o d re Ċ e n a lic a (d e lic ta p ro p r ia), uglavnom kao
p s ih iĉ k o p o ma g a n je .
P o ma g a n je p re tp o s ta v lja d a je u v rije me p re d u z ima n ja p o ma g a ĉ k ih
ra d n ji k o d lic a k o je m s e p o ma ţ e v e ć b ila s tv o re n a o d lu k a o iz v rš e n ju d je la .
Ako je p o ma g a čka ra d n ja p re d u ze ta p ri je ne g o se to li ce o d l uči lo d a i zvrši d je lo ,
ne ma p o ma g a n ja , a li se mo ţe ra d i ti o p o d s tre ka va nj u .
Npr. p o d st re ka va n j e p re d sta vl j a sa vj e to va n j e i li o b e ća n j e p om o ći n a ko n
i zvrše n j a kri v i ĉn o g d j e l a , a ko j e u ĉi n je n o p ri j e n ego je lice donijelo odluku o
i zvrše n j u , a ko se n a ta j n a ĉi n i za zi va i l i u ĉvršću j e o d l u ka za i zvrše n j e d j e l a .
Za raz liku od podstrekavanja, z akon je naveo neke od radnji koje
mo g u b iti p o ma g a ĉ k e ra d n je , koje, s obz irom na njihovu prirodu, mogu predstavljati p s ih iĉ k o ( in te le k tu a ln o ) i f iz iĉ k o p o ma g a n je .
U s k la d u s ti m, z a k o n , k a o mo g u ć e o b lik e p o ma g a n ja , n a v o d i:
1. d a va n j e sa vj e ta i li u p u ta ka ko u ĉi n i ti kri vi ĉn o d j e lo - psihiĉko pomaganje,
2. sta vl j a n j e u ĉi n i o cu n a ra sp o l a ga n j e sre d st ava za i zvrše n j e kri vi ĉn o g djela -
fi zi ĉk o po ma ga n je ,
3. u kl a n j a nj e p re p re ka za i zvrše n j e kri vi ĉn o g d j e l a - fiziĉko pomaganje, te
4. u n a p ri j e d o b e ća n o p ri kri va nj e kri vi ĉn o g d j el a , u ĉi ni l a ca , sre d sta va ko j im a j e
kri vi ĉn o d j el o i zvrše n o , tra g o va kri vi ĉn o g d j e l a il i p re d m e ta p ri b a vl j e ni h kri vi ĉn im d j e l om - psihiĉko pomaganje.

P s ih iĉ k o p o ma g a n je p re d s ta v lja ja ĉ a n je v o lje u ĉ in io c a k o je s e , mo ţ e
s a s to ja ti u d a v a n ju s a v je ta ili u p u ts ta v a k a k o d a s e izv rš i k riv iĉ n o d je lo


(npr. ka ko d a i zvrši kri j u m ĉa re n j e , d j el o p re va re i td .) ili unaprijed obeć a n im
p rik riv a n je m k r iv iĉ n o g d je la (ka o što j e n j e g o vo p ri kri va nj e , p ri kri va nj e
sre d sta va i zv rše n j a d j e l a , p re d m e ta p ri b a vlj e n i h dj e l om i li tra g o va kri vi ĉn o g djela). J e d a n od ĉ e š ć ih v id o v a o v og o b lik a p o ma g a n ja je o b e ć a n je d a će s e realiz ovati prodaja robe p rib a v lje n e k riv iĉ n i m d je lo m k ra Ċ e (n pr. o b e ća nje
trg o vca a uto mo b i li ma d a će ukra d e ne a u to mo b i le p la si ra ti na t r ţi št u ka o o b li k
p o ma g a nja u te ško j kra Ď i ). P si h i ĉko p om a g a nj e , o sim p ri j e n a ve d e ni h , m o ţe
obuhvatati i neke druge radnje (npr. ka d a p o ma g a č sa vje tima, isticanjem
d o d a tni h mo ti va o d rţa va i sta b i li zu je ve ć st vo re n u i zvrši la čku vo lj u , uk la nja
skrup ule u od nos u p rema d jelu, itd).
F iz iĉ k o p o ma g a n je je p ru ţ a n je ma te rija ln e , fiz iĉ k e p o d rš k e u
n je g o v o m ĉ in je n ju . U p ra k s i s u n a jĉ e š ć i o b lic i fiz iĉ k o g po ma ganja
s ta v lja n je iz v rš io c u n a ra sp o la g a n je s re d s ta v a z a iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la ,
(npr. d o d a va n je m no ţa i zvrši o cu za vri je me t uče i li d o d a va nje a la ta za
p ro va lji va nje , sta vlja n je na ra sp o la g a n je p re vo zno g s re d st va ra d i kra Ď e st va ri u
p re d u ze ć u, i sl ), te u k la n ja n je p re p re k a z a iz v rš e n je d je la (npr. ču va n je stra ţe
i li o b e zb je Ď e n je i zvrše n ja kri vi č no g d je la , i zvi Ď a n je mje s ta i zvrše nja kri vi čno g
d je la , p re b a ci va n je i zvrši o ca na m je sto i zvrše n ja d je la , davanje odreĎenih obavještenja koja su od značaja za izvršenje krivičnog djela iznošenje keramičkih pločica iz zatvorene prostori je kako bi ih izvršilac kraĎe lakše iznio, puštanje glasne muzike kako bi se olakšalo si lovanje).
P o ma g a ĉ k e rad n je s u mo g u ć e s v e d o de fin itiv n o g o k o n ĉ a n ja
k riv iĉ n o g d je la , o d n o s n o d o n je g o vo g d o v rš e n ja u ma te rija ln o m s m is lu .
On e mo g u p re th o d iti s a mo m iz v rš e n ju k riv iĉ n o g d je la („prethodno
pomaganje“), (npr. ka d a je vla s ni k ug o s ti te l jsko g o b je kta i zvrši o ca i d je vo jk u koja je kas nije silo vana , automobilom do ve zao u taj ob jekat, o tvorio im vrata i tamo ih osta vio). Mogu se preduz imati i istovremeno sa odvijanjem radnje
iz v rš e n ja , a li i n a k o n n je n o g p re d uz ima n ja , a p rije n e g o š to je p o s lje d ic a
n a s tu p ila (tz v . me Ċ u p o mo ć ), o dn o s n o i p o s lije d o v rš e n ja d je la u fo rma ln o m
p a s v e d o n je g ov o g d ov rš e n ja u materijalnom smis lu (npr. neko na zahtje v
ucje n ji va ča p re no si no va c ko ji je ţr t va ucje ne o sta vi la ; i li p o ma ţe i zvrši o c u na ta j
na či n š to sp rje ča va p o mo ć ko j u tre će li ce ţe li p r u ţi ti p o vri je Ď e no m ; i sl.). Kod
tra jn ih k riv iĉ n ih d je la (npr. protivpravnog l i še n j a sl ob o d e) pomaganje je
mo g u ć e s v e d o n jih o v og d o v rš e n ja u ma te rija ln o m s mis lu , t j. c ije lo v r ije me
trajanja protivpravnog stanja, sve do njegovog prestanka (a ne samo do
l i še n o sti sl o b od e , d o vrše n j e u fo rm a l n o m smi sl u).
P o ma g a n je je u miš l ja jn o p o d u p ira n je tu Ċ e g k riv iĉ n o g d je la .
N e h a tn o p o ma g a n je , ia k o je mo g u ć e , n ije p o ma g a n je u
k riv iĉ n o p ra v n o m s mis lu , o d n o s n o n ije k a ţ n jiv o , a li mo ţ e b iti k a ţ n jiv o k a o
n e h a tn o s a iz v rš ila š tv o . U miš l ja j s e s a s to ji u s v ije s ti d a s e p ru ţ a po mo ć
o d re Ċ e n o m u ĉ in io c u u iz v rš e n ju o d re Ċ e no g k riv iĉ n o g d je la , p a mu je s to g a
i s a d rţ a j d v o s tru k: 1. on prvenstveno mora biti svjestan da svojim
radnjama p o ma ţ e u iz v rš e n ju n e d o p u š te n o g djela drugog lica, te
2. svjestan b i tn ih o b il je ţ ja k riv iĉ n o g d je la . Ne mora biti svjestan pojedinosti,
kao što je konkretan tok zbivanja, mjesto i vrijeme izvršenja djela, itd.
Ia ko su p om a g a ĉ i i zvrši l a c d j el a re d o vno m e Ċ u so b n o p o ve za n i , n ij e
neophodno da se oni m eĊusobno i poznaj u, ni ti j e nuţno da j e pom agaĉu


i zvrši l a c i n d i vid u a l n o p o zn a t, d o vo l j n o j e d a m u j e p o zn a t kru g l i ca i z ko j i h će
p ro i za ći i zv rši l a c.
Tako, za postojanje pomaganja n ij e u sl o v d a i zvrši l a c zn a za p o m a g a ĉa , niti da je svjestan da mu je neko pomogao (tzv. potajno poma ganje).
K o n a ĉn o , za p o s to j a n j e p o m a ga n j a n ij e p o tre b n o n i d a j e sa m i zvrši l a c
kri vi ĉn o o d g o vo ra n , ka o n i d a j e ka ţn j e n ( limitirana ak cesornost).
K a o i k o d p o d s tre k a v a n ja , z a p o s to ja n je i k a ţ n ja v a n je p o ma g a n ja
p o tre b n o je d a je iz v rš ila c iz v rš io k riv iĉ n o d je lo , o d n o s n o d a g a je p o k u š ao ili da je preduz e o k aţ n jiv e p rip re mn e ra d n je . On o je k a ţn jiv o k o d s v ih
k riv iĉ n ih d je la , b e z o bz ira n a p ro p is a n u k azn u . Ukoliko je djelo ostalo u
p o ku ša j u , p o m a g a nj e j e ka ţn j i vo a ko j e ka ţn j i v p o ku ša j , a to su sva djela sa propisanom kaznom od tri godine ili teţom kaznom.
U p o g le d u g ra n ic a k a ţ n ja v a n ja p o ma g a ĉ a , z a k o n p re d v iĊ a d a s e
p o ma g a ĉ k aţn ja v a k a o d a je s a m iz v rš io k riv iĉ n o d je lo , a li o mo g u ć av a i
u b la ţ a v an ja k a z n e . T o zn a ĉi d a ve ć sa m za ko n p o l a zi o d sta va d a j e
p o m a g a nj e n a jl a kši o bl i k sa u ĉe sn i štva , p a sto g a g o to vo r edovno sudovi
p o m a g a ĉu i zri ĉu b l a ţu ka zn u , m a d a n i su i skl j u ĉe ni n i sl u ĉaj e vi d a se p o ma g a ĉ
ka zn i stro ţije o d i zvrši o ca . K o na č no , u sl uča je vi ma ka d a je d je lo o sta lo u
p o kuša j u , p o tre b no je i ma ti u vi d u d a ta d a p o sto je d va o s no va za ub la ţa va nje
kazne: sam pokuša j ko d ko je g se ka zna i i na če mo ţe ub la ţa va ti , ka o i pomaganje, što sudovi moraju cijeniti i uvaţavati prilikom kaţnjavanja pomagača.
Kao i podstrekavanje, i p o ma g a n je je u iz v je s n im s lu ĉ a je v ima
p re d v iĊ e n o k a o p o s e b no k riv iĉ n o d je lo . R a z lo z i s u g o to v o i sti kao i kod podstrekavanja, a to je d a s e u n e k i m s lu ĉ a je v i ma p o ma g a n je p o s e b n o
in k rimin iš e (npr. djelo pomaganja neprijatelju za vrijeme rata od strane
g ra Ċ a n i n a Bi H ) ili s e ţ e li p re d v id je ti s tro ţ ije k a ţ n ja v a n je o d o no g a k o je b i ono imalo kada bi se tretira lo k a o s a u ĉ e s n iš tv o (npr. djelo pomaganja
drugome u samoubistvu, ili pomaganja trudnoj ţe n i d a o n a sam a i zvrši p re ki d
tru d n o će ), i li k a d a s e ţ e li in k rimin is a t i p o ma g a n je i o n d a k a d a s e on o ne b i
mo g lo k az n iti k a o s a u ĉ e sn iš tv o , s o bz iro m d a d je lo u k o je m s e p o maţ e
s a mo p o s e b i n ije k a ţ n jiv o , ili s e ţ e li iz b je ć i mo g u ć n o s t b la ţ e g k aţ n ja v a n ja .
N e u s p je lo p o ma g a n je b i po s to ja lo a k o p o mo g nu ti n ije iz v rš io n i
p o k u š a o iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la ili je to u ĉ in io n e z a v is n o o d ra d n je
p o ma g a n ja . N a ra v n o , o no ć e p o s t o ja ti i a k o je u ĉ in ila c o d b io p o ma g an je ,
k a o i k a d a je iz v rš ila c iz v rš io sa s v im d ru g o k riv iĉ n o d je lo . Neuspjelo pomaganje, iako je d a kl e m o g u će , p o p ra vi l u n ij e kri vi ĉn o p ra vn o re l e va n tn o ,
o d n o sn o ka ţn j i vo . Z a ko n i p a k p o ne ka d o d stu p a o d o vog p ra vil a i p re d vi Ċ a
ka ţn j a va n j e i za n e u sp j el o p om a g a nj e , ka d a g a p re d vi Ċ a ka o sa m o stal n o
kri vi ĉn o d je l o (npr. i zra Ď i va n je i na b a vl ja n je o r u ţja i sre d sta va na mi je nje ni h za
i zvrše nje kri vi čno g d je la i z e n ti te tski h kri vi čni h za ko na ).

Granice kriviĉne odgovornosti i kaţnjivost sauĉesnika

Ĉ la n 3 4 . K Z F BiH - Gra n i ce k r iv i ĉn e o d go v o rn o s ti i k a ţn jiv o s t s a u ĉe s n ik a
(1 ) S a u ĉi n i te lj j e kri vi ĉn o o d g o vo ra n u g ra n i cam a svo je g um i šlj a j a i li n e h a ta , a
p o d stre ka ĉ i p o m a g a ĉ u g ra n i ca m a svo g u m i šl j aj a .


(2 ) S a u ĉi n i te lj a , p o d stre ka ĉa il i p om a g a ĉa ko ji d o b ro vol j n o sp ri j e ĉi u ĉin j e nj e
kri vi ĉn o g d j e la su d će o sl o b o d i ti ka zn e .
(3 ) Oso b n i o d n o si , svo j stva i o ko l n o sti zb o g ko ji h za ko n i skl j u ĉuj e kri vi ĉn u
o d g o vo rn o st i l i d o p u šta o slo b o Ċ e n je o d ka zn e il i u bl a ţa va n j e ka zn e m o g u se
uzeti u ob zir sam o o n o m u ĉi n i te lj u , sa u ĉi n i te lj u , p o d stre ka ĉu i l i po m a ga ĉu ko d kojega takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.

K o d s a u ĉ es n iš tv a v rije d i p ra v i lo in d iv id u a ln e k r iv iĉ n e o d g o v o rn o s ti ,
je r s v a k i s a u ĉ e s n ik b e z o bz ira n a o b lik n je g o v o g u ĉ e š ć a u iz v rš e n ju
kriviĉ n o g d je la , o d g o v a ra p re ma s te p e n u s v o g d o p rin o s a u d je lu , s te p e n u svoje k riv ic e , n e z a v is n o o d to g a u k o jo j mje ri o d g o v a ra ju d ru g i u ĉ e s n ic i i
d a li o n i u o p š te o d g o v a ra ju (naĉelo samostalne odgovornosti sauĉesnika).
Za h ti je v a s e s a mo to d a je iz v rš ila c iz v r š io d je lo , o d n osno da je
p re d uz e o k aţ n jiv e ra d n je , š to p o d ra z u mije v a i k a ţ n jiv e p rip re mn e ra d n je .
To p ro i zi la zi i z p ri nci p a sub je kti vne kri vi čne o d g o vo r no sti ko ja je p o tp u no auto nomna i ne za visi od krivice d rugi h.
M e Ċ u tim , ka ko j e sa u ĉe sn i štvo i p a k sp e ci f i ĉa n i p o se b a n o b li k tzv.
ko l e kti vn o g vrše n j a j e d n o g kri vi ĉn o g dj e l a , n e o p ho d n o j e d a se , p o re d o p šti h
p ra vi l a koj a se i n a ĉe o d n o se n a kri vi ĉn u o d g o vo rn o st i j e d n a ko vri j ed e i za
sa u ĉe sn i ke , u za ko n u p o sta ve i n e ka p o se b n a p ra vi l a koj im a se re g u li še kri vi ĉ na odgovornost u takvim situacijama.
Na baz i ovih odrednica formirana su osnovna pravila o odgovornosti
s a u ĉ e s n ik a , k o ja g la s e :
 S a u ĉe sn i ci o d g o va ra j u u g ra n i cam a svo g u mi šlj a j a , a sai zvrši o ci kako u
g ra n i ca m a svo g u mi šlj a j a , tako i nehata;
 S a u ĉ esnici odgovaraju u granicama postignutog stepena realizacije
kri vi ĉn o g d je l a , o d n osno i zvo r o d g o vo rn o sti sa u ĉe sn i ka j e ve za n za
i zvrše n j e d j e l a ;
 S u b j e kti vn e o ko l n o sti i li svo j stva koj e u ti ĉu n a o d g o vo rn o st i ka ţn j i vo st
o d n o se se sa m o n a sa u ĉe sn i ka ko d ko j eg te okolnosti/svojstva postoje.

Os n o v n o p ra v ilo od g o v o rno s ti s a u ĉ e s n ik a s e s a s to ji u to me d a o n i
o d g o v a ra ju u g ra n ic a ma s v og u miš lja ja , n e z a v is n o o d o dg o v o rn o s ti
g la v n o g u ĉ in io c a , dok s a iz v rš io c i o d g ov a ra ju , k a k o u g ra n ic a ma s v o g
u miš lja ja , ta k o i n e h a ta.
Ia k o s e u miš lja j s a u ĉ e s n ik a i iz v rš io c a , k a o u ĉ e s n ik a u z a je d n iĉ k o m djelu, u osnovi podudaraju, n is u r ije tk i s lu ĉ a je v i p o s to ja n ja i tz v . e k s c e s a
n a s tra n i iz v rš io c a , p ri ĉ e mu p o s to je b itn a o d s tu p a n ja iz me Ċ u n jih o v ih
u miš lja ja , k o ja mo g u d a s e s v e d u u 2 osnovne kategorije neslaganja:
1. neslaganja ili ekscesi u kvalitativnom smislu i 2. neslaganja ili ekscesi u kvantitativnom smislu (ko ji mo ţe b i ti a)po zitiva n i b)negativa n k vantitati vni eksces).

1) KVALITATIVNI EKSCES postoji u onim situacijama kada je iz v rš ila c
u ĉ in io s a s v im d ru g o k riv iĉ n o d je lo o d o no g a š to je s au ĉ e s n ik
(p o d s tre k a ĉ ili p o ma g a ĉ ) ima o u v id u . U ta k v o j s i tu a c ij i, s a u ĉ e s n iš tv o je
is k lju ĉ e n o i k riv iĉ n a o d g o v o rn o s t n a s tra n i s a u ĉ e s n ik a n e p o s to j i, jer


d je lo k o je s u s a u ĉ e s n ic i ima li u v id u n i je n i p o k u š a n o , o d n osno u ĉ in ila c
n ije n i u š a o u k a ţ n jiv u z o nu . (npr. a ko j e p o d st re ka ĉ p o d stre ka va o n a
si l o va nj e , a p o d stre kn u ti j e i zvrši o te šku tj e l e sn u po vre d u il i ra zb o j n i štvo , tu
n e m a za j e d n i ĉkog d j el o va n ja vi še l i ca , p a da kl e ni sam o g sa u ĉe sni štva i sl.)
S v a k a k o d a ć e u to m s lu ĉ a ju p o s to ja ti odgovornost z a neuspjelo podstrekavanje na dato djelo, ali pod uslovom da je podstrekavanje bilo
upravljeno na djelo z a koje je propisana kaz na z atvora od tri godine ili
te ţ a k az na (k o d s v ih d je la k o d k o jih je k aţ n jiv i p o k u š a j to g a d je la - kaz na preko tri godine), j e r u su p ro tn o m ne m a kri vi ĉn e od g o vo rn o sti
p o d stre ka ĉa i ta d a n e u sp je l o p od stre ka va n j e n ij e ka ţn j i vo . I ovdje je posve irelevantno da li je i li ni je drugo djelo izvršeno.

2) KVANTITATIVNI EKSCESI postoje u s lu ĉ a je v ima k a d a iz v rš ila c o s ta je n a
is to v rs n o m (je d n o ro d n o m) k riv iĉ n o m d je lu , a l i je p ri iz v rš e n ju d je la
d o š lo d o o d re Ċ e no g o d s tu pa n ja , o d n osno iz v rš ila c je u ĉ in io v iš e i li
ma n je o d o n o g a n a š to s e s a u ĉ e s n iš tv o o d n o s ilo .
K v a n tita tiv n i e k s c e s mo ţ e b iti p oz itivan i negativan:

a) poz itivni kvantitativni eksces - p o s to ji k a d a je iz v rš ila c u ĉ in io v iš e o d
o n o g a n a š to s e s au ĉ e s n iš tv o o d no s ilo i to ta k o š to je o s tv a r io te ţ i
o b lik d je la , š to v o d i u d ru g u (te ţ u ) kv a lifik a c i ju d je la . U o v o m s lu ĉ a ju ,
s a u ĉ e s n ik ć e o d g o v a ra ti s a mo u g ra n ic a ma s v o g u miš l ja ja . (npr. ako
se u mi šlj a j sa u ĉe sn i ka stri ktn o o d n o si n a o sno vn i o b li k d je l a - n p r. kra Ċ e ,
a u ĉi n il a c i zvrši te ţe k ri v. d j e l o - n p r. p ro va l n u kra Ċ u i l i ra zb o j n i štvo , o n d a
će sa u ĉe sn i k o d g o va ra ti sa m o u g ra ni ca ma svo g u m i šlj a j a , tj . za o bi ĉn u
kra Ċ u , a i zvrši l a c će o d g o va ra ti za p ro va l n u kra Ċ u i l i ra zb o j n i štvo ko j e j e
i zvrši o sa m o sta l n o .) Ov a k v a o d s tu p a n ja do v o d e d o d ru g aĉ ije
k v a lifik a c ije d je la , a l i je mo g u ć e i od s tu p a n je ko je u o p š te n e d o v o d i u pitanju kvalifikaciju kriv iĉ n o g d je la , a li o to me ip a k s u d o v i mo ra ju
v o d iti ra ĉ u n a p rilik o m o d mje ra v a n ja k a z n e , n a ra v n o a k o je mo gu ć e
u tv rd iti ta ĉ n o u miš l ja j s a u ĉ e s n ik a . (n pr. ako je p o d stre ka ĉ o d
p o d stre kn u to g tra ţi o d a u kra d e sa m o ta ĉn o o d re Ċ en u stva r , a ovaj je
p ri l i kom kra Ċ e u zeo i neke druge stvari /pod uslovom da to ne dovodi do
p ro m j e n e kva li fi ka cij e kra Ċ e /, o n d a će i j e d a n i d ru g i o d g o va ra ti za o b i ĉn u
kra Ċ u , a l i će su d p ri o d m j e ra va nj u ka zn e m o ra ti vo d i ti ra ĉu n a o sa d rţa j u
u m i šl j aj a p o d stre ka ĉa .
b) negativni kvantitativni eksces - p o s to ji k a d a je iz v rš ila c u ĉ in io la k š i
o b lik is to ro d n o g k riv iĉ n o g d je la , o d n . ma n je o d o n o g a n a š to s e
s a u ĉ e s n iš tv o o d n o s ilo . (Npr. l i ce ko j e j e p o d stre kn u to n a ra zb o j n i štvo
i za b ra l o j e i p a k sa m o o b i ĉn u kra Ċ u , i l i um j e sto u b i stva o n o se o g ra n i ĉil o samo na otmicu i sl.) U ta k v im s lu ĉ a je v ima ip a k je o d lu ĉ u ju ć e o n o š to
je iz v rš ila c u ĉ in io , p a s e s to g a o v d je iz uz e tn o n a p u š ta p rin c ip
g ra n ic a u miš lja ja , i o d g o v o rn o s t s a u ĉ e s n ik a s e o g ra n iĉ a v a s a mo n a
o n o š to je iz v rš e n o , a li ć e s u d p ri lik o m o d m je ra v a n ja k a z n e svakako
ima ti n a u mu s a d rţ a j i u s mje re n o s t s a u ĉ e s n ik o vog u miš l ja ja . Drugim
ri j e ĉim a , ka d a j e i zvrši l a c o stva ri o m a nj e o d o n o g n a što j e bi o
p o d stre ka va n , p o d stre ka ĉ i i zvrši l a c će o dg o va ra ti za o n o što j e o stva re n o ,


o d n . b l a ţe d j e lo , j e r p rem a n a ve de n o m p ra vil u o o d g o vo rn o sti sa u ĉe sn i ka ,
i zvo r o d g o vo rn o sti svi h sa u ĉe sn i ka j e dj e l o ko j e j e stva rn o i zvrše n o . Ovdje
se z apravo radi o tz v. limitiranoj akcesornosti tj. odgovornosti
u s lo v lje n o j p o s to ja n je m k riv iĉ n o g d je la , a n e o d g o v o rn o s ti p o je d in ih
s a u ĉ e s n ik a .

3) Iz uz e tn o , moţ e p o s to ja ti i tre ć a s itu a c ija u k o jo j p o d s tre k a ĉ iz v rš io c u n a
n e k i n a ĉ in d a je p u nu s lo b o du , o d v ez a ne ru k e , k a d a n p r. iz v rš e n je d je la
tra ţ i p o s v a k u c ije n u . U ta k v o m s lu ĉ a ju , g ra n ic e n je g o v o g u miš lja ja
d ije le s u d b in u iz b o ra s a mo g iz v rš io c a , n a ĉ in a k o ji je o n iz a b ra o z a postiz anje datog kriminalnog cilja. (npr. da li je tra ţe n a stva r o d u ze ta
o b i ĉn o m , te škom i li ra zb o j n i ĉkom kra Ċ om ; d a li se d o d ro g e d o šl o p re va ro m ,
u cj e n o m il i ĉa k u z i zvrše n j e i n e ko g d ru g o g kri vi ĉn om dj e l a , np r.
p o d m i ći va n je m , itd.)

Pitanje dobrovoljnog odustanka ili preciznije dobrovoljnog sprje ĉa va nj a
i zvrše n j a d j e l a o d stra n e sa u ĉe sn i ka , š to o vd j e p o d ra zu m i j e va sa u ĉe sn i štvo u
ši re m smi sl u , o d n osno ka ko p o d stre ka ĉa i p om a g a ĉa , ta ko i sa i zvrši o ca shvata
se n a sli j ed e ći n a ĉi n : Nije d o v o ljn o o d u s ta ja n je s au ĉ e s n ik a od d a lje g
p re d uz ima n ja ra d n je s a u ĉ e s n iš tv a , v e ć je n e o p h o d n o d a je s a u ĉ e s n ik
s p rije ĉ io iz v rš e n je d je la .
Z a p ri m j e nu o ve o d re d b e sa svi m j e i re le va n tn o n a ko j i n a ĉi n j e sa u ĉe sni k
sp ri j e ĉi o i zvrše n j e kri vi ĉn o g d j el a - bitno je samo da je samo odustajanje od
i zvrše n j a kri vi ĉn o g d j e l a b i lo d o b ro vo l j n o .
Za ra z lik u o d d o b ro v o ljn o g o d u s ta n k a u ĉ in io c a o d iz v rš e n ja
k riv iĉ n o g d je la , z a k o n je d ob ro v o ljn o s p r je ĉ a v a n je iz v rš en ja d je la o d s tra n e
s a u ĉ e s n ik a , p re d v id io k a o o s n o v z a o b a v ez n o o s lo bo Ċ e n je o d k az n e .
Liĉ n i o d n o s i, s v o js tv a i o k o ln o s ti z b o g k o jih z a k o n is k lju ĉ u je
k riv iĉ n u o d g o v o rn o s t ili d o p u š ta o s lo b o Ċe n je o d k az ne ili u b la ţ a v a n je
k a z ne , mo g u d a s e uz mu u o bz ir s a mo on o m izv rš io c u , s a iz v rš io c u ,
p o d s tre k a ĉ u ili p o ma g a ĉ u k o d koga takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.
R a d i se o o kol n o sti ma ĉi sto p e rso n a l n o g ka ra kte ra ko j e su to l i ko ve za n e
za l i ĉn o st sa u ĉe sn i ka , n j e g o ve o so bi n e i sta n j a , d a i h j e n e d op u sti vo p ro te za ti i
p re n o si ti i n a d ru g e u ĉe sn i ke u dj e l u , pa su stoga redovno u zakonima
o g ra n i ĉe n e sa m o n a o no g sa u ĉe sn i ka ko d ko ga p o sto j e i u ti ĉu n a n j eg o vu
kri vi ĉn o p ra vn u p o zi ci j u (tz v. nepre nosive perso nalne oko lnosti).
L iĉ n e o k o ln o s ti z b og k o jih z a ko n is k lju ĉ u je k riv iĉ n u o d go v o rn o s t s u
n p r. n e u ra ĉ u n ljiv o s t i z a b lu d e k o je is k lju ĉ u ju k riv iĉ n u odgovornost i koje
s u to lik o v e z a n e z a liĉ n o s t d a s u n e p re n o s iv e n a d ru g e s a u ĉ e s n ik e .
Ok o ln o s ti n a o s n o v u k o jih z a k o n d o p u š ta o s lo bo Ċ e n je o d k az n e ili
u b la ţ a v an je k a z n e s u np r. p ra v n a z a b lu d a , b itn o s ma n je n a u ra ĉ u n ljiv o s t,
dobrovolj ni o d usta na k, p re ko ra če nje g ra ni ca n u ţne o d b ra ne i kra j nje n u ţd e , i d r .
R i j e ĉ j e ta ko Ċ e o o kol n o sti ma i n di vi du a l n o g ka ra kte ra ko j e se m o g u uzeti
sa m o o n im sa u ĉe sn i cim a ko d ko j i h se n a Ċ u , a n e i o n im a ko ji n i su b il i u za b l u d i , koji se nisu nalazili u stanj u j a ke p re p a sti i za zva n e n a p a d o m i l i op a sn o šću , ka o i
n e ke o ko l n o sti ko j e se na l a ze u o p i sim a p o j ed i ni h kri vi ĉni h d j el a ka o ĉi sto li ĉn e


o ko l n o sti koj e za ko n tre ti ra ka o p ri vi l e gi ra j u će i li kval i fi ka to rn e o ko ln o sti , zb o g
ko j i h sam za ko n p re d vi Ċ a b l a ţu i l i stro ţiju kaznu (n pr. svojstvo majke-rodilje kod
kri vi ĉn o g dj e l a ĉe d o mo rstva j e ka o stro g o p e rso n al n a o kol n o st n e p re n o si va i n a
sa u ĉe sn i ke , tj . n e m o ţe u ti ca ti n a n j i h o vu kri vi ĉn u o d g o vo rn o st i ka ţn j a va n j e ) .

KRIVIĈNA ODGOVORNOST

Ĉ la n 3 5 . Z K P F BiH – Sadr ţa j (e le me n ti) k riv i ĉn e o d go v o rn o s ti:
(1 ) K ri vi ĉn o j e od g o vo ra n u ĉi ni te l j ko j i j e u ra ĉu nl ji v i kri v za u ĉi nj e n o kri vi ĉn o
djelo.
(2 ) U ĉi n i te l j j e kri v a ko j e kri vi ĉn o d j e lo u ĉi n i o s u mi šl ja j em .
(3 ) U ĉi n i te lj j e kri v i a ko j e kri vi ĉno d je l o u ĉi ni o i z n e h a t a , a ko to za ko n i zri ĉi to propisuje.
U sa vre m e n om kri vi ĉn om p ra vu o p šte p ri h va će n j e p ri n ci p d a j e za
ka ţn j a va n j e u ĉi n i o ca , o sim p ro ti vp ra vn o g d j e la , p o tre b n o d a p o sto j i i kri vi ĉn a odgovornost.
K riv iĉ n a o d g o v o rn o s t je skup subjektivnih pretpostavki koje trebaju biti ispunjene da bi se je d n o ne d o p uš te n o i p ro tiv p ra v n o d je lo mo g lo
p rip is a ti u ĉ in io c u , odnosno staviti mu se na tere t.
K o n s titu tiv n e k o mp o n e n te k riv iĉ n e o d g ov o rn o s ti ĉ in e 2 s u b je k tiv n a
e le me n ta k o ji te mp o re c rim in is k a ra k te riš u u ĉ in io c a , a to s u :

1. u ra ĉ u n ljiv o s t – tj , n j e g o vo p si h i ĉko sta n j e i
2. krivica ili vinost – tj . p si h i ĉki o d n o s p re m a kri vi ĉn om d j e lu .
D a kl e , d a b i ne ko b io kri vi ĉn o o d g o vo ra n m o ra ku m ul a ti vn o i sp u nj a va ti ova dva uslova, tj. da je u ra ĉu n l j i v i d a j e kri v za u ĉi n j e n o kri vi ĉn o d j el o .
U ra ĉ u n ljiv o s t je s v o js tv o n o rma ln o g i d u š e v n o z d ra v o g ĉo v je k a d a
is p ra v n o ra s u Ċ u je , odnosno d a s h va ti z n a ĉ e n je o d re Ċ en o g d je la i d a s e u
s k la d u s a tim p o n a š a , š to g a ĉ in i p o d o b n im d a b u d e k riv iĉ n o od g o v o ra n z a
iz v rš e n o k riv iĉ n o d je lo .
Vinost ili kriv ica p o d ra z u mije v a p s ih iĉ k i o d n o s u ĉ in io c a prema
iz v rš e n o m d je lu k o ji p o tv rĊ u je n je g o v u k riv ic u z a to d je lo i p re d s ta v lja
o s n o v n je g o v e od g o v o rno s ti. On a mo ţ e b iti ra z liĉ i to g in te n z ite ta o d n o s n o moţe se izraţavati u razliĉitim stepenima teţine, koji se uglavnom svode na
d v a o s no v n a o b lik a : u miš lja j i n e h a t. P ri to m e , um i šl j aj p re d sta vlj a te ţi o b li k
kri vi ce za ko j i se re d o vn o p re d vi Ċ a ka ţn j a va n j e , d o k j e n e h a t l a kši o bl i k . Za
n e h a tn o i zvrše n j e kri v i ĉn i h d j e l a o d g o vo ra se sa m o ka d a j e to i zri ĉi to p re d vi Ċ e n o .
Kriviĉ n a o d g o v o rno s t je u os n o v i in d iv id u a ln a k a te g o rija , ona je
n e p re n o s iv a i s v a k i u ĉ in ila c o d g o v o ra s a mo z a o n o š to je o n u ĉ in io ili je
p ro p u s tio u ĉ in iti .

Uraĉunljivost (Ĉ l a n 3 6 . K Z F B i H )

(1) N i j e u ra ĉu n lj i va o so b a koj a u vrij e me u ĉi nj e n j a kri vi ĉn og d j el a nije mogla
sh va ti ti zn a ĉa j svo g d je l a i li ni j e m o gl a u p ra vlj a ti svoj im p o stu p ci m a zb o g tra j n e i li


p ri vre m e n e du še vn e b ol e sti , p ri vrem e n e d u še vn e p o rem e će n o sti i li za o sta l o g
p si h i ĉko g ra zvo j a (n e u ra ĉu n l j i vo st).
(2 ) U ĉi n i te l j kri vi ĉn o g d je l a ĉij a j e sp o so b n o st d a sh va ti zn a ĉa j svo g d j e l a i l i sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena zbog nekog
sta n j a i z sta va 1 . o vo g ĉl a n a , m o ţe se b l a ţe ka zn i ti (b i tn o sm a n j e n a
u ra ĉu n l j i vo st).
(3 ) K ri vi ĉn o j e o d go vo ra n u ĉi ni te l j kri vi ĉn o g dj e l a koj i se u p otrebom alkohola,
d ro g a i l i n a d ru gi n a ĉi n d o ve o u sta n je u ko m e ni j e m o g a o sh va ti ti zn a ĉa j svo g
d j e l a il i u p ra vl j a ti svo ji m p o stu p ci m a , a ko j e u vrij e m e d o voĊ e n j a u to sta n j e
kri vi ĉn o dj e l o b il o o bu h va će n o n j e g o vi m um i šlj a je m il i j e u p o gl e d u kri vi ĉn o g d j ela
ko d n j e g a p o sto j a o n e ha t a za ko n za ta kvo kri vi ĉn o d j e lo p ro p i suj e kri vi ĉn u
o d g o vo rn o st i za n e h a t (sa m o skri vl j e n a n e u ra ĉu nl ji vo st).
(4 ) B i tn o sm a n j en a u ra ĉu n lj i vo st u ko ju se u ĉi ni te l j do ve o n a n a ĉi n i z sta va 3 .
o vo g ĉl a n a n e m o ţe b i ti o sn o v za u b l a ţa vanje ka zne.

U ra ĉ u n ljiv o s t je s v o js tv o n o rma ln o g i d u š e v n o raz v ije n o g ĉ o v je k a d a
is p ra v n o ra s u Ċ u je , o d n osno d a s h va ti z n a ĉ e n je o d re Ċ en o g d je la i d a s e u
s k la d u s ti m p o n a š a .
Zakon uraĉunljivost odreĊuje negativno, tj. odreĊuje ko se smatra
n e u ra ĉ u n ljiv im, je r je o p š ta p re tp o s ta v k a d a s u l ju d i u ra ĉ u n l jiv i , a
n e u ra ĉ u n ljiv i s u s a mo iz uz e tn o . A ko pi ta nje ura č u nl ji vo s ti uo p šte ni je
p ro b le ma ti č no i a ko na to o ko lno s ti d a to g sluča ja uka zu j u, što p o sto ji u na j ve će m
b ro j u sl uča je va , s ud se i ne up ušta u i sp i ti va n je p o sto ja nja u ra č u nl ji vo s ti . Dakle,
s u d ć e u tv rĊ iv a n ju n e u ra ĉu n ljiv o s ti p ris tu p iti s a mo o n d a k a d a p o s to je
o k o ln o s ti k o je u k o n k re tn o m s lu ĉ a ju iz az iv a ju s u mn ju u od n o s u n a
u ra ĉ u n ljiv o s t u ĉ in io c a .
P re ma z a k o n s ko m o d re Ċ en ju n e u ra ĉu n ljiv a je o n a os o b a , k o ja u
v rije me iz v rš e n ja k riv iĉ nog djela n ije mogla shvatiti z n a ĉ a j s v o g d jela, ili koja u to vrijeme nije mogla upravljati svojim postupcima.
S v ije s t o z n a ĉ a ju d je la je in te le k tu a ln a k o mp o n e n ta , a mo g u ć n o s t upravljanja svojim postupcima je voljna komponenta. Za postojanje
n e u ra ĉ u n ljiv o s ti, a time i is k lju ĉ e n je k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti, d o v o ljn o je d a
je ispunjen jedan od dva navedena uslova. To p ra kti čno zna či d a je
ne ura č u nl ji va o so b a , ko ja u vri je me i zvrše n ja kr Ivi č no g dje la, nije mog la shva titi zna ča j s vo g a d je la, kao i osoba koja nije mogla upra vlja ti svo jim postupcima. U
p ra ksi se na jče šće d e ša va d a s u o b a o va us lo va k um u la ti vno i sp u n je na .
R az lo z i k o ji d o v o d e d o n e u ra ĉ u n ljiv o s ti s u :
1. tra jn a d u š e v n a b o le s t - najĉešće se manifestuje u vidu šizofrenije, progresivne paralize i nekih sl u ĉa j e v a p o l i go fre n i j e . K a d j e ri j e ĉ o o vo m osnovu, u p ra ksi u g l a vn o m n em a p ro b l em a o ko u tvrĊ i va n j a n e u ra ĉu n lj i vo sti ,
j e r se ra d i o d u še vn im b o le sti m a , ko j e re d o vi to ve o m a d ug o i li vj e ĉno tra j u i
ko j e su sko ro u vj e k n e i zl j e ĉi ve .
2. privre me n a d u š e v n a b o le s t - to su oboljenja koja se javljaju povremeno ili
se ra zvi j a j u u o d re Ċ e n im i n te rva l im a , ta ko d a se sm j e nj u j u p e ri o di o b ol j e nj a i
p e ri o d i d u še vn o g zd ra vl j a . N a j ĉe šće se j a vl j a ko d m a n i ĉn o -depresivne psihoze. Kod ove bolesti smjenjuju se depresivno stanje i slobodni intervali. U
sl o b o d n im i n te rva l im a p o sto ji d u še vn o zd ra vl j e i o so b a j e o d g o vo rn a za d j e l o


u ĉi n j e n o u to m sta n j u . Ova o b ol j e nj a p o zn a ta su i p o d n a zi vom lucida intervala, tj. svjetli momenti.
3. p riv re me n a d u š e v n a p o re me ć e n o s t - to su n e n o rm a l n a p si h i ĉka sta n j a .
Ova sta n j a n em a j u ka ra kte r d u še vn o g o b o lj e n j a , n j ih o vo tra j a nj e j e
p ri vre m e n o . U zro k o vi h sta nj a m o g u b i ti : a l ko h o l , d ro g a , i d r. o m aml j uj u ća sredstva, o trovi, s tanje bunila usljed trovanja, visoke temperature ili groznice,
sta n j e h i p n o ti sa n o sti , m j e se ĉa rstvo i sl . Ova sta n j a su p ro l a zn a , ta ko d a l i ce
ko j e j e u ĉi n il o d j el o u ta kvo m sta n j u , ka sn i j e d o l a zi u sasvim normalno stanje.
4. z a o s ta li d u š e v n i raz v o j - to j e n e n o rm a l n o p si h o lo ško sta n j e n a sta l o u slj e d
n e d o vo l j ne p sih i ĉke ra zvi j e n o sti li ĉn o sti . S te p e n du še vn e za o sta l o sti m o ţe b i ti
ra zl i ĉi t, p a se d u še vn o za o sta l a l i ca svrsta va j u u d e b i l e , i m b e ci l e i i d io te .
U zro ci ko j i d o vo d e d o za o sta l o g d u še vn o g ra zvo j a su ra zl i ĉi ti i mo g u b i ti :
povrede CNS il i po vre d e me h a n i ĉki m sre d stv i m a i li p re l e ţa n e b ol e sti . T e povrede ili promjene mogu nastati i u periodu embrionalnog razvoja.
Dakle, n e u ra ĉ u n ljiv o s t b i s e mo g la d e fin is a ti k a o n e s p o s o b n o s t
u ĉ in io c a d a u v rije me iz v rš e n ja d je la s h v a ti z n a ĉ a j to g a d je la il i d a u p ra v lja svojim postupcima u s lje d tra jn e i li p r iv re me n e d u š e v n e b o le s ti, p riv re me n e
d u š e v n e p o re me ć e n os ti i li z a o s ta lo g d u š e v n o g ra z v o ja .
Postojanje ne/uraĉunljivosti relevantno je samo u odnosu na
p s ih iĉ k o s ta n je u ĉ in io c a u v rije me iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la (tempus commissi delicti), sa iz uz etkom koji se odnosi na samoskrivljenu
n e u ra ĉ u n ljiv o s t t j. u s ta n o v u “a c t io n e s lib e ra e in c a u s a ”.
N e u ra ĉ u n ljiv o s t s e u v ije k u tv rĊ u je u o d n o s u n a k o n k re tn o k riv iĉ n o djelo, je r k o d o d re Ċ e n o g lic a mo ţ e p o s to ja ti u ra ĉ u n l jiv o s t u o d n o s u n a jedno djelo, ali ne mora i u odnosu na druga. Tako npr. jedno lice nedovoljne
d u še vn e ra zvi j e n o sti m o ţe b i ti svj e sn o zn a ĉa j a kri vi ĉn o g dj e l a u b i stva , a
i sto vre m e n o d a n e b ud e svje sn o zn a ĉa j a n ep ri j a vl ji va n j a kri vi ĉn o g d j el a i li
n e p ru ţa n j a p o m o ći .
Zakon je u odnos u p re ma ne ura č u nl ji vi m li ci ma na p usti o kla si čn u
ko nce p ci j u, p re ma ko jo j su o va kvi uči ni o ci , i a ko ne ura č u nl ji vi i b e z kri vi ce , o sta ja li u k rivi. pra vu i p rema njima s u primje nji va ne pri nudne mjere medicinskog karaktera. Po ugledu na neka zakonodavstva, KZFBiH je p ri h va ti o d ru g o rj e še nj e
p re m a ko j em su o va (a p so lu tn o ) n e u ra ĉu n l ji va li ca i skl ju ĉe n a i z d o m e n a kri v .
p ra va , što zn a ĉi d a za o va l i ca n i su p re d vi Ċ e n e ni ka kve kri vi ĉno p r . mjere. Time
se n a p u šta i tzv. „dvojni kolosijek kazne i mjere bezbjednosti “: kazna za
u ra ĉu n l j i vog i krivog u ĉi n i o ca , a m j e ra b e zb j e d n o sti za n e u ra ĉu n l j i vo g u ĉi n i o ca .

B itn o s ma n je n a u ra ĉ u n ljiv o s t
„(2 ) U ĉi n i te l j kri vi ĉn o g d je l a ĉi j a j e sp o so b n o st d a sh va ti zn a ĉa j svo g dj e l a i li sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjen a zbog nekog
sta n j a i z sta va 1 . o vo g ĉl a n a , m o ţe se b l a ţe ka zn i ti (b i tn o sm a n j e n a
u ra ĉu n l j i vo st)“
B itn o s ma n je n a u ra ĉ u n ljiv o s t je ta k v o s ta n je u ĉ in io c a u v r ije me
iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la u k o je m je n je g o va s po s o b no s t d a s h v a ti z n a ĉ a j
svoga djela ili moguć n o s t d a u p ra v lja s v o jim p o s tu p c ima b ila bitno smanjena z b og tra jn e il i p riv re me n e d u š e v n e b o le s ti, p riv re me n e d u š e v n e
p o re me ć e n o s ti il i z a o s ta lo g d u š e v n o g ra zv o ja


D a kle , za ra zli ku o d ne u ra ču n lji vo sti ko ja mo ţe sa mo d a p o sto ji i li ne
p o sto ji , u ra č un l ji vo st se mo ţe ste p e no va ti , ma ni fe sto va ti u ra zli či to j m je ri .
Za p ra v o , o s n o v n a ra z lik a iz me Ċ u n eu ra ĉ u n ljiv o s ti i b i tn o s ma n je n e
u ra ĉ u n ljiv o s ti s a s to j i s e u in te n z ite tu p o re me ć e n o s ti p s ih iĉ k ih fu n k c ija -
k o d n e u ra ĉu n ljiv o s ti o n e s u po s v e is k lju ĉ e n e , a o v d je o n e postoje, ali su
u s lje d p o s to je ć ih a b n o rma ln ih s ta n ja b itn o s ma n je n e .
T o zn a ĉi d a j e za p ri m j e n u o ve u sta n o ve p o tre b n o d a j e sm a n j e n je o vi h
m o g u ćn o sti ve ćeg i n te n zi te ta , i zra ţe n o u zn a tn i j o j mj e ri i d a j e o p re d j el j uj u će
u ti ca l o n a u ĉi ni o ca u o d n o su n a i zv rše n j e d je l a . Uma nje n ja o vi h p si hi čki h
mo g uć no sti ko ja s u ma n je g i nte n zi te ta ne i sklj uč u ju ura č u nl ji vo s t, a li se mo g u uzeti u obzir p ri o d m je ra va nj u ka zne u o k vi r u s te p e na kri vi čne o d g o vo r no sti .
R az g ra n iĉ e n je iz me Ċ u n e u ra ĉ un ljiv o s ti i b itn o s ma n je n e
u ra ĉ u n ljiv o s ti u p ra k s i je v e o ma s loţ en o i o v o p ita n je u p ra k s i se raz rje š a v a
is k lju ĉ iv o v je š ta ĉ e n je m o d s t ra n e s p e c ija l iz o v a n ih z d ra vs tv e n ih u s ta n o v a
ili , u la k š im s lu ĉ a je v ima , v je š ta ĉ e n je m o d s tra n e lje k a ra n e u ro p s ih ija ta ra kao pojedinaca.
Ako se pojavi sumnja d a je ura č u n lji vo st sma n je na , o na se mo ra u
sva ko m ko nkre t no m s l uča j u d a ut vrĎ uje , ka o što se to či ni ka d a je u p i ta n j u i
ne ura č u nl ji vo s t.
Za k o n b itn o s ma n je n u u ra ĉ u n ljiv o s t tre tira k a o fa k u lta t iv n i o s n o v z a
u b la ţ a v an je k a z n e , iz ĉ e g a s e z a k lju ĉ u je d a ta k v o s ta n je u ĉ in io c a n e
is k lju ĉ u je n je g o v u k riv iĉ n u o d g o vo rn o s t, o d n o sn o da o v a k av u ĉ in ila c moţ e
d a p o s tu p a k a k o u miš lja jn o ta k o i n e h a tn o , p a z b o g to g a se ovim licima uz kaz nu mogu iz ricati i mjere bez bjednosti.

S a mo s k riv lje n a n e u ra ĉ u n ljiv o s t („a ctiones lib e ra in ca u s e “)
„(3 ) K ri vi ĉn o j e o d g o vo ra n u ĉi n i te l j kri v i ĉn o g djela koji se upotrebom alkohola,
d ro g a i l i n a d ru gi n a ĉi n d o ve o u sta n je u ko m e ni j e m o g a o sh va ti ti zn a ĉa j svo g
d j e l a il i u p ra vlj a ti svo j im p o stu p cim a , a ko j e u vri j e m e d o voĊ e n j a u to sta n j e k riv.
d j e l o bi l o o b u h va će n o n j e g o vi m umi šl j aj em i li j e u p o gl e d u kri v i ĉno g djela kod njega postojao nehat, a za ko n za ta kvo kri vi ĉn o djelo propisuje krivi ĉn u
o d g o vo rn o st i za n e h a t (sa m o skri vl j e n a n e u ra ĉu nl ji vo st). “
Pravilo je d a s e n e u ra ĉ u n ljiv o s t k a o i b i tn o s ma n je n a u ra ĉ u n ljiv o s t
p ro c je n ju ju u v r ije me iz v rš e n ja k rv iĉ n o g d je la .
Iz uz etak od ovog pravila postoji u s lu ĉ a ju tz v . s a mo s k riv lje n e
n e u ra ĉ u n ljiv o s ti, k a d a s e u ra ĉ u n ljiv o s t u ĉ in io c a k riv iĉ n o g d je la procjenjuje
p re ma v re me n u k a d a s e u ĉ in i la c stavljao, dovodio u n e u ra ĉ u n lj iv o s ta n je .
npr. lice koje je sklono upotrebi alkohola i pravljenju izgreda, u alkoholiziranom
sta n j u n a p a d n e d ru g o li ce i n a n e se m u tj e le sn u p o vre d u . U vri je m e n a n o še nj a
p o vre d e u ĉi n i l a c j e n e u ra ĉu n l ji v, a l i j e kri vi ĉn o o d g o vo ra n j e r j e b i o u ra ĉu n lj i v u vrijeme kada se dovodio u alkoholizirano stanje, a pri tome je znao da u takvom
sta n j u m o ţe u ĉi n i ti kri v i ĉn o djelo
S u š tin a o v o g in s titu ta je u to me d a s e u ĉ in ila c d o v e o u s ta n je
n e u ra ĉ u n ljiv o s ti u p o tre b o m a lk o h o la ili d ru g ih o ma mlju ju ć ih s re d s ta v a
u s lije d ĉ e g a n ije mo g a o s h v a titi z n aĉ a j d je la ili u p ra v lja t i s v o jim
p o s tu p c ima . U ra ĉ u n ljiv o s t o v a k v ih o s o b a n e p ro c je n ju je s e u v rije me
iz v rš e n ja d je la , n e g o u v rije me k a d a s e u ĉ in ila c d o v o d io u ta k v o s ta n je . On


j e kri vi ĉn o o d g o vo ra n , a ko j e u vrij e me d o vo Ċ e n ja u n e u ra ĉu n l ji vo sta n j e kri vi ĉn o
d j e l o b il o o b u h va će n o um i šl j aj em i li j e u o d n o su n a kri vi ĉn o dj e l o ko d n je g a
p o sto j a o n e h a t, a za ko n za ta kvo d j e l o p ro p i su j e ka ţn j a va n j e za n e h a ta .
Ovaj institut poz nat je i pod naz ivom „a ction e s lib e ra in ca u s e “ –
„ radnje slobodne u uz roku, a n is u s lo b o d n e u iz v o Ċ e n ju “.
(Npr. pijanac ima vlastito iskustvo u pijanstvu - zna da je agresivan kad je pijan,
p a u pi j a n om sta n ju u ĉin i kri vi ĉn o d j el o , tu se n e m o ţe p rim j e ni ti in sti tu t
n e u ra ĉu n l ji vo sti. Dok recimo kod nekog ko nikad ne pije i iz nekih razloga se napije, p a u ĉi n i kri vi ĉn o dj e l o , ta d a se m o ţe i sti p o zva ti n a i n sti tu t neu ra ĉu n l ji vo sti . Ili npr. vo za ĉi te re tn j a ka p o n e p i sa n om p ra vi l u svra ćaj u u
„birtije“ gdje se opijaju. Npr. vo za ĉ i d e i z Skoplja u Ljubljanu i svjestan je, odnosno mora biti svjestan, d a j e sa o b ra ća j o p a sn a dj e l a tn o st i d a a l ko h ol
sm a n j uj e m o gu ćn o st u p ra vl j a n j a vo zi l om , d a m o ra sti ći n a o d re d i šte i šta g a sve
ĉe ka n a p u tu . On i p a k n a ko n to g a sj e dn e u a u to i na sta vi vo ţn j u i d o Ċ e d o
sa o b ra ća j n e n e sre će . U vri j em e p o ĉi nj e n ja b i o j e ne u ra ĉu n l ji v, a l i su d ija treba da ima u vidu ovaj institut, pa g a o su Ċ u j e zb o g to g a š to j e , kada je sjeo da pije, bio svj e sta n j e r j e vo za ĉ p ro fe si o n a l a c. R a d i t će se o e ve n t . u m i šl j aj u , koji ne isklj u ĉu j e kri v. odgovornost, e v . m o ţe b i ti ci j e n j e n samo kod odmjeravanja kazne)

Krivnja (vinost) (Ĉ l a n 3 7 . i 3 8 . K Z F B i H )

Pod v in o š ć u (k riv ic o m, k riv n jo m) s e p o d ra z u mije v a p s ih iĉ k i o d n o s
u ĉ in io c a p re ma iz v rš e n o m k riv iĉ n o m d je lu , na osnovu kojeg mu se ovo dje lo mo ţ e p rip is a ti u k riv ic u , o d n osno na osnovu kojeg mu s e moţ e
u p u titi p r ije k o r z a iz v rš e n je d je la k o je mu s e s ta v l ja n a te re t.
P s ih iĉ k i o d n o s i u ĉ in io c a p re ma k riv iĉ n o m d je lu p o s v o jo j s ad rţ in i i
in te n z ite tu mo g u b iti ra z liĉ it i, a l i s e s v i o n i u te o rij i i z akonodavstvu,
uglavnom, svode na svoja dva osnovna oblika:

1. u miš lja j i
2. nehat.

U mi šl ja j j e o sno vn i o bl i k vi no sti za ko j i se u vi j e k o d g o va ra , s obzirom da
se o n za h ti j e va ko d svi h kri vi ĉn i h d j e l a , d o k se za n e h a tn o i zv rše n j e d j e l a
odgovara samo izuze tno , o n d a ka d a j e to u za ko n u i zri ĉi to o d re Ċ e n o .
Umi šl ja j je i sto vre me no i te ţi o b li k i ste p e n vi no sti , ra d i če g a je ko d
umi šl ja j ni h k ri vi č ni h d je la p ro p i sa na te ţa ka zna .

U MIŠ L J AJ (D OL U S ) (Ĉ l a n 3 7 . K Z F B i H )
(1 ) K ri vi ĉn o se d j e l o m o ţe u ĉi n i ti s d i re ktn i m i li e ve n tu a l n im u mi šl j aj em .
(2 ) U ĉi n i te l j p o stu p a s d i re ktn i m u m i šl j aj em ka d a j e b i o svj e sta n svo g d j e l a i h ti o
n j e g o vo u ĉi nj e n j e .
(3 ) U ĉi n i te lj p o stu p a s e ven tu a l n im umi šl ja j em ka da je bi o svje sta n d a zb o g
n j e g o vo g ĉi nj e n j a i li n e ĉi nj e n j a m o ţe n a stu p i ti zabranjena posljedica, ali je
pristao na njeno nastupanje.

U miš l ja j je p s ih iĉ k i o d n o s u ĉ in io c a p re ma iz v rš e n o m k riv iĉ n o m d je lu


P o s to je d v a o b lik a u miš l ja ja :

1. d ire k tn i u miš l ja j (dolus directus) - postoji kad je uĉinilac bio svjestan svog
d j e l a i h ti o n j e g o vo i zvrše n j e ;
2. e v e n tu a ln i u miš lja j (dolus eventualis) - postoji kad je kod uĉinioca
p o sto j a l a svj e st d a zb o g n j e g o vo g ĉi nj e n j a il i n e ĉi n j e nj a m o ţe n a stu p i ti zabranjena posljedica, pa je pristao na njeno nastupanje.

Kod oba oblik a u miš lja ja s v je s n a k o mp o n e n ta je p od u d a rn a . To z n a ĉ i
d a je k o d o b je v rs te u miš lja ja d je lo o b u h v a ć e n o s v je šć u u ĉ in io c a .
R az lik a iz me Ċ u o v ih v rs ta u miš lja ja ja v l ja s e u s feri volje . Tako se kod
d ire k tn o g u miš l ja ja v o l ja u ĉ in io c a ma n ife s tu je u h ti je n ju , t j . o n h o ć e d a
u ĉ in i d je lo . N a s u p ro t to me , k o d e v e n tu a ln og u miš lja ja v o lja s e ma n ife s tu je
u v id u p ris ta ja n ja n a n a s tup a n je p o s lje d ic e . Ob iĉ n o s e k aţe d a s e k od
e v e n tu a ln o g u miš lja ja u ĉ in ila c p o n a š a u s k la d u s a tz v . frankovom formulom tj . u ĉ in ila c s e p o n a š a u pravcu „a ko n e š to b u d e n e k a b u de “ tj.
„ ako do djela d o Ċe n e k a d o Ċ e “. Praktički značaj razlikovanja direktnog i
eventualnog umišljaja dolazi do izraţaja kod odmjeravanja kazne .
U praksi, d i re ktn i i e ve n tu a l n i um i šlj a j se ci j e n e prema okolnostima sl u ĉaj a
– u obzir se uzimaju sve o kol n o sti i n a o sn o vu to g a ci j e ni d a l i j e u ĉin j e n o dj e lo u
d i re ktn o m um i šl j aj u (npr. ĉo vj e k p u ca i z va tre n o g o ru ţj a sa 4 -5 m i p o ĉi n i u b i stvo i to sa d i re tkn im um i šl j aj em j e r j e svj e sno cil j ao u vi ta l n e o rg a n e ĉo vj e ka . U istoj
si tu a ci ji a ko b i o n p ro m a ši o , o n d a će m o to ci j e ni ti ka o p o ku ša j kri v i ĉn o g djela ubistva, ako posljedica nije nastu p il a j e r je n ei sp ra vn o o ru ţj e , i sl . A ko je u i stim
o ko l n o sti ma u ĉi ni l a c ga Ċ a o u n o ge i d o šl o je d o p o vre Ċ i va n j e on d a n e m o ţe m o
re ći d a je sa umi šl j aj em i ša o n a l i še nj e ţi vo ta )
P re d u miš l ja j p re d sta vl j a d u g o tra j n o stva ra n j e o d l u ke za i zvrše n j e
kri vi ĉn o g d j el a i p o sto j i u sl u ĉa je vim a ka d a j e u ĉi ni l a c u du ţe m vre m e n skom
p e ri o d u p ri p re m a o i zvrše n j e d j e l a , d a kl e d j el o se j a vlj a ka o rezultat dugotrajnog i
zre l o g ra zm i šl j a n j a . N a š z a ko n n e p oz na je p re d u miš lja j. U n a to ĉ to m e ,
p o sto j a n j e p re d u mi šlj a j a o d ra zi će se n a o d mj e ra va n j e ka zn e , j e r j e ste p e n
kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti ta kvo g u ĉi ni o ca ve ći , b u d u ći d a je im a o m o g u ćn o st i
vrijeme da uvidi šte tn o st vl a sti to g b u d u će g p o n a šan j a , te o d u sta n e o d i zvrše n j a
kri vi ĉn o g d j e la .

NEHAT (CULPA) (Ĉ l a n 3 8 . K Z F B i H )
(1 ) K ri vi ĉn o d j e l o m o ţe se u ĉi n i ti i z svj e sn o g i l i n e svj e sn o g n e h a ta .
(2 ) U ĉi n i te l j p o stu p a i z svj e sn o g n e h a ta ka d a j e b i o svj e sta n d a zb o g njegovog
ĉi n j e nj a il i n e ĉi nj e n j a mo ţe n a stu p i ti za b ra n j e n a p o slj e d i ca , al i j e ol a h ko d rţa o d a
o n a n e će n a stu p i ti i l i d a će j e m o ći sp ri j e ĉi ti .
(3 ) U ĉi n i te l j p o stu p a i z n e svj e sn o g n e h a ta ka d a n ij e b i o svj e sta n m o gu ćn o sti nastupanja zabranjene posljedice, iako je prema okolnostima i prema svojim
o so b n i m svoj stvi m a b io d u ţa n i m o g a o b i ti svj e sta n te m o g u ćn o sti .

Nehat je korektivni oblik k riv n je i u o d n o s u n a u miš lja j je b la ţ i o b lik krivnje.


N a š i z a k on i p o la z e od to g a d a je p riro d i k riv iĉ n o g d je la ima n e n ta n umiš lja j, t j. d a u ĉ in i la c ima i s v i je s t i v o l ju z a u ĉ in je n je . Nasuprot tome, kod nehata, bez obz ira na oblik, n e p o s to ji v o l jn i o d n o s p re ma k riv iĉ n o m d je lu , pa bi mogli reć i da je nehat neprirodni oblik krivnje . Z a to se ĉe s to za n e h a tn e
d e l i kte n a gl a ša va d a se ra di o tzv. n e vo l j ni m kri vi ĉni m d j el im a . Upravo z bog
to g a u z a k on u je p re d v iĊ e no d a se z a ne h a tn o iz v rš e n je d je la o d go v a ra
s a mo iz uz e tn o , tj. s a mo o n d a k a d a je to u z a k o n u iz riĉ ito o d re Ċ e n o .

Nehat se pojavljuje u dva oblika:

1. Svjesni nehat (luxuria , samo pouzdanje, lakomislenost) postoji kada je
u ĉ in ila c b io s v je s ta n s v o g d je la , o d n . s v je s ta n d a z b o g n je g o v e ra d n je
(ĉ in je n ja i li n e ĉ in je n ja ) mo ţ e n a s tu p iti z ab ra n je n a p o s lje d ic a , a li je o la k o
d rţ a o d a ć e je mo ć i s p rije ĉ i ti il i d a o n a ip a k n e ć e n a s tu p it i , (npr. ako
n e ko l i ce ko d i zg ra d n j e o bj e kta n e p o kri je kre ĉa n u , p a d ij e te p ri li ko m i g re
u p a d n e u kre ĉa n u i u g u ši se ; l o va c u šum i n e u g a si va tru , te d o Ċ e do p o ţa ra i
n a stu p a n j a šte te ). D a k le , k o d u ĉ in io c a p o s to ji s v ije s t o d je lu , a l i n e
postoji volja, je r u ĉ in i la c n e ć e p o s lje d ic u , n it i p ris ta je n a n je n o nastupanje. Njegov voljni odnos prema nastupanju posljedice je negativan. D rug i m ri je či ma ko d o vo g uči ni o ca p ri sut no je sa mo p o u zd a nje u
svo je sp o so b no s ti i mo g ućno st d a sp ri je či na st up a nje p o sl je d i ce , i li p o uz da nje
u sp o lj ne o ko l no sti us l je d ko ji h p o slje d i ca ne će na s t up i ti i a ko za to p o sto ji
mo g uć no st . P re ma to me k o d e v e n tu a ln o g u miš lja ja i s v je s n o g n e h a ta elemenat svjesti je isti, a li je raz lika u voljnom elementu . Naime kod
e v e n tu a ln o g u miš lja ja u ĉ in i la c p ris taje na posljedicu , a kod svjesnog
n e h a ta o n n e p ris ta je n a p o s lje d ic u , v e ć d rţ i d a d o to g a n e ć e d o ć i.
2. Nesvjesni nehat (negligentia, n e ma r , n e p a ţ n ja ) p o s to ji k a d u ĉ in ila c n ije
b io s v je s ta n mo g u ć n o s ti n a s tu p a n ja p o s lje d ic e , ia k o je p re ma okolnostima s lu ĉ a ja i s v o j im l iĉ n im s v o js tv ima , mo ra o i mo g a o b iti
s v je s ta n te mo g u ć n o s ti. Dakle kod nesvjesnog nehata postoji odsustvo
svj e sti o m o g u ćn o sti n a stu p a n j a po sl j ed i ce i o d su stvu vol j e . Krivnja ovog
u ĉ in io c a je u to me š to je b io d u ţ a n i mo g a o d a ima ta k v u s v je s t, ali je
n ije i ma o . Zn a ĉ i n e s v je s n i n e h a t p re d s ta v l ja n e p a ţ ljiv o p o n a š a n je .
(npr. l o va c u šu m i p u ca n a di vlj a ĉ i u b ij e ĉo vje ka ko j i j e sl u ĉaj n o n ai ša o
sta zo m kro z šu m u ; p ri l i kom p ra vl j e nj a ku će vl a sn i k n e po kri j e kre ĉa n u te do Ċ e do pada djeteta u kre ĉ i nje g o vo g u g u še n j a ; ĉo vj e k n e u g a si va tru ko j u j e
za p a l i o n a o tvo re n om , te u sl j ed vj e tra d o Ċ e d o po ţa ra ;) . N e d o s ta ta k p aţ n je
k o ju je u ĉ in ila c u d a to j s itu a c iji mo g a o i b io d uţ a n d a ima , z bo g ĉ eg a
n ije p re d v id io in a ĉ e p re d v id iv u p os lje d ic u , p re d s ta v lja s u š tin u
n e s v je s n o g n e h a ta , o n u n je g o vu k o mp o n e n tu k o ja g a ĉ in i o b lik o m
v in o s ti. Za o c je n u u ĉ in io ĉ e v e d u ţ n o s ti i mo g u ć n o s ti p re d v iĊ a n ja
p o s lje d ic e o d lu ĉ u ju ć a s u s u b je k tiv n a s v o js tv a u ĉ in io c a i o b je k tiv n e
o k o ln o s ti p o d k o jima je d je lo u ĉ in je n o . K a d a je u p ita n ju u ĉ in ilac,
mje ro d a v n e s u in d iv id u a ln e o k o ln o s ti, l iĉ n e i s u b je k t iv n e mo g u ć n o s ti i
s v o js tv a u ĉ in io c a . T o po d ra zu m i j e va ra zl i ĉi te o kol n o sti koj e su re l e va n tn e za
tu o cj e n u , ka o što su n j e g o v u zra s t, i n te l e ktu a l n e m o g u ćn o sti , sta n j e njegovog vida i sluha, njegovo i sku stvo , p si h o fi zi ĉko sta n j e , o d no sn o


eventualno stanje premorenosti, straha i sl. Kada su u pitanju objektivne
o ko l n o sti , tre b a u ze ti u o b zi r, u za vi sn o sti o d to g a ka ko se o d vi j al o i zvrše n j e
d j e l a , ra zl i ĉi te o ko l no sti ka o što su m j e sto i zvrše n j a ra d n j e , vremenske prilike,
d a l i j e b il a n o ć i li d a n , ste p e n vi d l j i vo sti , postojanje buke, prisustvo dr. lica,
sloţenost situacije itd.

P ra k tiĉ n i z n a ĉ a j ra z lik o v a n ja o v a d v a o b lik a n e h a ta d o la z i do iz raţ a ja kod odmjeravanja kaz ne.
Kao poseban oblik nehata, u teoriji se pominje i tz v. profesionalni ili
p o z iv n i n eh a t k o g a k a ra k te riš e to š to u ĉ in ila c u p re duz ima n ju ra d n je n ije
ima o o n a j s te p e n p a ţ n je u p re d v iĊ a n ju p o s lje d ic e k o ji s e z a h tije v a u obavljanju profesije kojom se on bavi. R i j e ĉ je d a kl e o n e h a tu l i ca ko j a su po
svom pozivu ili zanimanju (npr. l j e ka ri , p ro fe si o n a l n i vo za ĉi , fi n a n si j ski e kspe rti ,
stru ĉn j a ci za e ksp l o zi vn e i l a ko za p a l ji ve m a te ri j e i d r.) b il a d u ţn a d a bu d u
p a ţl j i vi ja u vrše n j u svo j e p ro fe si j e , n e g o što se to i n a ĉe u d ru g im p ri li kam a zahtijeva o d d ru g i h li ca . Oko l n o st d a j e u pi ta n j u vrše n j e p ro fe si o n a l n e d u ţn o sti ,
m o ţe d a se ci j e ni ka ko ko d n e svj e sn o g ta ko i svj e sn o g n eh a ta . N a ra vn o , p ri
ta kvo j si tu a ci ji d u ţn o st i m o g u ćn o st p re d vi Ċ a n j a p o slj e d i ce j e ve ća , je r je ri je č o
p ro fe si ji uči ni o ca ko d ko g a p o sto ji mno g o ve ći ste p e n p o zna va n ja i ra zumi je va nja
o d re Ď e ni h p ro ce sa i si tua ci ja a ti me i s vi je sti o mo g uć no s ti na s t up a n ja š te t ni h posljedica u ve zi sa radnjama koje se pri tome pred uzimaju. Radi toga su i kod svjesnog nehata manje mogućnosti olakog drţanja da do posljedice neće doći ili da će je moći spriječiti, jer je kod takvih učinilaca stepen svijesti o mogućnosti nastupanja zabranjene posljedice veći. Takvu okolnost kao oteţavajuću treba cijeniti i pri odmjeravanju kazne.

ZABLUDA (Ĉ l . 3 9 . i 4 0. KZ FBiH)

Zabluda (lat. error), u p ra vu u o p šte , p redstavlja nepostojanje svijesti ili
p o sto j a n j e po g re šn e svij e sti o n e kim p ra vn o re l e va n tn im o ko l n o stim a i li
sa d rţa j i m a .
U k riv iĉ n o m p ra v u , z ab lu d a p re d s ta v lja n e p os to ja n je s v ije s ti i li
p o s to ja n je p o g re š n e s v ije s ti u ĉ in io c a o re le v a n tn im o k o ln o s tima k riv iĉ n o g
d je la k o je ĉ in i.
U z a v is n os ti o d to g a n a k o je s e e le me n te k riv iĉ n o g d je la o d n o s n o okolnosti z abluda odnosi, u k riv iĉ n o m p ra v u s e ra z lik u ju d v ije o s n o v n e vrste z abluda:
1. stvarna z abluda - za b l u d a o ĉi njenicama (lat. error facti) - postoji kada
uči ni la c u vri je me i zvrše nja kri vi čno g d je la ni je b i o svje sta n ne ko g
nje g o vo g za ko no m p ro p i sa no g o b i lje ţja (s tv a rn a za b lu da u u ţe m smislu), i li je p o g re š no sma t ra o d a p o sto je o ko l no sti p re ma ko ji ma b i , a ko bi one st va r no p o sto ja le , to d je lo b i lo d o p ušte no , od nos no ne bi bilo protivpra vno djelo (s tv a rn a za b lu da u š ire m s m is lu ).
2. pravna z abluda - zabluda o pravu (lat. error iuris), - p o sto ji ka d a uči ni la c
u vri je me i zvrše n ja d je la i z o p ra vd a ni h ra zlo g a ni je zna o d a j e to djelo zabra njeno .


Stvarna zabluda (Ĉ l an 39. KZ FBiH)
(1 ) N i j e kri vi ĉn o o d g o vo rn a o so b a koj a u vri j em e u ĉi n j en j a kri vi ĉn o g d j el a ni j e b il a
svj e sn a n e ko g n j e g o vo g za ko n o m p ro pi sa n o g o bi lj e ţj a , i li ko j a j e p o g re šn o smatrala da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stva rno postojale, to
d j e l o b il o d o p u šte n o
(2 ) A ko j e o so b a b i l a u za b l u d i i z n e h a ta , kri vi ĉn o j e o d g o vo rn a za kri vi ĉn o d j e l o
u ĉi n j e n o i z n e h a ta a ko za ko n za to kri vi ĉn o d j e l o p ro p i su je ka ţn j a va n j e i za
nehat.
Stvarna z abluda je institut k o ji is k lju ĉ u je k r iv iĉ n u odgovornost
u ĉ in io c a i p o ja v lju je s e u 2 o b l ik a , u u ţ e m i š i re m s m is lu .

S tv a rn a z a b lu d a u uţ e m s mis lu
To je z a b lu d a o z a k on s k im o b ilje ţ jima (b ić u ) k riv iĉ n o g d je la .
P o s to ji k a d a u v rije me iz v rš e n ja u ĉ in ila c n i je b io s v je s ta n n e k og
z a k on o m o d re Ċ en o g o b ilje ţ ja d je la . Za b lu d a o b ić u k riv iĉ n o g d je la s e mo ţ e
o d n o s iti n a s v e ok o ln o s ti k o je s e ja v lja ju k a o o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g djela, kao
š to s u ra dn ja , p o s lje d ic a , o b je k a t ra d n je , uz ro ĉ n o s t ili k a uz a lite t. Ona se
mo ţe o d no si ti i na sva k u drug u okolnost koja ulazi u struk turu eleme nata datog krivi čno g dje la u njego vom os no vno m, pri vilegova nom ili kva lifikova nom oblik u, bez ob zira da li se radi o okolnostima stvarnog ili pra vnog karaktera . (npr. u ovoj
za b l u d i n a l a zi se li ce koj e pl a ća l a ţn i m n o vĉa n i cam a n e zn a j u ći da su l a ţn e /kriv. djelo falsifikovanja novca/; ili ka d a b ra t i se stra vrše o b l ju b u n e zn a j u ći d a su b ra t
i sestra /kriv. djelo rodoskrnjavljenja/; ili n e ko u zm e tu Ċ u stva r p o g re šn o m i sl e ći da je njegova;)
Ov a z a b lu d a s e moţ e od n o s iti i n a mje s to , v ri je me , s re d s tv o i li n a ĉ in
iz v rš e n ja , liĉ n o s v o js tv o u ĉ in io c a ili s v o js tv o p a s iv n o g s u b je k ta , u k o lik o s e
i te o k o ln o s ti ja v l ja ju k a o o b ilje ţ je n e k ih k riv . d je la . (n pr. d a se ra d i o ţr tvi sa
o d re Ċ e n i m svo j stvim a , li cu koj e ni j e n a vrši l o o d re Ċ e n e g o d i n e sta ro sti ko d n e ki h djela; ili licu pod meĊunarodnopravnom zaštitom, itd.).
Za b lu d e o b ić u k riv iĉ n o g djela nema ukoliko se radi o zabludi o
p o g le d u n e k ih o ko ln o s ti k o je n is u z a ko n s k a o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g djela. (npr.
ako j e u ĉi n i la c l i šio ţi v o ta j e d n o l i ce , p o g re šn o m i sl e ći d a se ra d i o d ru g o m , ili
a ko j e p re n o si o su p sta n ce za sp ra vl j a n j e j e d n e vrste d ro g e , p o g re šn o m i sl e ći d a se radi o drugoj vrs ti)

S tv a rn a z a b lu d a u š ire m s mis lu

To je z a b lu d a o o k o ln o s tima k o je is k lju ĉ u ju p ro tiv p ra v n o s t d jela, tj.
o k o ln o s tima k o je b i , a k o b i u is t in u p o s to ja le , to d je lo ĉ in i le d o p u š te n im.
P o s to ji k a d a je u v rije me iz v rš e n ja d je la u ĉ in ila c p o g re š n o s ma tra o d a postoje okolnosti prema kojima bi , da su one stvarno postojale, to dje lo bilo doz voljeno. Dakle, ovdj e se n e ra d i o za b l u d i o b i ću kri v i ĉn o g d j el a , ve ć o
za b l u d i o o kol n o stim a koj e se n al a ze va n b i ća kri vi ĉn o g djela i koje imaju
ka ra kte r o sn o va i skl j u ĉe n j a o p a sn o sti i /il i p ro ti vp ra vn o sti d j e l a , p a sa mi m tim i
postojanja krivi ĉn o g djela u cjelini. Iako je o vd je uči ni la c s vje s ta n b i ća kri vi čno g
d je la , i p a k se ra d i o za b l ud i ko ja je p o s vo m e fe k t u i uči nci ma je d na ka za b lud i o
b i ću kri vi čno g d je la , je r se ra d i o za b l ud i o či n je ni ca ma ko je s u ma te ri ja l ni o sno v


ra zlo g a i sklj uče n ja p ro ti vp ra vno sti . U ĉ in ila c o v d je p o g re š n o s ma tra d a p o s to ji
n e k a o k o ln o s t ko ja o p ra v d a va n je g o v o d je lo , ĉ in je n iĉ n a s itu a c ija k o ja d a je
le g iti mite t n je g o v o m p o n a š a n ju , š to z n a ĉ i d a n je g o v p o s tu p a k n ije upravljen na ostvarenje protivpravnog djela, pa stoga ni nema razloga da se tako ne pona ša . (npr. p o l i ca j a c h a p si j e d n o li ce u p og re šn o m u vj e re n j u d a j e to
u ĉi n il a c ra zb o j n i štva za ko j i m je ra sp i sa n a p o tj e rni ca , i li vo j ni k u ra tu u b i ja svo g
vo j n i ka mi sl e ći d a j e n e p ri j a te lj ski i sl.)
S liĉ n o g s u k a ra k te ra i n e k i d ru g i s lu ĉ a je v i k o ji s p a d a ju u ovaj oblik
z a b lu d e , k a o n p r. p u ta tiv n a n uţ n a od b ra n a ili k ra jn ja n u ţ d a . (npr. tokom
sva Ċ e j e d an o d u ĉe sn i ka p o te ţe za p i što l j , a p o zn a t j e kao b rz n a p i što lj u , a d ru gi
n a sp ra m nj e g a p o te ţe p i što l j i u b ij a p rvo g , a l i n a n a ĉi n d a b i su d u tvrd i o d a j e djelo u ĉin j e n o u p u ta ti vn o j /u o b ra ţe n o j / n u ţn o j o d b ra n i u u sl o vi m a stva rn e
zablude)
B e z o b zi ra š to se u p rvo m sl u ĉa j u ra d i o o kol n o sti m a koj e se n al a ze u
za ko n sko m o p i su b i ća kri v i ĉno g dj e l a , a u d ru g o m o o ko l n o stim a va n bi ća krivi ĉn o g djela, i jedna i druga p re m a za ko n sko m te kstu im a j u i ste kri vi ĉn o p ra vn e efekte. To je sto g a što s u i je d ne i d rug e o ko l no sti , i a ko ra zli či te , o d p o d je d na ko g
zna ča ja , p a će i za b lud a o nji ma p o d i sti m o ko lno sti ma u p ri nci p u i ma ti i sti zna ča j i dejstvo. Stoga i navedena podjela na stvarnu zabludu u uţem i širem smislu, koja je uobičajena u našoj literaturi, ni je od posebnog praktičnog značaja.
V e ć je n a v e d e n o d a s tv a rn a za b lu d a u v ije k is k lju ĉ u je u m iš l ja j, je r
u ĉ in io c u n e d o s ta je s v ije s t n e o p h o d n a z a p o s to ja n je u miš lja ja . M e Ċ u ti m , to
n e zn a ĉi d a o n a u sva kom sl u ĉaj u n e gi ra sva ki ob l i k kri vi ĉn e od g o vo rn o sti . Da bi se z nalo kakvo dejstvo na krivicu, o d n o s n o k riv iĉ n u o dg o v o rn o s t , u ĉ in io c a
ima o v a z a b lu d a , p o tre b n o je u tv rd iti d a li je u ĉ in i la c z a tu z ab lu d u k riv ili nije, tj. da li je z ab lu d a u k o jo j s e n a š ao rez u lta t n je g o v e n e p aţ n je ko ju je ,
d a je b io o b a z riv iji, tre b a o i mo g a o iz b je ć i. D ru g i m ri j e ĉi m a , tre b a u tvrd i ti d a l i
se n a ve d e n a za b l u d a u ĉi n i o cu m o ţe sta vi ti n a te re t i l i n e m o ţe , odnos no da li je ona bila skrivljena ili neizvi nja va juća , i li je b i la ne skri vlje na i li i zvi nja va j uća .
U n a š o j k riv iĉ n o p ra v n o j lite ra tu r i u to m s mis lu s e u g la v n o m g o v o ri o
tz v. otklonjivoj ili neotk lonjivoj stvarnoj z abludi:
1. Otk lo n j iv a s tv a rn a z a b lu d a p o s to ji k a d a s e uĉ in ila c n a la z i u z a b lu d i
usljed nehata. Da k le , to je n e h a tn o s k riv lje n a s tv a rn a za b lu d a , š to
z n a ĉ i d a je o n b io d uţ a n i mo g a o ima ti p ra v i ln u p re d s ta v u o d je lu
k o je je u ĉ in io . K o d o tkl o n j i ve stva rn e za b l u d e n e i skl j u ĉuj e se kri vi ĉn a
o d g o vo rn o st u ĉi n i o ca , te će u ĉi n il a c bi ti o d g o vo ra n za n e h a tn o i zvrše n j e
d j e l a , a ko j e za to d j e l o p re d vi Ċ e n o ka ţn j a va n j e za n e h a t .
2. N e o tk lo n jiv a s tv a rn a za b lu d a po s to ji k a d a u ĉ in ila c n ije b io d uţ a n d a
ima , n it i je mo g a o ima t i p ra v iln u p re d s ta v u o d je lu k o je je u ĉ in io .
U ĉ in ila c k o ji s e n a la z io u n eo tk lo n jiv o j s tv a rn o j z a b lu d i n ije k riv iĉ n o odgovoran, je r ta k va za b l ud a i skl j uč uje n je g o vu kri vnj u .

P ra k tiĉ n o , to z n a ĉ i d a u k o lik o s e u tv rd i d a p o s to j i s tv a rn a z a b lu d a , a
ra d i s e o k riv . d je lu z a k o je za k o n n e p ro p is u je k aţ n ja v a n je z a n eh a tn o
iz v rš e n je ta k v o g d je la , onda s e n e ć e p ris tu p a ti is p it iv a n ju d a li je rije ĉ o otklonjivoj ili neotklonjivoj z abludi.


U ko l i ko j e u ĉi ni l a c bi o u za b l u d i u o d n o su n a n e ku kva l i fi ka to rn u o ko l n o st,
p o sto j a će n j e g o va o d g o vo rn o st sa m o za o sn o vn i o b li k d j el a , d o k će u sl u ĉa j u
postojanja zablude u o d n o su n a n e ku p ri vil e g u ju ću o ko l n o sti , i pa k o d g o va ra ti samo za privilegovani oblik djela.
P o s e b n i s lu ĉ a je v i s tv a rn e z a b lu d e :
1. Zabluda o objektu (error in objecto): p o s to ji k a d a u ĉ in ila c v rš i k riv iĉ n o
d je lo n a je d n o m o b je k tu , p o g re š n o mis le ć i d a s e ra d i o drugom objektu.
A ko se u o b a sl uča ja ra d i o k ri vi č no m d je l u i za š ti će ni m o b je kti ma i ste vrijed nos ti, postoja nje zablude je pra vno irele va ntno. n pr. u ĉi n i l a c u kra d e
o vcu vl a sni štvo li ca A , mi sl e ći da je o n a vl a sni štvo l i ca B . Me Ċ u tim u k o lik o je
u ĉ in ila c bio u z abludi u odnosu na neke osobine objekta, koje ujedno
p re d s ta v lja ju i o b il je ţ ja k riv iĉ n o g d je la , ta k v a z a b lu d a ć e b iti re le v a n tn a .
npr. a ko n e ko o d u zm e tu Ċ u s tva r n e zn a j u ći d a se ra d i o stva ri o d p o se b n o g
i sto ri j sko g zn a ĉa j a , n e će o d g o va ra ti za te š ku kra Ċ u , ve ć za o b i ĉn u kra Ċ u .
2. Zabluda o licu (error in persona): To je poseban oblik z ablude o objektu,
k a d a s e ĉ o v je k p o ja v lju je k a o o b je k t k riv ĉ n o g d je la , npr. u ĉi n i l a c u m ra ku
sa ĉe ka n e ko l i ce i n a p ad n e g a mi sl e ći d a j e to l i ce sa ko ji m im a su ko b ,
m e Ċ u tim utvrdi se da je to sasvim drugo lice. Ovd je se ne će ra d i ti o stva r no j
za b l ud i , je r s va li ca u ţi va j u je d na k u kri vi č no -p ra vn u za šti t u, p a ni je b i tno prema kome je us mjere n napad. Me Ċ u tim u k o lik o je u ĉ in ila c b io u z a b lu d i
u odnosu na neke osobine lica, koje u je d n o p re d s ta v lja ju i o b ilje ţ ja
k riv iĉ n o g d je la , ta k v a z a b lu d a ć e b it i re le v a n tn a . n pr. a ko sl u ţb e n o l i ce u
i n sti tu ci j am a B iH o g ra n i ĉi sl o b o d u kre ta n j a li cu p o d me Ċ u n a ro d n o p ra vn om
za šti to m , p o g re šn o m i sle ći da se ra di o n e ko m d ru g om li cu , n e će o d g o va ra ti
za kriv. d j e l o U g ro ţa va n j e l i ca p o d m e Ċ u n a ro d n o p ra vn om za šti to m i z ĉl . 1 92.
K Z B i H , ve ć za k ri v. d j e l o P ro ti vp ra vn o l i še n j e sl o b o d e i z ĉl . 1 4 7 . K Z B i H .
3. Pro ma š e n i u da ra c (aberatio ictus sive impetus): Po s to ji k a d a u ĉ in ila c
p re d uz ima ra d n ju ra d i iz v rš e n ja djela pre ma jednom objektu, a posljedica nastupi na drugom objektu. Ovdje se ustvari ne radi o stvarnoj
za b l u d i , n e g o o skre ta n j u ka u za l n o g i l i u zro ĉn o g to ka p re m a d ru g o m o b j e ktu .
npr. l i ce A p u ca n a l i ce B a li g a p ro m a ši i p o g od i l i ce C , i li p ril i kom p u c anja na
l i ce A d o Ċ e do ri ko še ta (o d b ij a n j a zrn a o d tvrd i p re d m e t) i p o vre Ċ i van j a ne ko g
l i ca p re m a ko m e n ij e u smj e re n n a p ad . U o vo m sl u ĉaj u na ša su d ska p ra ksa i
p ra vn a te o ri j a za u zi m a j u sta n o vi šte p re m a kom e će se ra di ti o p o ku šaj u
ubistva lica prema kome je pucano i ubistva iz nehata lica koje je metak pogodio. Ta dva djela tretiraju se kao djela u sticaju. Aberacije su veoma
s liĉ n e z a b lu d a ma o k a uz a lite tu i p o s to je k a d a u ĉ in ila c n ije p ro uz ro k o va o
p o s lje d ic u n a ţ e lje n o m n eg o na n e ko m d ru go m o b je k tu . Ov d je s e ne
ra d i u p ra v o m s m is lu o s tv a rn o j z a b lu d i, v e ć je u p i ta n ju d e v ija c ija u
iz v o Ċ e n ju ra dn je , s k re ta n ju u d a rc a , p o g re š n o m s mje ru ra d n je ra d i to g a
š to je lo š e iz v e d e n a p a je s to g a p ro ma š ila ţ e lje n i c ilj . (npr. u ĉi n i l a c j e
pucao je na jedno lice a pogodio drugo; ili su p ru g a j e h tj e l a o tro va ti m u ţa , a l i je otrovano vino koje je stavila na sto popilo drugo lice; (aberacije s objektom iste vrijednosti); ili , u ĉi n i l a c j e p u ca o n a zvi j e r a p o g o d i o j e p ro l a zn i ka
(a b e ra ci j e s o b j e kto m ra zl i ĉi te vri j e d n o sti ). Prema pre te ţ n o m s h v a ta n ju u
o v a k v im s lu ĉ a je v ima p o s to ji id e a ln i s t ic a j p o k u š a ja ţ e lje n o g k riv iĉ n o g
d je la i n e h a tn o g k riv iĉ n o g d je la s tv a rn o iz v rš e n o g p re ma d ru g o m


objektu. Valja ipak upozoriti da se, u za vi sn o sti o d sl u ĉa j a , tre b a i sp i ta ti d a l i
j e u ĉi n il a c d o p u š ta o m o g u ćn o st d a p o g o d i d ru g o l i ce , što se ra sp ra vl j a p o
p ra vi l im a al te rn a ti vn o g u mi šl ja j a (dolus alte rna tivus ). A ko j e o n s ti m ra ĉu n a o ,
ta d a se n e će ra d i ti o a b e ra ti o i ctu s -u.
4. Zabluda o kauza lite tu: Po s to ji k o d u ĉ in io c a k o ji je o d v ija n je ra d n je , odnosno kauz alnog toka, z a mis lio n a je d a n n a ĉ in , a to se dogodilo na
d ru g i n a ĉ in , tj. p o s lje d ic a je p ro u z ro k o v a n a n a d ru kĉ iji n a ĉ in n e g o š to je
u ĉ in ila c z a mis lio - predstavljeni i stvarni odnosno realiz ovani kauz alni
to k s e n e p o k la p a ju . Za o c je n u k riv iĉ n o p ra v n o g z n a ĉ a ja o v e z ab lu d e
mjerodavan je sam karakter i stepen odstupanja. S obzirom da nije
m o g u će u vi j e k sa g l e d a ti ka u za l n i to k u svim d e tal j im a i p oj e d i n o stim a ,
za b l u d a će bi ti i rel e va n tn a a ko su u pi ta n j u ne b i tn a o d stu p a nj a stva rn o g o d
za m i šl j e n o g ka u za l n o g toka. npr. u ĉi n il a c je ra d i u b i stva b a ci o ţrtvu s m o sta
u vo d u d a se u to p i , a l i j e ţrtva u m rl a p ri j e ra d i srĉa n o g u d a ra i sl . Ovdje su
o d stu p a n j a n e bi tn a i sto g a su i re l e van tn a p a umi šl ja j n a o d g o vo rn o st o sta j e .
Te k a ko se ra d i o b i tni m o d st up a n ji ma ra d i će se o za b l ud i ko ja je o d zna ča ja
i ko ja i sklj uč u je umi š lja j u o d no s u na p o sl je d i cu.

Pravna zabluda (Ĉ l a n 4 0 . K Z F B i H )
U ĉi n il a c kri vi ĉn o g dj e l a koj i i z o p ra vd a n i h ra zl o g a n i j e zn a o d a j e to d j el o
za b ra n j e n o , m o ţe se b l a ţe ka zn i ti i l i o sl o b o di ti ka zn e .

Pravna z abluda (error iuris) p re d s ta v lja p o g re šn u p re d s ta v u uĉ in o c a
o z a b ra n je n o s ti k riv iĉ n o g d je la , o d nosno njegovoj protivpravnosti. Radi se
o s itu a c ija ma k a d a u ĉ in i la c p o g re š n o d rţ i d a o n o š to ĉ in i n ije p ra v n o z abranjeno, on je u z abludi u pogledu z abrane k o ju je u d a to m s lu ĉ a ju
mo ra o d a p o š tu je , tj . n e d o s ta je mu s v ije s t o n e d o p u š te n o s ti d je la .
Z a ra zl i ku o d stva rn e za b l u d e ko d ko j e u ĉi n il a c n ij e svj e sta n o n o g a što
ĉi n i , ko d p ra vn e za b l u d e o n j e to g a svj e sta n , al i n e zn a d a j e to što ra d i p ra vn o
n e d o p u šte n o o d n . p ro p i san o ka o kri vi ĉn o d j el o . D a kl e , u ĉi ni l a c ko d stva rn e
za b l u d e n e zn a što ra d i , a ko d p ra vn e za b l u d e n e zn a d a o n o što ra di n e sm ij e raditi. (npr. a ko u ĉi n i l a c d j el a ro d o skrvn j e n j a n ij e svj e sta n sro d n i ĉko g o d n o sa ,
postoji stvarna zabluda, a ako takva svi j e st p o sto ji , a li u ĉi n il a c sm a tra d a to n ij e
za b ra n j e n o , ri j e ĉ j e o p ra vn o j za b l u d i ; ili uĉinilac vrši obljubu sa djetetom znajući
da ono nije navršilo 14 godina starosti, ali ne zna da je to pravno zabranjeno.
Pravna z abluda (kao i stvarna) s e mo ţ e javiti u 2 oblika:

a) direktna pravna z abluda - zasniva se na pogrešnom uvjerenju uĉinioca o
d o p u šte n o sti n j e g o vo g d j el a i p o sto j i ka d u ĉin i la c n i j e svje sta n n o rm e ko j a se
o d n o si n a d a to dj e l o il i j e p o g re šn o ra zu m ij e . U ĉi n il a c d a kl e ni j e svj e sta n d a j e njeg o vo p o n a ša nj e p re d vi Ċ e n o ka o kri vi ĉn o d j el o .
b) indirektna pravna z abluda - sastoji se u pogrešnoj predstavi o nekom od
ra zl o g a i skl j u ĉe n j a p ro ti vp ra vn o sti i p o sto ji ka d j e u ĉi n il a c svj e sta n
za b ra n j e n o sti n j e g o vo g d j e l a , a l i o n p o g re šn o p ro cj e n j uj e d a u d a to m sl u ĉa j u
p o sto j i p o se bn a n o rma ko j a n j eg o vo p o n a ša n j e ĉi n i d o p u šte n im , il i p o g re šn o
d rţi d a p o sto j i n e ki o sn o v i skl j u ĉen j a p ro ti vp ra vn o sti , a l i ko je g p ra vn i p o re d a k
n e p ri zn a j e , a što o n n e zn a , o d n . p o g re šn o sh va ta g ra n i ce j ed n o g in a ĉe


pravno priznatog ra zl o g a za i skl j u ĉe n j a p ro ti vp ra vn o sti . Npr. u ĉi n i l a c sm a tra
d a j e vrše n j e ra tn o g zl o ĉi n a p ro ti v ci vi l no g sta n o vn i štva d o p u šte n o u ko li ko g a
vrši p o n a re Ċ e n j u p re tp o sta vlj e n o g ; ili sl u ţb e n o l i ce p o g re šn o sm a tra d a j e svako njegovo djelo dozvoljeno ukoliko ga ĉi n i p o n a re Ċ e n ju p re tp o sta vl j e n o g ;

P re ma n a š e m z a k on u , p ra v n a z a b lu d a n e is k lju ĉ u je p o s to ja n je
k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti.
P ra v n a z ab lu d a p ro iz v od i k riv iĉ n o p ra v n e u ĉ in k e il i d e js tv o s a mo u
s e g me n tu k aţ n ja v a n ja , je r s e p re d v iĊ a mo g u ć n o s t u b laţ a v a n ja ili
oslo b o Ċ e n ja o d k az n e . Me Ċ u tim, ta k v u mo g u ć n o s t s u d moţ e k o ris titi s a mo
p o d u s lo v o m d a je u ĉ in ila c u p ra v n o j z a b lu d i b io iz o p ra v d a n ih raz lo g a , š to
p ro c je n ju je s u d u s v a k o m ko n k re tn o m s lu ĉ a ju . S ud će p ri to me p ro cje n ji va ti
sve ob jekti vne i s ubjek tivne okolnosti , ka ko na s tra ni sa mo g kri vi č no g d je la , ta ko i
na s tra ni uči ni o ca , od nos no njego ve po zicije i odnosa prema d jelu.
U tom smis lu je , kao i kod stvarne z ablude, potrebno raz likovati:

a) otklonjivu pravnu z abludu – p o sto j i ka d j e u ĉi n i l a c p rem a o ko l n o stim a tem p o re cri m i ni s m o g a o d a zn a d a j e d j e l o ko j e ĉi n i za b ra n j e n o ,
b) neotklonjivu pravnu z abludu – postoji kad uĉinilac nije mogao da izbjegne
za b l u d u u ko j o j se n a la zi o , d a kl e , ka d a u ĉi ni l a c p o d d a tim o kol n o sti m a n ij e
m o g a o d a zn a d a j e to d j e l o n e d o p u šte n o .

Pri p ro c je n i d a li s e ra d i o je d n o j ili d ru g o j z a b lu d i, o s n o vn o po la z iš te
je k a ra k te r k riv iĉ n o g d je la k o je je u p ita n ju :
Ak o je rije ĉ o k riv iĉ n im d je l ima k o ja u la z e u k a te go riju d je la ĉ ija je
n e p rih v a tljiv o s t o ĉ ig le d n a , o d n osno z a k o ja je o ĉ ig le d n o i o p š te p oz nato da
ima ju p ro tiv d ru š tv e n i k a ra k te r , o n d a k rite ri ji o c je n e o p ra v d a n o s ti ra z lo g a ,
odnosno otklonjivosti ili neotklonjivosti z ablude, svakako moraju biti veoma strogi. Te ško d a se uči ni la c mo ţe p o zi va ti d a ni je zna o d a je ta kvo d je lo zabra njeno pa da ga je zb o g to g a uči ni o . K o d n e ki h o d n j i h ka o što j e n p r.
u b i stvo , si l o va n j e , ra zb o j n i štvo i sl i ĉn a dj e l a p ra kti ĉn o j e i sklj u ĉe n a m o g u ćn o st
postojanja pravne zablude.
S d ru g e s tra n e , a k o se ra d i o d je lima ĉ ija n e p rih v a tl jiv o s t n i je ta k o
o ĉ ig le d n a i k o d k o jih k rimin a ln o s t n ije ta k o iz raz ita , u o bz ir ć e s e uz e ti n iz
o k o ln o s ti d a te s itu a c ije , u k lju ĉ u ju ć i p o s e b n o s v o js tv a s a mo g u ĉ in io c a ,
n je g o v o z v an je i z a n ima n je , o d n o s u ĉ in io c a p re ma d je lu i s l.
P ra vn a za b l u d a bi m o g l a p o sto j a ti u sl u ĉa j u ka d a stra n a c il i n a š g ra Ċ a ni n
ko j i d u ţe b o ra vi va n ze m lj e , n a te ri to ri j u B iH vrše p ro d a j u d e vi za i sl i ĉn e radnje
ko j e su u d ru g i m d rţa va m a d o zvo l j e n e . P ra vn a za b l u d a m o gl a b i p o sto ja ti i u
si tu a ci j am a vel i ki h el e me n ta rn i h n e p og o d a , ka d a u ĉi n il a c bo ra vi n a o d re Ċ e n om
p o d ru ĉj u ko j e j e o d sj e ĉen o i n em a ni ka kve ko mu n i ka ci j e , ta ko d a i z o p ra vd a n i h razloga ne zna za eventualno nove propise koji su se donosili u takvoj situaciji.
Pravna z abluda je u praksi veoma rijetka.

KAZNE


Vrste kazni (Ĉ l a n 4 1 . KZ FBiH)
(1 ) K ri vi ĉn o o d g o vo rn i m u ĉi ni te l ji m a kri vi ĉn i h d j el a m o g u se i zre ći o ve ka zn e : a) ka zna zatvora ;
b ) n o vĉa n a ka zn a .
(2 ) K a zn a za tvo ra m o ţe se i zre ći sa m o ka o g l a vn a ka zn a .
(3 ) N o vĉa n a ka zn a m o ţe se i zre ći i ka o g l a vn a i ka o sp o re d n a ka zn a .
(4 ) A ko j e za j e d n o kri vi ĉn o d j e l o p ro p i sa n o vi še ka zn i , sa m o se j e d n a m o ţe
i zre ći ka o g l a vn a .
(5 ) Z a kri vi ĉn a d j e l a u ĉi n je n a i z ko ri sto l j u b lj a n o vĉa n a ka zn a ka o sp o re d n a m o ţe
se i zre ći i ka d ni j e p ro p i sa n a za ko n o m , il i kad je za ko n o m p ro p i sa n o d a će se
u ĉi n i te lj ka zn i ti ka zn o m za tvo ra i l i n o vĉ anom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne ka znu za tvora.

Glavne kaz ne su one kazne koje su takvog karaktera da se samo
n jih o v o m p rim je n o m u c i je lo s t i mo ţ e o s tv a rit i s v rh a k a ţ n ja v a n ja .
S p o re d n e k az n e su o ne k az n e k o jima s e n e moţe u potpunosti postić i s v rh a k aţ n ja v a n ja i ko je s e mo g u iz ric a ti s a mo uz g la v n u k az n u ,
kako b i s e p o ja ĉ a lo i d o p u n ilo dejs tvo glavne kaz ne.
A ko se n o vĉa n a kazna i zri ĉe ka o g l a vn a , o n d a se u vi j e k i zri ĉe ka o j e d i n a .

Kaz ne su:
1. zatvo r (i dugotrajni zatvo r),
2. m a l ol j e tn i ĉki za tvo r i
3. n o vĉa n a ka zn a .

Zatvor (i dugotrajn i z atvor) i malo ljetn iĉ k i z a tv o r s u u v ije k g la v n e kaz ne.
N o v ĉ a n a k az n a moţ e b iti i g la v n a i s p o re d n a .
K a d a je z a k riv iĉ n o d je lo p ro p is a n o v iš e k azn i, s a mo je d n a s e moţ e
iz re ć i k a o g la vna.
K o d k riv iĉ n ih d je la iz k o ris to lju b lja n o v ĉ a n a k az na s e moţ e iz re ć i uz
k a z nu z a tv o ra i k a d n ije iz riĉ ito p ro p is a n a z a to k r iv iĉ n o d je lo .

Svrha kaţnjavanja (Ĉ l a n 4 2 . K Z F B i H )
“S vrh a ka ţn j a va n j a j e ste :
a ) d a se i zra zi d ru š tve n a o su d a u ĉi n j e n o g kri vi ĉn og djela;
b ) d a se u ti ĉe n a u ĉi n i te l j a d a u b u d u će n e u ĉi n i kri vi ĉn a dj e l a ;
c) d a se u ti ĉe n a o sta l e d a n e u ĉi n e kri vi ĉn a d j e l a ;
d ) i d a se u ti ĉe n a svi j e st g ra Ċ a n a o p o g i b e l j n o sti kri vi ĉn i h dj e l a i o p ra ve d n o sti
ka ţn j a va n j a u ĉi n i te lj a .”

KZ FBiH (odredbe ĉl. 7.) o d re Ċ u j e o p štu svrh u svi h kri vi ĉn i h sa n kcij a , a to
j e p re ve n ti vn i u ti ca j n a d ru g e d a p o štu j u p ra vn i si ste m i n e ĉi ne kri vi ĉn a d j el a , te sprje ĉa va n j e u ĉi ni o ca d a ĉi n i kri vi ĉna d j e l a i p o d sti ca nj e n j e g o va p re va sp i ta nj a .
P o la z e ć i o d ta k o po s ta v lje n ih o p š tih o k v ira s v rh e k a ţ n ja v a n ja , z a ko n
je u ovoj odredbi (Ĉ la n 4 2 . K Z F B iH ) propisao samo svrhu kaz ne, odnosno
s v rh u k a ţ n ja v a n ja , koja se sastoji u s l ije d e ć e m:


1. d a se i zra zi d ru štve n a o su d a u ĉi n j e n o g kri vi ĉn o g d j e l a ;
2. sprje ĉa va n j e u ĉi n io ca d a u b u d u će ĉi n i kri vi ĉ na djela i njegovo popravljanje
(specijalna prevencija);
3. d a se u ti ĉe n a sve p o te n cij a l n e u ĉi n i o ce kri vi ĉni h d j el a d a se u zd rţe ta kve
djelatnosti (generalna prevencija);
4. d a se u ti ĉe n a svi j e st g ra Ċ a n a o n e p ri h va tl ji vo sti i šte tn o sti kri vi ĉn i h dj e l a i o pra ve d n o sti ka ţn j a va n j a u ĉi n i o ca .

D a k le , s v rh u k a ţ n ja v a n ja ĉ in e d v a o s n o v na e le me n ta k o ja tre b a posmatrati u njihovom jedinstvu:
1. Prvi elemenat je suzbijanje opasnih djelatnosti kojima se povrje Ċu j u i li
u g ro ţa va j u vri j e d n o sti za šti će n e kri vi ĉn im zakonodavstvom, drugim
ri j e ĉim a , za š ti ta d ru š tva o d k ri m i n a li te ta ka o n e g a ti vn e d ru štve n e p o j a ve .
2. P o s e b n a s v rha k a ţn ja v a n ja l e ţi u n j e n o j p re ve n ti vn oj fu n kcij i koj a se
manifestuje u 2 oblika:
a) Specijalna ili posebna prevencija - znaĉi uticaj na uĉinioca da
ponovo n e ĉi n i kri vi ĉn a d j el a i n j e g o vo p re va sp i ta n je .
b) Ge n e ra ln a il i o p š ta p re v e n c ija - znaĉi uticaj na druge da ne ĉine
kri vi ĉn a d j e l a .

U pravilu , dejstvo kaz ne nije usmjereno na odmaz du ili retribuciju,
v e ć n a p re v en c iju . Kazna koju sud i zrek ne treba biti takva da se njenim
i zvrše nje m mo ţe o st va ri ti s vr ha ka ţnja va nja .

Kazna zatvora Ĉl a n 4 3 . K Z F B i H
(1) K a zn a za tvo ra n e m o ţe b i ti kra ća o d t ri d e se t d a n a n i ti d u ţa o d d va d e se t godina.
(2) Z a n a j te ţe o b l i ke te ški h kri vi ĉn i h d j e l a u ĉi nj e n ih s u m i šlj a j em m o ţe se
p ro p i sa ti ka zn a za tvo ra u tra j a n j u o d d va d e se t d o ĉe trd e se t p e t g o d i n a
(dugotrajni zatvo r).
(3) K a zn a d u g o tra j n o g za tvo ra n i ka d a se n e m o ţe p r opisati kao jedina glavna kazna za pojedino krivi ĉn o djelo.
(4) Kazna dugotrajnog zatvora n e m o ţe se i zre ći u ĉi n i te l j u ko j i u vri j em e
u ĉi n j e nj a kri vi ĉn o g d j el a n i je n a vrši o d va d e se t j e d n u g o d i n u ţi vo ta .
(5) Pod uslovima propisanim glavom X (Pravila o odgojnim preporukama,
o d g o j n im mj e ra m a i o ka ţn j a va n j u m al o lj e tn i ka ) o vo g za ko n a m o ţe se i zr e ći
ka zn a m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra . K a zn a m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra j e p o svo j o j svrsi ,
p ri ro d i , tra j a n j u i n a ĉi n u i zvrše n j a p o se b n a ka zn a l i še n j a sl o b o de .
(6) K a zn a za tvo ra se i zri ĉe n a p u n e g o d i n e i m j e se ce , a d o še st m j e se ci i n a
pune dane. Kazna dugotrajnog za tvo ra se i zri ĉe sa m o n a p u n e g o d i n e .
(7) A ko j e i zre ĉe n a ka zn a d u g o tra j n o g za tvo ra , a m n e sti j a i p o m i l o va n j e m og u se
d a ti te k n a ko n i zd r ţa n e tri p e ti n e te ka zn e .
U n a š e m k riv iĉ n o m z ak o n o da v s tv u k azn a z a tv o ra je o s n o vn a
k riv iĉ n a s a n k c ija .
Ona je propisana z a s v ak o k riv iĉ n o d je lo , n e k a d a k a o je d in a k az n a , a
n e k a d a a lte rn a tiv n o s a n o v ĉ a n o m k a z n o m.


K az n a z a tv o ra je v re me n s k a k az n a k o ja s e iz riĉ e u ra s po n u o d 3 0 dana (o p š ti m in imu m) do 20 godina (o p š ti ma k s i mu m).
P ro i zi l a zi d a kl e d a se n a š za ko n o p re d i j e l io za si ste m re l a ti vn o o d re Ċ e n i h
ka zn i , š to zn a ĉi d a za ko n za sva ko k ri v i ĉn o d j e l o p ro p i suj e ka zn u u o d re Ċ e n i m
o kvi ri m a , o d re Ċ uj u ći n j e nu d o nj u u g o rn j u g ra ni cu . N e ka d a j e o d re Ċ e n a i j e d n a i druga granica, a nekada samo jedna od njih, odnosno samo posebni minimum ili
p o se b n i m a ksi m um ka zn e za tvo ra . U sl u ĉa j e vi m a ka d a j e o d re Ċ e n a sa m o d o nj a
g ra n i ca , ka o g o rn j a g ra n i ca ka zn e u zi m a se o p šti m a ksi m um , a u o b rn u to m
sl u ĉa j u , ka d a j e o d re Ċ e n a sam o g o rn j a g ra n i ca , ka o do n j a g ra n i ca u zi m a se o p šti
minimum od 30 dana.
K a d a se ra d i o g ra n i cam a ka zn e za j e d n o kri vi ĉn o d j e lo u o kvi ru ko ji h su d
m o ţe o d m j e ri ti ka zn u , tre b a i m a ti u vi d u i a l te rn a ti vn i n a ĉi n p ro p i si va nj a ka zn e . U
ta kvi m sl u ĉaj e vim a , i zm e Ċ u d vi j e ka zn e za tvo ra o d ko j i h sva ka m o ţe b i ti g l a vn a , sud bira jednu od n ji h i i zri ĉe j e ka o gl a vn u . N aš z a k on n i u je dn o m s lu ĉ a ju kaz nu z atvora n e p ro p is u je k u mu la tiv n o s a n o vĉ a n o m k az n o m, o s im u
s lu ĉ a ju k riv iĉ n ih d je la u ĉ in je n ih iz k o ris to l ju b lja .
Za raz liku od nekih kriviĉ n ih z a k o n o d av s ta v a , n a š z a k o n n e p re d v iĊ a
mo g u ć n o s t p re k o ra ĉ e n ja op š te g ma k s imu ma k a zn e n i u s lu ĉ a ju s tic a ja kriviĉnih djela. Visina jedinstvene kazne zatvora u takvim sluĉajevima moţe
d o s tić i o p š ti ma k s imu m , a l i u sl u ĉa j e vi ma sti ca j a d j e la sa propisanom kaznom zatvo ra do 3 godine, jedinstvena kazna ne moţe n i d o sti ći o p šti m a ksim um kazne za tvora, odnosno o n a n e m o ţe b i ti ve ća o d 8 g o d i n a .
K az n a z a tv o ra s e iz riĉ e n a p u n e g o d in e i p u n e mje s e c e , a kaz na z atvora u trajanju do 6 mjeseci i na pune dane.
Npr. n e p ra vi l n o j e i zre ći ka zn u za tvo ra u tra j a n j u o d 4 5 dana ili 60 dana i sl. U
p rvo m sl u ĉaj u p ra vi ln o b i bi l o ka zn a za tvo ra u t ra j a n j u o d 1 mj e se ca i 1 5 d a n a , a u drugom u trajanju od 2 mjeseca.
K az n a z a tv o ra u tra ja n ju d o 6 mje s e c i mo ţ e s e u z p ris ta n a k
o s u Ċ e n og za mije n it i u n o v ĉ a n u k az n u , a izu ze tn o ra d o m z a o p š te d o b ro na
slobodi.
K a zn a za tvo ra se i zvrša va u za tvo re n i m , p o l u o tvo re n i m il i o tvo re n im
u sta n o va m a za i zd r ţa va n j e ka zn i (za ra zliku od kazne dugotrajnog zatvora koja
se i skl j u ĉi vo i zvrša va u u s ta n o va m a za tvo re n o g ti p a ).
Postoji i tz v. supletorna kaz na z atvora koja nastaje z amjenom
n o v ĉ a n e k az n e k az n o m z a tv o ra u s lu ĉ a ju n e p la ć a n ja n o v ĉ a n e k a z n e .

Dugotrajni z atvor

D u g o tra j n i za tvo r n i j e i zri ĉi to p ro p i sa n ka o p o seb n a vrsta ka zn e , a l i o n to
j e ste p o n i zu o b i l j e ţj a .
Dugotrajni z atvor je nova kaz na liš e n ja s lo b o d e , a z amjena je z a
smrtnu kaz nu koja je ukinuta na temelju Protokola 6. Evropske konvencije
o ljudskim pravima.
D u go tra jn i za tv o r s e pro pis u je za n a j te ţe o b lik e k riv i ĉn ih dje la
u ĉin je n ih s a u miš lja je m.
Nikada se ne propisuje kao jedina kaz na z a o d reĊ e n o k riv iĉ n o d je lo ,
v e ć u v ije k a l te rn a tiv n o u z k a z n u z a tv o ra .


Iz riĉ e s e u ra s p o n u o d 2 0 d o 4 5 g o d in a i to s a mo n a p u n e g o d in e .
N e moţ e s e iz re ć i mla Ċ e m p un o lje tn o m lic u tj. iz v rš io c u k riv iĉ n o g
d je la k o j i u v r ije me iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la n i je n a v rš io 2 1 g o d in u ţ iv o ta .
K o d ov e v rs te k azn e p oo š tre n i s u u s lo v i tz v . „z akonskih pogodnosti“
u o d n o s u n a k az nu z a tv o ra , ta k o d a s e o s uĊ e n ik n a d ug o tra jn i z a tv o r moţ e amnestirati, pomilovati ili uslovno otpustiti te k n a k o n izd rţa n ih 3 /5 iz re ĉ en e kaz ne. Izvrša va se sa m o u ka zn e n o -popravnim ustanovama zatvorenog tipa.

Rad za opće dobro na slobodi (Ĉ l a n 4 4 . KZ FBiH)
(1 ) K a d su d o d m j e ri i i zre kn e ka zn u za tvo ra o d n a j vi še še st m j e se ci m o ţe
i sto vre m e n o o d re d i ti d a se i zre ĉe n a ka zn a , u z p ri sta n a k o p tu ţe n o g , za mijeni
ra d o m za o p će d o b ro n a sl o b o d i .
(2 ) Od l u ka d a se ka zn a za tvo ra za m i j e ni ra d o m za o p će d o b ro n a sl o b o d i
za sn i va se n a o cj e n i d a , u zi m a j u ći u o b zi r sve o ko l n o sti ko j e o d re Ċ u j u vrstu i
m j e ru ka zn e , i zvrše n j e ka zn e za tvo ra n e b i b il o p rij e ko p o tre b n o za ostvarenje
svrh e ka ţn j a va n j a , a li i sto vre m e n o u sl o vn a ka zn a n e bi bi l a d o vol j n a za
p o sti za n j e o p će svrh e k ri vi ĉn o p ra vn i h sa n kcij a .
(3 ) R a d za o p će d o b ro n a sl o b o d i o d re Ċ u j e se u tra j a nj u sra zm j e rn om i zre ĉe n o j
ka zn i za tvo ra o d n a j m a n j e d e se t d o n a j vi še še zdeset radnih dana. Rok za
i zvrše n j e ra d a za o p će d o b ro n a sl o b o d i n e m o ţe b i ti kra ći o d j e d n o g m j e se ca n i ti
d u ţi o d j e d n e g o d i n e .
(4 ) P ri o cj e n j i va n ju tra j a n j a ra d a za o p će d o b ro n a sl o b o d i , ka o i vre m e n a
i zvrše n j a to g ra d a , su d će u ze ti u o b zi r i zre ĉe n u ka znu za tvora koja se
za m j e n j u j e i m o g u ćn o sti u ĉi ni te l j a , s o b zi ro m n a n j e g o vu o so b n u si tu a ci j u i
zaposlenje.
(5 ) U sl u ĉa j u ka d a o su Ċ e n i k p o i ste ku o d re Ċ e n o g ro ka n i j e i zvrši o i l i j e sa m o
d j e li mi ĉn o i zvrši o ra d za o p će d o b ro n a sl o b o d i , su d će d o n i j e ti o d l u ku o i zvrše n j u
ka zn e za tvo ra u tra j a n j u sra zm j e rn om vrem e n u p re o sta l og ra d a za o p će d o b ro na slobodi.
(6 ) Z a m j e n a ka zn e za tvo ra ra d o m za o p će d o b ro n a sl o b o d i m o ţe se p ri m ij e n i ti i
u sl u ĉa j e vi ma ka d a se n o vĉa na ka zn a za m j e n j u j e ka zn o m za tvo ra p re m a odred b a m a ĉl .4 7 . (Z a m j e n a n o vĉa n e ka zn e ) o vo g za ko n a .
(7 ) R a sp o re Ċ i va n j e n a ra d za o p će d o b ro n a sl o b od i u smi sl u vrste i ra d n o g
m j e sta o b a vlj a ka n to n a l n o m i ni sta rstvo n a d l e ţn o za p o sl o ve p ra vo su Ċ a p re m a
m j e stu p re bi va li šta o d n o sn o b o ra vi šta o su Ċ e n i ka , vo d e ći ra ĉu n a o n j eg o vim sposobnostima i znanjima.

R a d z a o p š te d o b ro n a s lo b o d i ili d ru š tv e n o k o ris ta n ra d p red s ta v lja
p o s e b n u k riv iĉ n o p ra v n u sankciju-mjeru, i to jednu od mjera iz kategorije
novih, a lte rn a tiv n ih k riv iĉ n ih s a n k c i ja , koja se nalaz i negdje iz meĊ u k az n e i uslovne osude, kao mjere upoz orenja.
R ije ĉ je o sui generis mjeri, koja se baz ira na dva konstitutivna
elementa:
1. prvi konstitutivni e lemenat se sastoji u to me da je z a njenu primjenu
neophodan p ris ta n a k o s u Ċ e n o g i


2. drugi konstitutivni elemenat je ra d o s u Ċ e n ik a n a s lo b od i kao
s re d iš n ji i o s n o v n i e le me n a t, k o j i ima p o s e b n u s o c ija ln o -integrativnu
v rije d n o s t, n a ro ĉ i to u s m is lu re s o c ija l iz a c ije u ĉ in io c a .
Ova mjera ne podrazumijeva samo rad u bolnicama ili ustanovama za
n j e g u , ve ć i sva ki d ru g i ra d u d rţa vn i m u sta n o vam a , p o ĉe v o d ku ri rskih p o sl o va do p o sl o va o d rţa va n j a ĉi sto će , p o m o ći ţe n a m a i ţrtva m a n a si l j a , p o mo ći ra zn i m
o b l i ci m a g ra Ċ a n ski h u d ru ţe n j a , h u m an i ta rn i h o rg a ni za ci j a , re sta u ra ci j e i sto ri j ski h
sp o m e n i ka , b a što va n ski h p o sl o va n a javnim zele n i m p o vrši n am a i sl . p o sl o v a.
Ra d z a op š te d o b ro n a s lo b o d i se pojavljuje kao zamjena za iz re ĉ en u
kaz nu z atvora do 6 mjeseci, š to g o v o ri d a je n a mje n a o v e mje re iz bjegavanje primjene kratkotra jnih kaz ni z atvora.
Ovakvu svoju odluku sud z asniva na uvjeren ju d a iz v rš e n je iz re ĉ e n e
kaz ne zatvora n ije n e o p h o d no z a o s tv a re n je s v rh e k aţ n ja v a n ja , a li d a
is to v re me n o n i u s lo v n a o s ud a n e b i b ila d o v o ljn a z a p o s tiz a n je o p š te s v rh e
k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija . P ri to me sud ci je ni sve o ko lno sti , ko je o d re Ď uj u vrst u i visinu ka zne .
Iz ovoga pro i zi l a zi d a se m j e ra ra d a za o p šte d o b ro n a l a zi n e g d j e i zm e Ċ u
ka zn e i u sl o vn e o su d e . Ip a k te ţi n a kri vi ĉn o g d j e l a n ij e o d l u ĉuj u će m j e ril o p ri njenom izboru. Kako z akon nije dao jasna mjerila sudu za iz bor navedene mjere, sudu preostaje d a c ije n i o p š tu s v rh u k riv iĉ n ih s a n k c ija , odn. generalnu prevenciju. Ukoliko, dakle, sud ocijeni da se ovakvom mjerom ne
b i iz v rš io u tic a j n a d ru g e d a p oš tu ju p ra v n i s is te m i n e ĉ in e ta k v a k riv iĉ n a
d je la , o n d a z a mje n a k a z n e ra d o m z a o p š te d o b ro n a s lo b od i ne bi bila opravdana.
K a k o s e ra d i o k rite riju k o ji je d o s ta a p s tra k ta n , ĉ in i s e ip a k d a b i ko d
o d lu k e u o v a k v im s lu ĉ a je v ima o s n o v n o mje r ilo tre b a la b i ti liĉ n o s t u ĉ in io c a i njegova spremnost da prihvati ovakvu mjeru i radom ispuni svoj moralni
dug prema d ru š tv u i u ĉ in i ma k a r s imb o l iĉ k u naknadu z a u ĉ in je n o d je lo .
Zakonska pretpostavaka z a izbor ove mjere je p r is ta n a k o p tu ţ e n o g .
S u d , u ko l i ko p ro ci j e ni d a o vo j m j e ri u d a to m sl u ĉaj u im a m j e sta , p o sl ij e odmjerene, odnosno u tvrĊ e n e (i zre ĉe n e ) ka zn e za tvo ra n a k o n vi j e ća n j a i
g l a sa n j a , d a kl e p rij e n e go j e o n a o bj a vlj e n a , p i ta u ĉi n i o ca d a l i p ri sta j e n a o vu
m j e ru il i n e , n a ra vn o sa o p šta va j u ći m u ka zn a ko j a j e u p i ta n j u . Iako je za
o če ki va ti d a će p ri sta na k ug la vno m us li je d i ti , uči ni la c mo ţe i zja vi ti i d a ni je
sprema n o d ma h d a ti o d g o vo r , ra d i če g a sud mo ţe d o ni je ti o d luk u o o d g o d i i li prekidu gla vne raspra ve.
R a d z a o p š te do b ro na slobodi o d re Ċ u je s e u tra ja n ju o d 1 0 do
n a jv iš e 6 0 ra d n ih d a n a , s tim d a taj korisni rad mo ra b i ti iz v rš e n u ro k u k o ji
n e mo ţ e b iti k ra ć i o d 1 mje s e c a n i d u ţ i o d 1 g o d in e . Z a ko n o d re Ċ u je d a se
tra j a n j e ra d a za o p šte d o b ro o d re Ċ u j e sra zm j e rn o s i zre ĉe n o m ka zn o m za tvo ra .
U p ra k s i ć e s e n a jv je ro v a tn ije p o la z iti u p ra v o o d to g a d a k azn i z a tv o ra od 6
mjeseci odgovara maksimalno trajanje te mjere o d 6 0 ra dn ih d a n a , pa ć e n a
o s n o v u to g a tra ţ iti o d n o s iz me Ċ u v is in e iz re ĉ e n e k azn e z a tv o ra i tra ja n ja
ra d a z a op š te d o b ro i o d mje ri će je up ra vo p re ma na ve d e no m o d no s u: je d a n
mjesec za tvora jednak je o voj mje ri u traja nju od deset dana , itd .
P ri o d lu ĉ iv a n ju o tra ja n ju o v e m je re s u d t re b a , p o re d iz re ĉ e n e k a zn e
z atvora, d a uz ima u o bz ir i mo g u ć n o s ti u ĉ in io c a u p o g le d u n je g o v e liĉ n e


situacije i z aposlenja. N a taj n a ĉi n j e p re d viĊ e n a o ba ve za za su d d a p rij e
i zri ca n j a o ve mj e re u tvrd i d a l i , s o b zi ro m n a li ĉn e i p o ro d i ĉn e prilike u ĉin i o ca ,
p o sto j e re a l n e m o g u ćn o sti za p ri m j en u o ve mj e re i nj e n o i zvrše n j e . U tom smislu
tre b a p o sma t ra ti i p ri sta na k uči ni o ca , je r o n na o d re Ď e ni na či n p re d sta vlja
g a ra nci j u s ud u d a p o sto ji sp re m no st uči ni o ca d a u p o sta vl je no m ro k u o b a vi rad
ko ji m u je o d re Ď e n.
Ak o o s u Ċ e n i po is te k u od re Ċ e n o g ro k a n e iz v rš i, ili s a mo d je lim iĉ n o
iz v rš i o v u mje ru , s u d d o n o s i o d lu k u o iz v rš e n ju k az n e z a tv o ra s raz mje rn o
v re me n u p re o s ta lo g ra d a z a o p š te d o b ro n a s lo b o d i.
Zakon je predvidio z amjenu kaz ne z atvo ra ra d o m z a op š te d o b ro n a
s lo b o d i i u s lu ĉ a je v i ma tz v . s u p le to rn o g z a tv o ra , o d n . k a d a s e n o v ĉ an a kaz na z amjenjuje kaz nom z atvora. Ovi m se za p ra vo ra d za o p šte d o b ro n a
sl o b o d i j a vlj a ka o su p sti tu t n e ka zn i za tvo ra , ve ć n o vĉa n o j ka zn i , o d n o sn o o n j e
„alterna tiva alternativi“.
R a s p o re Ċ iv a n je n a ra d z a o p š te d o b ro n a s lo b o d i u s mis lu v rs te i radnog mjesta o b a v lja k a n to n a ln o min is ta rs tv o n a d le ţ n o z a po s lo v e
p ra v o s u Ċ a p re ma mje s tu p re b iv a liš ta o d n o s no b o ra v iš ta o s uĊ e n ik a , v o d e ć i
ra ĉ u n a o n je g o v im s p o s o b n o s tim a i z nanjima.
N a j za d , n e o p h o d n o j e re ći d a n a ša su d ska p ra ksa te ško p ri h va ta o vu
m j e ru , j e r u su d sko j p ra ksi d o d a n a s n i j e p o zn a t n i j e d a n sl u ĉa j n j e n o g i zri ca n j a .

Uslovni otpust (Ĉ l a n 4 5 . KZ FBiH)
(1 ) Osu Ċ e n i ko ji j e i zd rţa o p o l o vi n u , te , i zu ze tn o , o su Ċ e n i ko ji j e i zd r ţa o j e d n u
tre ći n u ka zn e za tvo ra m o ţe b i ti o sl o b o Ċ e n i zd r ţa va n j a ka zn e za tvo ra , p o d
u sl o vo m d a n e u ĉi ni n o vo kri vi ĉn o d j el o p ri j e i ste ka tra j a n j a ka zn e (u sl o vn i otpust).
(2 ) Osu Ċ e n i ko j i j e i zd r ţa o p o l o vi n u ka zn e za tvo ra m o ţe b i ti o sl o b o Ċ e n
i zd r ţa va n j a ka zn e za tvo ra a ko se za vri j em e i zd rţa va n j a ka zn e za tvo ra n j e g o vo
p o n a ša n j e p o p ra vi d o te mj e re d a se m o ţe o p ra vd a n o o ĉe ki va ti d a će se na ko n
o tp u sta s i zd r ţa va n j a ka zn e za tvo ra p o n a ša ti p ri m j e re n o , a n a ro ĉi to d a n e će
u ĉi n i ti kri vi ĉn a dj e l a . P r i li ko m o dl u ĉi va nj a o u sl o vn om o tp u stu o su Ċ e n o g , u ze t će
se u o b zi r n j e g o vo p o n a ša n j e to ko m i zd rţa va n j a ka zn e i d ru g e o ko l n o sti ko j e
u ka zu j u n a to d a j e svrh a ka ţn a va n j a p o sti g n u ta .
(3 ) Osu Ċ e n i ko j i j e i zd rţa o j e d n u tre ći n u ka zn e za tvo ra m o ţe b i ti u sl o vn o
otp u šte n u ko l i ko p o sto j e u sl o vi i z sta va 1 . o vo g ĉl a n a i u kol i ko p o seb n e o kol n o sti
ve za n e za l i ĉn o st o su Ċ e n o g j a sn o u ka zu j u d a j e p o sti g n u ta svrh a ka ţn j a va n j a .
(4 ) Osu Ċ e n i n a ka zn u d u g o tra j n o g za tvo ra m o ţe b i ti u sl o vn o o tp u šte n n a ko n
i zd r ţa n e t ri p e ti n e te ka zne.

Institucija uslovnog otpusta je nastala na ideji popravljanja kao svrsi
k a ţ n ja v a n ja , š to z n a ĉ i d a n ije p o tre b n o in s is tira ti n a iz d rţ a v a n ju k azn e z atvora u cijelosti a k o s e u ĉ in ila c p o p ra v io , ve ć m u , naprotiv, p u š ta n j e m n a
sl o b o d u u z o d re Ċ e n e u sl o ve i obaveze, tre b a p o m o ći u nj e g o vo j so cij a l n oj readaptaciji.
Uslovni otpust se sastoji u p r ije v re me n o m o tp u š ta n ju o s u Ċ e n ik a s a
iz d rţ a v a n ja z a tv o rs k e kaz n e u ko lik o s u is p u n je n e o d re Ċ e n e p re tp o s ta v k e i
is p o š to v a n i p o s ta v lje n i u s lo v i. K a d a is te k n e v rije me u s lovnog otpusta,


k a z na s e s ma tra iz d rţ an o m, o si m a ko u sl o vn o o tp u šte n i n e p re krši p o sta vl je n e uslove, kada se otvara pitanje opoziva uslovnog otpusta.
U s lo v n i o tp u s t ima s liĉ n o s ti s a u s lo v n o m o s u d o m, je r s e i u je d n o m i
u d ru g o m s lu ĉ a ju n a o d re Ċ e n i n a ĉ in s u sp e n d u je k az n a liš e n ja s lo b od e , s
to m ra z lik o m š to u s lo v n o j o su d i n e p re th o d i n i d je limiĉ n o iz d rţ a v a n je
k a z ne i š to us lo v n u o s u d u mo g u d a p ra te o d re Ċ e n i o b lic i n a d zo ra , dok u
n a š e m s is te mu u s lo v n o g o tp u s ta v rš e n je n a d z o ra n a d u s lo v n o o tp u š te n im
ne postoji.
U s lo v n i o tp u s t je mo g u ć a k o je o s u Ċ en i iz d rţ a o 1 /2 , a iz uz e tn o i 1 /3
kaz ne z atvora, pod uslovom da o s u Ċ e n ik n e u ĉ in i n o v o k riv iĉ n o d je lo p r ije isteka tra janja kaz ne.
P o re d n a ve d e ni h fo rm al n i h p re tp o sta vki , za ko ri šte n j e p ri vi l e gi j e u sl o vn o g
o tp u šta n j a , neophodno j e i spunjenj e i odreĊenih m aterij al ni h usl ova koji se
o d n o se n a sa m og o su Ċ e n o g . Tu se prvenstveno misli na to da se u ĉ in ila c
s v o jim d o b rim v la d a n je m to k o m iz d rţa v a n ja z a tv o rs k e k azn e , ta k o
p o p ra v io d a s e moţ e o p ra v d an o o ĉe k iv a ti d a ć e s e n a s lo b odi dobro
v la d a ti, a p o s e b n o d a n e ć e ĉ in it i k r iv iĉ n a dje la.
K a d a je u p i ta nj u uslo vno o tp ušta n je na ko n i zd r ţa ne 1 /3 ka zne za t vo ra ,
ne o p ho d no je d a p o sto je i p o se b ne o ko lno sti ve za ne za li čno st o s uĎ e no g ko je
o či g le d no uka zuj u d a je p o sti g n u ta s vr ha ka ţn ja va nja .
Posebno je regulisano pitanje uslovnog otpusta kod kazne
d u g o tra jn o g z a tv o ra k o ji mo ţ e u s lije d it i tek n a k o n iz d rţ an e 3 /5 te k a z n e .

Opoz iv uslovnog otpusta (Ĉ l a n 4 6 . KZ FBiH)
(1 ) S u d će o p o zva ti u sl o vn i o tp u st a ko o su Ċe n i za vri j em e u slo vn o g o tp u s ta u ĉi ni
j e d n o i li vi še kri vi ĉni h d j e la za ko j a m u j e i zre ĉe n a ka zn a za tvo ra o d j e d n e g o di n e
i l i te ţa ka zn a .
(2 ) S u d m o ţe o p o zva ti u sl o vn i o tp u st a ko o su Ċ e n i n a u sl o vn o m o tp u stu u ĉi n i
j e d n o i li vi še kri vi ĉni h d j el a za ko j a j e i zre ĉe n a ka zn a za tvo ra d o j e d n e godine.
P ri l i kom o dl u ĉi va n j a h o će li o p o zva ti u sl o vn i o tp u st su d n a ro ĉi to u zi m a u o b zi r
sl i ĉn o st u ĉi n je n i h d je l a , n j i ho v zn a ĉa j , m o ti ve i z ko j i h su u ĉi n j e n a , te d ru g e okolnosti koje ukazuju na prikladnost opoziva uslovnog otpusta.
(3) Prilikom izricanja o p o zi va u sl o vn og o tp u sta su d i zri ĉe ka zn u u zi m a j u ći ra n ij e
i zre ĉe n u ka zn u ka o ve ć u tvrĊ e n u . D i o ka zn e ko ji j e o su Ċ e ni i zd rţa o p re m a ra n i j oj
p re su d i u ra ĉu n a va se u i zd r ţa va n j e n a kn a d n e ka zn e , a l i se vri j e m e p ro ve d e n o
n a u sl o vn o m o tp u stu n e u ra ĉu n a va .
(4) Od re d b e st. o d 1 . d o 3 . o vo g ĉl a n a p ri m j e n ju j u se i ka d se o su Ċ e n om n a
u sl o vn o m o tp u stu su d i za kri vi ĉn o d j e l o u ĉi n j e n o p rij e n j e g o vo g u sl o vno g o tp u sta .
(5 ) A ko j e o su Ċ e n i n a u sl o vn om o tp u stu o su Ċ e n n a ka zn u za tvo ra d o j e d n e
godine i ako sud ne opozove usl ovni otpust, vrijeme uslovnog otpusta se
p ro d u ţa va za vri j e m e ko j e j e o su Ċ e ni p ro ve o n a i zd r ţa va n j u ka zn e za tvo ra .
Iz samog pojma uslovnog otpusta proiz ilaz i da se ne radi o
d e fin itiv n o m o d u s ta n k u o d k a z n e , v e ć te k a k o je p ro te k lo p re d v iĊ e n o vrijeme i ako o s u Ċ e n i n ije u ĉ in io n o v o k riv iĉ n o d je lo , o d n o s n o ako nije
o tk riv e n o k riv iĉ n o d je lo u ĉ in je n o p r ije o d lu ĉ iv a n ja o u s lo v n o m o tp u s tu .
Neispunjenje tih uslova predstavlja osnov za opozivanje uslovnog otpusta . Opoziv uslovnog otpusta m o ţe b i ti obave zan i fakultativan:


1. Opoz iv uslovnog otpusta je obavezan ukoliko o s u Ċ e n i z a v rije me
tra ja n ja u s lo v n o g o tp u s ta u ĉ in i je d n o ili v iš e k riv iĉ n ih djela z a koje
mu s u d iz re k n e k a z nu z a tv o ra o d 1 g o d in e ili te ţ u k a zn u .
2. Opoz iv uslovnog otpusta je mo g u ć (fakultativan) ako osuĊ e n i u
v rije me tra ja n ja u s lo v n o g o tp u s ta iz v rš i je d n o ili v iš e k riv iĉ n ih d je la z a koje mu je sud iz rekao kaznu zatvora do 1 godine. U o vo m sl u ĉa j u
su d cij e n i d a l i će o p o zva ti u sl o vn i o tp u st i p ri to j o cj e n i p o se b n o u zi m a u
o b zi r sl i ĉn o st u ĉi n j e ni h kri vi ĉni h dj e l a , n ji h o v zn a ĉa j , m o ti ve i z ko j i h su
d j e l a u ĉi n je n a , ka o i sva ku d ru g u o kol n o st koja ukazuje na opravdanost
opoziva uslovnog otpusta.

U s lu ĉ a ju o p oz iv a u s lo v n o g o tp us ta , s u d iz riĉ e je d in s tv e n u k a zn u primjenom odredaba o iz ricanju kaz ne z a sticaj k riv iĉ n ih d je la , s t im š to s e
d io k az n e ko ji je o s u Ċ e n i izd rţa o p re ma ra n ijo j p re s u d i u ra ĉu n a v a u
jedinstvenu kaz nu, (vrijeme provedeno na uslovnom otpustu ne uraĉunava se).
S u d i zu ze tn o m o ţe o d stu p i ti o d o vi h p ra vi l a i m o ţe i zre ći ka zn u n e za vi sn o od ranij e i zre ĉe n e ka zn e , a ko se p rim j e n om o d re d a b a o o dm j e ra va nj u ka zn e za krivi ĉn a d j el a u sti ca j u n e b i m o g la o stva ri ti svrh a ka ţn j a va n j a s o b zi ro m n a
tra j a n j e n e i zd r ţa n o g d i j e l a ra n i j e i zre ĉe n e ka zn e .
Op o z iv a n je u s lo v n o g o tp u s ta mo g u ć e je i k a d a s e lic u k o je se nalaz i
n a u s lo v n o m o tp u s tu su d i z a k riv . d je lo ili d je la u ĉ in je n a p rije n je g o v o g
u p u ć iv a n ja n a u s lo v n i o tp u s t. U o vi m sl uča je vi ma p ri mje n ju j u se p ra vi la i z
na vedeni h odredaba o odmje ra vanju jedins tvene ka zne.
Ak o je o s u Ċ e n i k o ji je n a u s lo v n o m o tp u s tu o su Ċ e n n a k az nu z a tv o ra
d o 1 g o d in e i a k o u ta k v o m s lu ĉ a ju u s lo v n i o tp u s t n e b u d e o p o z v a n ,
v rije me u s lo v n o g o tp u s ta s e p ro d u ţ a v a z a o n o v rije me k o je je o s u Ċ e n i
p ro v e o n a iz d rţ a va n ju n o v e k az n e z a tv o ra . Iz ovog proizilazi da opo ziv
uslovnog otpusta nije moguć a ko j e za n o vo kri vi ĉn o d j el o i zre ĉe n a n o vĉa n a kazna.

Novĉana kazna (Ĉ la n 4 7 . K Z F B i H )
(1 ) N o vĉa n a ka zn a i zri ĉe se u d n e vn i m i zn o si m a , a a ko to n i j e m o g u će m o ţe se
i zre ći u o d re Ċ e n o m i zn o su .
(2 ) A ko se n o vĉa n a ka zn a i zri ĉe u d n e vn i m i zn o si m a m o ţe i znositi najmanje pet
a n a j vi še tri sto ti n e še zd e se t d n e vn i h i zn o sa , a za kri vi ĉn a d j e l a u ĉi n je n a i z
ko ri sto l j u b lj a n aj vi še hi lj a d u p e t sto ti n a d n e vn ih i zn o sa , o si m u sl u ĉa je vim a propisanim ovim zakonom.
(3 ) A ko se n o vĉa n a ka zn a i zri ĉe u o d re Ċ e n om i zn o su n a j n i ţi i zn o s n e m o ţe b i ti
m a n ji o d 1 50 KM , a n a j vi ši i zn o s n e m o ţe b i ti ve ći o d 5 0 .0 0 0 KM , a za kri vi ĉn a
d j e l a u ĉi n j e n a i z ko ri sto l j u b l j a i zn o s n e m o ţe b i ti ve ći o d 1 .0 0 0 .0 0 0 K M , o sim u
sl u ĉa j e vi m a p ro p i san im o vi m za ko n o m .
(4 ) P ri l i kom i zri ca n j a n o vĉa n e ka zn e za kri v. d j e l a u ĉi nj e n a i z ko ri sto l j u bl j a su d
m o ţe i zre ći n o vĉa n u ka zn u u i zn o su ve ćem o d n aj vi še g i zn o sa p ro p i sa n og u st.
2 . i 3 . o vo g ĉl a n a , u ko li ko vrij e d n o st p ro tu p ra vn e im o vin ske ko ri sti koj u j e u ĉi n i te lj
p ri b a vi o u ĉi nj e nj e m kri v. d j el a p re l a zi i zn o s o d 1 .0 0 0 .0 0 0 K M . U to m se sl u ĉaj u
u ĉi n i te lj u mo ţe i zre ći n o vĉa n a ka zn a u i zn o su ko j i n e m o ţe b i ti ve ći o d


dvostrukog iznosa v rijednosti protupravne imovinske koristi koju je pribavio
u ĉi n j e nj e m kri v. d j e l a zb o g ko j e g m u se i zri ĉe n o vĉa n a ka zn a .
(5) Broj d n e vn i h i zn o sa n o vĉa n e ka zn e o d re Ċ u j e su d p ri m j e n j uj u ći o p ća p ra vil a
za o d m j e ra va n j e ka zn e . V i si n u d n e vn o g i zn o sa su d o d re Ċ uj e ta ko što u zi m a u
o b zi r vi si n u d n e vno g d o h o tka u ĉi ni te l j a p re m a i zn o su n j e g o ve tro m j e se ĉn e
n e to p l a će i n j e g o ve d ru g e d o h o tke , te p o ro d i ĉn e o b a ve ze . P ri l i ko m o d re Ċ i va nj a visine iznosa sud uzima u obzir podatke koji u trenutku izricanja kazne nisu stariji
o d še st m j e se ci .
(6 ) P o d a tke i z st . o d 1 . d o 5 . o vo g ĉl a n a ko ji su d u ni su p o zn a ti o si g u ra va
o p tu ţe n i u ro ku ko j i o d re d i su d , a n a j ka sn i j e d o za vrše tka g l a vn o g p re tre sa u
kri vi ĉn o m p o stu p ku . A ko do za vrše tka g l a vn o g p re tre sa u kri vi ĉn o m p o stu p ku
su d u n i su p o zn a te o ko l n o sti b i tn e za o d re Ċ i va n j e vi si n e d n e vn o g i zn o sa n o vĉa n e
ka zn e , n o vĉa n a ka zn a se i zri ĉe u o d re Ċ e n om i zn o su p ri ĉe m u s e primjenjuju
o p ća p ra vi l a za o d m j e ra va n j e ka zn e .
(7 ) N a j n i ţi d n e vn i i zn o s n o vĉa n e ka zn e i zn o si j e d n u 1 /6 0 a n a j vi ši 1 /3 p o slj e d nj e
zva n i ĉn o o b j a vlj e n e p ro sj e ĉn e mj e se ĉn e n e to pl a će za p o sl e ni h u F e d e ra cij i , koj u objavljuje Federalni zavod za sta tistiku.
(8 ) U p re su d i se o d re Ċ u j e ro k p l a ća n j a n o vĉa n e ka zn e ko j i n e m o ţe b i ti k ra ći o d
1 5 d a n a n i ti d u ţi o d 6 m j e se ci , a l i u o p ra vd a n im sl u ĉa j e vim a su d m o ţe d o p u sti ti
d a o su Ċ e n i i spl a ti n o vĉa n u ka zn u i u o tp l a ta m a , s ti m d a ro k i sp l a te n e m o ţe b i ti
d u ţi o d 2 g o d i n e.
(9 ) N o vĉa n e ka zn e i zre ĉe n e i n a p l a će ne p o o vom za ko n u p ri h o d su b u d ţe ta
Federacije.

N o vĉa n a ka zn a sp a d a u re d k ri vi ĉn o p ra vn i h sa n kcij a ko j u , zajedno sa kaznom za tvora i ka znom dugotrajnog za tvora , te m a l o l j e tn i ĉki m za tvo ro m , svrstavamo u kazne. Mo ţ e s e iz re ć i k a o g la v n a k a zn a ili s p o re d n a k a z n a , uz kaz nu z atvora kao glavnu kaz nu.
N o v ĉ a n a k azn a s e iz riĉ e u tz v. dnevnim iz nosima, u rasponu od 5 do
360 dnevnih iz nosa, a z a k riv iĉ n a d je la u ĉ in je n a iz k o ris to lju b lja n a jv iš e 1500 dnevnih iznosa, p ri ĉ e mu d n e v n i iz n o s no v ĉ a n e k az ne iz n os i n a jn iţ e 1/60, a n a jv iš e 1 /3 p o s lje d n je p ro s je ĉ n e n e to p la te u F B iH .
Ak o n ije mo g u ć e iz ric a n je n a o v a j n a ĉ in , iz riĉ e s e u ta ĉ n o o d re Ċe n o m
n o v ĉ a n o m iz n o s u od 150 KM do 50.000 KM, a z a k riv iĉ n a d je la iz v rš e n a iz
koristoljublja do 1.000.000 KM, pa i preko toga, ukoliko vrijednost
p ro tu p ra v n e imo v in s k e k o ris ti k o ju je u ĉ in ite l j p rib a v io u ĉ in je n je m
k riv iĉ n o g d je la p re la z i iz n o s o d 1 .0 0 0 .0 0 0 K M, k a d a mu s e moţ e iz re ć i
n o v ĉ a n a k azn a u iz n os u k o ji n e moţ e b iti v e ć i o d d v o s tru k o g iz no s a vrijednosti protupravne imovinske koristi ko j u j e p ri b a vi o u ĉi n j e nj em kri vi ĉn o g
d j e l a zb o g ko j e g m u se i zri ĉe n o vĉa n a ka zn a .
U p re s u d i s e o d re Ċu je ro k p la ć a n ja n o v ĉ a n e kaz n e . Taj rok je od 15
d a n a d o 6 mje s e c i. S u d moţ e n a mo lb u o s uĊ e n o g lic a d oz v o liti p la ć a n je
n o v ĉ a n e k az n e u ra ta ma . U to m sl u ĉa j u ro k p l a ća n j a m o ţe b i ti d o 2 g o d i n e .
Ak o s e n o v ĉ a n a k az n a ne p la ti n e ma p rin u d n o g iz v rš e n ja , v e ć s e
d o n o s i rje š e n je o z a mje n i n o v ĉ a ne k az ne z a k az n u z a tv o ra , p ri ĉ e mu s e
s v a k ih z a p oĉ e tih 5 0 K M ra ĉ u n a k a o je d a n d a n z atvora, s tim da z atvor ne


mo ţ e p re ć i je d n u g o d in u . A ko o su Ċ e n o l i ce p l a ti j e d a n d i o n o vĉa n e ka zn e ,
o sta ta k se za m j e n j u j e ka zn o m za tvo ra , s ra zm j e rn o n e i sp l a ćen o m d ij e lu .
A ko o su Ċ e n o l i ce i sp l a ti o sta ta k n o vĉa n e ka zn e , i zvrše n j e ka zn e za tvo ra se obustavlja. N a k o n s mrti o s u Ċ e n o g , n o v ĉ a n a k a z n a s e n e ć e iz v rš iti.
P rilik o m o d mje ra v a n ja n o v ĉ a n e k a z n e , u z o s ta le o k o ln o s ti, s u d
o b a v ez n o uz ima u o bz ir imo v n o s ta n je iz v rš io c a k riv iĉ n o g d je la , p ri ĉ e mu
s u k lju ĉ n i fa k to ri v is in a p la te , d ru g i p rih o d i, o s ta la imo v in a , te rashodovnu
s tra n u , p ri ĉ e mu u z ima u o b z ir n je g o v e po ro d iĉ n e i d ru g e o b a v ez e . Nakon što utvrdi ove okolnosti, sud ih je duţan u presudi konkretno navesti.
Ove p o d a tke su d u o si g u ra va o p tu ţe n i u ro ku ko j i o d re d i su d , a n a j ka sn i j e
d o za vrše tka g l a vn o g p re tre sa u kri vi ĉn o m p o stu p ku . A ko d o za vrše tka g l a vn o g
p re tre sa u kri vi ĉn o m p o stu p ku su d u ni su p o zn a te o ko l n o sti b i tn e za o d re Ċ i va nj e
vi si n e d n e vn o g i zn o sa n o vĉa n e ka zn e , o va ka zn a se i zri ĉe u o d re Ċ e n o m i zn o su .




OPŠTA PRAVILA O ODMJERAVANJU KAZNE (Ĉ l a n 4 9 KZ FBiH)
(1 ) S u d će u ĉi n i te l j u kri vi ĉn og d j e l a o dm j e ri ti ka zn u u g ra n i ca m a ko j e su
za ko n o m p ro p i sa n e za to kri vi ĉn o d j el o im a ju ći u vi d u svrh u ka ţn j a va n j a i
u zi m a j u ći u o b zi r sve o ko l n o sti koj e u ti ĉu d a ka zn a b u d e m a nj a i l i ve ća
(o l a kša va j u će i o te ţa va j u će o ko l n o sti ), a n a ro ĉi to : ste p e n kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti ,
p o b u d e i z ko j i h j e d j e l o u ĉi nj e n o , j a ĉi nu u g ro ţa va n j a i l i p o vre d e za šti će n o g
d o b ra , o ko l n o sti p o d ko j i m a j e d j el o u ĉi n j en o , ra n i j i ţi vo t u ĉi n i te l j a , n j e g o ve
o so b n e p ri li ke i n je g o vo p o n a ša nj e n a ko n u ĉi n j e no g kri vi ĉn o g dj e la , te d ru g e
o ko l n o sti ko j e se o d n o se n a o so b u u ĉi n i te lj a .
(2 ) K a d su d o d m j e ra va ka zn u u ĉi n i te l j u za kri vi ĉn o d j e l o u ĉi nj e n o u p o vra tu ,
p o se b n o će u ze ti u o b zi r j e l i ra n i j e dj e l o i ste vrste ka o i n o vo d j e lo , j e su l i o b a
d j e l a u ĉi n j e na iz istih pobuda i koliko je vremena proteklo od ranije osude ili od
i zd r ţa n e i l i o p ro šte n e ka zn e .
(3 ) P ri o dm j e ra va n ju n o vĉa n e ka zn e , su d će u ze ti u o b zi r i im o vn o sta nj e
u ĉi n i te lj a , vo d e ći ra ĉu n a o vi si ni n j e g o ve p la će , n j e g o vim d ru g im p ri h o d im a , njegovoj imovini i o njegovim obiteljskim obavezama.

Odmjeravanje kazne podrazumijeva postupak u kome sud utvrĊuje
v rs tu i mje ru k a z n e u ĉ in io c u z a o d re Ċ e n o k riv iĉ n o d je lo . Odmjeravanje
k a z ne je z a p ra v o n uţ n a p o s lje d ic a s is te ma re la tiv n o o d re Ċ e n ih k a z n i, k o ji je p rih v a ć e n u n a š e m p ra v u i p re ma k o je m je k az n a z a p o je d in o k riv iĉ n o
d je lo p o s ta v lje n a s a mo o k v irn o , n e k a da u v e o ma š iro k im ra s p o n ima . To
z n a ĉ i d a o d mje ra v a n je k az n e sp a d a u k o mp e te n c ije s u d a koji u okviru datih
g ra ni ca o d l uč u je o vi si ni ka zne . Na š za ko n o mo g uća va d a se p ro p i sa na ka zna
i zu ze t no mo ţe za mi je ni ti d r ug o m kri vi čno m sa nkci jo m, ka o š to je uslo vna o s ud a ,
sud ska o p o me na i ra d za o p šte d o b ro na slo b o d i , či me s u sud o vi ma d a ta na jši ra
o vla šće n ja u o d mje ra va n j u ka zne .
Op š ta p ra v ila o o d m je ra v a n ju k a z n e s e z a s n iv a ju n a n a ĉ e lu
s ra z mje rn o s ti iz me Ċ u te ţ in e k riv iĉ n o g d je la , s te p e n a u ĉ in io ĉ e v e odgovornosti i same kaz ne.


Op šta p ra vi l a za ko n j e d a o u st. 1 ., d o k p ra vi l a sa d rţa n a u st. 2 . i 3 .
p re d sta vl j a j u p o se b n a p ra vil a d o p u n sko g ka ra kte ra i o d n o se se n a sl u ĉ ajeve
odmjeravanja kazne kada je krivi ĉn o d j el o u ĉi nj e n o u p o vra tu i ka da se za krivi ĉn o d j e l o o dm j e ra va n o vĉa n a ka zn a .
Op š ta s u o n a p ra v ila k o jih s e s u d mo ra p rid rţ a v a ti p ri lik o m
o d mje ra v a n ja k a z n e u s v im s lu ĉ a je v i ma .
Za k o n n a v o d i n a jz n a ĉ a jn ije o k o ln o s ti , odnosno kriterije koje sud
mora uz eti u obz ir prilikom odmjeravanja kaz ne, i to:

1) granice (raspon) propisane kazne za o d re Ċ eno djelo (uz odstupanja
p re d vi Ċ e n a za ko n o m ),
2) svrh a ka ţn j a va n j a ,
3) o ko l n o sti koj e u ti ĉu d a ka zn a b u d e ma n j a i li ve ća (o l a kša vaj u će i
o te ţa va j u će o ko l n o sti ), a ko j e ka ra kte ri šu u ĉi n j en o kri vi ĉn o d je l o i
u ĉi n i o ca .

1. GRANICE (RASPON) PROPISANE KAZNE Z A OD R E Đ ENO DJELO

Kazneni okvir je osnovno polazište za sud pri odmjeravanju kazne.
K az n a k o ju s u d iz riĉ e u re d o v n o m o d mje ra v a n ju mo ra d a s e k re ć e
iz me Ċ u po s e b no g min imu ma i p o s e b no g ma k s imu ma . Ukoliko jedna od
o vi h g ra n i ca ko d n e ko g kri vi ĉn o g d j el a n i je p o sta vl j e n a , o n d a se p ri m je n j uj u
o p šte g ra n i ce , o d n o sn o o p šti mi n im um i o p šti ma ksim u m . N o vĉa n u ka zn u su d
o d m j e ra va u o kvi rim a o p šte g m i n imuma i maksimuma, s obzirom da prilikom
propisivanja za pojedina kri vična djela zakon ni u jednoj slučaju nije odredio posebne granice ove kazne.

2. S V RH A K AŢN J AV AN J A

Prilikom odmjeravanja kaz ne, kako je istaknuto, sud mora u svakom
s lu ĉ a ju ima t i u v id u i s v rh u k a ţ n ja v a n ja k o ju tre b a p o s tić i p r im je n o m kaz ne. M e Ċ u tim , za h tj e vi p re ve n cij e n e m og u o p ra vd a ti stro ţu m j e ru ka zn e
o d o n e ko j u l i mi ti ra ste p e n kri vi ce u ĉi n i o ca i te ţi n a kri v i ĉn o g djela.

3. OK OL N OS T I K OJ E U T IĈ U D A K AZN A B U D E MAN J A IL I V E Ć A
(OL AK Š AV AJ U Ć E I OT E ŢAV AJ U Ć E OK OL N OS T I) - a k o je k a ra k te r iš u
u ĉ in je n o k riv iĉ n o d je lo i u ĉ in io c a

Za k o n n ije d n u o k o ln o s t p o s e bn o n e n a v o d i k a o o la k š a v a ju ć u ili
o te ţ a v a ju ć u . P o s vo m k a ra k te ru o n e s u a mb iv a le n tn e , je r s v a k a o d n jih , u z avisnosti od toga kako je ostvarena u o d re Ċ en o m s lu ĉ a ju , moţ e ima ti
k a ra k te r o la k š a v a ju ć e ili o te ţ a v a ju ć e o k o ln o s ti , npr. m o ti v i zv rše n j a d j e l a .
A ko j e u ĉi n il a c p ri svo ji o n o va c ra d i l j e ĉe nj a o b o lj e l og d j e te ta m o ti v j e
o l a kša va j u ća o ko ln o st, a a ko j e n o va c up o tri j e b io n a p ro vo d il i ko cka n j e ,
moti v j e o te ţa va j u ća o ko l n o st.


Za k o n n ije ta k s a t iv n o p ro p is a o o te ţ a v a ju ć e i o la k š a v ajuć e o k o ln o s ti,
v e ć je n a v e o o n e n a jtip iĉ n i je i koje se u praksi najĉ e š ĉ e p o n a v lja ju , k a o
š to s u :

1) ste p e n kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti ,
2) p o b u d e i z ko j i h j e d j e l o u ĉi nj e n o (motiv),
3) o ko l n o sti p o d ko j im j e d j el o u ĉi n j en o ,
4) j a ĉi n a u g ro ţa va n j a i l i p o vre d e za šti će n o g d o b ra ,
5) ra n i j i ţi vo t u ĉi n i o ca ,
6) l i ĉn e p ri li ke u ĉi n io ca ,
7) d rţa n j e u ĉi n i o ca n a ko n u ĉi n j e n o g d j el a , te
8) d ru g e o ko l n o sti ko j e se o d n o se n a l i ĉn o st u ĉi n o ca i sl .

1) Stepen kriviĉ n e o d g o v o rn o s ti

K a k o s e k riv iĉ n a o d g o v o rn o s t s a s to ji o d u ra ĉ u n lj iv o s ti i k riv ic e
(v in o s ti) u ĉ in io c a , s te p e n k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti z a v is i o d s te p e n a te d v ije
njene komponente.
U ra ĉu n l ji vo st ka o p sih i ĉko sta n je p o d ra zu m i je va ra zl i ĉi te ste p e n e intelektual n e i vo l u n ta ri sti ĉke mo ći i kre će se od potpune, p reko bitno smanjene
d o sm a n j e n e u ra ĉu n lj i vo sti . S m an j e n a u ra ĉu n lj i vo st sva ka ko u m a nj u j e ste p e n
kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti , p a će j e su d cij e n i ti ka o ol a kša vaj u ću , n a ra vn o samo pod
u sl o vo m d a se u ĉi n il a c sam ni j e d o ve o u ta kvo sta nj e . Isto j e sa vi no šću o d n .
kri vi ĉn o m o d go vo rn o šću , j e r svi j e st i vo l j a m o g u se j a vlj a ti u ra zl i ĉi ti m o bl i cim a ,
a l i i u o kvi ru j e d n o g te i sto g o b li ka vi n o sti i li kri vi ce m o g u bi ti ra zl i ĉi to g i n te n zi te ta .
D a kl e , n e sam o d a j e o d zn a ĉa j a u ko j em o bl i ku se kri vi ca j a vlj a , ve ć i u ko j em intenzitetu. S u d p ri o d mje ra v a n ju k a z n e tre b a d a c ije n i d a li je d je lo iz v rš e n o
n p r. s a d ire k tn im i li e v e n tu a ln i m u miš lja je m , a l i is to ta k o i k o ji je s te p e n svijesti i vo lje, k o ji mo g u b iti v e ć i il i ma n j i, odnosno koji je in tenz itet
h tije n ja p o s lje d ic e , d a li je u ĉ in ila c p ri to me is k a z a o n p r. p o s eb n u u p o rn o s t, bezobz irnost i sl.
I p o s e b n i o b lic i u m iš l ja ja ili n e h a ta , k o je n a š z a k o n p o s e b no n e
re g u liš e , mo g u s e u z e ti u o bz ir p ri o c je n i s te p e n a k riv iĉ n e o d g o vornosti.
T a k o n p r. p re d u miš lja j, ia k o n ije o b lik k r iv ic e u n a š e m k riv iĉ n o m p ra v u n iti
k v a lifik a to rn a o k o ln o s t, je o d z n a ĉ a ja u o c je n i s te p e n a k riv iĉ n e odgovornosti (su d o vi g a ka o o te ţa va j u ću o ko l no st u zi m a j u u n e kim
sl u ĉa j e vi m a , npr. ko d u ĉi n i o ca ko ji j e na osnovu ranije odluke ubio svoju suprugu koja ga je napustila).
Is to ta k o , s u d mo ţ e d a uz me u o bz ir i o k o ln o s t d a je d je lo iz v rš e n o
b e z ra z miš lja n ja , n a ma h , k a d a p os to ji tz v . dolus repentinus. U tom smislu i
n e h a t mo ţ e d a s e s te p en u je n e s a mo kao svjesn i i n e s v je s n i, v e ć i p o
in te n z ite tu o d n o s n o s te p e n u n ep aţ n je i n a o b iĉ a n i g ru b n e h a t. npr., sud je
n a ša o d a p o sto j i g ru b i o b li k n e h a ta sa e l e m e n tim a i ţi vlj a va n ja ka o o te ţa va j u ća
o ko l n o st ko d vo j n i ka ko j i je p u ca o i z a u to m a tske p u ške d r ţe ći j e sa m o j e d n o m
ru ko m i n a ta j n a ĉi n u b i o m l a di ća ko j i je i g ra o b i l ij a r.
Ia k o g a z a k o n p o s eb n o n e o d re Ċ u je , s u d ć e p ri to me c ije n iti i
eventualno postojanje profesionalnog nehata. U toj ocjeni mogu biti od


z n a ĉa ja i n e k e d ru g e o ko ln o s ti k a o š to je n p r. s ta ro s n a d o b u ĉ in ioca, jer se
mla d o s t i s ta ro s t o b iĉ n o u z ima ju k a o o la k š a v a ju ć e o ko ln o s ti k o je s ma n ju ju
s te p e n k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti u ĉ in io c a . Ulo g a i li d o p ri no s ţrt ve ta ko Ď e predstavljaju zna ča j n u o ko lno s t ko ja mo ţe d a uti če na o cje n u ste p e na kri vi čne
o d g o vo r no sti uči ni o ca .
N e k a d a u lo ga ţ rtv e mo ţe b iti ta k v a d a je p ro tiv p ra v n o s t d je la p o s v e
is k lju ĉ e n a (npr. ko d n u ţn e o d b ra n e , i li n e ki h dj e l a ko d koj i h p ri sta n a k m o ţe d a
i skl j u ĉi n j e g o vu p ro ti vp ra vn o st) i li s e ja v lja k a o p riv i le g u ju ć a o k o ln o s t (ubistvo
n a m a h i te ška tj e l e sn a povreda na mah).

2) Pobude ili motiv i iz k o jih je d je lo u ĉ in je n o

Ia k o n i je d n a p o b u d a ili mo tiv u p o tp u n o s ti n e o p ra v d a v a ju iz v rš e n je
k riv iĉ n o g d je la , o n e u b iti o b ja š n ja v a ju ra z lo g e izv rš e n ja d je la i stoga su od
p o se b no g zna ča ja p ri o d mje ra va n j u ka zne . P o b u d e s u e tiĉ k e k a te g o rije i p o
s v o m k a ra k te ru mo g u b iti p o z itiv n e i n e g a tiv n e , o d n o s n o e g o is tiĉ k e i
a ltru is t iĉ k e i u to m s m is lu mo g u s e u z e ti k a o o la k š a v a ju ć e ili o te ţ a v a ju ć e
o k o ln o s ti. Ak o je je d n o d je lo u ĉ in je n o iz e g o is tiĉ k ih mo tiv a , z a v is ti, mrţ n je ili osvete, tada će motiv predstavljati oteţavajuću okolnost, a ako je djelo
u ĉ in je n o ra d i to g a d a b i s e p re h ra n ila p o ro d ic a , o n d a je o n o la k š a v a ju ć a okolnost. Naravno, u kol i ko j e m o ti v e le m e n a t kri vi ĉn o g d j el a , n e m o ţe se ci j e ni ti pri odmjeravanju kazne (p rincip zabrane dvostrukog vrednovanja) !!!

3) J a ĉ in a u g ro ţ a v a n ja i p o v re d e z a š tić e n o g d o b ra

K ro z o v u ok o ln o s t je iz raţ e n a o b je k tiv n a s tra n a te ţ in e k on k re tn o
u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la . Na i me , p ro p i si va nje ka zne za o d re Ď e no kri vi čno
djelo zako noda vac zas ni va na a p stra k t no j p ro cje ni mo g uć no sti p o vre d e i li
ug ro ţa va nja za š ti će ne vri je d no s ti d a ti m d je lo m , d o k o vd je s ud to mo ra
ko nkre ti zo va ti i ut vrd i ti u ko jo j mje ri je to d o b ro p o vri je Ď e no i li ug ro ţe no . J a ĉ in a
u g ro ţa v a n ja s e oc je n ju je k ro z man ju ili v e ć u o p a s n o s t ko jo j je b ilo iz lo ţ e no
z a š tić e n o d o b ro , p ri ĉ e mu mo ţ e b iti o d z n a ĉ a ja v rs ta i o b im u g ro ţ e n ih
v rije d n o s ti, k o jim s re d s tv ima i n a k o ji n a ĉ in je s tv o re n a o p a s n o s t, k o lik o je ona bila bliska, itd. N pr. nije svejedno da li se radi o opasnosti upravljenoj pre m a i mo vi n i i li p re m a ţi vo tu , i l i n p r. ko d d j e l a p ro ti v j a vn o g sa o b ra ća j a , d a l i j e
b i o u g ro ţe n ţi vo t sa m o j e d n o g l i ca il i svi h p u tn i ka u a u to b u su i li vo zu i sl . Is to
ta k o , i ja ĉ in a p o v re d e mo ţ e d a s e ja v lja u ra z liĉ itim s te p e n ima te ţ in e u
z avisnosti od prirode djela (npr. intenzite t tjelesne povrede, visina imovinske
šte te i l i p ri svoj e n e i mo vi n ske ko ri sti ko d sl u ţb e n i h d el i ka ta , b ro j p o gi n u li h i
p o vri j e Ċ e ni h ko d te ro ri sti ĉko g n a p a d a , ko d sa o b ra ća j n i h d je l a , b ro j ci vil n ih ţrta va
ko d ra tn i h zl o ĉi n a , i td .) .
Ako su nastupanju povrede pridonijeli i neki drugi raz loz i, npr. kod
n a s tu p a n ja s mrti v e o ma lo š e z d ra v s tv e no s ta n je ţ rtv e ili e v e n tu a ln a g re š k a
tre ć ih l ic a , i to s e mo ţ e uz e ti k a o o la k š a v a ju ć a o k o ln o s t.

4) Ok o ln o s ti p o d k o ji ma je k riv iĉ n o d je lo u ĉ in je n o .


T o s u s v e o n e raz n o v rs ne o k o ln o s ti k o je s e tiĉ u k riv iĉ n o g d je la , o d n .
o k o ln o s ti k o je s u p ra t ile iz v rš e n je k o n k re tn o g k riv iĉ n o g d je la . n pr. okolnost
d a j e u ĉi n i l a c b ri ţl j i vo p ri p re m a o i zvrše n j e kri v. d j e l a , i l i j e to u ĉi n i o sp o n ta n o , d a l i je koristio ne ke p ril i ke za i zvrše n j e d j e l a , ka o što su n p r. n e m o ć, l a ko mi sl en o st,
p o vj e re n j e ţrtve , n j e n u n e vo l j u , te šku si tu a ci j u , p o ţa r i sl . , zatim da li je djelo izvršeno noću, kojim sredstvima, da li ga je uĉinilo više lica.

5) R a n iji ţ iv o t u ĉ in io c a

R a n iji ţ iv o t u ĉ in io c a u k az u je n a n je go v u liĉ n o s t i u s k la Ċ e n o s t
n je g o v o g p on a š a n ja s a z a k on s k im n o rma ma . K ro z o c je n u o v e o k o ln o s ti
s u d u s tv a ri tre b a d a do Ċ e d o s azn a n ja d a li je iz v rš e n o d je lo rez u lta t
a s o c ija ln o g ţ iv o ta u ĉ in io c a ili je o n o v iš e rez u lta t tzv. “s tic a ja nesretnih
o k o ln o s ti”. P ri to me s u d moţ e d a c ije n i ra z liĉ ite o k o ln o s ti iz ţ iv o ta
u ĉ in io c a , a p o s e b n o o d n o s p re ma n je g o v im p o ro d iĉ n im, ra d n i m i li
p ro fe s io n a ln im o b a v e z a ma , n je go v o d rţ a n je n a po s lu , o d n o s p re ma d ru g im ljudima, o d no s p re ma tuĎ i m p ra vi ma i d o b ri ma i nji ho vo p o što va nje , uo p šte
nje g o v na či n ţi vo ta . U za vi sn o sti o d to g a , ra n i j i ţi vo t u ĉi n i o ca d j e l uj e ka o
o l a kša va j u ća il i o te ţa va j u ća o ko l n o st.
P o s e b n o je z n a ĉ a jn a o k o ln o s t a k o s e ra d i o lic u k o je je i ra n i je v rš ilo
is ta il i s liĉ n a k riv iĉ n a d je la . T re b a is ta ć i d a ra n iju n e o s u Ċ iv a n o s t su d o v i
re d o v n o uz ima ju k a o o la k š a v a ju ć u o k o ln o s t.

6) L iĉ n e p ri lik e u ĉ in io c a .

L iĉ n e p rilik e u ĉ in io c a p o d ra zu mije v a ju o k o ln o s ti u k o ji ma u ĉ in ila c
ţ iv i i o n e is to ta k o u k az u ju n a n je go v u liĉ n o s t. S u do v i k a o ta k v e o k o ln osti
n a jĉ e š ć e u z ima ju z d ra v s tv e no s ta n je u ĉ in io c a , p o ro d iĉ n e p ril ik e , ima li djecu (posebno njihov broj, uzrast i zdravstveno stanje), z aposlenost,
p ro fe s iju , i td . Ov e o k o ln o s ti s u o d p o s e b n o g z n a ĉ a ja k a da je s u d u d ile mi
d a li iz re ć i z a tv o rs k u k az n u ili u slovnu osudu, npr. ako je u pitanju
sa m o h ra n a m aj ka ko j a im a m al o d ij e te , i l i a ko j e u p i ta n j u u ĉin i la c ko j i j e j e d i ni
za p o sl e n i i zd rţa va vi še ĉl a n u p o ro di cu , su d će vj e ro va tn o ko ri sti ti sve za ko n ske
m o g u ćn o sti d a u ta kvi m sl u ĉaj e vim a i za b e re u sl o vn u o su d u . Naša sudska praksa
ove okolnosti po pravilu uzima kao olakšavajuće okolnosti.

7) D rţ a n je u ĉ in io c a n a k o n u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la .

Ov a o k o ln o s t o b u h v a ta ra z liĉ ite v id o v e p o n a š a n ja i s ta v o v a u ĉ in io c a
k o je is p o lja v a n e p o s re d n o n a k o n iz v rš en ja d je la il i n a k o n p ro te k a d u ţ e g
v re me n a , z a tim n je g o v o d n o s p re ma o š te ć e n o m i p ro u z ro k o v a n o j š te ti, te
n je g o v o p on a š a n je u k riv iĉ n o m p o s tu p ku . U svi m tim re l a ci j am a u ĉi n io ĉe vo
p o n a ša n j e , n j e g o v o d n o s i sta vo vi m o g u b i ti p o zi ti vn i i li n e g a ti vn i , odnosno prihvatljivi ili n e p ri h va tl ji vi , u ko m sm i sl u će i h su d i ci j e n i ti p ri o dm j e ra va nj u kazne.
Ak o je u ĉ in io ĉ e v o d rţ a n je n e p o s red n o p o izv rš e n ju d je la
p re d s ta v lja lo s v je s n o o d o b ra v a n je d je la , ţ a lje n je š to n i je d o š lo i d o te ţ e


p o s lje d ic e , i li ĉ a k i ta k v o d a je u v e ć a v a o n je g o v u š te tn o s t o d n o s no negativnost (npr. n a ko n u bi stva il i sil o va n j a i ţi vlj a va o se n a d ţrtvo m ), o n d a ć e
ta k v o p o n a š a n je s u d u z e ti k a o o te ţ a v a ju ć u o ko ln o s t. U p ro tiv n o m, a k o je
iz ra z io ţ a lje n je z b o g u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la ili je p o mo g a o ţ rtv i, o d v e z ao
je u b o ln ic i, p o s l ije je re d o v n o p o s je ć iv a o , a p o g o to v o a k o je i n a k n a d io
p ro u z rok o v a n u š te tu , p o mo g a o u š ko lo v a n ju d je c e , itd . (tz v . s tv a rn o
k a ja n je ), s u d ć e to u z e ti k a o o la k š a v a ju ć u o k o ln o s t.
Od p o s e b n o g je z n a ĉ a ja u ĉ in io ĉ e v o d rţ a n je p re d s u d o m i u to k u traja n ja k riv iĉ n o g p o s tu p k a . N je go v o k o re k tn o d rţ a n je p re d s u d o m ob iĉ n o
s e u z ima k a o o la k š a v a ju ć a o k o ln o s t.
P ri to m e sud o vi po se b n o ci j e n e ka o ol a kša va j u ću o ko l no st i skre n o
p ri zn a n j e u ĉi n i o ca i z ko g a p ro i zi l a zi n j e g o vo ţa l j e n je zb o g u ĉi n j e n o g d j el a . S
druge st ra ne , o ko l no st d a uči ni la c d je lo ne p ri zna je i li d a ne sa ra Ď uje u o tkri va nj u
d je la , ne mo ţe se u ze ti ka o o te ţa va juća o ko l no s t i takvo drţanje treba
procjenji vati u sklopu prava na odbranu okri vljenog.



8) D ru g e o k o ln o s ti k o je s e o d n o s e n a liĉ n o s t u ĉ in io ca

Kroz ovu kategoriju okolnosti, z akon obavez uje sud da pri odmjeravanju kazne uz me u obz ir i cijeni i svaku drugu okolnost koja se
tiĉ e liĉ n o s ti u ĉ in io c a d je la , a k o ja s e na ra v n o n e moţ e p o dv o d iti p o d v e ć
navedene okolnosti. Ovim u stvari zako n posebno i sti če zna ča j s ub je kti vni h
o ko lno s ti , a li ne b i tre b a lo i sklj uči ti mo g uć no s t d a to b ud e i ne ka d rug a o ko l no st
za ko j u s ud sma tra d a je o d zna ča ja za o d m je ra va nje ka zne . Time u stvari lista ovih okolnosti postaje dosta široka, što sve zavisi od svakog konkretnog slučaja.
T a k o n p r. s u d o v i k a o o te ţ a v a ju ć u o ko ln o s t ĉ e s to u z ima ju i ĉ in je n ic u d a s u
u p o ra s tu k riv iĉ n a d je la u ko je s p a d a i d je lo z a k o je s e u ĉ in io c u s u d i (n p r.
k riju mĉ a re n je lju d i , n e o v la š te n a trg o v in a i p ro me t d ro g o m, p ra n je n o v c a i
sl.), ili npr. ka o o la k š a v a ju ć u o k o ln o s t d a je p ro te k lo v e o ma d u g o v rije me
o d iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la , ali ako je tome doprinio sam uči nilac, sudska
praksa opravdano uzima da se tada ne moţe raditi o olakšavajućoj okolnosti.

P ri p ro c je n j iv a n ju o la k š a v a ju ć ih i o te ţ a v a j u ć ih o k o ln o s ti s u d k o r is ti
a n a litiĉ k o -s in te tiĉ k i me to d , š to p o d ra z u mije v a d a s u d tre b a d a u tv rd i s v e okolnosti relevantne z a odmjeravanje kaz ne, da ocjeni njihov karakter odnosno d a li s u u p ita n ju o la k š a v a ju ć e ili o te ţ a v a ju ć e o k o ln o s ti, p a te k n a osnovu ta k o u tv rĊ e n o g ĉ in je n iĉ n o g s u p s tra ta o d mje ri k a z n u .
U s v a k o m k o n k re tn o m s lu ĉ a ju s u d je d u ţ a n u p re s u d i n a v e s ti k o je je
o k o ln o s ti u z e o u o bz ir k a o o la k š a v a ju ć e , o d n . o te ţ a va ju ć e i d u ţ a n je u
p re s u d i o b raz loţ iti u ĉ e mu s e ma n ife s tu je ta o k o ln o s t, a ne samo parafraz irati z akonski tekst.
Npr. su d o vi ĉe sto n e p ra vi l n o n a vo d e d a su u ze l i u o b zi r o l a kša va j u ću o ko l n o st
« l i ĉn e p ril i ke o p tu ţe n o g » . T a k vo o b ra zl o ţe n j e n e zn a ĉi n i šta , j e r te o ko l n o sti
tre b a o b j a sn i ti u smi sl u d a j e o p tu ţe n i b o l e sta n , d a j e in v a l id , si ro m a šna o so b a ,
d a i m a vi še m al o lj e tn e d j e ce , b o l e st ĉl a n o va p o ro d i ce i sl . T a ko Ċ e r , nije pravilno
u o p šte n o n a vo Ċ e n je « o kol n o sti p o d ko ji m a j e dj e lo u ĉi nj e n o » , al i a ko su d n a ve d e


d a j e o p tu ţe n i d j e l o p o ĉi n i o u si tu a cij i ka d a j e bi o i za zva n g ru b i m p o stupanjem
sl u ţb e n o g l i ca , vri j e Ċ a nj em o d stra n e o šte će n o g i sl . , te okolnosti su pravilno
i ska za n e i vre d n o va n e . Ni j e p ra vi l no p a u šal n o n a vo Ċe n j e d a j e su d ci j e ni o
« d rţa n j e u ĉi n i o ca n a ko n u ĉi nj e n o g d j el a » a ko to n i j e ko n kre ti zo va n o u sm i sl u d a
j e o p tu ţe n i n a ko n u ĉi n j e no g d je l a na kn a d i o šte tu o šte će n o m i li u to m p ra vcu
i zra zi o sp re m n o st, ka ko j e o šte će n o m p ru ţi o p om o ć, o šte će n o g j e p o sj e ći vao u
b o l n i ci . T a ko Ċ e r n ij e p ra vil n o sam o n a vo Ċe n j e « ra ni j e g ţi vo ta o p tu ţe n o g » .
Pravilno je da se umjesto toga navede konkre tn o d a l i j e o p tu ţe n i ra n i j e o su Ċi va n
i l i p re krša j n o ka ţn j a va n , za ko j a d j e l a i n a ko j e ka zn e .
Ako se neka od navedenih okolnosti pojavljuje i kao okolnost koja predstavlja z akonski elemenat, o b ilje ţ je k riv iĉ n o g d je la i k o ju je za k o n v e ć uz eo u obz ir pri o d re Ċ iv a n ju k az ne z a to d je lo , s u d je n e moţ e uz ima ti u
o b z ir i p ri o d mje ra v a n ju k a z n e , je r b i to z n a ĉ ilo d a s e je d n a te is ta o k o ln o s t vrednuje dva puta u odmjeravanju kaz ne z a isto djelo („n a ĉ e lo z a b ra n e dvostrukog vrednovanja“ ). Ovo va ţi b e z o b zi ra d a l i se ra di o o te ţa va j u ći m i li
o l a kša va j u ći m o kol n o stim a , o d n . ko n sti tu ti vn i m e l em e n tim a o sn o vn o g ,
kva l i fi ko va n o g il i p ri vi l eg o va n o g o bl i ka kri vi ĉn og d j el a . Npr. kod ubistva iz niskih
p o b u d a n e će se ta kva p o b u d a u ze ti i ka o o te ţa va j u ća o ko ln o st, i l i ko d u b istva na
m a h , n e će se ka o o l a kša va j u ća o ko l n o st u ze ti p si h i ĉko sta n j e u ĉi n i o ca i za zva n o
p o n a ša n j em ţrtve , i td .
Me Ċ u tim, o d n a v e d e n o g p ra v ila iz u ze tn o je o p ra v d a n o i o d s tu p an je ,
a to ć e b iti o n d a k a d a s e je d n a o k o ln o s t moţ e ja v lja ti u ra z liĉ itim s te p e n ima
te ţ in e p a p re laz i mje ru k o ja je p o tre b n a z a p o s to ja n je to g d je la ili
o d re Ċ e n o g o b lik a k riv iĉ n o g d je la .
Tako npr. p o sto j i kva l i fi ko va ni o bl i k kri vi ĉn o g d je l a u g ro ţa va n j a j a vn o g
sa o b ra ća j a a ko j e sm rtn o stra d a l o j e dn o l i ce , al i i sto ta ko i a ko j e u pi ta n j u mnogo
vi še li ca ; ili kriviĉno djelo pronevjere, prevare, poreske utaje, itd., kada
pribavljena imovinska korist višestruko prelazi minimum koji je potreban za kvalifikovani oblik djela. Naravno , o vo se od nosi i na situacije kada i zvjesne okolnos ti kao olakša va j uće p re d sta vlja j u o b i lje ţje d je la i za s ni va j u nje g o v la kši oblik. Pored ovog, ovo odstupanje je opravdano i kada postoje dvije ili više ovakvih okolnosti, a za postojanje teţeg ili lakšeg oblika krivičnog djela dovoljna je samo jedna od njih.
Zakon pre d v iĊ a p o s e bn a p ra v ila d o p un s k o g k a ra k te ra k o ja s e
o d n o s e n a od mje ra v a n je k a zn e u ĉ in io c u z a k riv iĉ n o d je lo u ĉ in je n o u povratu, p ri ĉ e mu s e is tiĉ e d a ć e s u d p o s e b n o u z e ti u o b z ir:

1) je li novo djelo iste vrste kao i ranije djelo,
2) d a l i su o b a d j e l a u ĉi n je n a iz istih pobuda i
3) ko l i ko j e vrem e n a p ro te kl o o d ra n ij e o su de , o d n . i zd rţa n e i l i o p ro šte n e kazne.

D a k le , ja s n o p ro iz ila z i d a p rilik o m o d lu ĉ iv a n ja d a l i ć e p o v ra t u z e ti
k a o o teţ a v a ju ć u ok o ln o s t z a k o n p o s eb n o su g e riš e s u d u d a p ro c je n ju je
o d n o s ra n ije u ĉ in je n o g i n o v o g k riv iĉ n o g d je la . Ra nije je istak nuto da je
d o b ro što je K Z F B i H o d us ta o o d us ta no ve vi še str uko g p o vra ta , ko ja je
o mo g uća va la p o o štra va n je ka zne ča k d o d vo str uke m je re p ro p i sa ne ka zne , je r je


opravda no ocije nje na kao neos no va na i s uprotna os no vni h na če li ma kri vi čno g prava.
Zakon je ta k o Ċ e p red v id io p o s eb n o p ra v ilo k o je s e o d n o s i n a
odmjeravanje n o v ĉ a n e k az n e , k a d a s u d p o re d o p š tih p ra v ila , odnosno svih
o te ţ a v a ju ć ih i o la k š a v a ju ć ih o k o ln os ti, k o d o d mje ra v a n ja o v e k az n e tre b a da uz me u obz ir i imo v n o s ta n je u ĉ in io c a . U to m p o g l e d u se i sti ĉe d a j e
p o tre b n o vo d i ti ra ĉu n a o vi si n i nj e g o ve pl a te , n j e g o vim d ru g im p ri m an j im a , njegovoj imovini i n j e g o vim p o ro d i ĉn im o b a ve za m a .

UB L AŢAV ANJ E K AZNE (Ĉlan 50 KZ FBiH)
S u d m o ţe u ĉi n i o cu o dm j e ri ti ka zn u i sp o d g ra n i ce p ro p i sa n e za ko n o m il i i zre ći
b l a ţu vrs tu ka zn e :
a ) ka d za ko n p ro p i su j e d a se u ĉi n i te l j m o ţe b l a ţe ka zn i ti ;
b ) i ka d su d u tvrd i d a p o s to j e n a ro ĉi to o l a kša va j u će o ko l n o sti ko j e u ka zu j u d a se i
u b l a ţe n o m ka zn o m m o ţe p o sti ći svrh a ka ţn j a va n j a .

Redovno s u d s k o o d mje ra v a n je k a z n e z n a ĉ i d a s u d o d mje ra v a k a zn u
u g ra n ic a ma p ro p is a n im z a u ĉ in je n o k riv iĉ n o d je lo (gra nice koju je
za ko no d a va c i ma o u vi d u p ro p i s uj ući ka zn u za to d je lo ).
Kao izuz etak od navedenog pravila, u b la ţ a v a n je k az n e p red s ta v lja odmjeravanje kaz ne ispod donje granice propisane z a to djelo ili iz ricanje
b la ţ e v rs te k a z n e .
Dakle, u b la ţ a v a n je k a zn e mo ţ e b iti:

a) u b la ţ a v an je p o mje ri - postoji kada je sud u okviru iste vrste kazne izrekao kaznu ispod donje granice propisane u zakonu za to djelo tj. ispod posebnog zakonskog mimimuma.
b) u b la ţ a v an je p o v rs ti - postoji kada je sud umjesto propisane izrekao blaţu
vrstu ka zne (npr. u m j e sto ka zn e za tvo ra i zre ka o n o vĉa n u ka zn u ka o b l a ţu ).

U b la ţ av a n je k az n e p o n a š e m z a ko n u je u v ije k fa k u lta tiv n o , s obz irom da z akon n i u je d n o m s lu ĉ a ju n e o b a v e z u je s u d d a to u ĉ in i.
U b la ţ av a n je mo ţ e b iti z akonsko i sudsko:

a) z a k on s k o ub la ţ a v an je p o s to ji u s lu ĉ a ju k a d z a k o n p rop is u je d a s e
u ĉ in ila c mo ţ e b la ţ e k az n iti. (n pr. sl u ĉa j e vi p re ko ra ĉe n j a granica nu ţn e
odbrane i kra j n j e nu ţd e , b i tn o sm an j e n j e u ra ĉu nl ji vo sti , p ra vn e za b l u d e ,
p o ku ša j a , p om a g a n ja ) P o s to ji mo g u ć n o s t ub la ţ av a n ja i k a d a je ko d
p o je d in ih k riv iĉ n ih d je la p ro p is a n a ta k v a mo g u ć n o s t , (npr. ko d kri vi ĉn o g
d j e l a o tmi ce , za ko n d o zvo l j a va u b l a ţa va n j e ka zn e , a ko j e i zvrši l a c dobrovoljno pustio otetu osobu na slobodu prije nego je ostvaren njegov prvobitni cilj).
b) s u d s k o u b laţ a v an je postoji onda kad sud utvrdi da postoje osobito
o la k š a v a ju ć e o k o ln o s ti k o je u k azu ju d a se i s a ub la ţ en o m k az no m moţ e
p o s tić i s v rh a k a ţ n ja v a n ja . Ovd j e za ko n su d u d a j e o vl a šte n j e d a n a o sn o vu
u ku p n e o cj e n e svi h o kol n o sti p o d ko j im a j e d je l o u ĉi n j e no o cij e n i da li će


ko ri sti ti m o g u ćn o st u b l a ţa va n j a . U o v o m s lu ĉ a ju , s u d je d u ţ a n d a u
p re s u d i k o n k re tn o n a v e d e ko je je to o s o b ito o la k š a v a ju ć e okolnosti
utvrdio. U p ra ksi su d , n a j ĉe šće , ĉi ta v n i z o l a kša va j u ći h o ko ln o sti , u n j i h o voj
cj e l o ku p n o sti , ci je n i i p ri h va ta ka o j e d n u o so b i to o l a kša vaj u ću o ko l n o st.

GR AN IC E U B L AŢAV AN J A K A ZN E (Č la n 5 1 . K Z F B i H)

K a d p o s to je u s lo v i z a u b laţ a v an je k a z ne , s u d ć e u b la ţ iti k a z nu u ovim granicama:
1) ako je za kriv. djelo kao najmanja mjera kazne propisana kazna zatvora od 10
i l i vi še , ka zn a se m o ţe u b l a ţi ti d o 5 g o d i n a za tvo ra ;
2) ako je za kriv. djelo kao najmanja mjera kazne propisana kazna zatvora od 3
i l i vi še g o di n a , ka zn a se m o ţe u b l a ţi ti d o 1 g o d i n e za tvo ra ;
3) ako je za kriv. djelo kao najmanja mjera kazne propisana kazna zatvora od 2
g o d i n e , ka zn a se m o ţe u b l a ţi ti d o 6 m j e se ci za tvo ra ;
4) ako je za kriv. djelo kao najmanja mjera kazne propisana kazna zatvora od 1 go d i n e , ka zn a se m o ţe u b l a ţi ti d o 3 m j e se ca za tvo ra ;
5) a ko j e za kri vi ĉn o d j el o p ro p i sa na ka zn a za tvo ra o d n a j vi še 1 g o di n e , ka zn a
se m o ţe u b l a ţi ti d o 3 0 d a n a za tvo ra ;
6) ako je za kriv. djelo propisana kazna zatvora bez na znake najmanje mjere, umjesto kazne zatvo ra m o ţe se i zre ći n o vĉa n a ka zn a ;
7) a ko j e za kri v. d j e l o p ro p i sa n a n o vĉa n a ka zn a s n a zn a ko m n a j m a n j e m j e re ,
ka zn a se m o ţe u b l a ţi ti d o p e t d n e vn i h i zn o sa , a a ko se i zri ĉe u o d re Ċ e n o m iznosu do 150 KM.

P ri o d lu ĉ iv a n ju k o lik o ć e k az n u u b la ţ iti, s u d ć e p o s eb n o uz e ti u o bz ir
n a jma n ju i n a jv e ć u mje ru k a z n e p ro p is a n e z a to k riv iĉ n o d je lo .

OSLOBAĐANJE OD KAZNE (Ĉlan 52. KZ FBiH)
(1 ) S u d m o ţe o sl o b o d i ti ka zn e u ĉi n i te l j a kri vi ĉn o g d j e l a ka d to za ko n i zri ĉi to propisuje.
(2 ) K a d j e su d o vl a šte n u ĉin i te lj a kri vi ĉn o g dj e l a o sl ob o d i ti ka zn e , m o ţe m u
ka zn u u b l a ţi ti b e z o g ra n i ĉe n j a p ro pi sa n i h za u b l a ţa va n j e ka zn e u ĉl an u 5 0 .
(U b l a ţa va n j e ka zn e ) o vo g za ko n a .

Os lo b a Ċ a n je o d k az n e je p o se b a n in s titu t k riv iĉ n o g materijalnog
p ra v a i p re d s ta v l ja z a k o n s k o o v la š te n je z a oslobaĊ a n je iz v rš io c a d je la o d
kaz ne. U za ko n u se o vo o vla šte n je i zra ţa va s li je d e ći m ri je či ma „S ud mo ţe
i zvrši o ca o slo b o d i ti o d ka zne “ .
Institut "os lo b a Ċ a n ja o d k azn e " se moţ e p rimje n it i s a mo k a d to
z a k on iz riĉ ito p re d v iĊ a .
P o v a ţ e ć e m z a k o n u o s lo b a Ċa n je o d k a z n e je fa k u lta tiv n o .
F a k u lta tiv n o o s lo b a Ċ a n je o d k a z n e p o s to ji u s li je d e ć im s lu ĉ a je v ima :

1) ko d p re ko ra ĉe n j a granica n u ţn e o d b ra n e , u sl j ed j a ke ra zd ra ţe n o sti i l i stra h a izazvanog napadom,


2) ko d p re ko ra ĉe n j a granica kra j n je n u ţd e , ali samo p o d o so b i to ol a kša vaj u ćim okolnostima,
3) u sl u ĉa j u p ra vn e za b l u d e ,
4) u sl u ĉa j u n e p o d o b n o g p o ku šaj a ,
5) u sl u ĉa j u sp ri j e ĉa va n j a slu ţb e n o g l i ca u vrše n j u sl u ţb e n e ra d n j e u si tu a ci ji
ka d a j e i zvrši l a c i za zva n n e za ko n i ti m i l i g ru b im p o n a ša nj e sl u ţb e n o g l i ca ,
6) kod i zb j e g a va n j a i zd r ţa va n j a (d j e te ta , b ra ĉn o g d ru g a i sl .), ka d a j e u ĉi n il a c
ispunio obavezu prije izricanja prvostepene presude i sl.

K a d p o s to ji mo g u ć n o s t o s lo b a Ċ a n ja o d k azn e , k a zn a s e moţ e
n e o g ra n iĉ e n o u b laţ a v a ti.
Postoji i poseb n i s lu ĉ a j o s lo b a Ċ a n ja o d k azn e z a k riv iĉ n a d je la
u ĉ in je n a iz n e h a ta . T o ć e b iti u s lu ĉ a ju iz v rš e n ja d je la iz n eh a ta , kada
p o s lje d ic e to g d je la ta k o te š k o p o g a Ċ a ju u ĉ in io c a d a iz ric a n je k a zn e
o ĉ ig le d n o n e b i o d go v a ra lo s v rs i k aţ n ja v a n ja . (npr. to će , n a j ĉe šće, b i ti sl u ĉaj
ko d sa o b ra ća j n i h n e zg o d a u ko j i m a stra d a ĉl a n p o ro d i ce i li ĉi ta va p o ro d i ca
u ĉi n i o ca .)

PRISTANAK POVRIJEĐENOG

P ris ta n a k p o v rije Ċ e n o g u p ra v ilu n e is k lju ĉ u je p o s to ja n je k r iv iĉ n o g
d je la , a li mo ţ e u tic a ti n a o d m jeravanje kaz ne, npr. n e m o ţe se e sku lp i ra ti
u ĉi n il a c ko j e m je o šte će n i re ka o d a g a u b o d e n o ţe m .
Ov o je z n a ĉ a jn o k o d p o v re d a n a s ta lih n a s p o rts k im ta k miĉ e n jima .
S p o rtske d i sci p li n e su d ru štve n o ko ri sne te i sklj u ĉu j u p ro ti vp ra vn o st i p o sto j a nj e
kri vi ĉn o g d j el a . P r o ti vp ra vn o st će b i ti i skl j u ĉe n a p od u sl o vom d a je d o
p o vre Ċ i va n j a do šl o p o d o ko l n o stim a o d rţa va n j a sp o rtski h ta kmi ĉe n ja u skl a du sa pravilima sportske discipline. U k o lik o je d o p o v re d e d o š lo g ru b im
odstupanjem od tih p ra v i la , p o s to ja lo b i k riv iĉ n o d je lo . U praksi je rije tko.

STICAJ KRIVIĈNIH DJELA (Ĉ l a n 5 4 . K Z F B iH )
(1 ) A ko j e u ĉi n i te l j j ed n o m ra d nj o m il i s vi še ra d n ji u ĉi ni o vi še kri vi ĉni h d j el a za
ko j a m u se i sto vre m e n o su d i , su d će n a j p ri j e u tvrd i ti ka zn e za sva ko o d ti h
kri vi ĉn i h d j el a , p a će za sva kri vi ĉn a dj e l a i zre ći j e di n stve n u ka zn u za tvo ra , ka zn u
d u g o tra j n o g za tvo ra i l i j e d i n stve n u n o vĉa n u ka zn u .
(2 ) Je d i n stve n u ka zn u su d će i zre ći p o o vi m p ra vi l im a :
a) ako je za neko od kriv. djela u stjecaju sud utvrdio kaznu dugotrajnog zatvora,
i zre ći će sa m o tu kaznu ;
b) a ko j e za kri vi ĉn a d j e l a u stj e ca j u su d u tvrd i o ka zn e za tvo ra , j e d i n stve n a
ka zn a za tvo ra m o ra b i ti ve ća o d sva ke p o j e d i n e u tvrĊ e n e ka zn e , a l i n e sm i j e
d o sti g n u ti zb i r u tvrĊ e n i h ka zn i n i ti p ri j e ći 2 0 g o d i n a ;
c) a ko su za sva kri vi ĉn a d j el a u stj e ca j u propisane kazne zatvora do 3 godine,
j e d i n stve n a ka zn a za tvo ra n e m o ţe b i ti ve ća o d 8 g o d i n a ;
d) a ko j e za k ri vi ĉn a d j e l a u stj e ca j u su d u tvrd i o sa m o n o vĉa n e ka zn e ,
j e d i n stve n a ka zn a mo ra b i ti ve ća o d sva ke p o j e di n e u tvrĊ e n e n o vĉan e ka zn e , ali ne smije dosti g n u ti zb i r u tvrĊ e n i h n o vĉa n i h ka zn i .


(3 ) A ko j e za n e ka kri vi ĉn a dj e l a u stj e ca j u sud u tvrd i o ka zn e za tvo ra , a za d ru g a
kri vi ĉn a dj e l a u stj e caj u n o vĉa n e ka zn e , i zre ći će j e d i n stve n u ka zn u za tvo ra i
j e d i n stve n u n o vĉa n u ka zn u p o o d re d b a m a sta va 2 . ta ĉ .o d b ) d o d ) o vo g ĉl a n a .
(4 ) S p o re d n u ka zn u su d će i zre ći a ko j e u tvrĊ e n a m a ka r za j e d n o kri vi ĉn o dj e l o u
stj e ca j u , a a ko j e u tv rd i o vi še n o vĉa n i h ka zn i i zre ći će j e d i n stve n u n o vĉa n u ka zn u
p o o d re d b i sta va 2 . ta ĉke d ) o vo g ĉl a n a .
(5 ) A ko j e su d za kri vi ĉn a d j e l a u stjecaju utvrdio kazne zatvo ra i kazne
m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra , i zre ći će j e d in stve n u ka zn u p o od re d b a m a sta va 2 . ta ĉ. b )
i c) o vo g ĉl a n a .

S tic a j k riv iĉ n ih d je la je in s titu t k riv iĉ n o g materijalnog prava i postoji
k a d a iz v rš ila c je d n o m ra d n jo m il i sa viš e n jih iz v rš i v iš e k riv iĉ n ih d je la z a
koja se istovremeno sudi.
Postoji idealn i i realn i sticaj:

 Id e a ln i s tic a j k r iv iĉ n ih d je la p o s to ji k a d a iz v rš ila c je d n o m ra d n jo m
o s tv a ri o b ilje ţ ja v iš e k riv iĉ n ih d je la . (npr. i zv rši l a c p u ca i z va tre n o g o ru ţj a i
istim hicem povrijedi dva lica)
 R e a ln i s tic a j k riv iĉ n ih d je la po s to ji k a d a iz v rš ila c s a v iš e ra d n ji iz v rš i
v iš e k riv iĉ n ih d je la . (npr. jednom licu nanese tjelesnu povredu, a zatim
u kra d e tu Ċ u p o kre tn u stva r )

Sticaj, ta k o Ċ e r, mo ţ e b iti h o mo g e n i i h e te ro g e ni:
a) Homogeni sticaj k ri vi ĉn i h d j el a p o sto j i u sl u ĉa j u ka d a su i zvrše n a d j e l a istovrsna. (n pr. i zvrši la c sa vi še ra d nji p o vri je d i vi še li ca )
b) Heterogeni sticaj kri vi ĉn i h d j e l a p o sto j i ka d a su i zvrše n a ra zl i ĉi ta kri vi ĉn a
djela. (npr. krvni delikt i dje lo pro tiv imovi ne)

K o d iz ric a n ja k az n e z a k riv iĉ n a d je la iz v rš e n a u s tic a ju , s u d po s tu p a
n a n a ĉ in d a p rv o z a sv a k o p o je d in o k riv iĉ n o d je lo u tv rĊ u je k az n u u granicama propisanim z akonom z a to konkretno djelo , a z a tim iz riĉ e jedinstvenu kaz nu po pravilima koja su u tv rĊ e n a u z a k o n u . Ovako iz re ĉ en a kaz na u s e b i z a p ra v o s a d rţ i s v e p re th o d n o u tv rĊ e n e p o je d in a ĉ n e k a z ne .

U z a k on u s u u tv rĊ e n a p ra v ila p o k o ji ma s e iz riĉ e je d in s tv e n a k a z n a :

1. ako je sud z a neko od kriviĉ n ih d je la iz v rš e n ih u s tic a ju u tv rd io
p o je d in a ĉ n u kaznu dugotrajnog zatvora, a z a ostala djela kaz ne z atvora
u ra z liĉ ito m t ra ja n ju , iz re ć i ć e s e je d in s tv e n a k a z n a k o ja o d g o v a ra
p re th o d n o u tv rĊ e no j k az n i d ug o tra jn o g z a tv o ra . To je tzv. prin cip
a ps o rp c ije tj . te ţa k a zn a a ps o rb u je manju. Me Ď uti m, za ko n ni je propisao
p ra vi la za i zri ca n je je d i ns t ve ne ka zne u sl uča j u d a su za vi še d je la ut vrĎ e ne
p o je d i na čne ka zne d ug o t ra j no g za t vo ra . U ne d o s ta tk u ta k ve o d re d b e , s ud
i zri če je d i nst ve n u ka zn u ko ja o d g o va ra na jte ţo j o d u t vrĎ e ni h ka zni
dugotra jnog za tvora, a uko liko su ka zne d ug o tra j no g za t vo ra i d e nti č ne , o nd a bilo koju od njih.


2. a k o je s u d z a v iš e k riv iĉ n ih d je la iz v rš e n ih u s tic a ju u tv rd io v iš e
p o je d in a ĉ n ih k a z n i za tv o ra , je d in s tv e n a k a z n a mo ra b iti v e ć a o d s v a k e
p o je d in a ĉ n e , a li n e s mije d o s tić i n jih o v z b ir, n iti p re ć i 2 0 g o d in a („o pš ti maksimum“). To je tzv. prin cip aspera cije.
3. a k o s u z a s v a k riv iĉ n a d je la u s t ica ju propisane kaz ne z atvora do 3
g o d in e , je d in s tv e n a k a z n a z a tv o ra n e moţ e b iti v e ć a o d 8 g o d in a .
4. a k o je z a n ek a k riv iĉ n a d je la u s t icaju sud utvrdio kaz ne zatvora, a z a
d ru g a k riv iĉ n a d je la u s t ic a ju n o v ĉ a n e k az n e , iz re ć i ć e je d in s tv e n u
k a z nu z a tv o ra i je d in s tv e n u n o v ĉ a n u k a zn u .
5. a ko j e za kri vi ĉn a d j e l a u st ica j u su d u tvrd i o sam o n o vĉa n e ka zn e ,
j e d i n stve n a ka zn a mo ra b i ti ve ća o d sva ke p o j e di n e u tvrĊ e n e n o vĉan e ka zn e ,
a l i n e sm ij e d o sti g n u ti zb i r u tvrĊ e n i h n o vĉa n i h ka zn i .
6. sp o re d n u ka zn u su d će i zre ći a ko j e u tvrĊ e n a m a ka r za j e d n o kri vi ĉn o d j el o u stica j u , a a ko j e u tvrd i o vi še n o vĉa ni h ka zn i kao sporedne kazne, i zre ći će
j e d i n stve n u n o vĉa n u ka zn u .
7. ako je su d za kri vi ĉn a d j el a u sticaju utvrdio kazne zatvora i kazne
m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra , i zre ći će j e d in stve n u ka zn u p o p re th o d n im p ra vil im a
(ta ĉ. 2. i 3.).

PRODUŢENO KRIVIĈNO DJELO (Ĉ l a n 5 5 . K Z F B i H )
(1 ) Od re d b e o vo g za ko n a o stj e caj u kri vi ĉn i h d j el a n e će se p rim i je n i ti ka d u ĉi n i te lj
u ĉi n i p ro d u ţe n o kri vi ĉn o d j e l o .
(2 ) P ro d u ţe n o kri vi ĉn o d j e l o j e u ĉi n j e n o ka d j e u ĉi ni te l j s n a m je ro m u ĉi ni o vi še istih ili istovrsnih krivi ĉni h dj e la koj a , s o b zi ro m n a na ĉi n u ĉi nj e n j a , n j ih o vu vremensku povezanost i druge s tvarne o ko l n o sti ko j e i h p o ve zu j u ĉi n e jedinstvenu cjelinu.
(3 ) K a d se ra d i o p ro d u ţe n o m kri vi ĉn om d j el u i sti h za ko n ski h o bi lj e ţj a , su d će
i za b ra ti vrstu i m j e ru ka zn e ko j a j e p ro pi sa n a za to kri vi ĉn o d j el o . A ko se ra di o
i sto vrsn i m kri vi ĉni m dj e li m a su d će i zabrati vrstu i mjeru kazne koja je propisana
za n a j te ţe o d ti h d j e l a .

P ro du ţe n o k r iv i ĉn o dje lo je o b lik pr iv i dn o g re a ln o g s t i ca ja .
P ro d uţ e n o k riv iĉ n o d je lo je k riv iĉ n o p ra v n a k o n s tru k c ija k o ja p o s to ji
k a d a je u ĉ in ila c u v re me n s k o m k on tin u ite tu s u miš lja j e m u ĉ in io v iš e is t ih ili
is to ro d n ih k riv iĉ n ih d je la k o ja s u , z bog n a ĉ in a iz v rš e n ja , v re me n s k e povez anosti i drugih okolnosti, povez ana u je d n u k riv iĉ n o p ra v n u c je lin u , pa se k riv iĉ n o p ra v n o k v a li fik u ju k a o je d n o k riv iĉ n o d je lo .
Za postojanje i primjenu ove konstrukcije z akon z ahtijeva nekoliko uslova koji se pojavljuju kao k o n s titu tiv n i e le me n t i p ro d u ţ e no g k riv iĉ n o g djela:
1. d a j e u ĉi n i l a c s u mi šlj a j em u ĉi ni o vi še i sti h i li i sto vrsn i h kri vi ĉn i h dj e l a .
2. da postoji vre m e n ski ko n ti n u i te t i li me Ċ u so b n a vre me n ska povezanost
svi h u ĉi n j e ni h d j el a .
3. kri vi ĉn a d je l a koj a u la ze u sa sta v p ro d u ţe n o g kri vi ĉn o g d j e la tre b a d a su
vrše n a n a i sti i l i p ri b l i ţn o sl i ĉa n n a ĉi n .
4. ko d o d re Ċ e n i h kri vi ĉn i h di j el a n u ţn o j e i p o sto j a nj e i tzv. va ri j a b i l ni h faktora:




1) Iz v rš e n je v iš e is t ih i li is to v rs n ih k riv iĉ n ih d je la

T o z n a ĉ i d a u s a s ta v p ro d uţ e no g k riv iĉ n o g d je la mo g u d a u Ċ u k ak o
is ta k riv iĉ n a d je la ta k o i ra z liĉ iti v id o v i il i o b lic i je d n o g k riv iĉ n o g d je la . Djela su ista onda kada se radi o djelima iz istog zakonskog opisa, odn. obilje ţ ja , (npr. vi še p ro n e vj e ra , p re va ra , kra Ċ a i sl . ) O is to v rs n im k riv iĉ n im d je lima
u g la v n o m s e ra d i k a d a je u ĉ in ila c iz v rš io je d n o k riv . d je lo u n je g o v im
ra z liĉ itim v id o v ima i li o b l ic ima : o s n o v n o m /kvalifikovanom/privilegovanom.
(npr. o b i ĉn a kra Ċ a , si tn a kra Ċ e i te ška kra Ċ a ) To mo g u b i ti s vrše na i p o k uša na
kri vi čna d je la ka o i ka ţnji ve p ri p re mne ra d nje i sto g kri vi č no g djela. Za postojanje
istovrsnosti k riv iĉ n o g d je la n i je d o v o ljn o d a d je la p o tiĉ u iz is te z a k o ns k e
g ru p e o d n . d a s u u p ra v lje n a p ro tiv is to g z a š ti ć e n o g d ob ra , pa tako nema istovrsnosti odnosno p ro d u ţe n o g kri vi ĉn o g dj e l a a ko j e u ĉin i la c u ĉin i o dj e lo u ta j e ,
p re va re , kra Ċ e i sl . P ro d u ţ e n o k riv iĉ n o d je lo n ije mo g u ć e n i k o d o n ih d je la
k o d k o jih je z bo g n jih o v e p riro d e o va k o n s tru k c ija is k lju ĉ e n a (ubistva,
si l o va nj a il i ra zb o j n i štva ko j a se ĉi n e p re m a ra zl i ĉi ti m l i cim a - eventualno bi se
m o g l o g o vo ri ti o p ro d u ţe n o m kri vi ĉn om dj e l u u ko li ko bi se n a ve de n a kri vi ĉn a
d j e l a /si l o va nj e , ra zb o j n i štvo , tj . d j e l a p ro ti v ţi vo ta i ti j e l a / ĉinila prema istoj osobi)
2) Vreme n s k i k o n tin u ite t i li me Ċ u s o b n a v re me n s k a p o v ez a n o s t
s v ih u ĉ in je n ih d je la

K a d a ć e o v a j u s lo v b iti is p u n je n fa k tiĉ k o je p ita n je . Vreme nski interval
i zme Ď u uči nje ni h d je la ni je mo g uće u na p ri je d o d re d i ti je r to za vi si o d p ri ro d e d je la
i na či na i uslo va n ji ho vo g vrše nja . Ne z ahtijeva se da su radnje us lijed ile jedna
iz a d ru g e , a li is to ta k o n e mo ţ e s e ra d it i o p re v e l ik im ra z ma c ima k o j i b i
u k a z iv a li d a je u ĉ in i la c p re k in u o ĉ in je n je d je la . Ti ra zmaci nekada mogu biti i
d u ţi a ko j e vrše n j e d j e la ve za n o za u sl o v e ko j i p o sto j e sa m o u od re Ċ e n im vremenskim intervalima npr. ko d p o re ske u taj e , j e r j e rij e ĉ o d j el u koj e se m o ţe
u ĉi n i ti sam o n e ko li ko p u ta i l i ĉa k sam o j e d n om u to ku g o d i n e (što zavisi od poreskih propisa).

3) Kriv iĉ n a d je la k o ja u laz e u s a s ta v p ro d uţ en o g k riv iĉ n o g d je la tre b a
d a s u v rš e n a n a is t i i li p rib l iţ n o s liĉ a n n a ĉ in .

K o n stru kci j a p ro d u ţe n o g kri vi ĉn o g dj e l a n e će p o sto j a ti a ko su n e ka d j el a
i zvrše n a ĉi n j e n j e m , a d ru g a n e ĉi n j e nj e m .

4) Ko d o d re Ċ e n ih k riv iĉ n ih d je la n u ţ n o je p o s to ja n je i tz v. varijabilnih fak tora.

P ris u s tv o o v ih e le me n a ta z a p o s to ja n je p ro d uţ en o g k riv iĉ n o g d je la nije uvijek n e o p h o d n o , a li a k o p o s to je i o v i d o pu n s k i p o v ezu ju ć i e le me n ti,
tim p ri je ć e p o s to ja ti o v a k o n s tru k c ija . (n pr. pros torna povezanos t djela
odnosno dobara prema kojim a su d j e l a vrše n a - n p r. k ra Ċ e su v rše n e i z
a u to m o b il a n a i sto m p a rki ra li štu , iz kuća u istom naselju, ili obijanjem kioska u istom dijelu grada, isti krajnji cilj izvršenja djela, korišćenje iste prilike, itd.)


Me Ċ u tim, n e k i o d o v ih e le me n a ta n e k a d a mo ra j u postojati da bi se
mo g la p rimije n iti k o n s tru k c ija p ro d u ţ e n og k riv iĉ n o g d je la . Tako npr. isti
i d e n ti te t o šte će n o g m o ra p o sto j a ti ko d svi h kri vi ĉn i h d j e l a p ro ti v l i ĉn i h d o b a ra ,
d o k ko d d ru g i h o n n i j e o b a ve za n , p a će o va ko n st ru kci j a p o sto j a ti a ko su d j e l om
kra Ċ e , p re va re i td . o šte će n a ra zl i ĉi ta fi zi ĉka i l i p ra vn a li ca ( npr. u ĉi n i l a c koj i j e
n a ru ĉi o ro b u od vi še p re d u ze ća ko j u n ij e na mj e ra va o pl a ti ti , il i u ĉi ni l a c ko ji j e
i zvrši o p ro va l u u ra d n j e ko j e p ri p a d a j u ra zl i ĉi ti m l i cim a , i sl .).

Za subjektivnu stran u k o n s tru k c ije p ro d u ţ e n o g k riv iĉ n o g d je la
re le v a n ta n je s a mo u miš l ja j , ili tz v . je d in s tv e n i u m iš lja j.
Za p ro d u ţ e n o k riv iĉ n o d je lo s e iz riĉ e k a z n a k a o z a je d n o d je lo , i to:
 ka d a p ro d u ţe n o kri vi ĉn o d j e l o ĉi n e i sta o d n o sn o kri vi ĉn a dj e l a i sti h za ko n ski h obilj e ţj a , ka zn a se i zri ĉe n a o sn o vu p r opisane kazne za jedno od tih djela,
 a ko se ra d i o i sto vrsn i m kri vi ĉn im d j el im a , su d će i za b ra ti v rstu i m j e ru ka zn e
za n a j te ţe o d ti h d j e l a .

U p ra k tiĉ n o m s mis lu , k o d p ro duţ e n o g k riv iĉ n o g d je la , s v e
p o je d in a ĉ n e k riv iĉ n opravne radnje gube svoju pravnu samostalnost i uklapaju se u jedinstvenu kriminalnu djelatnost kao njeni sastavni djelovi.
Tako nastala nova jedinstvena pravna cjelina pravno se kvalifikuje po
n a jte ţ o j ra d n ji i p o n jo j iz riĉ e je d n a k a z n a .
Npr. o su m n j i ĉe n i j e u ĉi ni o p ro d u ţe n o kri vi ĉn o dj e l o si tn e kra Ċ e , o b i ĉn e
kra Ċ e i te ške k ra Ċ e u o d re Ċ e n o m vre m e n sko m i n te rva l u i za sve te ra d n j e su d i se
i sto vre m e n o . Ovd j e su i sp u n j e ni svi u sl o vi za p o sto j a n j e p ro d u ţe n o g kri vi ĉn o g
djela. S ve o ve p oj e d i n a ĉne r a d n j e m o ra ju b i ti sa d rţa n e u o p tu ţn i ci i p re su d i ,
m e Ċ u tim , o n e će se p ra vn o kva l i fi ko va ti ka o j e dn o kri vi ĉn o dj e l o te ške kra Ċ e i za
to d j e l o će se i zre ći j e d n a ka zn a . N a o va j n a ĉi n ra d n j e koj e p re d sta vl j aj u kri vi ĉn o
djelo kra Ċ e i si tn e kra Ċ e u kl o pl j e n e su u krivi ĉn o d j el o te ške kra Ċ e i ti m e su izgubile svoju pravnu samostalnost.
K o d k riv iĉ n ih d je la k o ja s u u s mje re n a p ro tiv n e k o g liĉ n o g d o b ra
ĉ o v je k a , n p r. ţ iv o t, tje le s n i in te g r ite t , d o s to ja n s tv o l iĉ n o s ti i s l . n e mo ţ e s e
ra d iti o p ro d u ţ e n o m d je lu , v e ć o s tic a ju k riv iĉ n ih d je la iz ra z lo g a š to s v a k a
fiz iĉ k a o s o b a u ţ iv a s a mo s ta ln u i p o tp u n u k riv iĉ n o p ra v n u z a š titu .
(npr. a ko u ĉi ni l a c u o d re Ċ . vrem e n skom i n te rva l u d va il i vi še p u ta tj e le sn o
p o vri j e d i i sto l i ce , ra d i će se o p ro d u ţe n o m kri vi ĉn o m djelu, m eĊ u ti m , a ko su
p o vri j e Ċ e n a ra zl i ĉi ta l i ca , ra d i će se o sti ca j u kri vi ĉn i h djela).
K o d p ro d uţ e n ih k riv iĉ n ih d je la z as ta rje lo s t k riv iĉ n o g g o n je n ja
nastupa iz v rš e n je m p o s lje d n je ra d n je k o ja u la z i u s a s ta v p rod uţ e n og d je la .
U s lu ĉ a ju d a s e n a ko n p re s uĊ e n ja o tk riju n o v e ra d n je , p o s to ja la b i
mo g u ć n o s t p o n av lja n ja k riv iĉ n o g p o s tu p k a . A ko se p a k u to k u s uĎ e nja ut vrd i
d a ne ke ra d n je i z sa sta va p ro d u ţe no g d je la ni su d o ka za ne , o ne će se jednos ta vno ispus titi iz opisa. Dakle, neće se donositi za te radnje oslobaĎajuća presuda kao u slučaju sticaja.

ODMJERAVANJE KAZNE OSUĐENOM LICU (Ĉ l a n 5 6 . K Z F B i H )
(1 ) A ko se o su Ċ e n oj o so b i su d i za kri vi ĉn o d j el o u ĉi n j e no p rij e n e go što j e
za p o ĉe l a i zd r ţa va n j e ka zn e p o ra n i j o j o su d i , i li za k ri vi ĉn o d j e l o u ĉi nj e n o za


vrij e m e i zd rţa va n j a ka zn e za tvo ra , ka zn e d u g o tra j n o g za tvo ra i l i ka zn e
m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra , su d će i zre ći j e d i n stve n u ka zn u za sva kri vi ĉn a d j e l a
p ri m j en o m o d re d a b a ĉl . 5 3 . (S tj e ca j kri v. d j e l a ) o vo g za ko n a u zi m a j u ći ra n ij e
i zre ĉe n u ka zn u ka o ve ć u tvrĊ e n u . K a zn a i l i d i o ka zn e ko j u j e o su Ċ e n i i zd rţa o
u ra ĉu n a t će se u i zre ĉe n u ka zn u za tvo ra i l i ka zn u d u g o t ra j n o g za tvo ra .
(2 ) Z a kri vi ĉn o d je l o u ĉi n j en o za vri j e m e i zd rţa va n j a ka zn e za tvo ra , ka zn e
d u g o tra j n o g za tvo ra i l i ka zn e ma l ol j e tn i ĉko g za tvo ra su d će u ĉi ni te l j u i zre ći ka zn u
n e o vi sn o o d ra n ij e i zre ĉe n e ka zn e a ko se p ri mj e n om o d re d a ba ĉla n a 5 3 . o vo g
za ko n a n e b i m o g l a o stva ri ti svrh a ka ţn j a va n j a , s o b zi ro m n a t ra j a n j e
n e i zd r ţa n o g d i j e l a ra n i j e i zre ĉe n e ka zn e .
(3 ) P re m a o su Ċ e n o m ko ji za vri j e m e i zd rţa va n j a ka zne za tvora, kazne
d u g o tra j n o g za tvo ra i l i ka zn e m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra u ĉi n i kri vi ĉn o d j e l o za ko j e
za ko n p ro p i su j e n o vĉa n u ka zn u i l i ka zn u za tvo ra d o j e d n e g o d i n e , p ri m ij e n i t će se disciplinska mjera.
Ak o s e s u d i z a k riv iĉ n o d je lo k o je je u ĉ in je n o p rije z a p o ĉ in ja n ja
iz d rţ a v a n ja k a zn e p o ra n ijo j o s u d i, i li z a d je lo u ĉ in je n o z a v rije me
iz d rţ a v a n ja k az n e , iz re ć i ć e s e je d in s tv e n a k az n a p o p ra v ilima o iz ricanju
k a z n i za d je la iz v rš e n a u sticaju. P ri tom e će se u n o vu j ed i n stve n u ka zn u
u ra ĉu n a ti vri j e m e p ro ve d e n o u p ri tvo ru i d i o i zd r ţa n e ka zn e p o ra n i j o j p re su d i .
Iz u z e tno , a k o s e ra d i o k riv iĉ n o m d je lu u ĉ in je n o m z a v rije me
iz d rţ a v a n ja k az ne , n e ć e s e p o s tu p iti k a o u s lu ĉ a ju s tic a ja , ako se primjenom pravila o iz ricanju kaz ni z a djela iz v rš e n a u sticaju ne bi mogla
ostvariti s v rh a k a ţ n ja v a n ja , s o bz iro m n a tra ja n je n e iz d rţa n o g d ije la ra n ije
iz re ĉ e n e k az ne . U to m s lu ĉ a ju iz re ć i ć e s e k azn a z a n o vo d je lo n e o v is n o od
ra n ije iz re ĉ e n e k a z n e (npr. l i ce ko j e j e o su Ċe n o zb o g u b i stva n a 1 5 g o d . za tvo ra, u 13 godini i zd r ţa va n j a ka zn e se p o sva Ċ a u za tvo ru i u bi j e ĉo vj e ka , onda se neovisno od ranije i zre ĉe n e ka zn e d o su Ċ u j e n o va ka zn a za tvo ra )
P re ma o s u Ċ e n o m k o ji z a v rije me iz d rţ a v an ja k a z ne z a tv o ra u ĉ in i kriviĉ n o djelo z a koje z akon propisuje n o v ĉ a nu k az nu ili k a z n u z a tv o ra d o 1
godine p rimije n it ć e s e d is c ip lin s k a m je ra .

URAĈUNAVANJE PRITVORA I RANIJE KAZNE (Ĉ l a n 5 7 . K Z F B i H )
(1 ) V ri j e m e p ro ve d e n o u p ri tvo ru i sva ko l i še n j e sl o b o d e u ve zi sa kri vi ĉn i m
d j e l om , u ra ĉu n a va se u i zre ĉe n u ka zn u zatvora, ka znu dugotrajnog za tvora,
ka zn u m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra i l i n o vĉa n u ka zn u .
(2 ) K a zn a za tvo ra ko j u j e o su Ċ e ni k i zd rţa o i l i n o vĉa na ka zn a ko j u je o su Ċ e ni k
p l a ti o za p re krša j u ra ĉu n a va se u ka zn u i zre ĉe n u za kri vi ĉn o d j e l o ĉij a o b il j e ţj a
o b u h va ća j u i o b il j e ţj a p re krša j a .
(3 ) P ri sva ko m u ra ĉu n a va n j u i zj e d n a ĉa va se d a n p ri tvo ra , d a n l i še nj a sl o b o d e ,
d a n m a l ol j e tni ĉko g za tvo ra , d a n za tvo ra , d a n d u g o t ra j n o g za tvo ra i i zn o s o d 5 0 KM.
Vrijeme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo vrijeme liš e n ja
slobode u v e z i s a k riv iĉ n im d je lo m , u ra ĉ u n a v a s e u iz re ĉ e n u k a z n u , bez obz ira o kojoj se kazni radi. (npr. vri j e m e li še n j a sl o b o de i za d rţa va n j a , vri j e m e
p ro ve d e n o u p si hi j a tri j skoj u sta n o vi u koj u je u ĉi ni l a c u p u će n n a p sih i ja tri j sko
vj e šta ĉe n j e i u o p šte n a p re g l e dima u zd ravstvenim ustanovama i dr.)


U ra ĉ u n a v a n je s e je d in o n e o d n o s i n a d is c ip lin s k e k a z n e , jer se disciplinska djela po svojoj prirodi ne mogu izjednačiti sa krivičnim djelima i prekršajima.
P ra vi l o j e d a se svi vi d o vi li še n j a sl o b o d e i zj e d n a ĉa vaj u i u i zre ĉe n u ka zn u
se u ra ĉu n a va j u u j e d n a kom vre m en sko m tra j a nj u , a u o d n o su n a n o vĉa n u ka zn u
d a n l i še n j a slo b o d e se i zj e d n a ĉa va sa 5 0 K M .

U ra ĉ u n a v a n je p ritv o ra i k a z n e iz d rţ an e u in o z e ms tv u (Č la n 5 8 . ZK P F B i H)

P ri tvo r, l i še n j e sl o bo d e u to ku p o stu p ka i zru ĉe n j a i ka zn a ko j u j e u ĉi n i te lj
i zd r ţa o p o p re su d i i no ze m n o g su d a , u ra ĉu n a t će se u ka zn u ko j u i zre kn e d o m a ći
su d za i sto kri vi ĉn o d j e l o , a a ko ka zn e n i su i ste vrste u ra ĉu n a va n j e će se i zv rši ti
po ocjeni suda.

MJERE UPOZORENJA (Član 59. KZ FBiH)

Mjere upoz orenja su:

1. sudska opomena i
2. uslovna osuda.
Svrha mjera upoz orenja (Ĉ l a n 6 0 . K Z F B i H )

Svrha sudske opomene j e d a se kri vi ĉn o o d g o vo rn om u ĉi n i te lj u u p u ti
u p o zo re n j e ka d se ra d i o stva re n j a svrh e kri vi ĉn o p ra vni h sa n kci j a n e m o ra
p ri m ij e n i ti ka ţn j a va n j e i ka d o n o n ij e n u ţn o ra d i kri vi ĉn o p ra vn e za šti te .
Svrha uslovne osude j e d a se u ĉi n i tel j u kri vi ĉn o g d j el a u p u ti u p o zo re n j e u z
p ri j e tn j u ka zn o m ko j im se om o g u ća va o stva re n j e svrh e kri vi ĉn o p ra vni h sa n kcij a
i zri ca n j e m ka zn e b e z n j e zi n a i zvrše n j a , ka d i zvrše n j e kazne nije prijeko potrebno
ra d i kri vi ĉn o p ra vn e za šti te .

Sudska opomena (Ĉl a n 6 1 . K Z F B i H )
1 ) S u d ska o p om e n a m o ţe se i zre ći za kri vi ĉn a dj e la s p ro pi sa n o m ka zn o m
za tvo ra d o j e d n e g o d i n e i li n o vĉa n om ka zn o m ko j a su p o ĉi nj e n a p o d ta kvim
o l a kša va j u ći m o ko l n o stim a koj e i h ĉi n e n a ro ĉi to l a h ki m i ka d se , s o b zi ro m n a
sve o ko l n o sti ko je se ti ĉu u ĉi ni te l ja , p o se b n o n j e go va o d n o sa p rem a o šte će n i ku i
n a kn a d i šte te p ro u zro ko va n e kri vi ĉn i m d j el o m , ste kn u u sl o vi za p o sti g n u će svrh e
kri vi ĉn o p ra vn i h sa n kcij a b e z ka ţn j a vanja.
(2 ) S u d ska o p o m e n a m o ţe se i zre ći i za o d re Ċ e n o kri v. d j e l o s p ro p i sa n o m kaznom za tvora do 3 godine, pod uslovima propisanim zakonom i kad se steknu
o sta l i u sl o vi i z st. 1 . o vo g ĉl a n a .
(3 ) S u d ska o p om e n a m o ţe se i zre ći i za kri vi ĉn a d je l a p o ĉi nj e n a u stjecaju, ako
se za sva ko o d ti h d j e l a ste kn u u sl o vi i z st . 1 . i l i 2 . o vo g ĉl a n a .
(4 ) P ri o d l u ĉi van j u h o će l i i zre ći su d sku o p om e n u su d će , vo d e ći ra ĉu n a o svrsi
su d ske o p om e n e , p o se bn o u ze ti u o b zi r l i ĉn o st u ĉi n i te lj a , nj e g o v ra ni ji ţi vo t,
njegovo pon a ša n j e p o sli j e u ĉi nj e n o g kri vi ĉn o g d j el a , ste p e n kri vi ĉn e od g o vo rn o sti
i d ru g e o ko l n o sti p o d ko j i ma j e kri vi ĉn o d j el o u ĉi n j en o .


(5 ) S u d ska se o p om e n a ne mo ţe i zre ći vo j n im o so b am a za kri vi ĉn a d j el a p ro ti v
o ru ţa n i h sn a g a F e d e ra ci j e .
Sudska opomena je posebna k riv iĉ n a s a n k c ija ĉ ija je s v rh a d a s e
p re ma k riv iĉ n o o d g o v o rn o m iz v rš io c u n e p rimje n i k a z n a z a d je lo ma n je g
z n a ĉa ja , k a d a to n ije n uţn o ra d i k riv iĉ n o p ra v n e z a š tite i k a d a s e moţ e
o ĉ e k iv a ti d a ć e s a mo u p o z o re n je u tic a ti n a iz v rš io c a d a n e ĉ in i k riv . djela .
U čla n u 6 0 . K Z F B i H je p ro p i sa na svrha sudske opomene, a to je da se
k riv iĉ n o o d g o v o rn o m uĉ in ite lju u p u ti u p o z o re n je , kada se radi ostvarenja
s v rh e k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija n e mo ra p r im ije n it i k a ţ n ja v a n je i k a d a ono
n ije n u ţ n o ra d i k riv iĉ n o p ra v n e z a š ti te.
U čla n u 6 1 . KZ FBiH su propisani uslovi z a iz ricanje sudske opomene, gdje je z a iz ricanje sudske opomene potrebno istovremeno ispunjenje 2
grupe uslova.
1. P rv a g ru p a u s lo v a tiĉ e s e :

 Najprije, a p s tra k tn e te ţ in e u ĉ in je n o g k r iv iĉ n o g d je la iz ra ţ e n e k roz z a k on o m p ro p is a n u k az n u z a o d re Ċ e no k riv iĉ n o d je lo , p a je propisano da s e s u d s k a o p o me n a moţ e iz re ć i z a k riv iĉ n a d je la s
p ro p is a n o m k a zn o m z a tv o ra d o 1 go d in e ili n o v ĉ a n o m k a z n o m ( ovaj
u sl o v, s o b zi ro m n a o d re d b u sta va 2 . o vo g ĉl a n a n e m a a p so l u tn i ka ra kte r )
 Potom, k o n k re tn e te ţ in e u ĉ in je n o g d je la iz ra ţ en e k ro z o k o ln os ti
n je g o v a p o ĉ in je n ja , s te p e n k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti u ĉ in ite lja i te ţ in u
prouz rokovane posljedice, jer se p re d v iĊ a d a s e , uz gore navedeni uslov, s u d s k a o po me n a moţ e iz re ć i s a mo a k o s u k riv iĉ n a djela
p o ĉ in je n a p o d ta k v im o la k š a v a ju ć im o k o ln o s tima k o je ih ĉ in e
n a ro ĉ ito la k i m.

2. D ru g a g ru p a u s lo v a tiĉ e s e :

Liĉ n o s ti u ĉ in ite lja i procjene d a s e s v rh a k r iv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija mo ţ e
o s tv a riti b e z n je g o v og k aţ n ja v an ja , g d je z a k o n iz riĉ ito o d re Ċ u je da ć e se
u z e ti u o bz ir o d no s u ĉ in ite lja p re ma o š te ć e n ik u i n a k n a d i š te te
p ro u z rok o v a n e k riv iĉ n im d je lo m . Radi se, dakle, o okolnostima putem kojih
se m a ni fe stu j e sta v u ĉi n i te lj a p rem a u ĉin j e n om kri vi ĉn o m d j el u i o šte će n i ku , a
n a o sn o vu ko je g se m o ţe d o n i j e ti i za kl j u ĉa k o to m e d a l i j e za o stva re n j e
svrh e kri vi ĉn o p ra vn i h sa n kcij a nu ţn o ka ţn j a va n j a u ĉin i te lj a . Me Ď uti m,
o b a ve zi va n je sud a d a p ri to j o cje ni u zme u o b zi r o d no s uči ni te lja p re ma
o šte će ni k u (npr. i zvi n je n je o š te će no m, p o mi re n je s o šte će ni m, o tk la n ja nje
p o slje d i ca d je la ) i na k na d i šte te i zra ţa va i sta v za ko no d a vca d a se i p ri
i zri ca n j u s ud ske o p o me ne mo ra vo d i ti ra ču na o p o tre b i za šti te i nte re sa
o šte će no g .

K a ko u sl o v ko j i se o d n o si n a za ko n o m p ro p i sa n u ka zn u za u ĉi n j e n o
kri vi ĉn o dj e l o ne m a a p so l u tn i ka r akter (1 g o d i n a za tvo ra i l i n o vĉa n a ka zn a ),
Za k o n p re d v iĊ a d a s e s ud s k a op o me n a moţe iz re ć i i z a o d re Ċ en o k riv iĉ n o djelo s propisanom kaz nom z atvora do 3 godine, ali samo pod uslovima
propisanim z akonom. Odredba, dakle, sama za sebe, ne predsta vlja os no v za


i zri ca n je sud ske o p o me ne za kri vi č no d je lo s p ro p i sa no m ka zno m za t vo ra d o tri
g o d i ne ne g o u s t va ri p re d sta vl ja o s no v za za ko nsko p ro p i si va nje mo g uć no s ti
izricanja sudske opome ne za pojedina kri vi čna dje la s propisanom kaznom zatvo ra do 3 godi ne i to samo p o d o d re Ď e nim us lo vima. Me Ċ u tim , i u to m
s lu ĉ a ju , u z p o s e b ne u s lo v e p o s ta v lje n e z a k o n o m z a iz ric a n je s u d s k e
o p o me n e z a o d re Ċ e no k riv iĉ n o d je lo s p ro p is a n o m k a z n o m z a tv o ra d o 3
g o d in e , u ĉ in ite lju ta k v o g k riv iĉ n o g d je la mo ć i ć e s e iz re ć i s u d s k a o po me n a
samo k a d s e s te k n u i o s ta li u s lo v i iz s ta v a 1 . o v o g ĉ la n a .
Sudska opomena moţ e s e iz re ć i i z a k riv iĉ n a d je la u ĉ in je n a u s t icaju,
a li s a mo a k o s u s e z a s v a k o o d k riv iĉ n ih d je la u ĉ in je n ih u s t icaju s tekli uslovi z a iz ricanje sudske opomene. N e m o ţe se , m e Ċ u ti m , i zre ći su d ska
o p o m e n a za j e d n o d j e l o ka d se za d ru g o d j e l o u ĉi n j e n o u sti ca j u i zri ĉe ka zn a .
Pri o d lu ĉ iv a n ju h o ć e l i iz re ć i s u d s k u o p o me n u ili ne , sud je d u ţ a n:
 vo d i ti ra ĉu n a o svrsi su d ske o p o m e n e i
 posebno uzeti u ob zir :
1. ste p e n kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti ,
2. li ĉn o st u ĉi n i te lj a ,
3. n j e g o v ra n i ji ţi vo t,
4. n j e g o vo p o n a ša nj e p o sl ij e u ĉi n j en o g kri vi ĉn o g d j el a i
5. d ru g e o ko l n o sti p o d ko j i ma j e d j e l o u ĉin j e n o .
Od lu k u o iz ric a n ju s u d s k e o p o me n e s u d ć e mo ć i d o n ije ti s a mo a k o
ocjenom svih navedenih okolnosti u ovoj z akonskoj odredbi, kao i svih
d ru g ih o k o ln o s ti k o je s e p o k aţu re le v a n tn im u k on k re tn o m s lu ĉ a ju , z a k lju ĉ i
d a s e s v rh a k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija mo ţ e o s tv a riti b e z n je g o v o g
k a ţ n ja v a n ja s a mim u p oz o re n je m i d a iz v rš e n je k azn e n ije n uţn o ra d i
k riv iĉ n o p ra v n e z a š tite .

Uslovna osuda (Ĉ l a n 6 2 . K Z F B iH )
(1 ) U sl o vn o m o su d o m su d u ĉi ni te l j u kri vi ĉn o g d j e la u tvrĊ u j e ka zn u i i sto v re m e n o
o d re Ċ u j e d a se o n a n e će i zv rši ti a ko o su Ċ e n i za vri j e m e ko j e o d re d i su d , a ko j e
n e m o ţe b i ti kra će o d j e d n e n i ti d u ţe o d p e t g o d i n a (vri j e m e p ro vjeravanja), ne
u ĉi n i n o vo kri vi ĉn o d j el o .
(2 ) P ri o d l u ĉi va n j u h o će l i i zre ći u sl o vn u o su d u su d će , vo d e ći ra ĉu n a o sv rsi
u sl o vn e o su d e , p o se b n o u ze ti u o b zi r l i ĉn o st u ĉi n i te l j a , n j e g o v ra n i ji ţi vo t,
n j e g o vo p o n a ša nj e p o sl ij e u ĉi n j en o g kri vi ĉn o g d j el a , ste p e n kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti
i d ru g e o ko l n o sti p o d ko j i ma j e kri vi ĉn o d j el o u ĉi n j en o .
(3 ) U sl o vn a o su d a m o ţe se i zre ći ka d j e u ĉi n i te l j u u tvrĊ e n a ka zn a za tvo ra d o 2
g o d i n e i li n o vĉa n a ka zn a .
(4 ) Z a kri vi ĉn a d j e l a za ko j a se m o ţe i zre ći ka zn a za tvo ra o d d e se t g o d i n a i l i te ţa
ka zn a , u sl o vn a o su d a se m o ţe i zre ći sa m o a ko j e ka zn a i z sta va 3 . o vo g ĉl a n a
u tvrĊ e n a u b l a ţa va n j e m za ko n o m p ro p i sa n e ka zn e .
(5 ) U sl o vn a se o su d a n e m o ţe i zre ći za kri vi ĉn a d j e l a za ko j a se n i u b l a ţa va n j e m
ka zn e n e m o ţe i zre ći ka zn a za tvo ra l a kša o d j e d n e g o d i n e .
(6 ) A ko j e u ĉi n i te l j u u tvrĊ e n a i ka zn a za tvo ra i n o vĉa n a ka zn a , u sl o vn a o su d a
m o ţe se i zre ći za o b j e ka zn e i l i sa m o za ka zn u za tvo ra .
(7 ) S i g u rn o sn e m j e re , i zre ĉe n e u z u sl o vn u o su d u , i zv rša va j u se .


Uslovna osuda je mjera upoz orenja ko ja s e iz riĉ e u ĉ in ite lju k r iv iĉ n o g
d je la k a d a s e o s n o v an o moţ e o ĉ e k iv a ti d a ć e s e up oz o re n je m uz p rije tn ju
kaz nom (ko j e sa d rţi u sl o vn a o su d a ) d a k le b ez izv rš e n ja k az n e , mo ć i o s tv a riti
s v rh a k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija .
U tom smislu, uslovna osuda je z amjena z a kaz nu. N j om e se u p u ćuj e
p ri j e ko r u ĉi n i te lj u zb o g u ĉi n j e n o g kri v . d j e l a i i sto vre m e n o u p o zo ra va d a će , u
sl u ĉa j u d a u vre m e n u p ro vj e ra va n j a u ĉi ni n o vo kri v . djelo ili ne ispuni obaveze
n a m e tn u te u sl o vn o m o su d om , ka zn a u tv rĊ e n a u sl o vn o m o su d o m b i ti i zvrše na.
R a d i s e o k riv iĉ n o p ra v n o j s a n k c ij i k o ja n e ma re p re s iv n i k a ra k te r
k a k a v ima e fe k tiv n a k a z n a . On a n e p o d raz u mije v a liš e n ja i o g ra n iĉ e n ja
liĉ n ih p ra v a i s lo b o d a s v o js tv e n ih kaz ni, mada i ona, a prije svega uslovna
o s u d a s a z a š titn im n a d z o ro m, mo ţ e s a d rţ a v a ti o b a v ez e z a o s u Ċe n u o s o bu
k o jima s e o g ra n iĉ a v a n je n a s lo b o d a o d lu ĉ iv a n ja i d je lo v a n ja u n e k im
a s p e k tima n je n o g liĉ n o g ţ iv o ta , a li se ni ta d a ne ra d i o o g ra ni če nji ma ko ja su
p lo d te ţn ji za re tri b uci jo m ne g o o mje ra ma či ji je ci lj o tkla n ja n je i li ub la ţa va nje
či ni la ca ko ji mo g u d o ve sti d o p o no vno g uči n je nja kri vi čno g d jela.
D a k le , s v rh a u s lo v n e o s u d e je d a s e u ĉ in i te l ju k riv iĉ n o g djela uputi
u p oz o re n je uz p rije tn ju k a z no m k o jim s e o mo g u ć a v a o s tv a re n je s v rh e kriviĉnopravnih sankcija izricanjem kazne bez njez ina izvršenja i kada
iz v rš e n je k a z ne n ije p ri je k o p o tre b n o ra d i k riv iĉ n o p ra v n e z a š tite .
U čla n u 62 . KZ FBiH sa d r ţa ne s u o d re d b e ko je ure Ď uj u str uk t ur u us lo vne
o sud e , tj . n je ne b i tne e le me n te , us lo ve za nje no i zri ca nje či me se o d re Ď uje p o lje
primjene o ve kri vi čno p ra vne sa nkci je ka o i u tje ca j us lo vne o sud e na e fe kti vno st
mje ra si g ur no sti i zre če ni h u z us lo vnu o s ud u.
U s lo v n o m o s ud o m s ud u ĉ in ite lju k riv iĉ n o g d je la u tv rĊ u je k a zn u i
is to v re me n o o d re Ċ u je d a s e o n a n e ć e iz v rš iti a k o o s u Ċ e n i z a v rije me k o je odredi sud , a k o je n e moţ e b iti k ra ć e o d je d n e n iti d u ţ e o d p e t go d in a
(v rije me p ro v je ra v a n ja ) , n e u ĉ in i n o v o k riv iĉ n o d je lo .
D a kle , sud uči ni te l j u kri vi č no g d je la uslo vno m o s ud o m ut vrĎ u je ka zn u i
i sto d o b no o d re Ď u je d a se o na ne će i zvrši ti a ko o suĎ e ni u vre me n u p ro vjera va nja koje odredi s ud, (ne kra će o d 1 ni d u ţe o d 5 g o d . ), ne uči ni no vo kri vi č no d je lo .
Prema tome, svaka uslovna osuda se sastoji od 2 bitna, neophodna
elementa:
1. u tv rĊ e n e k az n e (z a tv o ra ili n o v ĉ a n e k az n e ), ĉij im se i zvrše n j em u ĉi n i te lj u
prijeti ukoli ko n e i sp u n i o sn o vnu o b a ve zu ko j u za u ĉi n i te l j a sa d rţi sva ka
u sl o vn a o su d a d a u ro ku p ro vj e ra va n j a n e u ĉi n i n o vo kri vi ĉn o d j e l o , i
2. roka provjeravanja, ko j e g a su d o d re Ċ uj e u nu ta r za ko n o m p ro p i sa n o g o p šte g
roka provjeravanja.
Os im navedene osnov n e ob a v ez e z a u ĉ in ite lja , k o ju s a d rţ i s v a k a
uslovna osuda, sud u u s lo vn o j o s u d i moţ e n a me tn u ti u ĉ in ite lju i n e k e druge obavez e (npr. d a o su Ċ e n i vra ti im o vi n sku ko ri st p ri b a vlj e n u kri vi ĉn im
d j e l om , d a n a kn a d i šte tu ko j u j e p ri ĉin i o kri vi ĉnim d j e lo m , i li d a ispuni druge
o b a ve ze p re d vi Ċ e n e kri vi ĉn i m za ko n o d a vstvo m u F e d e ra cij i ) i o d re d iti d a ć e s e
u tv rĊ e n a k az n a iz v rš iti i a k o u ĉ in ite lj u o s ta v lje n o m ro k u n e iz v rš i i te d rug e
obavez e. Me Ď uti m, na me ta n je uči ni te lj u ti h d r ug i h o b a ve za , p re d sta vlja sa mo
mo g uć no s t za s ud i one nisu obave zni eleme nat s vake uslo vne os ude. (npr. kod
kri vi ĉn o g dj e l a i zb j e g a va n j a i zd rţa va n j a , i zvrši o cu se u z u sl o vn u o su d u mo g u


i zre ći u sl o vi d a u o d re Ċ e n o m ro ku i sp l a ti za o sta l e o b ro ke a l i m e n ta cij e i d a
u b u d u će re d o vn o p l a ća i zd r ţa va n j e )
P re ma na še m za ko n u, uslo vna o sud a u p ra vi l u ne p o d ra zumi je va
sta vlja n je uči ni te l ja p o d na d zo r p o se b ne s tr uč ne o so b e , ni ti o d re Ď i va n je vrste i
mje re ka zne o d la ţe za e ve n t ua l no ka s ni je p o no vno i zvo Ď e n je uči ni te lja p re d s ud
u sl uča j u ne i sp u nje n ja p o sta vlje ni h o b a ve za i za klj učka d a re so ci ja li za ci ja
uči ni te lja na s lo b o d i ni je mo g uća , ka o što je to s l uča j u p ro b a ci o no m si ste m u.
Su d je p ri o d re Ċ iv a n ju v rs te i mje re k a z n e k o ja ć e u ĉ in ite lju b iti
u tv rĊ e n a u s lo v n o m o s ud o m d uţ an uz e ti u o bz ir s v e o k o ln o s ti k o je in a ĉ e
u tiĉ u d a k a z n a b u d e ma n ja ili v e ć a , a n a ro ĉ i to ć e u obz ir uz eti: stepen
kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti , p o b ud e i z ko j ih j e d j el o u ĉin j e n o , ja ĉi n u ug ro ţa va n j a i li
p o vre d e za š ti će n o g d o b ra , o ko l n o sti p o d ko j i m a j e d j e lo u ĉi n j e no , ra n i j i ţi vo t
u ĉi n i te lj a , njegove l i ĉn e prilike, d rţa n j e n a ko n u ĉi nj e n o g kri vi ĉn o g dj e l a , ka o i
d ru g e o ko l n o sti ko j e se o d n o se n a o so b u u ĉi n i te l j a .
U sl u ĉa j u ka d a se u sl o vn om o su d om u ĉi n i te lj u u tvrĊ u j e n o vĉa n a ka zn a , u
o b zi r će u ze ti i im o vn o sta nj e u ĉi n i te lj a , o d n o sn o vi si n u nj e g o ve p l a te, njegove
d ru g e p ri h o d e , n j e g o vu i m o vin u i n j e g o ve p o ro d i ĉn e o b a ve ze .
K az n a u tv rĊ e n a u s lo v n o m o s u d o m, p o s v o jo j v rs t i i m je ri , treba odgovarati kazni koju bi sud izrekao uĉinitelju kriviĉnog djela da mu nije
iz rekao uslovnu osudu.
Prilikom iz ricanja uslov n e o s u d e s u d o d re Ċ u je tra ja n je v re me n a
p ro v je ra v a n ja s tim d a o n o n e mo ţ e b iti k ra ć e o d je d n e g o d in e n iti d u ţ e o d
pet godina.
V rije me p ro v je ra v a n ja s e ra ĉ u n a o d d a n a p ra v o mo ć n o s ti p re s u d e .
On o se u p ra ksi na j ĉe šće o d re Ċ u j e n a p u n e g o d i ne , ali zakon ne isključuje mogućnost odreĎivanja vremena provjeravanja i na pune mjesece.
U p ra vi l u , d u ţi n a vre m e n a p ro vj e ra va n j a bi tre b a l a b i ti sra zm j e rn a vi si ni
u tvrĊ e n e ka zn e , a l i se p ri n j e g o vom o d re Ċ i va nj u mo ra vo d i ti ra ĉu n a i o ste p e n u
vj e ro va tn o će d a će u ĉi n i te l j p o n o vo u ĉi n i ti kri vi ĉn o d j e lo . Š to je ta vje ro va tno ća
ve ća i vri je me p ro vje ra va nja ko je s ud o d re Ď uje p ri li ko m i zri ca nja us lo vne o sud e
b i tre b a lo b i ti d u ţe .
P ri o d lu ĉ iv a n ju h o ć e li iz re ć i u s lo v n u o s u d u s u d ć e , v o d e ć i ra ĉ u n a o
svrsi uslovne osude, posebno uz eti u obz ir:
1. liĉ n o s t u ĉ in ite l ja : Ka ko za ko n n e o d re Ċ uj e ko je su to o kol n o sti re l e va n tn e za
o cj e n u l i ĉno sti u ĉi n i o ca o d n osno za odluku o izricanju uslovne osude, pri
o cj e n i l i ĉno sti u ĉi ni o ca b i tre b a l o im a ti u vi d u p o b u d e i z ko j i h j e dj e lo u ĉi nj e n o , njegove l i ĉne , p o ro d i ĉn e i so ci j a l n e p ril i ke , n j e g o v o d n o s p re m a u ĉi nj e n om
djelu i prema d ru štve n im i p ra vn i m n o rm am a u o p će .
2. n je g o v ra n iji ţ iv o t: Zakon, dakle, obavezuje sud da tu okolnost u zme u
o b zi r, a l i n e i sklj u ĉu j e m o g u ćn o st i zri ca n j a u sl o vne o su d e ra n ij e o su Ċi va n om
u ĉi n i te lj u kri vi ĉn o g dj e l a , ukoliko ocje nom osta lih okolnosti koje se odnose na
li čno st uči ni o ca i uči n je no d je lo za kl j uči d a se i uslo vno m o sud o m mo ţe
o stva ri ti s vr ha k ri vi č no p ra vni h sa nkci ja i s vr ha ka ţn ja va n ja .
3. n je g o v o p on a š a n je p os lije u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la : Ovdje se u prvom
redu uzimaju u obzir okolnosti koje ukazuju na njegovu spremnost da otkloni posljedice djela.
4. s te p e n k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti


5. d ru g e o k o ln o s ti p o d k o jima je k riv iĉ n o d je lo u ĉ in je n o : To s u vrijeme,
mje sto , na či n i sre d s t vo i zvrše n ja , o d no s p re ma ţr t vi i d r., a ko je uči nje no m
d je l u d a j u te ţi i li la kši vi d .

T o z n a ĉ i d a od lu k u o iz ric a n ju u s lo v n e o s ud e s u d moţe d o n ije ti
s a mo a k o , uz p oz itiv n u p rog n oz u o b u d u ć e m p o n aš a n ju u ĉ in ite lja , do koje
je d o š a o o c je n o m o k o ln o s ti k o je s e o d n o s e na liĉ n o s t u ĉ in io c a , n je g o v
ra n iji ţ iv o t i n je g o v o p o n aš a n je p o s lije u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la , z a k lju ĉ i
d a ć e se u s lo v no m o s u do m mo ć i o s tv a riti s v rh a k riv iĉ n o p ra v n ih s a n kc ija
u o p ć e i s v rh a k a ţ n ja v a n ja , d a kle , d a će se i zre če no m us lo vno m o s ud o m mo ći ostva riti i genera lna i specija lna pre ve ncija kri vi čno g dje la, kao i ako ocje nom okolnos ti koje se odnose na stepe n kri vi čne o d g o vo r no s ti uči ni te l ja i o ko l no s ti
p o d ko ji ma je d je lo uči nje no , za kl j uči d a i zvrše nje ka zne ni je n u ţno ra d i
kri vi čno p ra vne za šti te.
U s lo v n a o su d a moţ e se iz re ć i a k o je u ĉ in ite lju u tv rĊ e n a k a zn a
z a tv o ra d o 2 g o d in e ili n o v ĉ a n a k azn a . Mje ro d a v n a je d ak le s u d s k i u tv rĊ e n a
k a z na , a n e z a k on o m p ro p is a n a kaz n a z a uĉ in je n o k riv iĉ n o d je lo . Ut vrĎ e na
ka zna za t vo ra d o 2 g o d i ne mo ţe se o d no si ti na je d no d je lo i li na vi še kri vi č ni h
d je la uči nje ni h u st je ca j u . Me Ď u ti m, ni je mo g uće ko d sti ca ja kri v i č ni h dje la za
p o je d i na d je la i zre ći us lo vn u o sud u , a za d r ug a ka zn u za t vo ra .
Iz ric a n je u s lo v n e o s u d e z a k riv iĉ n a d je la z a k o ja s e moţ e iz re ć i k azn a
z atvo ra od d e s e t g o d in a ili te ţ a kaz n a , z a k o n u s lo v lja v a time d a je k az n a do
2 g o d in e z a tv o ra ili n o v ĉ a n a k az n a u tv rĊ en a u b laţ a v a n je m z a ko n o m propisane kaz ne.
P o la zi se o d to g a d a su kri vi čna d je la za ko je se mo ţe i zre ći ka zna
za t vo ra o d 1 0 g o d i na i li te ţa ka zna ve o ma te ška kri vi čna d je la i d a i zri ca nje
uslo vne o s ud e za ta k va kri vi č na d je la tre b a o g ra ni či ti sa mo na sl uča je ve u ko ji ma
je ut vrĎ e no p o sto ja nje o ko l no sti ko je d o p ušta j u i o p ra vd a va j u p ri m je nu o d re d a b a
o ub la ţa va n j u ka zne .
U s lo v n a s e o s u d a n e moţ e iz re ć i za k riv iĉ n a d je la z a k o ja s e n i
u b la ţ a v an je m k a z n e n e mo ţe iz re ć i k a z n a z a tv o ra la k š a o d 1 g o d in e .
S o b zi ro m n a za ko n ska p ra vi l a o g ra n i cam a u b l a ţa va n j a ka zn e , to zn a ĉi da se u s lo v n a o s u da n e mo ţe izre ć i za krivi ĉn a djela za koja je kao najmanja mjera kazne pro pisana ka zna zatvora od min 3 i l i vi še g o d i na . M e Ċ u ti m , o vo
za ko n sko o g ra n i ĉe n j e za i zri ca n j e u sl o vn e o su d e n e m a a p so l u ta n ka ra kte r, j e r b i
se u sl o vn a o su d a m o g la i zre ći i za kri vi ĉn a d j e l a sa p ro p i sa n o m n aj m an j om
m j e rom ka zn e o d 3 i l i vi še g o d i n e a ko u kon kre tn o m sl u ĉaj u p o sto j e o kol n o sti za
ko j e za ko n ve ţe m o g u ćno st o sl o b o Ċ en j a o d ka zn e , j e r je ta d a su d o vla šte n i d a
u ĉi n i te lj u ka zn u u b l a ţi b e z o g ra n i ĉe n j a za u b l a ţa va n j e ka zn e .
Ak o je u ĉ in ite l ju u tv rĊ e n a i k a z n a z a tv o ra i n o v ĉ a n a k az n a , u s lo v n a
o s u d a mo ţe s e iz re ć i z a o b je k a z ne ili s a mo z a k a z nu z a tv o ra . Obrnuto, nije
mo g uće . D a k le , n ije mo g u ć e iz re ć i u s lo v n u o s u d u s a mo z a n o v ĉ an u k az n u .
Od re d b a p ru ţa m o g u ćn o st d a se i zri ca n j e m n o vĉa n e ka zn e ko j a se i zv rša va , u z
u sl o vn u o su d u ko j om j e u tvrĊ e n a ka zn a za tvo ra , p o j a ĉa d e j stvo u sl o vn e o su d e
ka d a j e to n e o p h od n o za o stva re n j e kri vi ĉn o p ra vn e za šti te . A ko je uči ni te lj u
i zre če na us lo vna o sud a s ut vrĎ e no m ka zno m za t vo ra , a uje d no i b e zus lo vna


no vča na ka zna , vri je me što g a je p ro ve o u p ri t vo r u ura č u na va s e u no vča n u kaznu.
S ig u rn o s n e mje re , iz re ĉ e n e uz u s lo v n u o s u d u , iz v rš a v a ju s e .
U z u sl o vn u o su d u u ĉi n i te l j u se m o g u i zre ći sve m j e re si g u rn o sti
p re d vi Ċ e n e u za ko n u .

OPOZIV USLOVNE OSUDE

Raz loz i za opoz iv uslovne osude su:
1) zbog u ĉi n j e n j a n o vo g kri vi ĉn og djela u periodu provjeravanja,
2) zb o g ra n i j e u ĉi n j e n o g kri vi ĉn o g d j el a ,
3) zbog neispunjenja obaveza i zre ĉe n i h u sl o vn o m o su d o m .

1. Op o z iv u s lo v n e o s u d e zb o g n o v og k riv iĉ n o g d je la (Č la n 6 4 . K Z F B i H)

U s lo v n a o su d a se moţ e o p oz v a ti a k o o s u Ċ en i tokom vremena
p ro v je ra v a n ja iz v rš i n o v o k riv iĉ n o d je lo . U z avisnosti od u tv rĊ e n e kaz ne z a
n o v o k riv iĉ n o d je lo , o v is i d a l i je opoz iv obavez an ili fakultativan:
a) Opo ziv uslovne osude je obavezan a ko o su Ċ e ni to kom vre me n a
p ro vj e ra va n j a u ĉi ni j e d no i li vi še kr i vi ĉn i h dj e l a za ko j a j e i zre ĉe n a ka zn a
za tvo ra 2 g o d i n e i l i te ţa ka zn a .
b) Opo ziv uslovne osude je fakulta tivan a ko o su Ċ e n i u vri j e m e
p ro vj e ra va n j a u ĉi ni j e d no i li vi še kri vi ĉn i h dj e l a za ko j a j e i zre ĉe n a ka zn a
za tvo ra u t ra j a n j u kra će m o d 2 g o d i n e il i n o vĉa n a ka zn a . U o vo m sl u ĉa j u ,
su d će , n a ko n što o ci j e ni sve o ko l n o sti ko j e se o d n o se n a u ĉi n je n a
kri vi ĉn a dj e l a i u ĉi n i te lj a , a p o se b n o sro d n o st u ĉi nj e n i h kri vi ĉni h dj e l a ,
n j i h o v zn a ĉa j i po b u d e i z ko j i h su u ĉi nj e n a , o dl u ĉi ti h o će l i op o zva ti
uslovnu osudu.

2. Opoziv uslovne osude zbog ranije uĉinjenog kriviĉnog djela (Čl 65. KZ)

Opoziv uslovne osude iz ovog razloga je fakultativan, pa j e p re d vi Ċ e n o d a
će su d o p o zva ti u sl o vn u o su d u a ko p o sl ij e n j e zi n o g i zri ca n j a u tvrd i d a j e o su Ċ e ni
u ĉi n i o kri vi ĉn o d j el o p ri je n e g o što j e u sl o vn o o su Ċ e n i a ko o ci je n i d a n e bi b il o
o sn o va za i zri ca n j e u sl o vn e o su d e d a se zn a l o za to kri vi ĉn o d j e l o .

3. Op o z iv u s lo v n e o s u d e zb o g n e is p u n je n ja iz re ĉ e n ih o b a v ez a (Č l 6 6 . K Z)

Opoziv uslovne osude iz ovog razloga je fakultativan, pa j e p re d vi Ċ e n o d a
će su d o p o zva ti u sl o vn u o sud u i i zre ći i zvrše n j e i zre ĉe n e ka zn e a ko o su Ċ e n i
to ko m o d re Ċ e n o g vre m e na p ro vj e ra va nj a ne i sp u n i i zre ĉe n u o b a ve zu u
sl u ĉa j e vi m a ka d j e tu o b a ve zu mogao ispuniti.
U s lu ĉ a ju n e mo g u ć n o s ti is p u n je n ja iz re ĉ e n e o b a v ez e s u d moţ e:
a) p ro d u ţi ti ro k za i sp u n j e n j e te o b a ve ze ili
b) zamijeniti u tvrĊ e n u o b a ve zu d ru g o m o d g o va ra j u ćo m o b a ve zo m , ili
c) m o ţe o su Ċ e n o g o sl o b o d i ti i sp u nj e n j a i zre ĉe n e o b a ve ze .


Ako opozove uslovnu osudu, su d će p rimj e n om o d re d a b a za izricanje kazne za d j e l a i zvrše n a u s tjecaju kri vi ĉn ih d j e l a i zre ći j e d i n stve n u ka zn u i za ranije uĉi nj e n o i za n o vo kri vi ĉn o d j el o u zi m a j u ći ka zn u i z o p o zva n e u sl o vn e
o su d e ka o u tvrĊ e n u .
Ako ne opozove uslovnu osudu, su d m o ţe za n o vo k ri vi ĉn o d j e l o i zre ći uslovnu osudu ili ka zn u . A ko su d o ci j e ni d a i za n o vo kri vi ĉn o d j el o tre b a i zre ći
u sl o vn u o su du , u tvrd i t će j e di n stve n u ka zn u i za ra n i j e u ĉi n j en o i za n o vo kri vi ĉn o
djelo primjenom odredaba za i zri ca n j e ka zn e za d j el a i zvrše n a u stj e ca j u kri vi ĉni h
d j e l a i o d re d i t će n o vo v rijeme provjeravanja ko j e n e m o ţe b i ti kra će o d 1 ni ti
d u ţe o d 5 g o d i n a , ra ĉu n a j u ći o d d a n a p ra vo sn a ţn o s ti n o ve p re su d e . Os uĎ e no m
ko je m za no vo kri vi čno d je lo b ud e i zre če na ka zna za t vo ra , vri je me p ro ve d e no na
i zd r ţa va nj u o ve ka zne ne ura č u na va se u vri je me p ro vje ra va nja ut vrĎ e no
uslo vno m o s ud o m za ra ni je k ri vi č no d je lo .

Rokovi z a opoz iv uslovne osude (Č la n 6 7 . K Z F B i H)

U s lo v n a o s u d a s e mo ţe o p oz v a ti to k o m v re me n a p ro v je ra v a n ja .
A ko o su Ċ e ni to ko m vre m e n a p ro vj e ra va n ja u ĉi ni kri vi ĉn o dj e l o ko j e p o vl a ĉi opozi v u sl o vn e o su d e , a to j e p re su d om u tvrĊ e n o te k p o sl ij e i ste ka vre me n a
p ro vj e ra va n j a , u sl o vn a o su d a mo ţe se o p o zva ti n a j ka sn i j e u ro ku o d j e d n e godine od dana proteka vremena provjeravanja.
A ko o su Ċ e n i u o d re Ċ e n om e ro ku n e i sp u ni o b a ve zu vra ća n j a imovinske
koristi pribavljene kri v. d j e l om , d a n a kn a di šte tu ko j u j e p ri ĉi n i o kri v. d je l om , i li d a ispuni dr. o b a ve ze p re d vi Ċ e n e kri v. za ko n o d a vstvo m u FB iH , su d mo ţe u sl o vn u osudu opozvati najkasnije u roku od 1 godine od dana proteka vremena provjeravanja i odredi ti d a se i zvrši ka zn a u tvrĊ e n a u u sl o vn o j o su d i .

U S L OV N A OS U D A S A Z AŠ T IT N IM N AD ZOR O M (Č la n 6 8 . KZ FBiH)

T o je je d n a v rs ta u s lo v n e o s u d e k o jo m s e u ĉ in ila c s ta v l ja p o d
z a š titn i n a dz o r a ko sud, s obz iro m n a o ko ln o s ti u ĉ in je n ja k riv iĉ n o g d je la ,
liĉ n o s t u ĉ in ite l ja , n je g o v ra n ij i ţ iv o t i p o n a š a n je p o s lije u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g
djela, s ma tra d a ć e s e uz o d re Ċ iv a n je z aš titn o g n a dz o ra s v rh a us lo v n e
o s u d e i d ru š tv e n o p rila g o Ċ a v a n je o s u Ċ e n ik a b o lje o s tv a r iti .
C i lj je d a se p ri mje no m za šti t no g na d zo ra b o l je o st va ri s vrha us lovne
o sud e i b o l je d ruš t ve no p ri la g o Ď a va nje o suĎ e no g .
Za š ti tn i n a d z o r o b uh v a ta mje re p o mo ć i, b rig e , n a d z o ra i z a š tite , a
mo ţ e tra ja ti o d 6 mje s e c i d o 2 g o d in e , i moţ e o b u h v a tati s li je d e ć e obavez e:

 li je če n je u o d g o va ra j ućo j zd ra vst ve no j usta no vi ;
 u zd r ţa va nje o d up o t re b e a lko ho l ni h p i ća i li o p o j ni h d ro g a ;
 p o sje ći va nje o d re Ď e ni h p si hi ja tri jski h , p si ho lo ški h i d rug i h sa vje to va li šta i
postupa nje po nji ho vim sa vjetima;
 o sp o so b lja va n je za o d re Ď e no za ni ma n je ;
 prihvata nje za p o sle n ja ko je o d g o va ra str uč no j sp remi i sposobnostima
uči ni te lja ;


 ra sp o la g a n je p la ćo m i d rug i m p ri ho d i ma i li i mo vi no m na p ri mje re n na či n i
u sk la d u sa b ra čni m i o b i te l jski m o b a ve za ma .

S u d u p re s u d i mo ţe o d re d iti je d n u il i v iš e o b a v e z a z a š titn o g nadz ora. Ak o s e o s u Ċ en i n e p rid rţ a v a o v ih mje ra s u d g a moţe o po me n u ti,
a mo ţ e i u k in u ti u s lo v n u o s u d u .

MJERE BEZBJEDNOSTI (SIGURNOSTI)

Mjere bez bjednosti su posebna vrsta k riv iĉ n o-pravnih sankcija , ĉ ija je svrha da se njihovom primjenom otklone stanja ili uslov i koji mogu
u tic a ti d a u ĉ in i la c u b u d u ć e p o n o v no u ĉ in i k riv iĉ n a d je la .
S u d u ĉi n i o cu m o ţe i zre ći j e dn u il i vi še mj e ra b e zb j e d n o sti , a ko za to postoje uslovi propisani zakonom.
Vrste mjera bez bjednosti koje propisuje z akon su:

1. o b a ve zn o p si h i j a tri j sko l ij e ĉe nj e (n a sl o b o d i );
2. ob a ve zn o l i j e ĉe n j e o d o vi sn o sti ;
3. za b ra n a v rše n j e p o zi va , aktivnosti ili funkcija;
4. zabrana upravljanja motornim vozilom;
5. oduzimanje predmeta.

1) Ob a v e z n o p s ih ija tri js k o l ije ĉ e n je

Kao mje ra b ez b je d n o s ti s e iz riĉ e u ĉ in ite lju k riv iĉ n o g d je la k o ji je
k riv iĉ n o d je lo u ĉ in io u s ta n ju b itn o s ma n je n e u ra ĉ u n ljiv o s ti il i s ma n je n e
u ra ĉ u n ljiv o s ti , ako postoji opasnost da bi uz roci takvoga stanja mogli i
u b u d u ć e d je lo v a ti n a u ĉ in ite lja d a u ĉ in i n o v o k r iv iĉ n o d je lo .
S ig u rn o s n a mje ra o b a v ezn o g p s ih ija tri js k o g lije ĉ e n ja t ra je dok ne
p re s ta n u ra z loz i z b og k o jih je iz re ĉ e n a , a li n a jd u ţ e d o is te k a iz d rţ a v a n ja
k a z ne za tv o ra ili iz v rš e n ja ra d a z a o p ć e d o b ro n a s lo bo d i ili is te k a v re me n a provjeravanja uz uslovnu osudu.
Uz ispunjenje navedenih uslova, ova mjera bez bjednosti se moţ e
iz v rš iti:
a) u z i zd r ţa va n j e ka zn e za tvo ra ili
b) uz uslovnu osudu ili
c) u z ra d za o p će d o b ro n a sl o b o d i .

U ĉi n i tel j u kri vi ĉn o g dj e l a ko ji se to ko m i zvrša va n j a ra d a za o p će d o b ro n a slobodi kao zamjeni za kaznu za tvora ne podvrgne obaveznom psihijatrijskom li j e ĉe n j u m o ţe se i zre ći i zvrše n j e ka zn e za tvo ra .
P re m a u ĉin i te l ju kri vi ĉn o g d j el a ko ji se n e p o d vrg n e p si h ij a tri j skom
l i j e ĉe n j u to ko m vrem e n a p ro vj e ra va nj a o d re Ċ e n o g u u sl o vno j o su di , m o ţe se
o p o zva ti u sl o vn a o su d a zb o g n e i sp u n j e n j a i zre ĉe n i h o b a ve za .
Oba v e z no p s ih ija trijs k o li je ĉ e n je s e moţ e n a s ta v iti iz v an me d ic in s k e
u s ta n o v e n a k o n š to je o s u Ċe n i u s lo v n o o tp u š te n . Ak o o s u Ċ e n i n e n a s ta v i
lije ĉ e n je , u s lo v n i o tp u s t ć e s e o p o z v a ti.




2) Ob a v e z n o lije ĉ e n je o d o v is n o s t i

K a o mje ra b ez b je d n o s ti moţ e s e iz r eći u ĉ in ite lju k o ji je k riv iĉ n o d je lo
u ĉ in io p o d o d lu ĉ u ju ć im d je lo v a n je m o v is n o s ti o d a lk o h o la ili o p o jn ih droga, a k o p o s to ji o p a s n o s t d a ć e z bo g te o v is n o s ti i u b u d u ć e u ĉ in iti
k riv iĉ n a d je la .
M j e ra o b a ve zn o g l ij e ĉe n j a o d o vi sn o sti mo ţe se i zre ći u z i stu kriviĉn o p ra vn u sa n kcij u , u i sto m tra j a nj u i n a i sti n a ĉi n ka ko j e za ko n o m
p ro p i sa n o za o b a ve zn o p si h i j a tri j sko l ij e ĉe n je .
Uĉ in ite lju k r iv iĉ n o g d je la k o ji s e to k o m iz v rš a v a n ja ra d a z a op ć e
dobro na slobodi kao z amjeni z a kaznu z atvora ne podvrgne obavez nom
lije ĉ enju od ovisnosti mo ţ e s e iz re ć i iz v rš e n je k a z n e z a tv o ra .
P o d uslo vi ma i z č la na 7 4 . sta v 2 . K Z F B i H (Obave zno psihi jatrijsko
li je če n je ) , o b a ve zno li je če nje o d o vi s no sti se mo ţe na sta vi ti i zva n me d i ci nske
usta no ve na ko n što je o s uĎ e ni uslo vno o tp ušte n. A ko o s uĎ e ni ne na s ta vi
li je če n je , uslo vni o tp us t će se o p o zva ti .
P re ma u ĉ in ite lju k r iv iĉ n o g d je la k o ji s e n e p o d v rg n e lije ĉ e n ju o d ovisnosti tokom vremena provjeravanja odreĊenog u uslovnoj osudi, moţe
se opozvati uslovna osuda z b og n e is p u n je n ja iz re ĉ e n ih o b avez a.


3) Za b ra n a v rš e n ja poz iva, aktivnosti ili funkcija

K a o mje ra b ez b je d no s ti mo ţ e s e iz re ć i u ĉ in ite lju k o ji je u ĉ in io k riv . djelo u vez i sa imovinom koja mu je bila povjerena ili kojoj je imao pristup
z a h va lju ju ć i s v o m p oz iv u , a k tiv n o s ti ili fu n k c iji, ako postoji opasnost da bi
daljnje v rš e n je poz iva, aktivnosti ili funkcija moglo poticajno djelovati da
u ĉ in i n o v o k riv . djelo z loupotrebom svog poz iva, aktivnosti ili funkcije u
vez i sa imovinom koja mu je povjerena ili kojoj ima pristup.
Ova mjera se mo ţe iz re ć i u tra ja n ju k o je n e moţ e b iti k ra ć e o d 1 n iti
d u ţe o d 1 0 g o d in a , ra ĉ u n a ju ć i o d d a n a p ra v o s n a ţ n o s ti o d lu k e , s tim da se
v rije me p ro v e d e n o n a iz d rţa v a n ju k a zn e z a tv o ra n e u ra ĉ u n a va u v rije me trajanja ove s igurnosne mjere.
Uĉi n i tel j u takvog kriviĉn o g d j el a koj i to kom i zvrša va n j a ra d a za o p će d o b ro
n a sl o b o di ka o za m j e ni za ka zn u za tvo ra p re krši za b ra n u vrše n j a p o zi va , aktivnosti ili funkcije m o ţe se o d re d i ti i zv rše n j e ka zn e za tvo ra .
P re m a u ĉi ni te l j u kri vi ĉn o g d j el a ko ji p re krši za b ra n u vrše n j a p o ziva,
a kti vn o sti i l i fu n kcij e to ko m vre m en a p ro vj e ra va n j a o d re Ċ e no g u u sl o vn oj o su d i ,
m o ţe se opo zvati uslovna osuda zbog n e i sp u n j e n j a i zre ĉe n i h o b a ve za .

4) Zabrana upravljanja motornim voz ilom

K a o mje ra b e zb je d n o s ti mo ţ e se iz re ć i u ĉ in ite lju k riv iĉ n o g djela protiv b e zb je d n o s ti s a o b ra ć a ja , k a d a p o s to ji o p as n o s t da ć e u p ra v lja ju ć i
mo to rn im v o z ilo m p o n o v n o u ĉ in iti ta k v o k r iv iĉ n o d je lo .


Z a b ra n a u p ra vl j a nj a m o to rn im vo zi l o m m o ţe se o d n o si ti n a o d re Ċ e n u vrstu ili na sve vrs te motornih vo zila.
Ova mjera se moţ e iz re ć i u tra ja n ju k o je n e moţ e b iti k ra ć e o d 3
mje s e c a n i d u ţ e o d 5 g o d in a ra ĉ u n a ju ć i o d p ra v o s n aţ n o s ti s u d s k e o d lu k e ,
s ti m d a se vri j e m e i zvrše n j a ka zn e za tvo ra n e u ra ĉu n a va u v ri j e m e tra j a n j a o ve mjere.
P re m a u ĉi ni te l j u kri vi ĉn og d j e l a ko je m j e za b r anjeno upravljanje motornim
vozilom uz zamjenu za kaznu za tvora ili uslovnu osudu, ako ne postupi po toj zabrani, opo zvaće se ra d za o p će d o b ro n a sl o b o d i i uslovna osude zbog
n e i sp u n j en j a o d re Ċ e n i h o b a ve za .

5) Oduz imanje predmeta

Predmeti koji su upotreb lje n i il i s u b i li n a m ije n je n i z a u ĉ in je n je
k riv iĉ n o g d je la il i k o j i s u n a s ta li u ĉ in je n je m k riv iĉ n o g d je la o d u z e t ć e s e :
 ka d p o sto j i o p a sn o st d a će b i ti p o n o vo u p o tri j e b l j e n i za u ĉi n j e n j e kri v d j el a ili
 ka d se ra d i za šti te o p će si g u rn o sti i li iz razloga m o ra l a li še n j e ĉi ni p rij e ko
p o tre b n i m , a ko su vl a sn i štvo u ĉi n i te l j a .
Predmeti se mogu oduzeti i ako nisu vlasništvo uĉinitelja kad to
z a h tije v a ju in te re s i o p ć e s ig u rn o s ti i ra z lo z i mo ra la , a li s e time n e d ira u prava vlasnika predmeta n a n a k n a d u š te te o d u ĉ in ite lja .
U sl u ĉa je vim a ka d to za h ti j e va j u i n te re si o p će si g u rn o sti i ra zl o zi m o ra l a , zakonom se moţe propisati obavezno oduzimanje predmeta.
PRAVILA O ODGOJNIM PREPORUKAMA, O ODGOJNIM MJERAMA I
O KAŢNJAVANJU MALOLJETNIKA

BiH za razliku od, npr. RH, A u stri j e i l i Nj e ma ĉke , n e m a p o se b an za ko n
ko j im se re g u l i še kri vi ĉn op ra vn i p o l o ţa j m al o lj e tn i h u ĉi ni te l j a kri vi ĉn i h dj e l a .
M e Ċ u tim , u skl a d u sa d o sa d a šn j om za ko n o d a vn om p ra ksom , K Z F Bi H u
p o se b n o j g l a vi sa d rţi o d re d b e o o d g o j n i m p re p o ru kam a , o d g o j n im m je ra ma i o
ka ţn j a va n j u m al o lj e tn i ka ko ji m a se u sta n o vl j a va po se b a n kri vi ĉno p ra vn i re ţi m
ko j i se p rim j e nj u j e n a m a l ol j e tn e u ĉi n i te lj e kri v. d j e l a . T e o d re d b e sa d rţe
o d re Ċ e n a o d stu p a n j a o d o p šti h p ra vi l a o ka ţn j a va n j u u ĉi ni te l j a kri v. d j el a koj im a se osigurava da d o b ro b i t m al o lj e tn i h u ĉi ni te l j a kri v. d j el a b u d e o sn o v i ci lj
kri vi ĉn o p ra vn e re a kci j e p rem a n jim a i d a ta re a kci j a b u d e u skl a d u n e sam o sa
te ţi n o m i o ko l n o sti m a u ĉi n j e n o g kri vi ĉn o g d j el a n e g o i sa l i ĉni m svoj stvi m a te
l i ĉn im , p o ro d i ĉn im i so ci ja l ni m p ri li kam a m a lo l je tn o g u ĉi n i te lj a kri v. d j e l a .
K a d a s u u p ita n ju ma lo lje tn i iz v rš io c i k riv iĉ n ih d je la , p re ma n j ima s e mogu primjeniti:
1) Odgojne (vaspitne) preporuke i
2) K ri vi čne sa nkci je p re ma ma lo lje t ni ci ma – gdje spada ju:
a) odgojne (vaspitne ) mjere ,
b) mjere be zb jednos ti ,
c) ka zna ma lo l je t ni čko g za t vo ra - m o ţe se i zre ći sa m o i zu ze tn o , i to s tarijem
maloljetniku.

1. Odgojne preporuke




Od g o j ne p re p o r uke s u no vi na u na še m kri vi čno m za ko no d a vst vu . Radi
s e o n a s to ja n jima d a s e u o dn o s u na o d re Ċ e na d e li nkventna p on a š a n ja maloljetn ika da prednost vansudskim oblicima prevencije . Dakle, primjena
o d g o j n i h mj e ra j e a l te rn a ti va kri vi ĉn o m g o n j en j u , j e r j e to fa kti ĉki va n su d sko
rj e ša va n j e n a sta l o g ko n fl i kta .
Svrha odgojnih preporuka (Č la n 8 1 . K Z F B i H) je:
a) da se prema m a l o lj e tn o m u ĉi ni te l ju kri v. d j e l a n e p o kre će kri vi ĉn i p o stu p a k , i
b) d a se p rim j e n om o d g o j ni h p re p o ru ka u ti ĉe n a m al o lj e tn i ka d a u b u d u će n e
u ĉi n i kri vi ĉn a d je l a .

Uslovi primjene odgojnih preporuka (Č la n 8 0 . K Z F B i H)

P re ma ma lo lje tn o m u ĉ in ite l ju k riv iĉ n o g djela mogu se primijeniti
o d g o jn e p re po ru k e z a k riv iĉ n a d je la s p rop is a n o m n o vĉ a n o m k azn o m ili kaz nom z atvora do 3 godine. Od g o jn e p rep o ru k e mog u tra ja ti n a jd u ţ e 1 godinu.
Uslovi primjene odgojnih preporuka su:
1. m a l ol j e tn i ko vo p ri zn a n j e kri vi ĉn o g d j e l a i
2. n j e g o va i zra ţe n a sp re m n o st za p o m i re n j e m s o šte će n im .

Od g o jn e p re p o ru k e p re ma ma lo l je tn ik u mo ţ e p rim ije n it i n a d le ţ n i
tu ţ ila c il i s u d ija z a malolje tnike (S ZM), i tako se i djele . Odgojne preporuke koje p rim je n ju je o v la š te n i tu ţ ila c su:
1. l i ĉn o i zvi n j e nj e o šte će n o m ;
2. n a kn a d a šte te o šte će n o m ;
3. re d o vn o p o h a Ċ a n j e ško l e ;
4. p o sj e ći va nj e o d g o j ni h , o b ra zo vn i h , p si h o l o ški h i d ru g i h sa vj e to va l i šta ;

Odgojne preporuke koje primjenjuje S ZM:
1. rad u korist humanitarne organizacije ili lokalne zajednice;
2. prihvatanje odgovara j u će g za p o sl e n j a ;
3. sm j e šta j u d ru g u p o ro d i cu , d o m i li u sta n o vu ;
4. l i j e ĉe n j e u o d g o va ra j u ćoj zd ra vstve n o j u sta n o vi ;

Iz bor odgojnih preporuka (Č la n 8 3 . K Z F B i H)

P ri iz b o ru o dg o jn ih p re p o ru k a o v la š te n i tu ţ ila c , ili SZM ć e u z e ti u obz ir sveukupne interese ma lo lje tn ik a i o š te ć e n ik a . P ri to m će p o se b n o vo d i ti
ra ĉu n a d a se p ri m i j e n j e nim o d g o j n im p re p o ru ka m a n e d o ve d e u p i ta n j e re d o vn o
ško l o va n j e m a l ol j e tn i ka il i n j eg o v ra d .
Iz b o r i p rim je n a o d g o jn ih p re p o ru k a iz v rš a v a s e u s a ra d n ji s
roditeljima ili sta rateljima maloljetnika i organima socija lnog staranja.
Od g o j n e se p re p o ru ke m o g u to kom nj i h o vog i zvrša va n j a za mi j e ni ti drugom ili ukinuti.

2. Kriviĉne sankcije prema maloljetnicima (Č la n 8 4 . K Z F B i H)




K riv iĉ n e s a n k c ije k o je s e mo g u iz re ć i m aloljetnom u ĉ in ite lju
k riv iĉ n o g d je la dije le se na:
a) odgojne (vaspitne) mje re,
b) k a z na ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra ,
c) mjere bez bjednosti.

Mla Ċ e m ma lo l je tn ik u (ko j i j e u vrij em e u ĉin j e nj a kri v. d j el a n a vršio 1 4 , a
n i j e n a vrši o 1 6 g o d i n a ţi vo ta ) mo g u s e iz re ć i s a mo o d g o jn e ( vaspitne) mjere .
Starijem maloljetniku (ko j i j e u vri j e m e u ĉi n j en j a kri v. d j e l a n a vrši o 1 6 , a
n i j e n a vrši o 1 8 g o d i na ţi vo ta ) o d g o jn e s e m je re mo g u iz re ć i p o d u s lo v ima
p ro p is a n im o v im z a k o n o m, a iz u z e tn o mu s e moţ e iz re ć i k a zn a
ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra .
Malol j e tn i ku se mo g u i zre ći m j e re bezbjednosti pod uslovima propisanima ovim zakonom. N e mo gu mu s e i zre ći mjere bezbjednosti: 1. za b ra n a vrše n j e poziva, ak tivnosti ili funkcija i 2. zabrana upravljanja motornim vozilom.
Ma lo lje tn ik u s e n e mo g u iz re ć i s u d s k a o pomena ni uslovna osuda.

Svrha o d g o jn ih mje ra i k a z n e ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra (Č la n 8 5 . K Z F B i H)
 S vrh a o d g o j ni h (va sp i tn i h ) m j e ra i ka zn e m al o l je tn i ĉko g za tvo ra j e d a se
p ru ţa n j e m za šti te i p om o ći m al o lj e tn im u ĉi n i o ci ma kri vi ĉn i h d j el a , n a d zo ro m nad njima, n ji h o vim stru ĉn i m o sp o so b lj a va nj e m i ra zvi j a n j em n ji h o ve o sob n e
odgovornosti, osigura njihov odgoj, preodgoj i pravilan razvoj.
 U z to , sv rh a ka zn e m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra j e p o se b a n u tj e ca j na m al o lj e tn o g
u ĉi n i o ca d a u bu d u će n e u ĉin i kri vi ĉn a d j el a , ka o i uticaj na druge maloljetnike
d a n e u ĉi n e kri vi ĉn a d j e l a .
Dakle, ovdje se radi, uglavnom, o individualnoj prevenciji (sve mjere
se i zri ĉu uglavnom u cilju preodgoja konkretnog maloljetnika) (Jaganjac naglasio,
ĉi n i se d a n i j e b a š u skladu sa KZ FBiH!!!)

2.a. Odgojne (vaspitne) mjere

Vrste odgojnih (vaspitnih) mjera (Č la n 8 6 . K Z F B i H)

Odgojne (vaspitne) mjere se dijele u 3 g rupe:
1. disciplinske mjere
2. m j e re p o j a ĉa no g n a d zo ra
3. zavodske mjere

Iz bor odgojne mjere (Č la n 8 8 . K Z F B i H)

Pri iz boru odgov a ra ju ć e o d g o jn e mje re s u d ć e u z e ti u o b z ir:
1. g o d i n e ţi vo ta m a l o l je tn i ka ,
2. ste p e n n j e g o vo g d u še vn o g ra zvo j a ,
3. n j e g o va p si hi ĉka svo j stva ,
4. njegove sklonosti,
5. p o b u d e i z ko j i h j e d j e l o u ĉi ni o ,


6. d o ta d a šn j i o d g o j ,
7. sre d i n u i p ri l i ke u ko j im a j e ţi vi o ,
8. te ţi n u k ri vi ĉn o g d j e l a ,
9. d a l i m u j e ra n i j e bi l a i zre ĉe n a o d g o j n a m j e ra il i ka zn a , te
10. sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na izricanje odgojne mjere.

U p o s tu p k u p ro tiv ma lo l je tn ik a o b a v e z no je u k lju ĉ e n o rg a n
s ta ra te ljs tv a u z ĉ iju s tru ĉ n u p o mo ć s u d o d re Ċ u je n a ja d e k v a tn iju mje ru u
s v a k o m k o n k re tn o m s lu ĉ a ju .

1.) DISCIPLINSKE MJERE

D is c ip lin s k e mje re s e iz riĉ u ma lo lje tn o m u ĉ in ite l ju k riv iĉ n o g djela
k o je m n ije p o tre b n o iz re ć i tra jn ije mje re o d g o ja i p re o d g o ja , u pravilu ako je
u ĉ in io k riv iĉ n o djelo iz n e p ro miš lje n o s ti i li la k o mis le n o s ti. T u s p a d a ju :

1. sudski ukor i
2. u p u ć iv a n je u d is c ip linski centar z a malo ljetnike (Č la n 8 9 . K Z F B i H)
Ovu m j e ru su d će i zre ći ka d a j e p o tre b n o d a se o d g o va raj u ćim
kra tko tra j n i m m j e ra ma u ti ĉe n a o so b n o st i p o n a ša nj e m al o lj e tn o g u ĉi n i te lj a
kri vi ĉn o g d j e la , a m o ţe g a u p u ti ti u disciplinski centar:
a) n a o d re Ċ e n i b ro j sa ti to ko m d a n a b l a g d a n a , a l i n a j vi še 4 u za sto p n a
dana blagdana;
b) n a o d re Ċ e n i b ro j sa ti to ko m d a n a , a l i n a j d u ţe u tra j a n j u d o 1 m j e se ca ;
c) n a n e p re ki d n i b o ra va k o d re Ċ e n b ro j d a n a , a l i n e d u ţe o d 2 0 d a n a .

P ri i zri ca n j u o ve m j e re , su d će vod i ti ra ĉu n a d a zb o g n je n o g i zvrše n j a maloljetnik ne izostane s redovite škol ske n a sta ve il i p o sl a .U d i sci p li n skom centru maloljetnik se m o ţe za p o sl i ti n a ko ri sn i m ra d o vi ma ko j i o d g o va r aju
n j e g o vim g o d i n am a ţi vo ta , u ko l i ko o n i l i n j e g o v sta ra te l j n a to p ri sta n u .
P ri i zri ca n j u o ve m j e re , su d m o ţe i zre ći i o d g o j n u m j e ru p o j a ĉan o g
n a d zo ra n a d l e ţn o g ti j e l a so ci j al n e za šti te ko ja se i zvrša va p o i zvrše nj u
o d g o jne mje re up ući va n ja u d i sci p li nsk i ce nta r za malo lje tnike.

2.) MJ E R E P OJ AĈ AN OG N AD ZOR A

Mje re p o ja ĉ a n o g n a d zo ra iz riĉ u s e ma lo lje tn o m u ĉ in ite lju k r iv iĉ n o g
d je la k o je m tre b a iz re ć i tra jn ije mje re o d g o ja , p re o d g o ja ili li je ĉ e n ja , uz
o d g o v a ra ju ć i n a dz o r, a n ije p o tre b n o n je g o v o p o tp u no o d v a ja n je iz
d o ta d a š n je s re d in e .
Tu spadaju:

1) p o ja ĉ a n n a dz o r od strane roditelja/usvojioca/s taraoca (Č l . 90. KZ FBiH)

Ov u mje ru s u d ć e iz re ć i a k o s u ro d ite lj i, u s v o j ite l j ili s ta ra te lj propustili nadz or nad malolje tnikom, iako su g a u mo g u ć n o s ti o b a v lja t i.
Pri iz ric a n ju o v e m je re , s u d mo ţ e :




a) ro d i te l j u , u svo ji te l j u i li sta ra te l j u d a ti p o tre b n e u p u te i n a l o ţi ti im
o d re Ċ e n e d u ţn o sti u p o g l e d u m j e ra ko je tre b a p re d u ze ti radi odgoja
m a l ol j e tn i ka , n j e g o vo g l i je ĉe n j a i ra d i o tkl a n ja n j e šte tn i h u ti ca j a .
b) odrediti da nadl e ţn i o rg a n so cij a ln o g sta ra n j a p ro vj e ra va n je n o
i zvrša va n j e i u ka zu j e p om o ć ro d i te lj u , u svo ji te l j u i li sta ra te l j u . S u d će
n a kn a d n o o dl u ĉi ti o p re sta n ku ta kvo g p ro vj e ra va nj a , s tim d a o n o n e
m o ţe tra j a ti m a n j e o d j e d n e n i d u ţe o d tri g o d i n e .

2) p o ja ĉ a n n a dz o r u drugoj porodici (Č la n 9 1 . K Z F B i H)

Ov u mje ru s u d ć e iz re ć i a k o ro d ite l ji , u s v o jite lj il i s ta ra te lj n is u u
mo g u ć n o s ti d a ma lo lje tn ik a p o ja ĉ a n o n a dz iru ili a k o s e o d n jih ta k a v
n a dz o r n e mo ţ e o p ra v d an o o ĉ e k iv a ti.
Iz v rš e n je o v e o d g o jn e mje re o b u s ta v it ć e se:

a) ka d ro d i te l j i , u svo j i te lj i li sta ra te l j ste kn u m o g u ćn o st d a m a l o l je tn i ka
p o j a ĉa n o n a d zi ru ,
b) ka d p re m a re zu l ta tu o d g o j a p re sta n e p o t re b a za p o j a ĉa n i m n a d zo ro m .

P ri i zri ca n j u o ve o dg o j n e mj e re su d će o d re di ti d a za vri j em e n j en o g
tra j a n j a n a d l e ţn i o g ra n so ci j al n e za šti te p ro vj e ra va n j e n o i zvrša va n j e i u ka zu j e
p o tre b n u p o m o ć p o ro d i ci u ko j o j j e m al o lj e tn i k smj e šte n .
3) p o ja ĉ a n n a dz o r o d s tra n e n a d le ţ n o g o rg an a soc. z a š tite (Č l 9 2 . K Z F B i H)

Ov u mje ru s u d ć e iz re ć i a k o ro d ite l ji , u s v o jite lj il i s ta ra te lj n isu u
mo g u ć n o s ti p o ja ĉ a n o n ad z ira ti ma lo lje tn ik a , a n e p o s to je u s lo v i z a iz ric a n je
o d g o jn e mje re p o ja ĉ a n o g n a d z o ra u d ru g o j p o ro d ic i.
S u d će n a kn a d n o o d l u ĉi ti o p re sta n ku o ve m j e re , s ti m d a n j e n o tra j a nj e
n e m o ţe b i ti kra će o d 1 n i d u ţe o d 3 g o d i n e .
Za vri je me t ra ja n ja o v e m je re ma lo lje tn ik i d a l je ţ iv i s ro d ite lj ima ,
u s v o jite lje m i li s ta ra te l je m, a p o ja ĉ a n i n a d z o r n a d n jim v rš i o v la š te n a
o s o b a n a d leţ no g o rg a n a s o c ija ln e z a š tite , ko ja se b ri ne o ško lo va nj u maloljetnika, njegovo m zaposle nju, od vaja nju i z s re d i ne ko ja na n je g a šte t no
uti če , p o tre b no m li je če n j u i sre Ď i va n j u p ri li ka u ko ji ma ţi vi .

3.) ZAVODSKE MJERE

Za v o d s k e mje re iz riĉ u s e ma lo lje tn o m u ĉ in ite lju k r iv iĉ n o g d je la
k o je m tre b a iz re ć i tra jn ije m je re o d g o ja , p re o d g o ja ili li je ĉ e n ja , uz njegovo potpun o o d v a ja n je iz d o ta d a š n je s re d in e .
Za v o d s k e mje re n e mo g u tra ja ti d u ţ e o d 5 g o d in a .
U z avodske mjere spadaju:

a) Up u ć iv a n je u v a s p itn u u s ta n o v u (Č la n 9 4 . K Z F B i H)


Ov u mje ru s u d ć e iz re ć i a k o n a d ma lo lje tn ik o m tre b a o s ig u ra ti
iz v rš e n je s ta ln o g n a d zo ra s tr u ĉ n ih o d g ajatelja u ustanovi z a odgoj
maloljetn ika.
U o d g o j n oj u sta n o vi m al o lj e tn i k o sta j e n a jm a nj e 6 m je se ci a n a j vi še 3
g o d i n e . P ri i zri ca n j u o ve m j e re su d n e će o d re d i ti n j e n o tra j a n j e , ve ć će o to m e
n a kn a d n o o d l u ĉi ti

b) u p u ć iv a n je u v a s p itn o -popravni dom (Č la n 9 5 . K Z F B i H)

Ov u mje ru s u d ć e iz re ć i a k o p re ma ma lo lje tn ik u tre b a p rim ije n i ti
p o ja ĉ a n e mje re p re o d g o ja .
P ri o d lu ĉ iv a n ju h o ć e l i iz re ć i o v u mje ru , s u d ć e n a ro ĉ i to uz eti u obz ir:
1. te ţi n u i p ri ro d u u ĉi n j e n o g kri vi ĉn o g d j e l a i
2. okolnost jesu li m aloljetniku ra n i j e b il e i zre ĉe n e o d g o j n e mj e re i li ka zn a
m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra .
U odgojno-popravnom domu maloljetnik ostaje min 1, a max 5 god.
Pri izricanju ove mjere, sud, ta ko Ċ e r, n e će o d re d i ti n j e no tra j a n j e , ve ć će o
to m e n a kn a d n o o d l u ĉi ti .

c) u p u ć iv a n je u drugu ustanovu z a osposobljavanje (Č la n 9 6 . K Z F B i H)
Ov u mje ru s u d mo ţ e iz re ć i ma lo lje tn ik u o me te n o m u p s ih iĉ k o m i li
fiz iĉ k o m ra z v o ju , u mje s to o d g o jn e mje re u p u ć iv a n ja u od g o jn u u s ta no v u ili
o d g o jn e mje re u p u ć iv a n ja u o d g o jn o -popravni dom.
Maloljetnik ostaje u ustanovi za osposobljavanje sve dok je to potrebno
ra d i n j e g o vo g li j e ĉen j a i li o sp o sob l ja va n j a , a ka d m a l ol j e tn i k p o sta n e p u n ol j e ta n ,
p o n o vo će se i sp i ta ti p o tre b a n j e g o va d a l j n j e g za d r ţa va n j a u to j u sta n o vi .

Ob u s ta v a iz v rš e n ja i iz mje n a o d lu k e o o dgojnim mjerama (Č la n 9 7 . K Z F B IH )

K a d s e p o s lije d o n o še n ja o d lu k e k o jo m je iz re ĉ e n a o d g o jn a mje ra
p o ja ĉ a n o g n a dz o ra ili z a v o d s k a o d g o jn a mje ra p o ja v e o k o ln o s ti k o j ih n ije
b ilo u v rije me d o n o š e n ja o d lu k e ili s e z a n jih n ije z n a lo , a o ne b i b ile o d
uticaja n a d o n o š e n je od lu k e , iz v rš e n je iz re ĉ e n e mje re moţ e s e o b u s ta v iti ili
s e iz re ĉ e n a mje ra moţ e z a mije n iti d ru g o m o d g o jn o m mje ro m p o ja ĉ a n o g
nadz ora ili z avodskom odgojnom mjerom.
Uz tom sl u ĉa j u, u ko li ko za p o j e d i n e mj e re n ij e što d ru g o p ro p i sa n o , odgojna mjera p o j a ĉa n o g n a d zo ra i l i za vo d ska o d g o j n a m je ra m o ţe se , s
o b zi ro m n a p o sti g n u ti u sp j e h o d g oj a , o b u sta vi ti o d i zvrše n j a , a m o ţe se i
za m i j e n i ti d ru g om ta kvo m m j e rom ko j om će se b o l j e p o sti ći svrh a o d g o j n i h mj e ra .
Ob u s ta v lja n je o d iz v rš e n ja za v o d s k e o d g o jn e mjere ili z amjenjivanje
z a v od s k e o d go jn e mje re d ru g o m ta k v o m m je ro m iz v rš it ć e s e u z s lje d e ć a
o g ra n iĉ e n ja :
a) o d g o j n a m j e ra u pu ći va nj a u o d go j n u u sta n o vu n e mo ţe se o b u sta vi ti o d
i zvrše n j a p ri j e i ste ka ro ka o d 6 m j e se ci , a d o i ste ka o vo g ro ka m o ţe se
zamijen i ti sam o o d g oj n im mj e ra m a u p u ći va n j a u o dg o j n o -popravni dom ili
u p u ći va n j a u d ru g u u sta n o vu za o sp o so b l j a va n j e ;


b) o d g o j n a mj e ra u p u ći va n j a u o dg o j n o -p o p ra vni d om n e m o ţe se o b u sta vi ti o d
i zvrše n j a p ri j e i ste ka ro ka o d 1 g od i n e , a d o i ste ka o vo g ro ka m o ţe se
za m i j e n i ti sa m o o d g oj n im m j e ram a up u ći va nj a u o d g o jn u u sta n o vu i li
u p u ći va n j a u d ru g u u sta n o vu za o sp o so b l j a va n j e .
Izu ze tn o , o d g o j n a mj e ra u p u ći va n j a u o d go j n u u sta n o vu il i o d g o j n a mj e ra
u p u ći va n j a u o d g oj n o -p o p ra vn i d om m o ţe se o b u sta vi ti o d i zvrše n j a i l i zamijeniti drugom mjerom i prije isteka roka od 6 mj., odnosno 1. god., ako posebne
o ko l n o sti ko j e se o d n o se n a o so b u m al o lj e tn i ka o ĉi to p o ka zu j u d a j e p o sti g n u ta svrha tih mjera.

P o n o v no o d lu ĉ iv a n je o o d g o jn im m je ra ma (Č la n 9 8 . K Z F B IH )

Ako je od pravo s n aţ n os ti o d lu k e , k o jo m je iz re ĉ e n a o d g o jn a mje ra
p o ja ĉ a n o g na dz o ra ili z a vo d s k a o d g o jn a mje ra , p ro te k lo v iš e o d 1 go d in e , a
iz v rš e n je n ije z a p o ĉ e to , s u d ć e p o n o v n o o d lu ĉ iti o p o tre b i iz v rš e n ja
iz re ĉ e n e mje re . P r i to me s u d mo ţ e o d lu ĉ iti d a s e ra n i je iz re ĉ ena mjera
iz v rš i, n e iz v rš i il i d a s e z a mije n i n e k o m d ru g o m m je ro m.
Od g o j n a m j e ra u pu ći va nj a u d i sci p li n ski ce n ta r za m a l ol j e tn i ke n e će se
i zvrši ti a ko j e p ro te kl o vi še o d 6 mj e se ci o d p ra vo sn a ţn o sti o d lu ke koj o m j e o va
m j e ra i zre ĉe n a , a n j e n o i zv rše n j e n i j e za p o ĉe to .

2.b. Kaţnjavanje starijih maloljetnika (Č l 9 9 . K ZF B i H)

K az n iti s e mo ţ e s a mo s ta r ij i ma lo lje tn ik , i to pod uslovima:
1. d a j e u ĉi n i o d j el o za ko j e j e p ro p i sa n a ka zn a za tvo ra te ţa o d 5 g o d i n a , i
2. d a zb o g te ški h p o sl j e d i ca dj e l a i vi so kog ste p e n a kri vi ĉn e o dg o vo rn o sti n e bi bilo opravdano izricanje odgojnih mjera.

K az n a ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra (Č la n 1 0 0 . K Z F B i H)

K az n a ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra n e moţ e b iti k ra ć a o d 1 n i d uţ a o d 1 0
g o d in a , a iz riĉ e s e n a p u n e g o d in e ili n a p o la g o d in e .
Pri odmjerava nj u ka zn e sta ri j em m a l ol j e tn i ku za kri vi ĉn o dj e l o , sud nije vezan za min. propisanu mjeru kazne.

Od mje ra v a n je k a z n e ma lo l je tn iĉ k o g z a tv o ra (Č la n 1 0 1 . K Z F B i H)

P ri o d mje ra v a n ju k a z n e ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra s ta rije m ma lo l je tn ik u ,
s u d ć e u z e ti u o b z ir s v e o k o ln o s ti k o je u t iĉ u d a k a z n a b u d e ma n ja il i v e ć a ,
ima ju ć i p o s e b n o u v id u :
1. stepen psi h i ĉko g ra zvo j a m a l o l je tn i ka
2. vrijeme potrebno za njegov preodgoj i
3. vri j e m e p o tre b n o za n j e g o vo stru ĉn o o sp o so b l j a va n j e .

Iz ric a n je o d g o jn ih mje ra i k a z n e ma lo lje tn iĉ k o g z atvora za k riv iĉ n a d je la u sticaju (Č la n 1 0 2 . K Z FBiH)


Z a kri vi ĉn a d j e l a u stica j u su d i zri ĉe m a l ol j e tn i ku sam o j e d n u o d g oj n u
m j e ru il i sam o ka zn u m a l o lj e tn i ĉko g za tvo ra ka d p o sto j e za ko n ski u sl o vi za
i zri ca n j e te ka zn e i ka d su d o ci j e n i d a j e tre b a i zre ć i.
S u d će p o stu p i ti i sto i kad p o sli j e i zre ĉe n e o d g o j n e m j e re , il i ka zn e
m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra u tvrd i d a j e m a l o lj e tn i k p ri j e il i p o sl ij e n j i ho vo g i zri ca n j a
u ĉi n i o kri v i ĉn o djelo.

Za s ta rje lo s t iz v rš e n ja k a z n e ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra (Č la n 1 0 3 . KZ FBiH)

Kaz n a ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra n e ć e s e iz v rš iti k a d o d d a n a
p ra v o s n aţ n o s ti p re s u d e k o jo m je k a z n a iz re ĉ e n a p ro te k n e:
a) 10 godina - a ko j e i zre ĉe n a ka zn a m a l o l j e tni ĉko g za tvo ra p re ko 5 g o d i n a ;
b) 5 godina - a ko j e i zre ĉe n a ka zn a m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra p re ko 3 g o d i n e;
c) 3 godine - a ko j e i zre ĉe n a ka zn a m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra d o 3 g o d i n e .
Ma lo lje tn i iz v rš io c i k riv iĉ n ih d je la mogu se uslovno otpustiti sa
iz d rţ a v a n ja k az n e n a k on iz d rţ a n e 1 /3 k az n e , a li n e p ri je is te k a 1 g o d in e . Za
vrijeme trajanja uslovnog otpusta, sud moţe o d re d i ti m j e ru po j a ĉa n o g n a d zo ra
o d stra n e o rg a n a so ci j a l n e za š ti te .
Maloljetniĉki zatvor izdrţava se u posebnim ustanovama ili u
odvojenim dijelovima kaz neno-popravnih ustanova. D o k n e n a vrši 1 8 g od i n a ,
i zd r ţa va se u p o se b n i m ka zn e n o p o p ra vn i m u sta n o v ama, a od 18 -23 godine
i zd r ţa va j u u p o se b n i m o d j el j en j im a ka zn e n o -popravnih ustanova za odrasle, ali
sa njima ne smiju dolaziti u kontakt.
Iz ric a n je k riv iĉ n o p ra v n ih s a n k c ija p u n o lje tn im o s o b a ma z a k riv iĉ n a d je la
k o ja s u u ĉ in ila k a o ma lo lje tn ic i (Č la n 1 0 4 .)

P u n o lje tn o j o s o b i k o ja je n a v rš ila 2 1 g o d in u ţ iv o ta n e mo ţ e se s u d iti
z a k riv iĉ n o d je lo k o je je u ĉ in ila k a o mla Ċ i ma lo lje tn ik . Ako punoljetna
o s o b a u v rije me s u Ċ e n ja n ije n a v rš ila 2 1 g o d in u ţ iv o ta , mo ţ e jo j s e s u d iti
s a mo z a k riv iĉ n a d je la s p ro p is a n o m k az no m z a tv o ra teţ o m o d 5 g o d in a .
T a kvo j o so bi su d mo ţe i zre ći sa m o o d g o va ra j u ću za vo d sku o d g o j nu mj e ru , s ti m
d a će p ri o cj e n i h o će l i i zre ći o vu mj e ru su d u ze ti u o b zi r sve o ko l n o sti sl u ĉa j a , a
n a ro ĉi to te ţi n u u ĉi n j e n o g kri vi ĉn og d j e l a , vri j em e ko j e je p roteklo od njegovog
u ĉi n j e nj a , p o n a ša n j e u ĉi ni te l j a i svrh u te o d g o j n e m j e re .
P u n o lje tn o j o s o b i mo ţ e s e za k riv iĉ n o d je lo k o je je u ĉ in i la k a o s ta ri ji
ma lo lje tn ik iz re ć i o d g o v a ra ju ć a z a v od s k a o d go jn a mje ra , a p o d u s lo v ima iz
ĉ la n a 1 0 0 . KZ FBiH (Kazna malolje tn iĉ k o g z a tv o ra ) i k az n a ma lo lje tn iĉ k o g
z atvora. P ri o cje ni ho će li i ko j u će o d o vi h sa nkci ja i zre ći , s ud će u ze ti u o b zi r
sve o ko l no sti sl uča ja , a na ro či to te ţi n u uči n je no g kri vi čno g dje la, vrijeme koje je
p ro te klo o d uči n je n ja , p o na ša n je uči ni te lja , te s vr h u ko j u tre b a p o s ti ći sa nkci ja ma .
Iz uz etno o d o d re d b e sta va 3 . o vo g čla na , punoljetnoj osobi koja je u
v rije me s u Ċ e n ja n a v rš ila 2 1 g o d in u ţ iv o ta s u d moţ e u mje s to k a zn e
ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra iz re ć i k az nu za tv o ra ili u v je tn u o s u d u . Kazna zatvora
i zre če na u o vo m sl uča j u i ma u p o g le d u re ha b i li ta ci je , b ri sa n ja o sud e i p ra vni h
p o slje d i ca o sud e i sti p ra vni uči na k ka o i ka zna ma lo l je t ni čko g za t vo ra .

Iz ric a n je o d g o jn ih mje ra mla Ċ i m p u n o lje tn im o s o b a ma (Č la n 1 0 5 .)




U ĉ in ite lju k o j i je k a o p u n o lje ta n u ĉ in io k riv i ĉ n o d je lo , a u v r ije me
s u Ċ e n ja n ije n a v rš io 21 g od in u ţ iv o ta , s u d moţ e iz re ć i o d go v a ra ju ć u
z a v od s k u o d go jn u mje ru a k o s e , s o b z iro m n a n je g o v u liĉ n o s t i o k o ln o s ti
p o d k o jima je k r iv iĉ n o d je lo u ĉ in io , mo ţ e o ĉ e k iv a ti d a ć e s e i o d g o jn o m
mje ro m p o s t ić i s v rh a ko ja bi se ostvarila iz ricanjem kaz ne.
M l a Ċ oj p u no l je tn o j o so bi koj o j j e i zre ĉe n a o d g o j n a mj e ra su d m o ţe , p o d
u vj e ti m a p ro p i sa ni ma o vim za ko n o m , i zre ći sve sig u rn o sn e m j e re p ro p i sa n e o vim
za ko n o m , o si m si g u rn o sn e m j e re za b ra n e vrše n j a p o zi va , a kti vn o sti i l i funkcije.
Izre če na o d g o j na m je ra mo ţe t ra ja ti na jd u ţe d o k uči ni te l j ne na vrši 2 3
g o d i ne ţi vo ta .

U ĉ in a k k a z ne n a o d g o jn e mje re (Č la n 1 0 7 .)
Ako za vrijeme trajanja odgojne mjere sud izrekne starijem maloljetniku
ka zn u m a l o l j e tn i ĉko g za tvo ra , o d g o j n a m j e ra p re sta j e ka d m a l o l je tn i k za p o ĉn e
i zd r ţa va n j e te ka zn e .
Ako za vrijeme trajanja odgojne mjere sud izrekne punoljetnoj osobi kaznu
m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra i l i ka zn u za tvo ra n a j m a n j e 1 g o d ., o d g o j n a m j e ra p re sta j e
ka d ta o so b a za p o ĉn e i zd r ţa va n j e ka zn e .
Ako za vrije me traja nja odgojne mjere s ud izrek ne puno lje tno j osobi kaznu zatvo ra manju od 1 god., sud će u p re s ud i o d luči ti ho će li se p o i zd rţa no j ka zni
na sta vi ti i zvrše nje i zre če ne o d g o j ne m je re i li će se ta mje ra uki n uti .

U ĉ in a k o d g o jn ih mje ra i k a z n e ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra (Č la n 1 0 8 .)
Od g o j ne m je re i ka zna ma lo lje t ni čko g za t vo ra ne p o d li je ţu p ravnim
p o slje d i ca ma o sud e ko je se sa sto je u za b ra ni sti ca n ja o d re Ď e ni h p ra va i z č l.1 1 8 . st. 2 . KZ FBiH (Vrste pra vnih posljedica osude)
Na o so b e ko je i zd r ţa va j u o d g o j n u m je r u up ući va n ja u o d g o j no -popra vni
d o m i li ka zn u ma lo l je t ni čko g za t vo ra p ri mje nj u j u se o d re d b e čla na 1 1 2 . KZ FBiH
(Ra d o s uĎ e ni h o so b a ).

E v id e n c ija o iz re ĉ e n im o d g o jn im mje ra ma (Č la n 1 0 9 .)
E vi d e n cij u o i zre ĉe n i m o d g oj n im m j e ram a vo d e n a d l e ţn i o rg a n i socijalne
za šti te n a o sn o vu p ro p i sa ko j e d o n o si o rg a n n a d l e ţa n za p o sl o ve so ci j al n e
za šti te u F e d e ra ci j i BiH.
P o d a ci o i zre ĉe n i m o d g oj n im m j e ram a m o g u se d a ti sa mo su d u ,
tu ţi te l j stvu , o rg a n i m a u n u tra šn j i h p o sl o va i o rg a n i m a so ci j al n e za šti te u ve zi sa
krivi ĉn im p o stu p ko m ko ji se vo d i p ro ti v o so b a ko j i m a su i zre ĉe n e o d g o j n e m j e re .

2.c. Izricanje mjera bezbjednosti maloljetniku (Č la n 1 0 6 .)

Ma lo lje tn o m u ĉ in ite lju k r iv iĉ n o g d je la k o je m je iz re ĉ e n a o d g o jn a
mje ra il i k a z n a ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra mog u s e , p od u vjetima propisanim
z a k on o m, iz re ć i mje re bez bjednosti: o b a v ez no p s ih ija tri js k o lije ĉ e n je (n a
s lo b o d i), o b a v e z n o lije ĉ e n je o d o v is n o s ti i o d u z ima n je p re d me ta .
Mjera bezbjednosti o b a ve zn o g l i j e ĉe nj a o d o vi sn o sti n e m o ţe se i zre ći u z disciplinsku mjeru. Umjesto m je re o b a ve zn o g p si h ij a tri j sko g l ij e ĉe n j a m o ţe se


i zre ći o d g o j n a mj e ra u p u ći va nj a u d ru g u u sta n o vu za o sp o so b l j a va nj e a ko se u
to j u sta n o vi m o ţe o si g u ra ti l i j e ĉe n j e i tim e p o sti ći svrh a te m j e re bezbjednosti i
mjera oduzimanja predmeta.

OPĆE ODREDBE O IZVRŠENJU KRIVIĈNOPRAVNIH SANKCIJA

Iz v rš e n je k a z ne z a tv o ra (Č la n 1 1 0 . )
(1 ) K a zna za t vo ra i ka zna ma lo l je t ni čko g za t vo ra i zvrša va j u se u za t vo re ni m,
p o luo t vo re ni m i li o t vo re ni m usta no va ma za i zd r ţa va n je ka zne .
(2 ) K a zna d ug o tra j no g za t vo ra i zvrša va se u zatvo renim us tano va ma za
i zd r ţa va nje ka zne .

Gra n ic e iz v rš e n ja k a z n i (Č la n 1 1 1 . KZ FBiH)
Oso b a p re ma ko jo j se i zvrša va ka zna li ša va se p ra va i li se o na o g ra ni ča va u pra vima u sklad u sa zakono m samo u granicama prijeko potreb nim da bi se ostva rila s vrha pojedini h ka zni.

R a d o s u Ċ e n ih o s o ba (Č la n 1 1 2 . K Z FBiH)
(1 ) Oso b a o suĎ e na na ka zn u za t vo ra , ka zn u d ug o tra j no g za t vo ra i li ka zn u
ma lo l je t ni čko g za t vo ra , ko ja je sp o so b na za ra d , mo ţe ra d i ti uko li ko o na na to pristane.
(2 ) A ko o s uĎ e na o so b a t ra ţi i li p ri sta ne na ra d , ra d će jo j se o mo g ući ti .
(3 ) Ra d o s uĎ e ne o so b e t re b a b i ti ko ri sta n i us kla Ď e n sa sa vre me ni m na či no m
vrše n ja i ste vrste ra d a na s lo b o d i , p re ma s tr uč ni m i d rug i m sp o so b no sti ma
o suĎ e no g .

Iz v rš e n je k a z ne ma lo lje tn iĉ k o g z a tv o ra (Č la n 1 1 3 . K Z FB IH)
(1) Pre ma s ta ri je m ma lo l je t ni ku , d o k ne na vrši 1 8 g o d i na ţi vo ta , ka zna
ma lo l je t ni čko g za t vo ra i zvrša va se u p o se b ni m kri vi čno -popra vnim usta no vama
za ma lo lje t ni ke . P re ma o so b i ko ja je na vrši la 1 8 g o d i na ţi vo ta , a li ni je na vrši la 2 3
g o d i ne ţi vo ta (m la Ď a p u no l je t na o so b a ) ka zna ma lo lje t ni čko g za t vo ra se i zvrša va
u p o se b ni m us ta no va ma za m la Ď e p u no lje t ne o so b e i li u p o se b no m o d je l je nj u
usta no ve u ko jo j se ka zna i zvrša va p re ma p u no l je t ni m o so b a ma , p ri če m u se
o si g ura va d a mla Ď e p uno lje t ne o so b e ne d o Ď u u ko nta kt sa starijim
za t vo re ni ci ma . P re ma o so b i ko ja je na vrši la 2 3 g o d i ne ţi vo ta p ri je kra ja
i zd r ţa va nja ka zne o sta ta k ka zne se i zvrša va u kri vi čno -pop ravno j us tano vi za odrasle.
(2 ) P re ma mla Ď o j p u no l je t no j o so b i ka zna se mo ţe i zvrša va ti u k azne no- popravnoj usta no vi za ma lo l je t ni ke sve d o k je to p o tre b no ra d i za vrše tka n je no g
ško lo va n ja i li struč no g o sp o so b lja va nja . Me Ď uti m , p re ma mla Ď o j p u no l je t no j osobi kazna se ne mo ţe ni u ko je m s l uča j u i zvrša va ti u k ri vi č no -popra vnoj usta no vi za malo ljetnike, ako bi to bilo na ko ji na či n b i lo š te t no za ma lo lje t ne
o so b e p re ma ko ji ma se i zvrša va ka zna ma lo lje t ni čko g za t vo ra u to j usta no vi .
(3 ) Izb o r p o sla za o s uĎ e no g ma lo l je t ni ka vrši se p re ma n je g o vi m sp o so b no sti ma
i sklo no s ti ma za o d re Ď e n u vrst u p o sla , ra d i st r uč no g o sp o so b lja v a nja, a prema
mo g uć no sti ma ko je p o sto je u kri vi čno -p o p ra vno j usta no vi za ma lo l je t ni ke . M la Ď o j
p u no l je t no j o so b i će se ta ko Ď e r o mo g ući ti o b ra zo va n je i str učno o sp o so b l ja va n je ,


b e z o b zi ra na to i zvrša va li se ka zna u p o se b ni m usta no va ma i li u p o se b ni m odjelje n ji ma kri vi čno -popra vni h us tano va za odras le osobe.
(4 ) Ra d no vri je me o s uĎ e no g ma lo lje tni ka o d re Ď uje se ta ko d a m u se o mo g ući
ško lo va n je i s tr uč no o sp o so b l ja va n je i d a m u o s ta ne d o vo l j no vre me na za fi zi čki
odgoj i ra zo nodu.
(5 ) Os uĎ e ni ma lo lje t ni k mo ţe b i ti u vje t no o tp uš te n s i zd r ţa va n ja ka zne a ko je
i zd r ţa o tre ći n u ka zne , a li ne p ri je ne g o š to je pro veo jed nu godinu u k ri vi č no -
p o p ra vno j usta no vi . Za vri je me u vje t no g o tp us ta s ud mo ţe o d re d i ti o d g o jn u
mje r u p o ja ča no g na d zo ra na d le ţno g ti je la so ci j a l ne za š ti te . Za o p o zi v u vje tno g
o tp us ta p ri m je n j uj u se o d re d b e č la na 4 6 . KZ FBiH (Opo zi v uvjetnog o tpus ta) .
(6) Ma lo lje t ni o suĎ e ni k, o si m u i zu ze t ni m o ko l no sti ma , i ma p ra vo o d r ţa va ti kontak te sa s vo jom obite lji p utem pisama i pos jeta.

ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

Os n o v a o d u z ima n ja imo v in s k e k o ris ti p rib a v l je n e k riv iĉ n im d je lo m (Čl 114.)

Os n o v o d uz ima n ja imo v in s k e ko ris ti s a d rţ a n je u z ak o n s k o j o d re d b i da niko ne moţe zadrţati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem kriviĉnog djela. Korist pribavljena izvrše n j e m kri vi ĉno g d j el a o d u ze t će se su d skom
o d l u ko m ko j om j e u tvrĊ e n o d a j e kri vi ĉn o dj e l o u ĉi nj e n o po d u slo vim a p ro p i sa n im ovim zakonom.
S ud mo ţe o d u ze ti ko ri st p ri b a vl je n u i zvrše n je m kri vi čno g d je la i u odvoje nom postupk u ukoliko postoji opra vdani ra zlo g za za kl j uča k d a je kri vi čni m djelom ko ri st p ri b a vl je na , a vla s ni k i li u ţi va te lj ni je u mo g uć no s ti d o ka za ti d a je korist pribavlje na zakonito .

N a ĉ in o d uz ima n ja imo v in s k e k o r is ti p rib a v l je n e k riv iĉ n im d je lo m (Č l 115.KZ)

Od u ĉ in io c a ć e s e o d uz e ti n o v a c , predmeti od vrijednosti, i svaka
d ru g a imo v in s k a k o ris t p rib a v l je n a k riv iĉ n i m d je lo m . Ako oduzimanje nije
m o g u će , u ĉi ni l a c kri vi ĉn o g dj e l a će se o b a ve za ti d a p l a ti n o vĉan i i zn o s ko j i odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Im o vi n ska ko ri st m o ţe se o d u zeti i od lica na koja je prenesena bez
naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrijednosti, pod uslovom da su
ta l i ca zn a l a i l i su m o g l a zn a ti d a j e i m o vi n ska ko ri st p ri b a vl j e n a kri vi ĉn im d j e l om . Ako je imovinska korist prenesena na bliske srodni ke , o d u ze će se o d n j i h
a ko n e d o ka ţu d a su ka o n a kn a d u d a l i p u n u vri j e d n o st.
K a d j e im o vi n ska ko ri st p ri b a vl j e n a kri vi ĉni m d j el o m sj e di n j en a s i m o vi n om
ste ĉe n o m n a za ko n i ti n a ĉi n , ta kva i m o vi n a m o ţe b i ti p re d m e t o d u zi m a nj a , a l i u
m j e ri koj a n e p re m a šu j e p r ocijenjenu vrijednost imovinske koristi pribavljene krivi ĉn im djelom.
P ri ho d i li d rug i p lo d o vi i mo vi nske ko ri sti p ri b a vl je ne kri vi č ni m d je lo m , i li
i mo vi ne u ko j u je i mo vi nska ko ri st p ri b a vlje na kri vi č ni m d je lo m p re t vo re na i li
imovine s kojom je imovi nska ko ri st p ri b a vl je na kri vi čni m d je lo m sje d i n je na , mo g u
b i ti p re d me t mje ra na ve d e ni h u o vo m čla n u na i sti na či n i u i sto j m je ri ka o i
i mo vi nska ko ri st p ri b a vl je na k ri vi č ni m d je lo m.




Za š ti ta o š te ć e n o g (Č la n 1 1 6 . K Z F B IH)

Ak o je o š te ć e n o m u k riv iĉ n o m p o s tu p k u d o s uĊ e n imo v in s k o p ra v n i
z a h tje v , s u d ć e iz re ć i liš e n je imo v in s k e k o ris ti u k o lik o o n a p re la z i d o su Ċ e n i
imo v in s k o p ra v n i z a h tje v o š te ć e n o g .
Ošte će n i ko j i j e u kri vi ĉn o m p o stu p ku u p o g l e d u svo g i m o vin sko p ra vn o g
za h tj e va u p u će n n a p a rn i ĉni p o stu p a k, mo ţe tra ţiti da se namiri iz iznosa
o d u ze te vri j e d n o sti a ko p o kre n e p a rn i ĉn i po stu p a k u ro ku o d še st m je se ci o d
d a n a p ra vo sn a ţn o sti o d l u ke koj o m j e u pu će n n a p a rni ĉn i po stu p a k i a ko u ro ku
o d tri m j e se ca o d d a n a p ra vo sn a ţn o sti o d l u ke ko j o m j e u tvrĊ e n n j e g o v za h tj e v
za t ra ţi n a m i re n j e i z o d u ze te vri j e d n o sti .
Ošte će n i ko j i u kri vi ĉn om p o stu p ku n i j e i sta kn u o im o vi n sko p ra vni za h tj e v
m o ţe za h ti j e va ti n a m i re n j e i z o d u ze te v ri j e d n o sti a ko j e ra d i u tvrĊ e n j a svo g
za h tj e va p o kre n u o p a rn i ĉn i p o stu p a k u ro ku o d tri m j eseca od dana saznanja za presudu kojom se oduzima imovinska korist, a najdalje u roku od dvije godine od
p ra vo sn a ţn o sti o d l u ke o o d u zi m a nj u i m o vi n ske ko ri sti i a ko u ro ku od tri mjeseca
o d d a n a p ra vo sn a ţn o sti o d lu ke ko jo m j e u tvrĊ e n nj e g o v za h tj e v za tra ţi namirenje iz oduze te vrijednosti.




PRAVNE POSLJEDICE OSUDE

Nastupanje pravnih posljedica osude (Č la n 1 1 7 . K Z F B i H)

Os u d e z a o d re Ċ e n a k riv iĉ n a d je la mo g u i ma ti z a p ra v n u p o s lje d ic u :
a) p re sta n a k i l i g u b i ta k o d re Ċ e n i h p ra va i l i
b) za b ra n u s ti ca n j a o d re Ċ e n i h p ra va .

Pra v n e p o s lje d ic e o s u d e n e mo g u n a s tu p iti k a d je z a k riv iĉ n o d je lo
u ĉ in ite lju iz re ĉ e n a n o v ĉ a n a k a zn a , s u d s k a o p o me n a ili u s lo v n a o s u d a i li
k a d je u ĉ in i te lj o s lo b o Ċ e n od kaz ne.
Pravne posljedice osude mogu se propisati samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su propisane.

Vrste pravnih posljedica osude (Č la n 1 1 8 . K Z F B i H)

Pravne posljedice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak
o d re Ċ e n ih p ra v a je s u :
a) p re sta n a k vrše n j a o d re Ċ e n i h p o sl o va i li fu n kci j a u o rg a n im a vl a sti , privrednim d ru štvi m a il i u d r. pravnim licima;
b) p re sta n a k za p o sl e n j a i l i p re sta n a k vrše n j a o d re Ċ e no g zva n j a , p o zi va i l i zanimanja;
c) l i še nj e o d l i ko van j a .


P ra v n e p os lje d ic e o s u d e ko je s e s as to je u z a b ra n i s tic a n ja od re Ċ e n ih prava jesu:
a) za b ra n a vrše n j a o d re Ċ e n i h p o sl o va il i fu n kcij a u o rganima vlasti,
trg o va ĉki m d ru štvi m a i li u d r. p ra vn i m l i ci m a ;
b) za b ra n a sti ca n j a o d re Ċ e n i h zva n j a , p o zi va i l i za n i m a nj a il i u n a p re Ċ e nj a u
sl u ţb i ;
c) za b ra n a sti ca n j a o d re Ċ e n i h d o zvo l a i l i o d o b re nj a koj a se i zd a j u o dl u kom
tijela vlasti.

P o ĉ e ta k i tra ja n je pravnih posljedica osude (Č la n 1 1 9 . K Z F B i H)

P ra v n e p o s lje d ic e o s u d e n a s tu p a ju d a no m p ra v o s n aţ n o s ti p re s u d e . Dakle, tu je prisutan automatizam njihovog nastanka. n pr. u zakonu o radu, kao pravna posljedica osude, propisan je prestanak radnog odnosa po sili zakona u
sl u ĉa j u o su d e za kri vi ĉn o d j e l o n a ka zn u za tvo ra p re ko 3 m j e se ca . Il i u sl u ĉa j u
d rţa vn i h sl u ţb e n i ka i n a mj e šte n i ka p re sta n a k ra d n o g o d no sa u sl u ĉaj u o su d e n a
ka zn u za tvo ra p re ko 6 m j e se ci . U o vi m slu ĉa j e vi m a ra d n i o d n o s p re sta j e d a n om
u p u ći va n j e li ca n a i zd r ţa va n j e ka zn e za tvo ra .
Pravne posljedice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreĊenih
p ra v a tra ju n a jd u ţ e 1 0 go d in a o d da n a izd rţa n e , o p ro š te n e ili z a s ta rje le kaz ne, a ko za p o j e d i n e p ra vn e p o sl j e d i ce ni j e za ko n o m p ro p i sa n o kra će tra j a n je.
Pravne posljedice osude prestaju brisanje m osude.

Prestanak sigurnosnih mjera i pravnih posljedica osude na osnovu sudske odluke (Č la n 1 2 0 . KZ FBiH)

S u d moţ e o d lu ĉ iti o p re s ta n k u p rim je n e s ig u rn o s n e mje re z a b ra n e
v rš e n ja poz iva, aktivnosti ili funkcije ako su protekle 3 godine od dana njenog iz ricanja.
S u d mo ţ e o d re d iti d a p re s ta n e p ra v n a p o s lje d ic a o s u d e k o ja s e
s a s to ji u z a b ra n i s t ic a n ja o d re Ċ e n o g p ra v a k a d p ro te k n u 3 g o d in e o d d a n a
iz d rţ a n e , z a s ta rje le il i o p ro š te n e k a z n e .
P ri o cj e n i h o će li o d re diti prestanak primjene sigurnosne mjere ili pravne
p o sl j e di ce o su d e , su d će u ze ti u o b zi r p o n a ša n j e o su Ċ e n o g p o sl ij e o su d e ,
n j e g o vu sp re m n o st d a n a kn a d i šte tu p ro u zro ko va n u kri v. d j e l o m i d a vra ti imovinsku korist pribavljenu kriv. djelom, te druge okolno sti koje ukazuju na opravdanost prestanka p rimjene sigurnosne mjere ili pravne posljedice osude.
P re sta na k p ra vne p o slje d i ce o sud e ne uti če na p ra va t re ći h li ca ko ja se zas niva ju na os udi.

REHABILITACIJA, AMNESTIJA, POMILOVANJE I BRISANJE OSUDE

Rehabilitacija (Č la n 1 2 1 . KZ FBiH)
P o sl ij e i zd rţa n e , o p ro šte n e i l i za sta rj e l e ka zn e za tvo ra , ka zn e d u g o tra j n o g
za tvo ra i l i ka zn e m a l o lj e tn i ĉko g za tvo ra , o su Ċ e n e o so b e u ţi va j u sva p ra va
u tvrĊ e n a u sta vo m , za ko n o m i d ru gi m p ro p i sim a i m o g u sti ca ti sva p ra va , o sim


onih ko j a su im o g ra n i ĉen a si g u rn o sn om m j e rom il i n a stu p a nj em p ra vn e posljedice osude.
Od re d b a sta va 1 . o vo g ĉl a n a p ri mj e nj u j e se i n a o so b e n a u sl o vn om otpustu, a ko n j i h o va p ra va n i su o g ra n i ĉen a p o se b n im p ro p i sim a o u vj e tn om
o tp u stu s i zd r ţa va n j a ka zn e za tv o ra.

Amnestija (Č la n 1 2 2 . K Z FBiH)

Amn e s ti ja je a k t k o j im s e p o ime n iĉ n o n e o d re Ċ e n o m k ru g u lic a :
a) daje o sl o b o Ċ e nj e o d kri vi ĉn o g g o n j en j a (abolicija), ili
b) daje p o tp u n o i l i d j el om i ĉn o o slo b a Ċ a n je o d i zvrše n j a ka zn e , ili
c) zamjenjuje i zre ĉe n a kazna b l a ţo m , il i
d) o d re Ċ u j e b ri sa n j e o su d e ili
e) u ki d a o d re Ċ e n a p ra vn a p o sl j e di ca o su d e .

K ru g lic a n a k o ji s e o d n o s i a mn e s tija o d re Ċ e n je u a k tu o a mn e s tiji.
M o ţe se o d n o si ti n a ka zn u za tvo ra , dugotrajnog za tvora i m a l ol j e tn i ĉkog za tvo ra ,
a n e m o ţe n a va sp i tn e m je re i mj e r e bezbjednosti. Amnestija se daje u formi
z a k on a , š to z n a ĉ i d a je d a je z a k o n o d a v n i o rg a n . T o p ra kti ĉn o zn a ĉi d a se n e
n a vo d e p o j e d in a ĉn o l i ca n e g o se o sl ob a Ċ a j u sva li ca o p tu ţe n a za n p r . kri vi ĉn o djelo izbjegavanje vojne obaveze. Amnestiju z a kriv. djela propisana ovim i
d r. z a k o n o m FB iH moţ e d a ti P a rla me n t F B iH , a z a k riv . d je la p ro p is a n a
z a k on o m k a n to n a s k u p š tin a k a n to n a .

Pomilovanje (Č la n 1 2 3 . i 124. KZ FBiH)

Pomilovanje je akt kojim s e p o ime n iĉ n o o d re Ċ e n im osobama:
a) daje p o tp u n o i l i d j el im i ĉn o o sl o b o Ċ aju o d i zvrše n j a ka zn e , ili
b) za m j e n j u j e i zre ĉe n a ka zn a b l a ţo m , ili
c) o d re Ċ u j e b ri sa n j e o su d e , ili
d) u ki d a j u o d re Ċ e n e p ra vn e p o sl je d i ce o su d e
e) u ki d a i li o d re Ċ u j e kra će tra j a n j e si g u rn o sn e mj e re za b ra n a vrše n j a poziva,
aktivnosti ili funkcije.

Pomilovanje z a k riv iĉ n a d je la k o ja s p a d a ju u n a d leţ n o s t F e de ra c ije BiH mo ţ e s v o jo m o d lu k o m d a ti p re d s je d n ik F e d e ra c ije BiH na osnovu posebnog z akona. D a kl e , d o m e t p o m il o va nj a j e u ţi o d a m n e sti j e , j e r se o d n o si
n a p o i m e ni ĉn o o d re Ċ e n a l i ca . Mo ţ e s e d a ti p o mo lb i o s u Ċ e n o g l ica ili
n je g o v ih s ro d n ik a i p o s lu ţb e n o j d uţ no s ti. Pomilovanje se objavljuje u sl.
novinama, a njime se n e u ti ĉe n a p ra va t re ći h o so b a ko j a se za sn i va j u n a o su d i .

BRISANJE OSUDE IZ K AZNENE EVIDENCIJE (Član 125. KZ FBiH)

Zavisno od toga o kojoj se osudi ra d i, o n a ć e s e iz k a zn e n e
e v id e n c ije iz b ris a ti p o d s li je d e ć im u s lo v ima i ro k o v ima :


1) su d ska o p o me n a il i o su d a koj om j e u ĉi ni te l j o sl o b o Ċ en ka zn e – b ri še se a ko
o su Ċ e n i k u ro ku o d 1 g o d i n e o d d a n a p ra vo sn a ţn o sti p re su d e n e u ĉi n i n o vo
kri vi ĉn o d j e l o .
2) uslovna osuda – b ri še se a ko p o p ro te ku ro ka o d 1 g o d in e o d da n a p re sta n ka
vre m e n a p ro vj e ra va n j a o su Ċ e ni k n e u ĉi n i n o vo kri vi ĉn o d j el o .
3) o su d a n a n o vĉa n u ka zn u – b ri še se i z kri vi ĉn e e vi d e n ci j e p o p ro te ku ro ka o d
tri g o d i n e o d d a n a i zvrše n e , za s ta rj e l e i li o p ro šte n e kazne, ako za to vrijeme
o su Ċ e n i k n e u ĉi n i n o vo kri vi ĉn o dj e l o .
4) osuda na kaznu zatvor /m a l o lj e tn i ĉko g za tvo ra do 1 godine – b ri še se p o
p ro te ku ro ka o d 5 g o d i n a o d d a n a i zd r ţa n e , za sta rj e l e i l i o p ro šte n e ka zn e ,
a ko za to v ri j e m e o su Ċ e n i k n e u ĉi ni n o vo kri vi ĉn o d j el o .
5) osuda na kaznu zatvo ra od 1 do 3 godine – o vd j e su d m o ţe , n a m o l b u
o su Ċ e n o g , o d re d i ti d a se i zb ri še a ko j e p ro te ka o ro k o d 5 g o d i n a o d d a n a
i zd r ţa n e , za sta rj e l e i l i o p ro šte n e ka zn e , a za to vri j e m e o su Ċ e n i ni j e u ĉi ni o
n o vo kri vi ĉn o d j el o . P ril i kom o d l u ĉi va n j a o b ri sa n j u o su d e su d će vo d i ti ra ĉu n a
o p o n a ša nj u o su Ċ en o g p o sl ij e i zd r ţa n e ka zn e , o p ri ro d i kri vi ĉn o g dj e l a i o
d ru g i m o kol n o sti ma ko j e mo g u b i ti o d zn a ĉe n j a za o cj e n u o o p ra vd a n o sti
brisanja osude.

Ako je u toku roka z a brisa n je o s u d e o s u Ċ e n ik u iz re ĉ e n a k az n a
z a tv o ra p re k o tri g o d in e , n e ć e s e b r is a ti n i ra n ija n i k a s n i ja o s u d a . D a k le , osuda na kaznu za tv o ra p re k o 3 g o d in e s e n e b riš e !
Os ud a se ne mo ţe b ri sa ti i z kri vi čne e vi d e nci je za vri je me tra ja n ja mje ra bezbjed nosti.
V i še o su d a i ste o so b e m o g u se b ri sa ti i z kri vi ĉn e e vid e n cij e sam o istovremeno i to samo ako postoje uslovi za brisanje svake od tih osuda.
Ako je kazna izmjenjena amnestijom ili pomilovanjem, za brisanje nije
bitna ta nova ka zna, ve ć o n a i z p ra vo sn a ţn e p re su d e .
Postupak brisanja osude propisan je u ZKP -u . Os u d e b riš e p o
s lu ţ b e no j d uţ n o s ti o rg a n u n u tra š n jih p o s lo v a n a d leţ a n z a vo Ċ e n je
k a z ne n e e v id e n c ije . Ak o ta j o rg a n n e d o n e s e rje š e n je o b ris a n ju o s u d e ,
o s u Ċ e n o lic e m o ţ e p o d n ije ti mo lb u s u d u k o j i je d o n io o d lu k u u p rv o m
stepenu.
K a d a j e o su d a b ri sa n a , u u vj e re n j u ko j e se i zd a j e g ra Ċ a n i m a ta o su d a se ne smije pominjati.
K o d o vo g i n sti tu ta i m a p u n o te h n i ĉki h o p e ra ci j a koj e su p ro p i sa n a u ZKP.

KRIVIĈNA ODGOVORNOST PRAVNIH LICA

K ri vi ĉn o m o g u bi ti o d g o vo rn a sva p ra vn a l i ca , a ne mogu biti odgovorni
d rţa v a, entite ti, B rĉko d i st ri kt, ka n to n , g rad, opć ina i mjesna zajednica.
Od g o v o rn o s t p ra v n o g lic a p o s to ji a k o je u ĉ in ila c , fiz iĉ k o lic e , u ĉ in io
k riv iĉ n o d je lo u ime , z a ra ĉ u n ili u k o ris t p ra v n o g lic a . P ra v n o lic e je
o d g o v o rn o i k a d a uĉ in ila c z a k riv iĉ n o d je lo n ije o d g o v o ra n . P ra v n o lic e
mo ţ e o d go v a ra ti i a k o je k riv iĉ n o d je lo u ĉ in je n o p r ije p o ĉ e tk a s te ĉ a jn o g postupka ili u toku tog postupka.


U sl u ĉa j u ste ĉa j a , p ra vn om l i cu se n e m o ţe i zre ći ka zn a ve ć sa m o mj e ra
b e zb j e d n o sti o d u zi m a n j a p re d m e ta il i se m o ţe i zre ći mj e ra o d u zi m a nj a
i m o vi n ske ko ri sti ste ĉe n e kri vi ĉn i m d je l om .
Kaz ne z a pravna lica su:
1. no vča na ka zna (5 .000-5.000.000 KM),
2. oduzimanje imo vi ne ( za K D 5 g o d . i li te ţa ka zna ) , i
3. prestanak pra vnog lica (a ko je d je la t no s t u p re te ţno m d i je l u i li u cje lo s ti
b i la ko ri šte na za či n je nje K D - U z o vu ka zn u, mo ţe se i zre ći i ka zna oduzimanjaimo vine).

S ud mo ţe p ra vno j o so b i za kri vi č no d je lo i zre ći u vje tn u o s ud u um je sto
no vča ne ka zne . U vje t no m o sud o m s ud mo ţe p ra vno j o so b i utvrd i ti
no vča n u ka zn u d o 1 .5 0 0 .0 0 0 K M i uje d no o d l uči ti d a se o na ne će i zvrši ti ako pravna osoba, u rok u ko ji odredi s ud, a ko ji ne mo ţe b i ti k ra ći o d
je d ne ni d u ţi o d p e t g o d i na , ne b ud e o d g o vo r na za no vo k ri vi č no d je lo .

Mjere bez bjednosti z a pravna lica su:
1. oduzimanje p redmeta,
2. objavlji va nje s udske pres ude,
3. za b ra na o b a vlja nja o d re Ď e ne p ri vre d ne d je la t no s ti .

Pravne posljedice osude su: 1. zabrana rada na osnovu dozvole,
o vl a šte n j a i li ko n ce si j e ko j e j e i zd a l a stra n a d rţa va i 2. zabrana rada na osnovu
d o zvo l e , o vl a šće n j a i l i ko n ce sij e ko j e su i zd a l e d o m a će i n sti tu cij e .







Dio I – OPĆE OD RED BE




UVOD

Glava I – O SN OV NA N AĈ ELA K R IV IĈ N OG P OS TUP KA


IS T OR IJ S K I R AZV OJ I OS N OV N E F OR ME K R IV IĈ N IH P OS T U P AK A

Os n o v n e fo rme k riv iĉ n o g p o s tu p k a (bile) su:
1. Inkvizitorski postupak
2. A ku za to rski (o p tu ţn i ) p o stu p a k
3. Akuzatorsko-i n kvi zi to rski (m j e šo vi ti ) p o stu p a k

1. Inkviz itorski postupak

Ovaj postupak predstavlja, u stvari, uredovanje suda, i dije li se na dva dijela:




1. Is traga i
2. S uĎ e n je

U to ku p o stu p ka b ra n i te l j i ni su p o sto j al i , ve ć se n a sto j a lo d a se o d
o p tu ţe n o g i zn u d i p ri zn a n j e n a b i l o koj i n a ĉin , u kl j u ĉuj u ći ra zn e to rtu re i m u ĉe n j a . Presuda , i to o su Ċ u j u ća , m o g l a se d o ni j e ti sam o a ko o p tu ţe n i p ri zn a d j e l o i li a ko
postoje 2 svjedoka koji su bili n e p o sre d n i o ĉe vi ci d o g a Ċ a j a .
Kod suda (sudija – inkvirent) su b i l e ko n ce n tri sa n e sve fu n kci j e , u kl j u ĉi vo
i fu n kci j a g o nj e n j a , j e r tu ţi te l j a n i j e bi lo. Odbrana de fakto nije postojala, a
su Ċ e n j e se svo d il o sam o n a to d a se , fo rm a l n o , n a o sn o vu d o ka za p ri ku p l j e ni h u istrazi, donese presuda.

2. Ak u z a to rs k i (o p tu ţ n i) p o s tu p a k

A ku za to rski p o stu p a k j e n a j sta ri j a fo rm a kri vi ĉn o g p o stu p ka , ko j i j e svo j u formu d o b i o u sta ro j Grĉko j i R im u , a tra j n o se za d rţa o u ze m l j am a a ng l o - saksonskog pravnog sistema (SAD, Velika Britanija, Australija, Kanada i dr.).
U p i ta n j u j e p o stu p a k g d j e stra n ke p ri ku p lj a j u p ro ce sn u g ra Ċ u , a n e su d .
Prvenstvena obaveza suda je da se stara o disciplini u sudnici, da vo d i ra ĉu n a o redoslijedu postupka, a posebno se brine da, eventualno , ne bude izveden neki
n e za ko n i t d o ka z. U to m p o stu p ku p o sto j i m o g u ćn o st d a o p tu ţe n i b u d e i sp i ta n
ka o svj e d o k i to sa mo a ko o n to ţe l i . S am p o stu p a k im a ka r a kte r sp o ra i zm e Ċ u dvije strane, a odluku o krivnji donosi porota. Nakon što p o ro ta d o n e se o d l u ku , pa npr. o p tu ţe n o g o g l a si kri vi m , su d ij a i zri ĉe kri vi ĉn u sankciju. Ako porota objavi
d a o p tu ţe n i n i j e kri v, su d o g l a ša va d a j e o p tu ţe n i sl o b o d a n , ĉi m e se p o st upak
za vrša va . Ţ a l b e n o g p o stu p ka n e m a .

3. Akuz atorsko-in k v iz ito rs k i (mje š o v i ti) p o s tu p a k

Ova j m j e šo vi ti kri vi ĉn i p o stu p a k je n a sta o u vo Ċ e nj e m zn a ĉa j n o g b roj a elemenata akuzatorskog postupka u kontinentalnoj Evropi , i to ta ko što j e p rvo Francuska, poslije francuske revolucije, preuzela brojne elemente akuzatorskog
p o stu p ka i z E n g l e ske , n a ko n ĉe g a se o va j kri vi ĉn i p o stu p a k p ro ši ri o p o ci j e l oj
ko n ti n e n ta l n o j E vro pi . U to m p o stu p ku j e za d r ţa n o t zv. i n kvi zi to rsko n a ĉe l o , koje podrazumijeva pravo suda da se stara o u tvrĊ i va n j u i sti ne , n a n a ĉi n d a j e i su d
m o g a o p o zi va ti svo j e svj e d o ke , p o sta vl j a ti p i ta nj a i sl . S u Ċ e n j e se o d vij a l o ta ko
da je sud uvijek p rvi i sp i ti va o svj e d o ke i op tu ţe n o g , a te k n a ko n to g a su stra n ke i branitelji imali priliku da postavljaju pitanja.

4. Aktuelni akuz atorsko-in k v iz ito rs k i (mje š o v i ti) p o s tu p a k

U FBiH u primjeni je akuzatorsko-i n kvi zi to rski (m j e šo vi ti ) p o stu p a k. U tom postupku dominiraju akuzatorski elementi. N a j ve ća p ro mj e n a u n a šem aktuelnom
m j e šo vi to m kri vi ĉn o m p ostupku, j e ta što j e vo Ċ e n j e i stra g e p re u ze o tu ţi te l j
(ra n i j e j e to ra d i o i stra ţn i su d i j a , ko j e g ZKP vi še n e p o zn a j e ), a uvedene su i druge n o vi n e , ka o što su i zj a šn j e n j e o kri vn j i , sp o ra zu m o p ri zn a n j u kri vi ce i d r.


S tim u v e z i, n a š k riv iĉ n i p o s tu p a k je n a mje n je n d a s e u t vrdi da li je
o p tu ţ en i u ĉ in io k riv iĉ n o d je lo , p a a k o s e u tv rd i da jes te, da mu se u skladu
sa KZ FBiH iz rekne odgov a ra ju ć a k riv iĉ n o -pravna sankcija.
U s a mo m k riv iĉ n o m p o s tu p k u p o s to je -u ĉ e s tv u ju procesni subjekti i
u ĉ e s n ic i u p o s tu p k u i to :
 Glavni procesni subjekti: 1. Sud, 2. Osu m n j i ĉe n i /o p tu ţe n i i 3. T u ţi te l j ;
 Sporedni procesni subjekti: 1. Ošte će n i , 2. Org a n n ad l e ţa n za p i ta n j a
soc. staranja, i 3. Pravno /fi zi ĉk o lice od kojeg je oduzeta imovinska korist;
 U ĉ e s n ic i u p o s tu p k u : o p u n om o će ni ci , svj e d o ci , vj e š taci i dr. osobe;

N a š ZK P , dakle, p re d sta vl j a mj e ša vi n u ko n tin e n ta l n o g i a n g l o - saksonskog
p ra va . P o l a ze ći o d to g kon ce p ta , u za ko n u su u g ra Ċ e n a n a ĉe l a (p ri n ci pi ) ko ji
p ro ţi m a j u ci j el i to k p o stu p ka i n a ko j i m a se te m e l ji si ste m kri vi ĉn e p ro ce d u re .
Os n o v n a n a ĉ e la s e , p ra k tiĉ n o , odnose na o s n o vn e po jmo v e k riv iĉ n o g
p o s tu p k a i p re d s ta v lja ju o p š ta p ra v ila n a o s n o v u k o jih s e o s tv a ru ju c ilje v i
k riv iĉ n o g p o s tu p k a .
V e ć in a n a ĉ e la je iz riĉ ito p re d v iĊ e n a u s a mo m z a k o n u , k a o š to s u :
1. nače lo za ko ni to s ti (p ra vi č no g i za ko ni to g vo Ď e n ja k ri v. p o st up ka ) ,
2. pretposta vka ne vinos ti,
3. in d ubio pro reo ,
4. ne bis i n idem,
5. p ra va o so b e li še ne slo b o d e ,
6. p ra va o s u m nji če no g /o p t u ţe no g ,
7. pravo na odbra nu,
8. upotreba je zika i pisma,
9. zako nitost dokaza ,
10. pravo na o d šte t u i re ha b i li ta ci j u,
11. pouka o p ra vima,
12. p ra vo na s uĎ e n je b e z o d la g a n ja ,
13. jednakos t u pos tupk u,
14. slobodna oc je na doka za,
15. na če lo a ku za to r no sti (o p t u ţno na če lo ),
16. na če lo le g a li te ta kri vi č no g g o n je nja ,
17. na če lo m uta b i li te ta
18. na če lo p re t ho d no g (p re j ud i ci ja l no g) pitanja.

Neka o d n a ĉ e la nisu posebno formulisana u z akonu, ali analiz om niz a z akonskih odredaba proiz ilaz i da postoje, kao š to s u n p r. n a ĉ e la :
1. usme nosti,
2. javnos ti,
3. kontradiktornosti,
4. neposred nosti itd.

Vezano z a obavez u p ro v oĊ enja o s n o vn ih n a ĉ e la k riv iĉ n o g p o s tu p k a imamo 2 s ituacije (iz uz eci):


1) k a d a p ro v oĊ e n je n e ko g n aĉ e la n e k a d a n ije mo g u ć e u pu n o m
k a p a c ite tu , tj. n a ĉ e lo n ije mo g u ć e d o k ra ja s p ro ve s ti - npr. u primjeni
n a ĉe l a j a vn o sti , j e r j a vn o st m o ţe b i ti i z n e ki h ra zl o g a i sk l j u ĉe n a .
2) k a d a s e p ro v o Ċ e n je n e k og n a ĉ e la s u k o b lja v a s a n e k im d ru g im
n a ĉ e lo m, p a s e o n o p ro v o d i u mjeri k o lik o je to mo g u ć e - npr.
ra sp ra vn o n a ĉe l o, prema kojem su stranke i brani lac o vl a šte n i d a
p ri ku p l j aj u do ka ze , o g ra n i ĉe n o je i n kvi zi to rski m n a ĉel o m - pravom suda da
ta ko Ċ e r n a su Ċ e n j u p ri ku p l j a d o ka ze , p o zi va svj e d o ke i p o sta vl j a im pitanja.

1. PRINCIP ZAKONITOSTI - pra v i ĉn o g i za k o n ito g v o Ċe n ja k r iv i ĉn o g postupka ( ĉla n 2 . ZKP-a)

Ov o je n a ĉ e lo p re d v iĊ e n o i me Ċ u n a ro d n im d o k u me n tima :
M e Ċ u n a ro d ni p ro to ko l o g ra Ċ a n skim i p ol i ti ĉkim p ra vi ma (MPGPP) i Evropska konvencija o ljudskim pravima (E K L JP ), o d a kl e j e p re u ze to u n a š p ra vn i si ste m .
Ov o n a ĉ e lo z n a ĉ i da p ra v ila u tv rĊ e n a u ZK P -u osiguravaju da n iko
n e v in n e b u d e o s u Ċ e n , a d a s e u ĉ in ite lju k riv iĉ n o g d je la iz re k n e k riv iĉ n o- pravna sankcija pod uslovima koje predviĊa KZ FBiH i drugi zakoni u
k o jima s u p ro p is a n a k r iv iĉ n a d je la , te d a k riv iĉ n o p ra v n u s a n k c iju mo ţ e
u ĉ in io c u k riv iĉ n o g d je la iz re ć i s a mo n a d le ţ n i s u d u postupku koji je pokrenut i proveden po ZKP-u.

2. PRETPOSTAVKA (PREZUMPCIJA) NEVINOSTI (čla n 3 . s ta v 1)

P re tp o s ta v k a n e v in o s ti zn a ĉ i d a s e s v a ko s ma tra n e v in im z a k riv iĉ n o
d je lo d o k s e p ra v o s n a ţ n o m p re s u d o m s u d a n e u tv rd i n je g o v a k riv n ja .
Ov o n a ĉ e lo je s te u s ta vn o n a ĉ e lo , a p red v iĊ e n o je i u me Ċu n a ro d n im dokumentima (EKLJP, odakle je preuzeta i ugraĎena u naš kri vični postupak).
Treba naglasiti da p re su mp c ija n e v in o s ti v aţ i to k o m c ije lo g k riv iĉ n o g postupka, sve dok presuda ne stupi na pravnu snagu. Dakle, radi se o privremeno j p re tp o sta vci ko j a vri j e di d o k se n e d o ka ţe su p ro tn o .
Smatra se da presumpcija nevinosti ima slije d e ć e p o s lje d ic e :
1) o s u mn jiĉe n i /o p tu ţe n i ima pravo na odbranu, ali n i je du ţa n da s e b ra n i,
s ti m d a j e d u ţa n o d a zva ti se n a p o zi v o rg a n a ko j i vo d i kri vi ĉn i postupak, dakle upustiti se u postupak.
2) os u mn jiĉe n i /o p tu ţe n i n ije du ţa n do k a ziv a ti s v o ju n e v in o s t , jer teret
dokazivanja njegove krivnje l e ţi n a su p ro tn o j stra n i , dakle na tu ţi o cu .
3) s u d mo ra do n ije ti o s lo b a Ċa ju ću pre s u du n e s a mo k a d je u v je re n u nevinost o ptu ţe n o g , v e ć i u s itu a ci ji k a d n ije u v je re n u n je go v u k riv n j u.

D a kl e , u su m n ji , su d m o ra i ći u ko ri st o p tu ţe n o g (in dubio pro reo).
Iz svega ovog proiz ilaz i d a s e je d in o p ra v o s n aţ n o m sudskom presudom, k o jo m s e o p tuţ e n i og la š a v a k riv im , mo ţ e o s p o riti p retpostavka nevinosti. D a kl e , d ru g i d r ţa vn i o rg a n i n e m o g u ra sp ra vl j a ti o o vim p i ta nj im a , n i ti
su d m o ţe ra sp ra vl j a ti o o vo m p i ta n j u i zva n kri vi ĉn o g p o stu p ka , o d n . d ru g o m
vrsto m o d l u ke (n p r. rj e še n j e m ). Moţe samo presudom.


Pretpostavka nevinosti nije prepreka da se presuda z asnuje na
p riz n a n ju k riv n je o d s tra n e o p tu ţ e n o g ili n a s p o ra z u mu o p riz n a n ju k riv n je .
U to m sl u ĉa j u će su d m o ra ti u p o tp u n o sti u tvrd i ti d a j e to p ri zn a n j e d a to slobodno.
U vezi ovog naĉela treba još dodati da danas vrlo ĉesto imamo pisanja u štampi koja ne odgovaraju onome što predviĊa ovo naĉelo, jer je sudska praksa davno zauzela stav
da je prikazivanje osumnjiĉenog u toku istrage ili na glavnom pretresu kao nesumnjivog izvršioca kriviĉnog djela suprotno pretpostavci nevinos ti. Novinari, nasuprot tome, ĉesto navode da je osumnjiĉena odn. optuţena osoba poĉinila kriviĉno djelo, umjesto da se iznose samo ĉinjenice, (npr. protiv NN osobe u toku istraţni postupak zbog odreĊ.kd).

3. N A Ĉ E L O I N DU BI O P R O R E O (Č la n 3 . s ta v 2 . )

Sumn ju u p o g le d u p o s to ja n ja ĉ in je n ic a k o je ĉ in e o b il je ţ ja k riv iĉ n o g djela ili ĉ in je n ic a o k o jima o v is i p rim je n a n e k e o d re db e k riv iĉ n o g
z a k on o d a v s tv a , s u d rje š a v a p re s u d o m n a n a ĉ in k o ji je p o v o ljn iji z a
o p tu ţ en o g (in dubio pro reo - „u s u mn j i u k o r is t o ptu ţe n o g“ ).
Ov o n a ĉ e lo s e , d a k le o d n o s i s a mo n a o d lu ĉ n e (p ra v n o re le v a n tn e ,
b itn e ) ĉ in je n ic e , a to su one ĉ in je n ic e o d k o jih z a v is i p rimje n a n e k e z akonske odredbe.
T a k o Ċ e r, to s u o n e ĉ in je n ic e n a k o je s e za k o n n e p o s re dn o o s la n ja ,
k o je p re d s ta v lja ju o b ilje ţ je b ić a n e k o g k riv iĉ n o g d je la (def. u smislu pravne
kvalifikacije).
S k u p od lu ĉ n ih ĉ in je n ic a p re d s ta v lja ĉ in je n iĉ n o s ta n je . Ĉ in je n iĉ n o stanje se nalaz i samo u sudskoj odluci – presudi! In a ĉe , „sva ka ri j e ĉ “ u
zakonskom tekstu je p ra vn i p o j a m , n e m a ĉi n je n i ĉni h p o jm ova!
S h o d n o o vo m n a ĉ e lu , s v a k a s u mn ja u p o s to ja n je n e k e p ra v n o
re le v a n tn e ĉ in je n ic e mo ra s e o d ra z iti , tj. cijeniti, u k o ris t o p tu ţ e n o g , pa ć e sud donijeti oslobaĊajuću presudu ne samo kad je dokazana nevinost
o p tu ţ en o g , v e ć i o n d a k a d n ije d o k a z a n a njegova krivnja.
N a ĉ e lo in dubio pro reo, u sebi, dakle, s a d rţ i d v a p ra v ila :

1) P rv o p ra v ilo s e o d n o s i n a ĉ in je n ic e k o je id u n a š te tu o p tuţ e n og - one
mo ra ju b iti u tv rĊ e n e s a p o tp un o m s ig u rn oš ć u . Ako postoji sumnja u
o d n o su n a te ĉi n j e n i ce , o n e se n e m o g u u ze ti ka o u tvrĊ e n e , tj . sm a tra j u se
n e u tvrĊ e n i m .
2) D ru g o p ra v ilo s e v eţ e uz ĉ in je n ic e k o je id u u ko ris t o p tu ţe n o g - ove se
ĉ in je n ic e u z ima ju z a u tv rĊ e ne ĉ a k i o n d a ak o s u s a mo v je ro v a tn e , tj. ako
se sum nja u n ji ho vo p o sto ja n je , p a ča k i o nd a a ko je p o sto ja nje či n je nica na
šte t u o p t u ţe no g vje ro va t ni je .

4. N A Ĉ E L O N E BI S I N ID EM - „n e dv a pu ta o is to j s tv a ri“ (čla n 4 .)

N ik o n e mo ţ e b iti p o n o v n o s u Ċ e n z a d je lo z a k o je je v e ć b io s u Ċ e n i
z a k o je je d o n e s e na p ra v o s n aţ na s u d s k a od lu k a . I ovo n a ĉe l o i m a svoj e
u p o ri šte u m e Ċ u n a ro d o n im d o ku m e n tim a i to E K L JP i M P GPP .


U p ra kti ĉn o m p o stu p a n j u , u o va kvo j si tu a ci j i , a za vi sn o o d fa ze p o stu p ka ,
su d će d o n ij e ti p re su d u koj om se o p tu ţb a o d b i ja il i će d o n ij e ti rj e še nj e o ob u sta vi postupka. N a ĉ e lo ne bis in ide m obuhvata 2 kumulativna uslova, a to su:

1. d a je k riv iĉ n i p o s tu p a k v e ć vo Ċ e n p ro tiv o d re Ċ e n e o s ob e i z a o d re Ċ en o djelo. Pri tome se mis li na dje lo, o d n . d o g a Ċ a j z b o g k o je g s e s u d i, a n e
n a „k riv iĉ n o d je lo “ p ro p is a n o z a k on o m, je r b i u s up ro tn o m, tu ţ ila c
mo g a o d a v iš e p u ta p re k v a lifik u je k r iv iĉ n o d je lo i p o k re ć e postupke.
(Npr. ako u j e d n o m d o g a Ċ a j u u ko j em j e j e d n a o so b a b il a n a p a d n u ta
m e ta l n om ši p ko m i za d o b i l a p o vre d e o p a sn e p o ţi vo t , tu ţi l a c n a p a d a ĉa
o p tu ţi za kri v. d j e l o te ške tj e l e sn e p o vre d e , n a ko n p ra vo sn a ţn o sti p re su d e n e
m o ţe se p re d o mi sl i ti i o p tu ţe n o g , u o d n o su n a ko je g j e ve ć d o n e se n a
p ra vo sn a ţn a p re su d a , n a ka d n o o p tu ţi ti za k ri v. d j e l o p o ku ša j a u b i stva . )
2. d a je d o n e s en a p ra v o sn aţ n a su d s k a od lu k a u to m k riv iĉ n o m p re d me tu -
ovd je d o la ze u o b zi r p re s ud e i rje še nja ko ja stupaju na pra vnu s nag u, dakle
o d luke ko je zna če d a je p ra vna st va r re s i ud i ca ta („p re s uĎ e na s t va r“ ), je r ne postoje redo vni pra vni lijeko vi, od n. stranke s u iscrpile tak ve lijeko ve ili s u
propusti le zako nski rok za nji hovo ulaga nje .

V a ţn o j e re ći d a se o vo n a ĉe l o n e m o ţe p ri m j e n ji va ti u sl u ĉaj u ka d a d j el o
i n i ci ra i p re krša j n i i kri vi ĉn i p o stu p a k, p a d a se o so b a p ro ti v ko j e j e p ra vo sn a ţn o
o ko n ĉa n p re krša j n i p o stu p a k i u koj em m u j e n p r. i zre ĉe n a n e ka n o vĉa n a ka zn a ,
p o zi va n a o vo n a ĉe l o . M o g u će j e j ed i n o d a se u to m sl u ĉaj u ta i zre ĉe n a n o vĉa n a
ka zn a u p re krša j n o m p o stu p ku , u skl a d u sa ĉla n o m 5 7 . sta v 2 ., u ra ĉu n a u ka zn u
i zre ĉe n u za k ri vi ĉn o d j e l o , ĉi j a o b il j e ţj a o b u h va ta j u i o b il j e ţj a p re krša j a .
Ob rn u to , u sl u ĉa j u b rzo g o ko n ĉa n j a kri vi ĉn o g p o stu p ka , n e o ko n ĉ ani
p re krša j n i p o stu p a k će se o b u sta vi ti .
Ov d je je v a ţ no n ag la s iti d a s e n a o v o n a ĉ e lo moţ e p oz iv a ti s a mo osoba na koju se ranija presuda odnosi, a ne i neka druga osoba, koja nije
b ila o b u h v a ć e n a to m p re s u d o m.

5. N AĈ E L O P R AV A OS OB E L IŠ E N E S L OB OD E (čla n 5.)

Uslov z a liš e n ja s lo b o d e neke sobe je o d re Ċ en i s te p e n su mn je uz
k o ji s e v e ţe p o s to ja n je n ek o g o d z a ko n s k ih raz lo g a z a p ritv o r . Dakle,
liš e n je s lo b o d e je mo g u ć e s a mo p o d z a ko n s k im u s lo v ima k o ji mo ra ju b iti kumulativno ispunjeni:
1. postojanje osnova sum nj e d a j e ta o so b a i zvrši l a n e ko o d re Ċ e n o kri vi ĉn o djelo, uz
2. postojanje nekog od pritvorskih osnova (dakle, policijski organ nije
o vla š te n sva k u s um n ji vu o so b u li ši ti slo b o d e , ve ć sa mo o n u o su mn ji če n u
o so b u p ro ti v ko je se mo ţe o d re d i ti p ri t vo r) .

Prilikom liš e n ja s lo b o d e o s o b u liš e n u s lo b o d e tre b a u p o z n a ti s a procesnim garancijama i pravima koja joj pripadaju , a to su:
1. p ra vo n a o b a vj e šte n j e o ra zl o zi m a l i še n j a sl o bo d e , gdje se podra zumje va:
a) p o sto j a n j e o sn o va su m nj e d a j e o so b a i zvrši l a o d re Ċ e n o kri vi ĉn o d jelo,


b) postojanje nekog od pritvorskih osnova.
2. p ra vo ve za n o u z p o u ku o p ra vu n a šu tn j u – l i ce li še n o sl o b od e n i je d u ţn o
dati iskaz, niti odgovarati na postavljena pitanja.
3. p ra vo o so b e li še n e slo b o d e d a u zm e b ra n i o ca po sl o b od n o m i zb o ru , te da
će j o j se postaviti branilac na njen zahtjev ako zbog svog imovnog stanja
n i j e u m o g u ćn o sti p o dm i ri ti tro ško ve o d b ra n e .
4. p ra vo p o m e n u te o so b e d a p o ro d i ca , ko n zu l a rn i sl u ţb e n i k strane d r ţa ve i l i
d ru g a o so b a ko j u o d re d i , b u d u o b a vi j e šte n i o n j e n o m li še nj u sl o b o d e .

6. N AĈ E L O P R AV A OS U MN J IĈ E N OG /OP T U ŢE N OG PRILIKOM PRVOG ISPITIVANJA (čla n 6 .)

P ra va o su m nj i ĉe n e/o p tu ţe n e o so b e , prilikom njenog prvog ispitivanja su
sl i j ed e ća :
1. Os u mn jiĉ e n i v e ć n a p rv o m is p itiv a n ju mo ra b iti o b a v ije š te n o d je lu z a koje se tereti i o osnovama sumnje protiv njega, te d a n je g o v is k az moţ e
b iti k o r iš te n k a o d o k a z p ro tiv n je g a . T o j e ĉi n j e n i ĉn i i za ko n ski o p i s d j el a
(n a j ĉe šće i z n a re d b e o sp ro vo Ċ e nj u i stra g e ). Ova o b a vj e šte n j a se m o ra j u d a ti
p ri j e p o ĉe tka i sp i ti va n j a i m o ra j u se za b i l j e ţi ti u za p i snik o ispitivanju.
2. Os u mn jiĉ e n o m/o p tu ţ e n o m s e mo ra o mo g u ć iti d a s e iz ja s n i o s v im
ĉ in je n ic a ma i d o k a z ima k o ji g a te re te (in peius) i d a iz n e s e s v e ĉ in je n ic e i dokaz e koji mu idu u korist (in favorem). Ovo je zapravo pravo
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g d a b u d e i s p i ta n i ta ko , p ri j e d on o še n j a od l u ke , objasni svoj stav u pogledu djela koje mu se stavlja na teret. Pomenuto pra vo
e g zi sti ra u to k u ci je lo g kri vi čno g p o st up ka .
3. Os u mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i n ije d u ţ a n iz n ije ti s v o ju o d b ra n u n iti o d g o v a ra ti
na postavljena pitanja. Ov o p ra v o s e o z n a ĉ a v a k a o p ra v o n a šu tn ju .
(„n e mo pro de re s e i ps u m“)
P o u ka o p ra vu n a šu tn j u m o ra bi ti d a ta i zri ĉi to , a o b a vj e šte n j e se tre b a
za b i l j e ţi ti u za p i sn i k o i sp i ti va nj u . U sl u ĉaj u d a j e p o stu p l j en o p ro ti vn o o vim zakonskim odredbama, na takvom iska zu se n e mo ţe za sn i va ti su d ska
o d l u ka . Od b i j a nj e d a va nj a i ska za n e m o ţe se u ze ti ka o o te ţa va j u ća o ko l n o st.
U ko l i ko se o su m nj i ĉe ni /o p tu ţe n i o d l u ĉi n a d a va n je i ska za , o n n i j e d u ţa n d a ti
i sti n i t i ska z, što zn a ĉi d a za svo j i ska z kri vi ĉn o n e o d g o va ra a ko se u tvrdi da
j e i ska z l a ţa n . Osu m nji če ni /o p t u ţe ni b i će kri vi čno o d g o vo ra n za kri vi č no djelo
la ţno g p ri ja vl ji va n ja , a ko i za Ď e i z g ra ni ca svo je o d b ra ne i s vje s no la ţno te re ti
d rug u o so b u d a je uči ni la k ri vi č no d je lo , a zna d a ta o so b a ni je i zvrši la c.

Osoba koja j e n e o p ra vd a n o o su Ċ e n a za kri vi ĉn o d j el o il i je b e z o sn o va
l i še n a sl o b o d e , im a p ra vo n a re h a bi l i ta ci j u , p ra vo n a n a kn a d u šte te i z b u d ţe tski h
sre d sta va , ka o i d ru g a p ra va u tvrĊ e n a za ko n o m .

7. N A Ĉ E L O P R AV A NA OD BR A N U (čla n 7 .)

Os u mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i ima pravo braniti se sam (pravo na materijalnu
o d b ra n u ) ili u z s tru ĉ n u p o mo ć b ra n io c a ko g a s a m iz ab e re (p ra v o n a
fo rma ln u i li s tru ĉ n u o d b ra n u ). B ra n ila c mo ţ e p re d la g a ti samo one dokaz e i


preduz imati samo one procesne radnje koje idu u k o ris t o s u mn j iĉ e n o g / optuţ en o g . (tako npr. b ra n i l a c n e m o ţe o d u sta ti o d ve ć i zj a vlj e n e ţa l b e b e z
p o se b n o g o vl a šte n j a -p u n om o ći o p tu ţe n o g .)
P ra vo n a ma te ri j a l n u i fo rm al n u o db ra n u o b e zb j e Ċ u j e se u to ku ci j el o g
kri vi ĉn o g p o stu p ka , a p o sto j i ve ć o d tre n u tka l i še n j a sl o b o de , o d n . o d p r vog ispitivanja.
U z a k on o m o d re Ċe n im s lu ĉ a je v ima o s u mn jiĉ e n o m /o p tu ţ e no m mora
se postaviti branilac, ako sam ne uz me branioca. Ovo je institut obligatorne
s tru ĉ n e odbrane, k a d a o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ en i mo ra ima t i b ra n io c a . T o s u
slije d e ć i s lu ĉ a je v i , odnosno faz e postupka:
1. ako je osoba nijema ili gluha il i j e o sum n ji ĉe n a za kri vi ĉn o dj e lo za ko j e se
m o ţe i zre ći ka zn a d u g o tra j n o g za tvo ra , i to ve ć p ri l i ko m p rvo g i sp i ti va n ja .
2. p ri l i kom i zj a šn j e nj a o p ri j e d l o g u za o d re Ċ i va n j e pritvora,
3. n a ko n p o d i za n j a o p tu ţn i ce za k ri vi ĉn o d j e l o za ko j e se m o ţe i zre ći kazna
zatvo ra od 1 0 g o di n a i l i te ţa ka zn a , kada o p tu ţe n i m o ra i m a ti b ra n i o ca u
vri j e m e d o sta vlj a n j a o p tu ţn i ce .
4. ako sud utvrdi da je to, zb o g sl o ţe n o sti p re d m e ta i l i m e n ta l n o g sta nj a
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g , u interesu pravde.

A ko o su m n ji ĉe ni /o p tu ţe n i , u sl u ĉa j e vi m a o b a ve zn e stru ĉn e odbrane, ne
u zm e sa m b ra ni o ca , il i m u b ra n i o ca ne a n g a ţu j u bl i ski sro d n i ci , b ra n i o ca će m u postaviti sud. U o vo m sl u ĉa j u , o sum n ji ĉe ni /o p tu ţe n i i m a p ra vo n a b ra n i o ca d o
p ra vo m o ćn o sti p re su de , a a ko j e i zre ĉe n a ka zn a d u g o tra j n o g za tvo ra , i u postupku po pravnom lijeku.
U s lu ĉ a ju p o s ta v lja n ja b ra n io c a p o s luţ be n o j d uţ no s ti, o s u mn jiĉ e n i/
o p tu ţ en i ć e s e p rv o p oz v a ti d a s a m iza b ere b ra n io c a s a p re do ĉ e n e lis te .
U k o lik o o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i s a m n e iz a b e re b ra n io c a s a p re do ĉ e n e lis te ,
b ra n io c a ć e mu postaviti sud.
Os u mn jiĉ e n o m/o p tu ţ e n o m s e mo ra o s ig u ra ti d o v o ljn o v re me n a z a
pripremanje odbrane. A ko vri j em e ni j e p ro p i sa n o , o n o se o d re Ċ u j e u sva kom
ko n kre tn o m sl u ĉa j u , u za vi sn o sti o d sl o ţe n o sti p re d m e ta i l i ĉn o sti i zvrši o ca .
Ovd j e se n e ra di sam o o p ra vim a o p tu ţe n o g , ve ć i o p ra vim a a d vo ka ta , pa ako iz
n e ko g ra zl o g a o p tu ţe n i m o ra p ro m i je n i ti a d vo ka ta , n o vi b ra n i l a c m o ra d o bi ti adekvatno vrijeme da se upozna sa p redmetom.

8. UPOTREBA JEZIKA I PISMA (čl. 8 . i 9.)

U kri vi čno m p o stup k u u ra vnop ravno j su upotrebi BHS je zi k, a sl u ţb e na
p i sma su la ti ni ca i ći ri li ca . K ri vi čni p o st up a k se vo d i na je d no m o d sl u ţb e ni h
jezika i pisama. S tra nke , s vje d o ci i o sta li uče sni ci u p o stup k u i ma j u p ra vo sl u ţi ti se maternjim je zikom ili je zikom ko ji ra zumiju. Ako osoba ne ra zumije jedan od
slu ţb e ni h je zi ka , o si g ura t će se usme no p re vo Ď e n je o no g a što o na , o d n. d r ug i
iznose , kao i isprava i dr . pisanog doka znog ma terijala , od stra ne s udskog
tu ma ča .

9. ZAKONITOST DOKAZA (čla n 1 1.)


Z a kri vi ĉni p o stu p a k o d zn a ĉa j a su sa m o za ko n i ti d o ka zi , j e r se sa m o n a
ta kvi m d o ka zi m a m o ţe za sn i va ti su d ska p re su d a .
Za b ra n je n o je o d os u mn jiĉ e n o g , o p tuţ e no g ili b ilo k o je d ru g e o s ob e
k o ja u ĉ e s tv u je u p o s tu p k u , p rib a v lja ti d o k az e iz n u Ċ iv a n je m priz nanja ili
kakve druge iz jave. N a o v im s e d o k az ima n e moţ e z a s n iv a ti s u d s ka o d lu k a .
(D OK AZ I K OJ I S U D OB IJ E N I N A Z AK ON OM Z AB R AN J E N N AĈ IN )
S u d n e moţ e za s n o v a ti s v o ju o d lu k u ni na dokaz ima pribavljenim
povredama ljudskih prava i sloboda propisanih ustavom i me Ċ u n a ro d n im ugovorima koje je Bosna i Hercegovina ratifikovala, niti na dokaz ima koji su pribavljeni bitnim povredama kriv. postupka (NEZAKONITI DOKAZI) .

10. P R AV O N A OD Š T E T U I R E H AB IL IT AC IJ U (čla n 1 2 .)

Oso b a ko j a j e n e o p ra vd a n o o su Ċ e n a za kri vi ĉn o d j el o ili je bez osnova
l i še n a sl o bo d e i ma p ra vo n a re h a b i l i ta ci ju , p ra vo n a n a kn a d u šte te i z b u d ţe tski h
sre d sta va , ka o i d ru g a p ra va u tvrĊ e n a za ko n o m .

11. N AĈ E L O P OU K A O P R AV IM A (č la n 1 3 .)

Op ć a je o b a v ez a s u da , tu ţ io c a i d ru g ih o rg a n a k o ji u ĉ e s tv u ju u postupku, p ou ĉ iti o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ en o g i d ruge u ĉ e s n ik e u postupku o
p ra v ima k o ja i m p o z a k o n u p rip a d a ju i o p o s lje d ic a ma p ro p u š ta n ja
o d re Ċ e n e ra d n je . Pouka se odnosi n a sva ko g u ĉe sn i ka u po stu p ku , a n e sa m o
n a o su m nj i ĉe n o g /o p tu ţe n o g , a d a j e se onda kada bi pomenute osobe iz neznanja mogle propustiti neku radnju u postupku ili se iz neznanja ne bi koristile svojim pravima. (Npr. pouk a o pov rać aju u prijaš nje s tanje, ili pouk a oš teć enom i
podnos ioc u prijav e u s luĉ aju donoš enja n aredbe o nes prov oĊenju is trage )
Da ta p o u k a se mo ra z a b ilje ţ iti. Propust u davanju pouke se uzima kao
re l a ti vn o b i tn a p o vre d a o d re d ab a kri vi ĉn o g po stu p ka i p re d sta vl j a ra zl o g za
u l a g a n j e ţa l b e .

12. P R A V O N A S UĐ E N JE BE Z OD L A GA N J A (čla n 14.)

Os u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i ima p ra v o d a u n a jk ra ć e m r az umnom roku
b u d e iz v e d en p re d s u d i d a mu b ud e su Ċ e n o b ez o d la g a n ja , a n a jk a s n ije u
ro k u o d je d n e g o d in e o d d a n a p o tv rĊ iv a n ja o p tu ţ n ic e .
Ovo p re d sta vl j a i zra z p ra va n a p ra vi ĉn o su Ċ e n j e (Ĉ l a n 5 . E K L JP ).
S u d j e d u ţa n d a p o stu p a k p ro ve d e b e z o d u g o vl a ĉe n ja i o n em o g u ći sva ku
zl o u p o tre b u p ra va ko j a p ri p a d a j u o so b a m a koj e u ĉe stvu j u u p o stu p ku .
T ra ja n je p ri tv o ra mo ra b iti s v e d e n o n a n a jk ra ć e n u ţ n o vrijeme.

13. N A Ĉ E L O J E DN A K OST I U P OS T UP AN J U (P RI NC IP I S TI N E ) (čla n 1 5 .)

S u d , tu ţ ila c i d ru g i o rg a n i k o ji u ĉ e s t v u ju u p o s tu p ku d uţ n i s u s
je d n a k o m p a ţ n jo m d a is p itu ju i u tv rĊ u ju k a k o ĉ in je n ic e k o je te re te
o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ en o g , ta k o i o n e k o je im id u u k o r is t.


S u d j e du ţa n stra n ke i b ra n i te l j e tre ti ra ti n a j e d na k n a ĉi n i sva koj stra n i
p ru ţi ti j e d n a ke m o g u ćn o sti u p o gl e d u p ri stu p a d o ka zi m a i n j ih o vo m i zvo Ċ e n j u n a
glavnoj raspravi.
N a o v a j n a ĉ in s e d o la z i d o ma te r ija ln e is t in e u k r iv iĉ n o m p o s tu p k u !!!
Ov a d u ţn o s t o d no s i s e n a ĉ in je n ic e k o je su p ra v n o re le v a n tn e z a
k o n k re tn i k riv iĉ n i p re d me t , a to su one vez ane uz:
1. za ko n ska o b i l j e ţj a kri v. d j e l a ,
2. sa i zvrši l a štvo i sa u ĉe sn i štvo ,
3. kri vi ĉn u o d g o vo rn o st i zvrši o ca ,
4. i zri ca n j e o d g o va ra j u će kri v i ĉn o pravne sankcije i dr.

Ov im n a ĉ e lo m s e u v o d i «standard jednakog obzira », i to u toku
c ije lo g k r iv iĉ n o g p o s tu p k a .
Na glavnom pretre s u je d n a k o s t u p o s tu p a n ju s u d a o b e z b je Ċ u je s e
slije d e ć im r je š e n jima:

1. stranke i branilac imaju pravo pozivati svjedoke i izvoditi dokaze;
2. svj e d o ci i vje šta ci n a g l a vn om p re tre su i sp i tu j u se u o kvi ru p ra vi l a o direktnom, unakrsnom i dodatnom ispitivanj u;
3. p ri l i kom i zvo Ċ e n j a d o ka za ĉi j e j e i zvo Ċ e n j e n a re d i o su d ij a , odnosno vi j e će ,
su d će i sp i ta ti svj e d o ka , a n a ko n to g a će d o zvo l i ti i strankama i braniocu da postavljaju pitanja;
4. d u ţn o st j e su d i j e , odnosno p re d sje d n i ka vi j e ća , da se stara za svestrano pretre sa n j e p re d m e ta , u tvrĊ i va n j a i sti n e i o tkl a nj a n je sve g a što o d u g o vl a ĉi postupak, a n e d o p ri n o si ra zrj e še n j u stva ri ;
5. na glavnom pretresu ne izvode se sa m o d o ka zi ko j e su p re d l o ţi l e stra n ke i
b ra n i l a c, ve ć i d o ka zi ĉi j e j e i zvo Ċ e n j e n a re d i o su d ex officio;

K a d je rije ĉ o tu ţ io c u , n je g o v a je o b a v e za d a u tv rĊ u je k a k o ĉ in je n ic e
k o je te re te o s u mn jiĉ e n o g /op tu ţ e no g , ta k o i ĉ in je n ic e k o je mu idu u korist. To je mo ra l na i za ko nska o b a ve za , ko ja p o sto ji u to k u ci je lo g kri vi čno g p o st up ka , i ko ju t u ţi la c i ma ka o d r ţa v ni orga n, a ne kao stranka u postupk u.
Ov o n a ĉ e lo je d n a k o s ti u po s tu p a n ju je s te u s tv a ri mo d ific ira n o
in k v iz ito rs k o n a ĉ e lo (suţe no je u o d no su na ra ni ji ZK P , p a za to ka ţe mo d a je
modificirano).

14. N AĈ E L O S L OB OD N E OC J E N E D OK AZA (č la n 1 6 . )

S u d , tu ţ ila c i drugi o rg a n i k o ji u ĉ e s tv u ju u k riv iĉ n o m postupku, kada
o c je n ju ju p o s to ja n je ili n e p o s to ja n je ĉ in je n ic a , n is u v e z a n i n iti o g ra n iĉ e n i posebnim formalnim dokaz nim pravilima, koja bi unaprijed o d re Ċ iv a la vrijednost pojedinih dokaz a.
T o z n a ĉ i da vrijednost d o k a z a u z a k o nu n ije u n a p rije d o d re Ċ e n a , n i kvalitativno, niti kvantitativno (ka o š to je to b i o sl uča j u npr. rimskom pra vu)
N a ĉe l o sl o b o dn e o cj e n e d o ka za p ri m je n j uj e se u ci j el o m to ku kri vi ĉn o g postupka i odnosi se na sve odluke donesene u k ri vi ĉn o m p o stupku.


Pri tome, treba naglasiti da je obavez a suda da, p rilik o m d o n o š e n ja presude, savjesno, primjenom pravnih, lo g iĉ k ih i p s ih o lo š k ih me to d a , ocijeni s v a k i d o k a z p o je d in a ĉ n o i u v e z i s a o s ta lim d o k a z ima , te da na
o s n o v u ta k v e o c je n e iz v e d e z a k lju ĉ a k o to m e d a li n e k a ĉ in je n ic a p o s to ji i li
ne postoji.
S lo b o d n a o c je n a d ok az a u k o n k re tn o m k riv iĉ n o m p re d me tu z ah tije v a
o b ra z loţ e n je , k a k o s v a k o g d o k az a p o je d in a ĉ n o , ta k o i s v ih d o k az a z a je d n o .
Na osnovu tog o b ra zl o ţe n j a slobodna ocjena dokaza se m o ţe sa g l e d a ti u eventualnom d ru g o ste p e n o m p o stu p ku , j e r se u o b ra zl o ţe n j u p re su d e i zn o si n a
o sn o vu ĉe g a se u zi m a d a j e n e ka ĉi n j e n i ca d o ka za n a , o d n o sn o d a n i j e dokazan a , te n a ĉi n n a ko j i se d o šl o d o ta kvo g za kl j u ĉka .
NAPOMENA: U istrazi se dokazi prikupljaju, a na glavnom pretresu izvode.
U tvr Ċeno ĉinjeniĉno stanje m oţe biti sadr ţano sam o u pr esudi.

15. N AĈ E L O AK U Z AT OR N OS T I ( OP T U ŢN O N AĈ E L O) (ĉl a n 1 7 .)

K riv iĉ n i p o s tu p a k s e mo ţ e p o k re n u ti i p ro v e s ti s a mo p o z a h tje v u
tu ţ io c a . To, dakle z n a ĉ i d a k riv iĉ n i p o s tu p a k n e mo ţ e pokrenuti niti voditi:
 su d p o sl u ţb e n o j d u ţn o s ti ,
 p ri va tn i tu ţi l a c,
 o šte će n i ka o tu ţi l a c (ka ko je b i lo p re d vi Ď e no ra ni ji m ZKP-om).

Usvajanjem ovog principa, raz dvojene su tri osnovne funkcije u
k riv iĉ n o m p o s tu p k u i p o v je re n e ra z liĉ it im s u b je k t ima :
1) fun k ci ja k r iv i ĉn o g go n je n ja - koja je po ovom zakonu p o vj e re n a tu ţi o cu ,
2) funkcija odbrane - ko j u o stva ru j e o su m n j i ĉe n i /o p tu ţe n i , sa m i li u z p o m o ć branioca i
3) fu n k ci ja pre s u Ċe n ja – ko j u , l o g i ĉn o , vrši su d .

T a k o Ċ e r, p rih v a ta n je o v o g p rin c ip a ima i s lje d e ć e p osljedice:
1. su d n e p o kre će i n e vo d i kri vi ĉn i p o stu p a k p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti , tj . b e z
za h tj e va tu ţi o ca ,
2. kri vi ĉn i p o stu p a k d o bi va ka ra kte r sp o ra i zm e Ċ u d vij e stra n e (tu ţi o ca i
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g ) p re d su d o m , i
3. kri vi ĉn i p o stu p a k se m o ţe vo d i ti sam o p ro t iv one osobe i samo za ono
kri vi ĉn o d j e l o koj e tu ţi l a c u o p tu ţn i ci o zn a ĉi .

Za s v a k riv iĉ n a d je la p re d v iĊ e n a u K Z FB iH g on je n je s e p re d uz ima
p o s lu ţ b e no j d u ţ no s ti.

Napomena: Ov o naĉ elo prem a s v ojoj defin ic iji im a taĉ no odreĊen o z naĉ enje i nik ako se
ne m oţe tum aĉ iti da je k od nas ĉ is to ak uzatorsk i pos tupak . N aš k riv iĉ ni pos tupak je
m ješ ov iti (ak uzators k o-inkv izitors k i) pos tupak , jer s ud im a ov laš tenja da poziv a s v oje
s v jedok e i v ješ tak e i dr.

16. N AĈ E L O L E GAL IT E T A K R IV IĈ N OG G ON J E N J A (ĉl a n 1 8 .)


T u ţ ila c je d uţ a n p red uz e ti k riv iĉ n o g o n je n je a k o p o s to je d o k az i d a je
u ĉ in je n o k riv iĉ n o d je lo , o s im a k o z a k o n o m n ije d ru g a ĉ ije p ro p is a n o , bez
o b z ira n a n je g o v s ta v o to me d a li je il i n i je p o tre b n o k r iv iĉ n o g o n je n je .

V e za n o za p ri m j e n u o vo g n a ĉe l a , moraju se ispuniti 3 pretpostavke:

1. moraju p o s to ja ti d o k a z i d a je iz v rš en o k riv iĉ n o d je lo . T ra ţi se p o sto j a nj e
o d re Ċ e n o g ste p e n a sum n j e d a j e i zvrše n o kri vi ĉn o dj e l o . Tu ţi l a c j e du ţa n
p re d u ze ti kri vi ĉn o g o n j e nj e ka d a p o stoj e o sn o vi su mn j e d a j e i zvrše n o
kri vi ĉn o d j e l o .
2. ne smiju postojati z akonske smetnje z a k riv iĉ n o g o n je n je , k a o š to s u
amnestija, pomilovanje , z a s ta ra k riv iĉ n o g g o n je n ja i d r .
3. da nisu u pitanju izuz e c i o d p rin c ip a le g a lite ta k riv iĉ n o g g o n je n ja , koji podraz umjevaju primjenu principa OPORTU NITETA (cjelishodnosti)
k riv iĉ n o g g o n je n ja , k o j i n is u p ro iz v o ljn i, v e ć su propisani su z a:
1) kri vi ĉn a d j e l a za ko j a se g o n i p o o d o b re n j u (p o sto j i i m u ni te t u ĉi n i o ca ) ,
2) kri vi ĉn a d j e l a ĉij e se kri vi ĉn o g o n j e nj e m o ţe u stu p i ti stra n o j d r ţa vi ,
3) kri vi ĉn a d j e l a u k o ji m a će gl. tu ţi l a c d a ti i m u n i te t svj e d o ku , i
4) l a kša kri vi ĉn a d j el a ĉi ji su i zvrši o ci m a l o lj e tn e o so b e .

N a ĉe lo o po rtu n ite ta , d a k le , n a ru š a v a n a ĉ e lo le g a lite ta i z n a ĉ i p ra v o
tu ţ io c a d a n e p re d uz me k riv iĉ n o gonjenje, iako postoje z akonski uslovi z a
gonjenje, ako to nije cjelishodno (oportuno) u konkretnom primjeru.
K o n tro l a m o g u će g n e o p ra vd a n o g o d u sta n ka tu ţi o ca o d kri v . gonjenja ostvaruje
se , i zm e Ċ u o sta l o g , p ra vo m o šte će n o g d a p o d n e se p ri tu ţb u U re d u tu ţi o ca .

17. N AĈ E L O MU T AB IL IT E T A

Pod n a ĉe lo m mutabilite ta podrazumijeva se p ra v o tuţ io c a d a
o d u s ta n e o d z a po ĉ e to g k riv iĉ n o g g o n je n ja s v e d o z a v rš e tk a g la v n og pretresa, a u II st. p o s tu p k u p re d v ije ć e m a p e la c io n o g o d je lje n ja k a d a je to
p re d v iĊ e n o z a k on o m (si tu a cij a ka d a d o Ċ e d o u ki d a nj a I.st. p re su d e p a II.st . sud
otvori pretres).
Ak o tu ţ ila c u to k u p o s tu p k a d o Ċ e d o z a k lju ĉ k a d a n e p o s to je s tv a rn i
ili pravni osnovi z a dalje kriv iĉ n o g o n je n je , ta d a o n mo ţ e d a o d u s ta n e o d kriviĉ n o g gonjenja.
D o p o d iza n ja o p tu ţn ic e , tu ţ ila c o d u s ta je o d k r iv iĉ n o g gonjenja, odn.
ob u s ta v lja is t ra g u d o n o š e n je m n a re d b e o o b u s ta v i is tra g e a k o u s ta n o v i:
1. da d j e l o ko j e j e u ĉi ni o o su m nj i ĉen i n i je kri vi ĉn o d j el o , ili
2. da n e m a d o vo l jn o d o ka za d a j e o su m n j i ĉe n i u ĉi n i o kri vi ĉn o dj e l o , ili
3. da j e d j e l o o b u h va će n o am n e sti jo m , p o mi l o va nj em ili zastarom, ili postoje druge sm e tn j e ko j e i sklj u ĉu j u kri v i ĉn o gonjenje.

U sl u ĉa ju o b u sta ve i stra g e , tu ţi l a c j e d u ţa n o to m e o b a vi j e sti ti o šte će n o g ,
ko j i n e m o ţe u l o ţi ti ţa l b u , ve ć i ma p ra vo d a , u ro ku o d 8 da n a , p o d n e se p ri tu ţb u
u re d u tu ţi o ca .


Kad je istraga obustavljena jer nije bilo dovoljno dokaza da je
o s u mn jiĉe n i u ĉ in io k r iv i ĉn o dje lo, tu ţila c ima mo gu ćn o s t i p ra v o da
ponovo otvori istra gu u toj pravnoj stvari, a k o do Ċe do n o v ih do k a z!
T u ţ ila c moţ e o d u s ta ti o d k riv iĉ n o g g o n je n ja i n a k o n p o d iz a n ja
optu ţn ic e , p ri ĉ e mu n a s ta ju s lije d e ć e posljedice:
a) a k o je tu ţ ila c o d k riv iĉ n o g g o n je n ja o d u s ta o n a k o n p o d iz a n ja
o p tu ţn ic e , a p rije p o ĉ e tk a g la v n og p re tre s a ( „p o v la ĉ e n je op tuţ n ic e “),
s u d ć e rje š e n je m o b u s ta v iti p o s tu p a k . U to m sl u ĉaj u , a ko je tu ţi l a c op tu ţn i cu povukao p ri j e p o tvrĊ i va n j a , za to m u n i j e p o tre b n a n i ĉij a
sa g l a sn o st; a l i a ko j e to u ĉi n i o p o sl ij e p o tvrĊ i va n j a o p tu ţn i ce , a prije
p o ĉe tka g l a vn o g p re tre sa , p o tre b n a m u j e sa g l a sn o st SPS-a.
b) a k o je tuţ ila c o d k riv iĉ n o g g o n je n ja o du s ta o u to k u g la v n o g p re tr esa,
(„ o d u s ta ja n je o d o p tu ţ n ic e “), s u d ć e d o n ije ti p re s u d u k o jo m s e
o p tu ţb a o db ija . D a kl e , p ri je za p o ĉe to g g l avnog pretresa postupak se
o b u sta vl j a rj e še n j em , a n a ko n to g a p re su d o m .
c) a k o je tu ţ ila c o d k riv iĉ n o g g o n je n ja o d u s ta o p re d ţ a lb e n im v ije ć e m
(kad vij e će a p el a ci o n og o d j el j e nj a d o n e se o dl u ku o u ki d a n j u I. st. presude
i o d rţa va n j u p re tre sa p re d I I. s t. sudom), primjenju ju se odredbe o odustajanju tuţioca od optuţnice u toku glavnog pretresa, tj. sud će
d o n ije ti p re s u d u k o jo m s e o p tu ţ b a o d b ija .

Istovrem e n o sa o b u sta vo m p o stu p ka u ki d a se i p ri tvo r a ko se o p tu ţe n i nalazi u pritvoru.
P o s e b a n s lu ĉ a j o d u s ta ja n ja o d k riv iĉ n o g g on je n ja je k o d d a v a n ja
imuniteta svjedoku, kada glavni tu ţ ila c , odlukom, svjedoku daje imunitet
o d k riv iĉ n o g g o n je n ja i n a ta j n a ĉ in u potpunosti odustaje od gonjenja po
to m o s n o v u , b ez mo gu ć n o s ti z a p on o v n o o tv a ra n je is tra g e , tj. k r iv iĉ n o g
gonjenja. Im u n i te t svj e d o ka n e p re d sta vl j a i a p so l u tn i im u ni te t o d kri vi ĉn o g
g o n j e n j a , j e r svj e d o k ko ji d a i ska z p o d i m u n i te to m m o ţe b i ti kri vi ĉn o g onjen za
o ko l n o sti ko j e b i d o vel e d o n j e g o vog kri vi ĉn o g g o nj e n j a , a ko j e n i su o b u h va će n e
o vi m im u ni te to m , ka o i u sl u ĉa j u d a va n j a l a ţn o g i ska za .
K a ko b i se sp rij e ĉil a m o g u ća zl o u p o tre b a p ra va tu ţi o ca d a o d u sta n e o d
kri vi ĉn o g g o nj e n j a , za ko n p re d vi Ċ a p o n a vl j a nj e p o stu p ka n a šte tu o p tu ţe n o g a ko je d o n e še n a p re su d a koj o m se o p tu ţb a o d b ij a zb o g o d u sta n ka tu ţi o ca , a d o ka ţe se d a j e d o o vog o d u sta n ka d o šl o zb o g kri vi ĉn o g dj e l a ko ru p ci j e il i kri vi ĉn o g d j el a
p ro ti v sl u ţb e n e i d ru g e d u ţn o s ti tu ţi o ca !!! (OVO JE JEDINI S L U Ĉ A J K AD A JE
M OGU Ć E P ON A V L JA N JE P OS TU P KA NA ŠT E TU OP TU Ţ EN OG) . Uslov za
o vo p o n a vlj a n je p o stu p ka n a šte tu o p tu ţe n o g j e p o sto j a nj e p ra vo sn a ţn e p re su d e kojom je ovo dokazano. U sl u ĉaj u da j e tu ţi te l j , eventualno, umro, vo d i će se dokazni postupak ko j i m će se to k ri vi ĉn o d j e l o (k riv. djelo korupcije, tj. kriv. djelo
p ro ti v sl u ţb e n e i d ru g e d u ţn o s ti tu ţi o ca tu ţi o ca ) doka zivati.
Bitno je spomenuti i situaciju koja nije odustajanje od gonjenja, ali zbog
sl i ĉn o sti te si tu a ci je sa pravim odustajanjem bitno ju je o b ra zl o ţi ti . To je slu ĉ a j
k a d tuţ ila c o d lu ĉ i d a n e s provede istragu, tj. kada donese naredbu o
n e s p ro v o Ċ e n ju is tra g e , š to u s tv a ri n e p re d s ta v lja o d u s ta ja n je o d k riv iĉ n o g gonjenja, je r ta k v o g o n je n je n i je n i z a p o ĉ e to .


Naredbu o nesp ro v oĊ e n ju is tra g e tu ţ i la c ć e do n ije ti u s lje d e ć im
s lu ĉ a je v ima :
a) ako je iz kri vi ĉn e p ri j a ve i p ra te ći h spi sa o ĉi gl e d n o d a p rij a vlj e n o d j el o n ij e
kri vi ĉn o d j e l o ,
b) a ko n e p o sto j e o sn o vi su m n j e d a j e p ri j a vl j e n a o so b a u ĉin i la kri vi ĉn o d j e lo ,
c) ako je nastupila zastarjelost, ako je djel o o b u h va će n o am n e stij o m , odn. pomilovanjem ili p o sto j e d ru g e o ko l n o sti ko j e i skl j u ĉuj u kri vi ĉn o g o n je n j e .

K a d a se g o vo ri o n a ĉel u m u ta b il i te ta , tre b a sp o m e n u ti i p ri n ci p
„imu ta b il ite ta “ ko j i zn a ĉi n e m o g u ćn o st o d u sta j a n ja o d kri vi ĉn o g g o nj e n j e i
p o vl a ĉe n j a /o d u sta j an j a o d o p tu ţn i ce , b e z o b zi ra n a ka sn i j e „ţe l j e “ tu ţi o ca . Postupak se mora provesti do kraja. Ovaj princip u primjeni je u nekim od
zemalja zapadne Evrope.

18. PRETHODNA (PREJUDICIJALNA) PITANJA (čla n 2 0 .)

U vez i prethodnih pitanja treba, prije svega, naglasiti da je to sporedni predmet kriviĉ n o g postupka i da je z a rje š a v a n je to g p ita n ja
n a d le ţ an s u d u n e k o m d ru go m p o s tu pk u (npr. p a rn i ĉn o m , va n p a rni ĉn o m ),
odnosno n e k i d ru g i d rţ a v n i o rg a n (npr. up ravni organ).
P re m a to m e , p re th o d n a pi ta n j a su p i ta n j a g ra Ċ a n sko g i li u p ra vn o g p ra va ,
a u kri vi ĉn o m p o stu p ku p o sta j u p re th o d n a ka d o d n j i h o vo g rj e še nj a za vi si
p ri m j en a kri vi ĉn o g za ko n a .
P re th o d n a p ita n ja s u s a mo p ra v n a p ita n ja , š to z n a ĉ i d a to n e mo g u
biti procesna ili ĉ in je n iĉ n a p ita n ja .
Ako se neko pravno pitanje pojavi kao preth od n o p ita n je u k riv iĉ n o m postupku, sud koji sudi u k riv iĉ n o m p o s tu p k u mo ţ e p o s tu p iti n a 2 n a ĉ in a :
a) s u d mo ţ e s a mo s ta ln o o d lu ĉ iti o p re th o d n o m p i ta n ju p o p ra v i lima dokaz ivanja u kriviĉ n o m postupku. Tada odluka suda po prethodnom
p ita n ju i ma d e js tv o s a mo u k o n k re tn o m k riv iĉ n o m p re d me tu u k o me se raspravljalo o pomenutom pitanju . Iz navedenog ra zloga, odluka o
p re th o d n o m p i ta nj u se u n o si u o b ra zl o ţe n j e p re su d e , o n a ne d o bi va
kl a u zu l u p ra vo sn a ţn o sti i n e o b a ve zu j e n ad l e ţn i o rg a n d a i sto p re th o d n o
p i ta n j e ra sp ra vi n a i sti n a ĉi n .
b) s u d moţ e d a z a s ta n e s a k riv iĉ n im p o s tu p k o m i s a ĉ e ka d a to p ita n je
rije š i s u d u n e k o m d ru g o m p o s tu p k u ili n e k i d ru g i n a d le ţ n i o rg a n .
(npr. d a sud u p a r ni čno m p o st up ku o d l uči o v la s ni št vu na ne ko j st va ri ). Pri tome treba naglasiti da odluku koju je donio sud u nekom drugom
p o stu p ku i l i ne ki d ru g i o rg a n , n e m o ţe p ro m i je n i ti su d u kri vi ĉn om
postupku. Ali, sud nije ve za n tak vom odluko m u pogled u ocje ne da li je
i zvrše no o d re Ď e no kri vi čno d je lo , je r se o p i ta nj u p o sto ja n ja kri vi č no g d je la
ra sp ra vlja sa mo p o p ra vi li ma k ri vč no g p o st up ka .

POSLJEDICE POKRETANJA POSTUPKA (čla n 1 9 . )


K a d je p rop is a n o d a p o k re ta n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a ima za p o s lje d ic u
o g ra n iĉ e n je o d re Ċ e n ih p ra v a , to z n a ĉ i da te posljedice , ako Zakonom nije
d ru g a ĉ ije o d re Ċ e n o , n a s tu p a ju p o tv rĊ iv a n je m o p tu ţ n ic e .
A ko se ra di o kri vi ĉn im d j el im a s p ro p i sa n om ka zn o m za tvo ra d o p e t
g o d i n a i li n o vĉa n om ka zn o m ka o gl a vn om ka zn o m , o ve p o slj e d i ce n a stu p a j u o d dana kad je donesena osu Ċ u j u ća p re su d a , b e z o b zi ra n a to j e l i p o sta l a
p ra vo sn a ţn a .

Glava II – Z N AĈ ENJ E IZ R AZ A (član 21.)

a) “OS U MN J IĈ E N I” je o so b a za ko j u p o sto je o s no vi su mn je d a je p o či ni la
kri vi čno d je lo ,
b) “OP T U ŢE N I” je o so b a p ro ti v ko je je je d na i li vi še ta ča ka u o p t u ţni ci
p o tvrĎ e na ,
c) “OS U Đ E N I” je o so b a za ko j u je p ra vo sna ţno m o d l uko m u t vrĎ e no d a je
kri vi čno o d g o vo rna za o d re Ď e no k ri vi č no d je lo ,
d) “S U D IJ A ZA P R E T H OD N I P OS T UP AK ” je s udija ko ji postupa u tok u istrage
u s l uča je vi ma ka d a je to p ro p i sa no o vi m za ko no m ,
e) “S U D IJ A ZA P R E TH OD N O S AS LU Š AN J E ” je sudija koji postupa nakon
p o d i za n ja o p t u ţni ce u sl uča je vi ma ka d a je to p ro p i sa no o vi m za ko no m i ko ji i ma
o vla š te nja ko ja p ri p a d a ju s ud i ji za p re tho d ni p o st up a k ,
f) “S T R AN K E ” su t u ţi la c i o su m nji če ni , o d no s no o p t u ţe ni ,
g) “OV L AŠ T E N A S L U ŢB E N A OS OB A” je o na o so b a ko ja i ma o d g o va ra j uća
o vla š te nja u n uta r G ra ni č ne p o li ci je B i H ( ra ni je D r ţa vne g ra ni čne s l u ţb e ), policijskih organa Federacije, sudske policije, kao i carinskih organa , organa fina nsijske policije, poreskih organa i organa vojne policije, ka o i struč ni
sa ra d ni ci , o d no sno i stra ţi te lji tu ţi te ljs t va ko ji ra d e p o o vla šte n ji ma t u ţi o ca
h) “OŠ T E Ć E N I” je osoba kojoj je osobno ili imovinsko pra vo p o vri je Ď e no i li
ug ro ţe no k ri vi č ni m d je lo m,
i) “P R AV NE OS OB E ” su osobe koje su kao takve defi nirane u KZFBiH,
ukl j uč uj ući : ko rp o ra ci je , p re d u ze ća , ud r u ţe n ja i o rta kl uk e i druge pra vne osobe,
j) “IS T R AG A” o b u h va ta a kti vno sti p o d u ze te o d t u ţi o ca i li o vla šte ne sl u ţb e ne
o so b e u skla d u s o vi m za ko no m, uk lj uč uj ući p ri kup lja n je i ču va nje i zja va i dokaza,
k) “U N AK R S N O IS P IT IV AN J E ” je i sp i ti va nje s vje d o ka i vje šta ka o d s tra nke ,
odnos no bra nioca koja ni je po zvala tog s vje d o ka , o d no s no vje šta ka ,
l) “D IR E K T N O IS P IT IV AN J E ” je i spi ti va n je svje d o ka i vje šta ka o d stra nke ,
odnos no bra nioca, ko ja je po zvala tog s vje d o ka , o d no s no vje šta ka ,
m) “OS N OV AN A S U MN J A” je vi ši ste p e n s um n je za s no va n na p ri k up l je ni m
d o ka zi ma ko ji up uć u j u na za k lj uča k d a je i zvrše no kri vi čno d je lo i d a je o d re Ď e na
o so b a i zvrši la k ri vi č no d je lo ,
n) “ ZAB IL J E Š K E ” i “S P IS I” su slova, ri je či i li b ro jke i li nji ho v e kvi va le nt
za p i sa ne ruko p i so m , o tk uca ne p i sa ćo m ma ši no m , o d šta mp a ne , fo to ko p i ra ne ,
fo to g ra fi ra ne , za b i l je ţe ne ma g ne tski m i mp u lsi ma , me ha ni čki i li e le ktro nski i li
nekim drugim oblikom sak uplja nja podataka,


„OS N OV I S U MN J E “ (nema u zn a ĉe n j im a izraza, ali predstavlja):“Oblik vjerovatnosti k o ji s e te me lj i n a o d re Ċ e n im o k o ln os tima i k o ji u k a z u je n a
mo g u ć n o s t p o s to ja n ja kriv. d je la i n e k e o s o b e k a o mo g u ć e g u ĉ in ite lja “

Glava III - P R A V NA POM OĆ I S L UŢ BE NA SA RA DN JA

Ob a v e z a p ruţ a n ja p r a v n e p o mo ć i i s lu ţ b e n e s a ra d n je (Č la n 2 2 .)
(1) S vi s ud o vi u F e d e ra ci ji d u ţni s u d a p r u ţe p ra vn u p o mo ć s ud u ko ji vo d i postupak.
(2) Svi organi vlas ti u Federaciji d u ţni su s l u ţb e no sa ra Ď i va ti sa sud o vi ma ,
tu ţi te lje m i d r ug i m o rg a ni ma ko ji uče st vu j u u kri vi č no m p o st up k u.

P ru ţ an je p ra v n e p o mo ć i i s lu ţ b e n e s a ra d n je (Č la n 2 3 .)
(1) S ud će up uti ti za h tje v za p r u ţa nje p ra vne p o mo ći , o d no s no za s lu ţb e n u
sa ra d n ju na d le ţno m s ud u o d no s no o rg a nu vla s ti .
(2) P r u ţa nje p ra vne p o mo ći i s l u ţb e na sa ra d nja p ro vo d e se b e z na k nade.
(3) St. 1. i 2. ovog člana primjenjuju se i na zahtjeve koje je tuţitelj uputio prema tuţilaštvu ili drugim organima vlasti u Federaciji.

Glava IV - N A DL EŢ NO ST SU DA

S T V AR N A N AD L E ŢN OS T (Č la n 2 4 .)

P o d p o jmo m s tv a rn e n a d le ţ n o s ti p o d ra z u mije v a s e o v la š te n je s u d a :

a) d a o d l u ĉu j e o o d re Ċ e n o j vrsti p re d m e ta , i l i
b) d a p re d u zi m a o d re Ċ e n e vrste p ro ce sn i h ra d n j i , i l i
c) da obavlja i druge poslove propisane zakonom.

Pravila o stvarnoj nadleţnosti dijele kriviĉne predmete izmeĊu
s u d o v a raz liĉ ito g ra n g a (npr. op ći n ski h i ka n to n a ln i h ). Stoga, propisi o stvarnoj
n a d l e ţn o sti u vi j e k ga ra n ti ra j u g ra Ċ a n im a d a će im za o d re Ċ e n a kri vi ĉn a d j el a
su d i ti su d o d re Ċ e n o g ra n g a .
Za to s u d mo ra p a z iti n a s v o ju s tv a rn u n a d le ţ n o s t .
Ak o je p re s u d u d o n io s u d n iţ e g ra n g a u mje s to s u d v iš e g ra n g a
(o p ći n ski um j e sto kan to n a l n o g ) u ĉ in je n a je b itn a p o v re d a o d re d ab a k riv iĉ n o g
postupka.

SASTAV SUDA (F U N K C ION AL N A N AD L E ŢN OS T ) (čla n 2 5 . )

D a b i s u d mo g a o p rimje n i ti o d re d b e o fu n k c io n a ln o j n a d le ţ n o s ti, t j.
u tv rd iti k o ć e u o k v iru s u da p os tu p a ti po nekom predmetu (da li sudija
p o je d i na c, vi je će , p re d sje d ni k vi je ća , p re d sje d ni k s ud a i d r. ), mora se prvo
iz v e s ti p ra v n i z a k lju ĉ a k o k o je m s e k riv iĉ n o m d je lu ra d i.
Ovaj z a k lju ĉ a k sud iz vodi n a te me lju ĉ in je n iĉ n o g o p is a iz o p tuţ n ic e , a ne na osnovu kvalifikacije kriv iĉ n o g d je la iz o p tu ţ n ic e , je r s u d n i je v e z a n


to m k v a lifik a c ijo m . D a k le , u p ro c je n i d a li ć e u n e k om predmetu suditi
s u d ija p o je d in a c il i v i je ć e , b i tn o je k o je s u ĉ in je n ic e i o k o ln o s ti n a v e d e n e u
tom opisu, jer na osnovu toga sud ocjenjuje o kojem se kriv iĉ n o m dje lu
ra d i. K a d a s u d to u tv rd i, o d lu ĉ ić e o to me k o ć e s u d i ti.
Tako, u prvom stepenu sudi:
a) vi j e će kri vi ĉn o g o dj e lj e n j a su d a , sastavljeno od trojice sudija.
b) sudija pojedinac za kri vi ĉn a d j el a s p ro pi sa n om ka zn o m za tvo ra d o 10
godina i li n o vĉa n om ka zn o m ka o g l a vn o m ka zn o m .

Ak o s e n a g la v n o m p re tre s u p o k aţ e p o tre b n im d a u mje s to s u d ije pojedinca s u d i v ije ć e (npr. p ri j e p o ĉe tka g l a vn o g p re tre sa p o g re šn o o ci j e n j e n o
d a se ra d i o kri vi ĉn om dj e l u za ko j e j e za p ri j e će n a ka zn a za tvo ra d o 10 godina, a
ra d i se o te ţe m kri vi ĉn om d j el u), tre b a fo rmira ti v i je ć e i g la v n i p re tre s p o ĉ e ti ponovo. U suprotnom, ako tako ne bi bilo postupljeno, to bi predstavljalo bitnu
p o vre d u o d re d a b a kri vi ĉn o g p o stu p ka , j e r su d n i j e b i o p ro p i sn o sa sta vl j e n .
Mo g u ć a je i suprotna situacija (da je prije poĉetka glavnog pretresa
p o g re šn o o ci je n j e n o d a se ra d i o kri vi ĉn o m d j el u za ko j e tre b a d a su di vij e će , a
n a g l a vn om p re tre su se za kl j u ĉi d a se ra d i o kri vi ĉn om d j el u za ĉij e p re su Ċ e nj e j e
n a d l e ţa n su d i ja p o je d i n a c ). U takvo m s lu ĉ a ju n ije p o tre b n o d a u mje s to v ije ć a
s u d i s u d ija p o je d in a c , v e ć je u p ra v o to v ije ć e o v la š te n o d a n a s ta v i g l avni
p re tre s , je r ta k v im p o s tu p a n je m o p tu ţ en i n e ć e d o ć i u g o ri p ro c e s n i p o loţ a j, niti to predstavlja bitnu povredu odredaba kriv iĉ n o g postupka.
U drugom stepenu sudi Vije ć e a p e la c io n o g o d je lje n ja s u d a , sastavljeno od trojice sudija. Takav sas tav suda je ne samo onda kada se
o d rţa va sj e d n i ca vi j e ća , ve ć i ka d a se d r ţi p re tre s .
O z a h tje v u z a p o na v lja n je p o s tu p k a o d lu ĉ u je vanraspravno vije ć e
suda koji je donio I st. presudu, sastavljeno od trojice sudija .

SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK (SPP) je sudija koji u toku istrage postupa u s lu ĉ a je v i ma k a d a je to p ro p is a n o o v i m z a k o n o m.
Ov la š te n ja SPP-a odnose se na:
1) p i ta n j a li še n j a sl o b o d e i o d re Ċ i va nj a p ri tvo ra , n a d zo r n a d i zv rše n j e m p ri tvo ra i nad komunikacijom pritvorenika sa spoljnim svijetom,
2) izdavanje naredbe za pretres stana, prostorija, pokretnih stvari i osoba , te
naredbe za privremeno oduzimanje predmeta,
3) izdavanje naredbe o poduzimanju posebnih istra ţn i h ra d n j i ,
4) i zd a va n j e n a re d b e za d o vo Ċ e n j e ,
5) d o n o še n j e rj e še nj a o o d re Ċ i va n j u j am stva ,
6) p o sta vl j a n j e b ra n i o ca u sl u ĉa j u o b a ve zn e o d b ra n e i u sl u ĉa j u sl a b o g i m o vn o g
sta n j a o su m n ji ĉe n o g , ka o i ra zrj e še n j e p o sta vl j e n o g b ra n i o ca .
7) dostavljaju mu se dokazi rad i o b a vj e šta va n j a b ra n i o ca .
8) izdaje n a re d b u za p ri n u d n o d o vo Ċe n j e svj e d o ka ili odobrava takvu naredbu
ko j u j e i zd a o tu ţi l a c, te d o n o si rj e še n j e o i zri ca n j u n o vĉa n e ka zn e svj e d o ku d o 5.000,00 KM.


S U D IJ A ZA P R E T H ODN O S AS LU Š AN J E (SPS) je sudija koji se javlja
n a k o n p o d iz a n ja o p tuţ n ic e i p o s tu p a u s lu ĉ a je v ima k a d a je to p ro p is a n o
ovim z akonom. Ima o v la š te n ja k o ja pripadaju, tj. koja ima i SPP.
Pored tih o v la š te n ja , z a k o n , ta k o Ċ e r, p ro p is u je d a SP S po s tu p a i u
s lu ĉ a je v ima k a d :
a) o d l u ĉu j e o o p tu ţn i ci u sm i sl u n j en o g p o tvrĊ i va n j a ,
b) d o sta vl j a o p tu ţn i cu o p tu ţe n o m ,
c) o d l u ĉu j e o p re th o d n i m p ri g o vo ri m a n a o p tu ţn i cu
d) o b u sta vl j a p o stu p a k u sl u ĉa j u p o vl a ĉe nj a o p tu ţn i ce ,
e) p re d u zi m a ra d n j e za su d sko o b e zb j e Ċ e n j e d o ka za ,
f) uzima izjavu o krivnji,
g) razmatra spora zum o priznanju krivnje,
h) dostavlja predmet sudiji/vi j e ću , radi zaka zivanja glavnog pretresa,
i) p o sta vl j a b ra n io ca u sl u ĉa j u o b a ve zn e o d b ra n e i tzv. o d b ra n e si ro m a šn i h ,
te o d l u ĉu j e o ra zrj e še n j u b ra n i o ca .

Fu n k c io n a ln a n a d leţ n o s t Vanraspravnog Vijeć a (čla n 2 5 . s ta v 6.)

U vijeću sastavljenom od trojice sudija , sud odluĉuje o ţalbama
p ro tiv r je š e n ja k a d a je to o d re Ċ e n o o v im z a k o n o m , te donosi druge odluke iz van glavnog pretresa.
Ov o v ije ć e s a s ta v lje n o o d tro jic e s u d ija s u d a :
1. odl u ĉu j e o ţa l b i p ro ti v rj e še n j a ko j im j e i zre ĉe n a n o vĉa n a ka zn a svj e d o ku
ko j i o d b ij a d a svj e d o ĉi ;
2. o d l u ĉu j e o ţa l b i p ro ti v rj e še n j a ko ji m j e o p tu ţe n o m o d re Ċ e n a mj e ra
za b ra n e n a p u šta n j a m j e sta b o ra vi šta ,
3. o d l u ĉu j e o ţa l b i p ro ti v rj e še n j a o o d re Ċ i va n j u p ri tvo ra , i td .

MJ E S N A N AD L E ŢN OS T

Forum delicti commissi (Č la n 2 6 . )

Mje s n o n a d le ţ an je s u d n a ĉ ije m p o d ru ĉ ju je k riv iĉ n o d je lo iz v rš en o
ili p o k u š a n o .
A ko j e kri vi ĉn o d j el o i zvrše n o i l i p o ku ša n o n a p o d ru ĉji ma ra zn i h su d o va i l i
n a g ra n i ci ti h p o d ru ĉj a , i l i j e n e i zvj e sn o n a ko j em j e p o d ru ĉj u i zvrše n o i l i
p o ku š ano, n a d leţ a n je o na j o d tih s u d o va k o ji je p rv i p o tv rd io o p tuţ n ic u , a
a k o o p tu ţn ic a n ije p o tv rĊ e n a , s u d k o ji je p rv i p rim io o p tu ţ n ic u n a
p o tv rĊ iv a n je .

P o s e b n a n a d leţ n os t (Č la n 2 7 .)
A ko je kri vi čno d je lo uči n je no na d o ma će m b ro d u i li d o ma će m va zd uhoplo vu d o k se na la zi u d o ma će m p ri sta ni št u, na d le ţa n je s ud na či je m se
p o d ruč ju na la zi to p ri sta ni šte . U o sta li m sl uča je vi ma ka d je kri vi čno d je lo uči n je no
na d o ma će m b ro d u i li d o ma će m va zd uho p lo vu, na d le ţa n je sud na či je m se
p o d ruč ju na la zi ma ti č na l uka b ro d a , o d no s no va zd u ho p lo va i li d o ma će p ri sta ni šte u ko me se b rod, od nos no va zd uhoplo v p rvi put za us ta vi.




Forum domicilii (Č la n 2 8 .)

Ak o n ije p o z n a to mje s to iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la il i a k o je to mje s to
iz v a n p o d ru ĉ ja F e de ra c ije BiH, n a d le ţ a n je s u d n a ĉ ije m p o d ru ĉ ju
o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i ima p re b iv a liš te il i b o ra v iš te .
A ko j e su d n a ĉi j em p o d ru ĉj u o sum n j i ĉe n i /o p tu ţe n i im a p re bi va li šte i li
b o ra vi šte ve ć za p o ĉe o p o stu p a k, on o sta j e na d l e ţa n , iako se saznalo za mjesto
i zvrše n j a kri vi ĉn o g d j e l a .

Forum deprehensionis (Č la n 2 9 .)

Ak o n ije p o z n a to mje s to iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la , a n i ti p re b iv a liš te
ili b o ra v iš te o s u mn j iĉ e n o g , o d n o s n o o p tuţ e n o g , ili s e o b a m je s ta n a la z e
iz v a n p od ru ĉ ja F e d e ra c ije BiH, n a d le ţ a n je s u d n a ĉ ije m s e p o d ru ĉ ju
o s u mn jiĉ e n i, o d n o s n o o p tu ţ eni uhapsi (liš i s lo b o d e ) ili se sam prijavi.

N a d le ţn o s t s e le me n to m in o z e mn o s ti (Ĉ la n 3 0 .)
A ko j e n e ka o so b a u ĉi n il a kri vi ĉn a dj e l a u F e d e ra cij i i u i n o ze m stvu , a
i zm e Ċ u ti h d j e l a p o sto j i m eĊ u so b n a ve za i i sti d o ka zi , n a d l e ţa n j e su d ko j i j e
n a d l e ţa n za kri vi ĉn o d j e l o u ĉi n j en o u F e d e ra ci j i .

F o ru m o rd in a tu m (Ĉ la n 3 1 .)

Ak o s e p re ma o d re d ba ma o v o g z a k o n a n e moţ e u s ta n o v iti k o ji je
s u d mje s n o n ad le ţ an , V rh o v n i su d Fe d e ra c ije BiH od re d ić e je d a n od
s tv a rn o n a d le ţ n ih s u d o v a p re d k o jim ć e s e p ro v e s ti p o s tu p a k .

SPAJANJE I RAZDVAJANJE POSTUPKA

SPAJANJE POSTUPKA (čla n 3 2 .)

Ak o je is ta o s o b a o p tu ţe n a z a v iš e k riv iĉ n ih d je la (subjektivni koneksitet), p a je za n e ka o d tih d je la n a d leţ a n n iţ i , a z a n ek a v iš i s u d , u tom
s lu ĉ a ju n a d le ţ a n je v iš i s u d .
Ak o s u n a d leţ n i s ud o v i is te v rs te , n a d le ţ an je o na j s u d ko ji je p rv i
p o tv rd io o p tu ţn ic u , a a k o o p tuţ n ic e n is u p o tv rĊ e n e , n ad le ţ a n je sud koji je
p rv i p rim io o p tu ţ n ic u n a p o tv rĊ iv a n je .
N a is ti n a ĉ in o d re Ċ u je s e n a d le ţ n o s t u s lu ĉ a ju a k o je o š te ć e n i
is to v re me n o u ĉ in io k r iv iĉ n o d je lo p re ma o s u mn j iĉ e n o m /o p tu ţ e n o m.
Za s a iz v rš ite l je , p o p ra v ilu , n a d le ţ a n je s u d k o ji je p rv i p o tv rd io
o p tu ţn ic u .
S u d ko ji je n a d le ţa n z a iz v rš ite lja k riv iĉ n o g d je la n a d leţ a n je , p o
p ra v ilu , i z a s a u ĉ e s n ik e , p rik riv a ĉ e , o s o b e k o je s u p o mo g le u ĉ in i te lju
p o s lije iz v rš e n ja k riv iĉ n o g d je la , k a o i z a o s o b e k o je n is u p ri ja v ile
p rip re ma n je k riv iĉ n o g d je la , iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la ili u ĉ in ite lja (objektivni


koneksitet). U s v i m n a v e d e n im s lu ĉ a je v ima , p ro v e s t ć e s e , p o p ra v ilu , jedinstveni postupak i donijeti jedna presuda.
S u d mo ţe o d lu ĉ iti da provede jedinstven postupak i donese jednu
p re s u d u i u s lu ĉ a ju k ad je v iš e o s o b a o p tuţ e n o z a v iš e k riv iĉ n ih d je la
(m j e šo vi ti subjektivno-objektivni koneksitet), a li s a mo a k o iz me Ċ u iz v rš e n ih
k riv iĉ n ih d je la p o s to ji me Ċ usobna vez a. A ko j e za n e ka o d o vi h kri vi ĉni h d j el a
n a d l e ţa n vi ši , a za n e ka n i ţi su d , j e d i n stve n i p o stu p a k m o ţe se p ro ve sti sa m o
p re d vi ši m su d om . O spajanju postupka odlučuje sud koji je nadleţan za provoĎenje jedinstvenog postupka.

RAZDVAJANJE POSTUPKA (čla n 3 3 .)

Spajanje krivi ĉn i h postupaka nikada nije obavezno, a vrši se ako postoji neki od koneksiteta.
Nasuprot spajanju postupaka, sud, ta k o Ċ e r, mo ţ e d o z a v rš e tk a
g la v n o g p re tre s a o d lu ĉ iti d a s e p o s tu p a k z a p o je d in a k riv iĉ n a djela ili protiv pojedin ih o p tu ţ e n ih ra z dv o ji ra d i p o s e b n o g s u Ċ e n ja .
Za d o n o š e n je ta k v e o d lu k e p o tre b n o je d a p o s to je :
a) v a ţ n i ra z loz i - npr. te ška b o l e st i l i te ška p o vre d a j e d n o g o p tu ţe n o g , ko j a
ukazuje d a o n d u ţe v re m e n a n e će m o ći su d j el o va ti u p o stu p ku , ili
b) raz loz i cjelishodnosti - n pr. da su na glavnom p re tre su za j e d n o te ško
krivi ĉn o djelo izvedeni svi dokazi i za isto bi se mogla donijeti presuda, a za drugo kri vi ĉn o d j e l o p o tre b n a su d u ţa vj e šta ĉe n j a .

Kada postoji neki od ovih raz loga, sudija, odn. Vije ć e , donosi
rje š e n je o raz dvajanju postupaka na prijedlog stranaka ili branioca, ali to
mo ţ e u ĉ in iti i b e z n jih o v o g p rije d lo g a .
U k o lik o s e raz d v a ja n je p o s tu p k a v rš i p o s luţ be n o j d uţn o s ti , potrebno je da sud, p r ije d o n o š e n ja r je š e n ja o ra z d v a ja n ju p o s tu p k a ,
s a s lu š a s tra n k e i bran ioca.
P ro ti v rj e še n j a koj im se od re Ċ u j e ra zd va j a n j e p o stu p a ka il i se o d b ij a
p ri j e d l o g za ra zd va j a n j e p o stu p ka , ţa l b a n i je d o p u šte n a , a li stra n ke i b ra n il a c
m o g u to rj e še n j e p o b i j a ti u ţa l b i n a p re su d u .

PR EN OŠ E N JE N AD L E ŢN OS T I IZ P R AV N IH IL I S T V AR N IH RAZLOGA (Č l 3 4 . )

K a d je n a d le ţn i s u d iz p ra v n ih ili s tv a rn ih ra z lo g a s p rije ĉ e n d a
p o s tu p a , d uţ a n je , p o s as lu š a n ju s tra n a k a i b ra n ite lja , o to me iz v je s titi
n e p o s re d n o v iš i s u d k o ji ć e o d re d it i d ru g i s tv a rn o n a d le ţ a n s u d n a s v o m
p o d ru ĉ ju da postupa u konkre tn o m p re d me tu (“n u ţ n a d e le g a c ija ”) .
Ovi ra zlozi mogu biti, npr. bolest svih sudija, ili npr. a ko j e su d o š te će n
kri vi ĉn im d j el om i sl . Neophodno je da ovi razlozi d u ţe tra j u , (n pr. za sl u ĉa j
bolesti sudija 6 mjeseci).
P ro ti v rj e še n j a o o d re Ċ i va nj u d ru g o g suda za postupanje iz s tvarnih
razloga n i j e d o p u šte n a ţa l b a .

PR EN OŠ E N JE N AD L E ŢN OS T I IZ V A ŢN IH R A ZL OG A (Č la n 3 5 . )




S u d o d re Ċ e n z a ko n o m moţ e z a v o Ċ e n je p o s tu p ka u konkretnom predmetu o d re d iti d ru g i s tv a rn o n a d le ţ an s u d n a s v o m po d ru ĉ ju , a k o posto je v a ţ n i ra z loz i.
To mogu biti razlozi kada npr. su d su d i u n e ko m p re d m e tu u ko j e m m o ţe
d o ći d o u zn e m i ra va n j a g ra Ċ a n a , n j i h o vo g o ku pl j a nj a p re d zg r ad o m su d a , što
m o ţe o m e ta ti n j e g o vo n o rm a l n o fu n kci o ni sa n j e (m o g u ći i n e ki d r . sl i ĉn i ra zl o zi ) .
Uk o lik o n ije mo g u ć e p re n ije ti n a d le ţ n o s t s a je d n og s ud a n a d ru g i
s u d u is to m k a n to n u , z a š ta je n a d le ţ a n n e po s re d n o v iš i z a je d n iĉ k i s u d –
kantonalni sud, Vrhovni sud FBiH moţ e z a v oĊ e n je p o s tu p k a o d re d iti d ru g i
s tv a rn o n a d le ţ a n s u d n a p o d ruĉ ju d ru g o g k a n to n a .
Ovo R j e še n je mo ţe se d o n i je ti n a p rij e dl o g SPP-a, SPS-a, sudije ili
p re d sj e d n i ka vij e ća (za vi sn o o d to g a u ko j o j se fa zi n a l a zi p re d m e t za ĉi j e se
rj e ša va n j e p re n o si n a d l e ţn o st) ili na prijedlog jedne od stranaka ili branioca.
P ro ti v rj e še n j a o o d re Ċi va n ju d ru g o g su d a za p o stu p a n j e i z va ţn i h ra zl o g a
n i j e d o p u šte n a ţa l b a .

P OS L J E D ICE N E N AD LE ŢN OS T I (Č la n 3 6 . )

S u d je d u ţ a n p az iti n a s v o ju s tv a rn u i mje s n u n a d le ţ n o s t i ĉ im
p rimje t i d a n ije n a d le ţ a n o g la s it ć e s e n e n a d le ţ n im i p o p ra v o mo ć n o s ti
rje š e n ja u p u tit ć e p re d me t n a d le ţ n o m s u d u .
A ko u to ku gl a vn o g p re tre sa su d u sta n o vi d a j e za su Ċ e n j e n a d l e ţa n n i ţi
su d n e će d o sta vi ti p re d m e t to m su d u , n e g o će sa m p ro ve sti p o stu p a k i d o n ij e ti
odluku.
N a k o n po tv rĊ iv a n ja o p tu ţn ic e , s u d s e n e mo ţe o g la s iti mje s n o
n e n a d leţ n im, n it i s tra n k e mo g u is t ic a ti p rig o v o r m je s n e n e n a d le ţ n o s ti.
N e n a d l e ţa n su d j e d u ţa n p re d u ze ti o n e ra d n j e u p o stu p ku za ko j e p o sto j i opasnost od odlaganja.

P OK R E T AN JE P OS T . ZA R J E Š AV AN J E S U K OB A N AD L E ŢN OS T I (Č la n 3 7 .)

Ako sud kome je p re d me t u s tu p lje n , k a o n a d le ţ n o m, s ma tra d a je
n a d le ţ an s u d k o ji mu je p re d me t u s tu p io i li n e k i d ru g i s u d , p o k re n u t ć e
p o s tu p a k z a rje š a v a n je s u k o b a n a d leţ n o s ti. Ov a j p o s tu p a k je administrativnog karaktera (b e z d o n o š e n ja ik a k v o g a k ta ) .
Kad je povodom ţa l b e p ro ti v o d l u ke p rvo ste p e n o g su da ko jo m se o vaj
o g l a si o n e n a dl e ţn i m o dl u ku do n i o d ru g o ste p e n i sud , za tu o d l u ku ve za n j e u
p i ta n j u n ad l e ţn o sti i su d kom e j e p re d m e t u stu p lj e n , ako je drugostepeni sud
n a d l e ţa n za rj e ša va n j e su ko b a n a d l e ţn o sti i zm e Ċ u ti h sudova.
R J E Š AV AN J E SU K OB A N AD L E ŢN OS T I (Č la n 3 8 . )

S u k o b n a d leţ n o s ti iz me Ċ u s u d o v a rje š a v a z a je dn iĉ k i n e p o s re d n o
v iš i s u d .
P rije n e g o š to d o n e s e rje š e n je p o v o d o m s u k o b a n a d le ţn o s ti, s u d ć e
z a traţ iti miš lje n je s t ra n a k a i b ra n io c a . P ro tiv o v o g rje š e n ja n ije d o p u š te n a
ţ a lb a . Ak o z a je d n iĉ k i n e p o s re d n o v iš i s u d u o v o m p o s tu p k u o c ije n i d a


n ije d a n o d s u d o v a k o d k o jih s e v o d i “s p o r” o n a d leţ n o s ti n ije n a d le ţ a n ,
o v la š te n je d a k a o mje s n o i s tv a rn o n a d le ţ a n o g la s i n e k i t re ć i s ud.
P ri l i kom o dl u ĉi van j a o su ko b u n a dl e ţn o sti , su d m o ţe i sto vre m e n o , p o
sl u ţb e n o j d u ţn o sti , d o n i j e ti o d l u ku o p re n o še n j u mj e sn e n a dl e ţn o sti a ko su
i sp u n j e ni u vj e ti i z ĉl a n a 3 5 . o vo g za ko n a ( “va ţn i ra zl o zi ”) .
D o k se n e ri j e ši su ko b n a d l e ţn o sti i zm e Ċ u su d o va , sva ki o d n j i h j e d u ţa n preduzeti one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Glava V - IZUZE Ć E

RAZLOZI ZA I ZU ZE Ć E (čla n 3 9 . )

S u d ija n e mo ţ e v rš iti s u d ijs k u d u ţ n o s t:

1) a k o je o š te ć e n k riv iĉ n im d je lo m ,
2) a k o je u p ita n ju n e k i s ro d n iĉ k i o d n o s , tj. a k o je s a o s u mn jiĉ e n im/
o p tu ţ en im, b ra n io c e m, tu ţ io c e m, o š te ć e n im u o d n o s u :
 zakonskog zastupnika ili punomoćni ka ili
 b ra ĉn o g , odnosno va n b ra ĉn o g d ru g a ili
 srodnika p o krvi u p ra vo j li n ij i d o b il o ko je g ste p e n a , u p o b o ĉn o j li n ij i d o 4 . stepena, a po ta zbini do 2. s tepena ili
 staratelja, sta ranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika.

3) a k o je u is to m k r iv iĉ n o m p re d me tu :
a) u ĉe stvo va o ka o S P P i l i S PS ,
b) p o stu p a o ka o tu ţi l a c, b ra n i l a c, za ko n ski za s tu p n i k i l i p u n om o ćni k
o šte će n o g
c) sa sl u ša n ka o svj e d o k i li ka o vj e šta k,
d) u ĉe stvo va o u d o n o še n j u o d l u ke ko j a se p o b i j a p ra vn im l ij e kom .

Ovi taksativno nabrojani osnovi obavezno is k lju ĉ u ju s u d iju o d
v rš e n ja s u d ijs k e d u ţ n o s ti („o b a v ez n o iz uz eć e “) . I zu ze će se vrši u
j a vn o m i n te re su , a o d ri ca n j e stra n a ka o d i zu ze ća su d i j e , n e m o ţe d a ti
sp o so b n o st su d ij i da ra d i u ko n kre tn o m sl u ĉaj u . U ĉ e š će n a g la v n o m
pretresu sudije koji je po navedenim osnovama trebao da bude
is k lju ĉ e n , s ma tra s e a p s o lu tn o m p o v re d o m odredaba k riv iĉ n o g postupka.

4) ako postoje okolnosti koje izaz ivaju raz umnu sumnju u njegovu nepristrasnost („fa k u l ta tiv n o iz uz e ć e “ , ili „iz u z e ć e u uţ e m s mis lu “ )
P o sto j a n j e o vo g o sn o va se u tvrĊ u j e u sva ko m ko n kre tn o m slu ĉa j u . Ovaj
fa k u lta tiv n i o s n o v iz uz e ć a u uţ e m s mis lu , p re d v iĊ e n je je d n o m o p š to m
fo rmu la c ijo m. Za k o n o v e ra z lo g e z a iz uz e ć e ne navodi ni primjera radi. To mogu biti: za j e d n i ĉki im o vi n ski i n te re si , i zra ţe n o p ri j a te l j stvo i li n e p ri j a te lj stvo , odnos zavisnosti odnosno n a d re Ċ e n o sti i li po d re Ċ e n o sti , veza po susjedstvu, srodstvo u daljem stepenu i sl. S um nja u s tr uč n u sp o so b no s t s ud i je ne mo ţe b i ti osno v za i zu ze ć e.


D o p ok re ta n ja p o s tu p k a z a iz uz e ć e moţ e do ć i k a k o n a z ah tje v s a mo g
s u d ije , ta k o i n a z a h tje v k riv iĉ n o p ro c e s n e s tra n k e .

1. P o s tu p a k za iz uz e ć e n a z a h tje v s u d ije .

Sudija, ĉ im s a z n a d a p o s to ji n e k i o d ra z lo g a z a n je go v o o bavezno
iz uz e ć e , d uţa n je d a p re k in e s v ak i ra d p o to m p re d me tu , p a i u o dn o s u n a
n e o d loţ n e ra dn je i d a o to me o b a v ije s ti p re d s je d n ik a s u da . Predsjednik suda
će , n a ko n u tvrĊ i va n j a p o sto j a nj a ra zl o g a za i zu ze će , odrediti zamjenu. Pojedine
n e o d l o ţn e ra d n j e o b a vi će za to vri j e m e d ru g i o d re Ċ e n i su d i j a .
N a is ti n a ĉ in p o s tu p a s u d ija i u s lu ĉ a ju a k o p o s to ji ra z lo g ili raz lozi
z a n je g o v o fa k u lta tiv n o iz uz e ć e . Je di n a ra zl i ka j e u to me što u sl u ĉaj u
fa ku l ta ti vn o g i zu ze ća su d i j a mo ţe , sve do don o še n j a o d l u ke o i zu ze ću , da preduzima radnje za koje postoji opasnost od odlaganja , što n ij e sl u ĉa j ko d
o b a ve zn o g i zu ze ća .

2. P o s tu p a k za iz uz e ć e n a z a h tje v k riv iĉ n o p ro c e s n e s tra n k e .

K ri vi ĉn o p ro ce sn e stra n ke m o g u sta vi ti za h tj e v , kako za o b a ve zn o i zu ze će , tako i za fakultativno izu ze će su d i j e .
U s lu ĉ a ju iz uz eć a u uţe m s mis lu , p o d n o s ila c z a h tje v a je d uţ an , ne
s a mo d a n a z na ĉ i z a k o ns k i o s n o v , v e ć i d a š to k o n k re tn i je i s a d rţ a jn ije
navede raz loge koji iz az ivaju raz umnu sumnju u nepristrasnost sudije .
U z ah tje v u s e mo ra p o ime n iĉ n o o z na ĉ iti s u d ija ĉ i je s e iz u z e ć e traţ i,
kao i ĉ in je n ic e i okolnosti z bog kojih se smatra da postoje neki od
z a k on s k ih raz lo g a z a izuz e ć e . Moţ e s e tra ţ iti s a mo iz uz e ć e s u d ije « k o ji u
p re d me tu p o s tu p a » , tj . k o j i v rš i s u d ijs k u d u ţ n o s t u o d re Ċ e n o m p re d me tu .
Zahtjev za i zu ze će st ra n ke m o g u p o d n ij e ti d o p o ĉe tka gl a vn o g p re tre sa , a
a ko j e u p i ta n j u ra zl o g za o b a ve zn o i zu ze će za ko j i j e stra n ka sa zn a l a d o cn i j e ,
za h tj e v se m o ţe p o d n i j e ti i d o cn i j e , o d m ah p o sa zn a n j u za ta j ra zl o g . Ako taj
za h tj e v n e sa d r ţi n e ke o d n a ve d enih elemenata, odbaci će g a vanraspravno
vi j e ć e. P ro ti v rj e še n j a ko j im se o va j za h tj e v o d b a cu j e ţa l b a n i j e d o p u šte n a .
Za k o n o d a v a c je p re d v id io ra z liĉ i t postupak u s lu ĉ a ju :
a) a k o s e ra d i o o b a v ez no m izuz e ć u , s u d ija ĉ im s az n a da p o s to ji k o ji o d
ra z lo g a d uţa n je da obustavi svaki rad na predmetu. U ovoj situaciji
s u d ija n e s mije iz v rš iti n i n e k u h itn u ra d n ju k o ja n e trp i o d la g a n je . Ako
se u tvrd i d a o sn o v sto ji , n a re Ċ u j e se za m je n a . Zahtje v mogu posta viti stra nke,
a ko sud i ja ne o b a vi je s ti p re d sje d ni ka i li o p šta sje d ni ca ne u va ţi za ht je v, a a ko
ne ma ni za ht je va stra na ka , o p šta s je d ni ca s ud a mo ţe na re d i ti za m je n u p o
svojo j i nicijativi.
b) a k o s e ra d i o fa k u lta tiv n o m izuz e ć u (iz uz e ć u u uţ e m s mis lu ), sudija
mo ţ e d o do n o š en ja rje š e n ja o z a h tje v u z a izuz e ć e da p re d uz ima o ne
ra d n je z a k o je p o s to ji o p a s n o s t o d o d la g an ja . P o š to p o s to ja n je o s no v a
z a i z uz e ć e u o v o m s lu ĉ a ju te k tre b a u tv rd iti, z a k o n od a v a c n ije b io ta k o
is k lju ĉ iv , p a n ije o d re d io z a b ra nu ra d a . D a ta fo rm u l a ci j a o mo g u ća va i su di ji i predsjedniku suda da smireno i be z ţu rb e p ro ci j e n e p o sto j a n j e o d re Ċ e ni h okolnosti i njihov uticaj na podobnost sudije da postupa u konkretnom


predmetu. Sudija ko ji je prija vio predsjed niku s uda posto janje o vi h okolnos ti
ni je i sklj uče n o d ra d a na p re d me t u , p a sva ka ko d a mo ţe vrši ti sve rad nje koje
ne trp e o d la g a nje , a ni je m u za b ra nje no ni d a vrši re d o vne ra d nje ko je ni su bitne.
O z a h tje v u z a iz uze ć e o d lu ĉ u je o p ć a s je d n ic a Vrhovnog suda FBiH,
tj. kolegij sudija k o d d ru g ih s u d ov a , p ri ĉ e mu u to m p o s tup k u n e moţ e
u ĉ e s tv o v a ti s u d ija ĉ ije s e iz u z e ć e traţ i.
P rije d o n o š e n ja rje š e n ja o iz uz e ću , p rib a v it ć e s e iz ja v a s u d ije , a p o potrebi ć e s e o b a v iti i d ru g e ra d n je -provjere. P ro tiv rje š e n ja k o jim s e u s v a ja
ili o d b ija z a h tje v z a iz u z eć e ţ a lb a n ije d o p u š te n a .
Od re d b e o izuz e ć u su d ije p rimje n ju ju s e i n a tu ţ io c a , z ap is n iĉ a re ,
s u d s k e tu ma ĉ e , s tru ĉ n e o s o b e , k a o i n a v je š ta k e . O i zu ze ću za p i sn i ĉa ra ,
su d sko g tu m a ĉa , stru ĉn e o so b e i vj e šta ka o d l u ĉu j e vi j e će , p re d sj e d ni k vi je ća i li sudija. O i zu ze ću tu ţi o ca o d l u ĉu j e ko l e gi j tu ţi l a štva , a o i zu ze ću OSL tu ţi lac.

Glava VI - T U Ţ IL AC

P R AV A I D U ŢN OS T I T U ŢI OCA (čla n 4 5 .)

Os n o v n o p ra v o i d u ţ no s t tu ţ io c a je o tk riv a n je i g o n je n je u ĉ in i te lja
k riv iĉ n ih d je la k o ja s u u n a d le ţ n o s ti s u d a .
Odmah po saznanju da postoje osnovi sumnje d a je u ĉ in je n o
k riv iĉ n o d je lo tu ţ ila c i ma p ra v o i d u ţ a n je d a :

1) preduz me potrebne mjere u c ilju:
a) o tkri va n j a i p ro n a l a ţe n j a o su m n ji ĉe n o g ,
b) p ro vo Ċ e n j a i stra g e ,
c) ru ko vo Ċ e n j a i n a d zo ra n a d i stra g o m ,
d) upravljanja aktivnostima OSL-a ve za n i h za p ro n a l a ţe n j e o su m nj i ĉe n o g i
prikupljanje izjava i dokaza.

2) provede istragu u skladu s ZKP-om,
S vi o rg a n i koj i u ĉe stvu j u u i stra zi d u ţn i su d a o sva ko j p od u ze to j ra d n j i
o b a vi j e ste tu ţi o ca i d a p o stu p e p o sva ko m n j e g o vo m za h tj e vu .
3) daje imunite t u sk ladu s ĉ la n o m 9 8 . ZKP-a (sa m o g l a vn i tu ţi l a c ),
4) z ahtijeva dosta v lja n je in fo r ma c ija o d d rţ a v n ih o rg a n a , p re d u z e ć a ,
p ra v n ih i f iz iĉ k ih o s o b a u F e d e ra c iji ,
5) iz d a je p oz iv e i n a red b e i p re d laţ e iz d a v an je p oz iv a i n a re db i u s k la d u s ovim z akonom,
6) naredi OSL da iz v rš i n a re d b u iz d a tu o d s u d a u s k la d u s o v i m z a k o n o m,
7) u tv rĊ u je ĉ in je n ic e p o tre b n e z a o d lu ĉ iv a n je o imo v insko-pravnom z ahtjevu i o oduz imanju imovinske koristi pribavlje n e k r iv iĉ n im d je lo m ,
8) p re d la ţ e iz d av a n je k a zn e n o g n a lo g a u s k la d u s a ĉ la n o m 350. Zakona,
9) p o d iţ e i z a s tu p a o p tuţ n ic u p re d s u do m,


Isk l juči vo p ra vo t u ţi o ca je d a te me l je m p o s to ja n ja d o vo l jno d o ka za i z ko ji h
p ro i zi la zi o sno va na su m nja d a je o s um nji če ni uči ni o kri vi čno d je lo , p ri p re mi i
up uti o p t u ţni c u SPS-u, te d a o p tu ţni c u zas tupa pred s udom.
10) podnosi pravne lijekove,
T u ţi la c je je d i ni o vla šte n d a u to k u p o st up ka p o d ne se ţa lb u , ka ko na š te t u,
ta ko i u ko ri st o p tu ţe no g , što p ro i zi la zi i z nje g o ve d vo j ne ulo g e : ka o stra nke u
p o stup k u i ka o d r ţa vno g o rg a na .
11) o b a v lja i d ru g e p o s lo v e o d re Ċ e n e z a ko n o m.

Glava VII - BRANILAC

PRAVO NA ODBRANU - BRANIOCA (č l. 53 .-54.)

P rin c ip o d b ra n e je je d an o d o s no v n ih p rin c ip a k riv iĉ n e p ro c ed u re , a realiz uje sa materija lnom i forma lnom odbranom.
Formalna odbrana (odbrana putem branioca) mo ţ e b iti:
a) fakultativna – K o d fa ku l ta ti vn e o d b ra n e stva r j e p ro cj e n e o su m n ji ĉe n o g / optuţe n o g (i l i li ca koj a m o g u u ze ti b ra n i o ca o sum n ji ĉe n o m /o p tu ţe n o m ), d a li
će u o p šte u zi m a ti b ra n i o ca i li će g a u ze ti sa m o u n e ko m sta d i j u p o stu p ka
(o p tu ţe n je , g la vni p re t re s i sl.) i na to nji ho vo opredjelje nje s ud ili drugi orga ni nema ju uticaja .
b) obligatorna – Kada se radi o obligatornoj odbrani, onda nema procjenjivanja,
ve ć u o d re Ċ e n om sta d ij u p o stu p ka b ra n il a c m o ra il i b i ti a n g a ţo va n o d stra n e
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g (ili o vl a šte n i h sro d ni ka ) il i m o ra b i ti p o sta vl j e n p o
sl u ţb e n o j d u ţn o sti .
Za branioca se mo ţ e uz e ti a d v o k a t p o d u s lo v ima k o ji s u p ro p is a n i
Zakonom o advokaturi Federacije . L i ce ko j e n i j e a d vo ka t, n e m o ţe b i ti u ze to
za b ra n i o ca n i o n d a ka d i m a stru ĉn u sp re m u il i u ţi va p o vj e re n j e o su m nj i ĉen o g odnosno o p tu ţe n o g .
B ra n ila c mo ra p re d a ti p u n o mo ć z a z astupanje prilikom preduz imanja
prve radnje u postupku. P u n o mo ć o sum n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g b ra n i o cu j e
njegova procesna legitimacija, a izdaje mu je u vidu posebnog akta ili na zapisnik
ko d o rg a n a p re d ko ji m se vo di p o stu p a k. Osum n ji ĉe n i /o p tu ţe n i m o ţe o tka za ti
p u n o m o ć b ra n i o cu u sva kom tre n u tku i to b e z o b zi ra d a l i j e o d b ra n a o b a ve zn a i li
fakultativna. U sl uča ju o b a ve zne o d b ra ne , a ko o sum n ji če ni /o p t u ţe ni ne
o p u no mo ći d rug o g b ra ni o ca , mo ra m u se p o sta vi ti b ra ni la c p o sl u ţb e no j
d u ţno sti . Ako je branilac postavlje n p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti , o n d a se o su m n j i ĉe n i /
o p tu ţe n i n e m o ţe o d re ći b ra n i o ca , a l i m o ţe t ra ţi ti za m j e n u a ko p o sta vl j e ni
b ra n i l a c n e o d g o vo rn o vrši svo j u d u ţn o st.
V iš e o s u mn jiĉ e n ih /op tu ţ e n ih mo g u ima ti z a je d n iĉ k o g b ra n io c a , o s im
u s lu ĉ a ju a k o je b ra n io c a p o s ta v io s u d u s lu ĉ a ju o b av ez n e od b ra n e ili z b og slabog imovnog stanja. Z a j e d ni ĉka o db ra n a i skl j u ĉen a j e sam o a ko p o sto ji
kolizija (suprotnost u odbranama), a to je onda ka d a j e d an o d o su mn j i ĉe n i h /
o p tu ţe n i h u svo j o j o d b ra n i m o ra d a i zj a vi n e što što m o ţe d a tere ti drugog
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g . S uko b i nte re sa o tk la nja , p o p ra vi l u, b ra ni la c, o d ri č ući
se o d b ra ne je d no g i li o d us ta j ući o d o d b ra ne svi h o su m nji če ni h / o p tu ţe ni h. S uko b


i nte re sa mo ţe o tk lo ni ti i o sum nji če ni /o p t u ţe ni o p o zi va n je m b ra ni o ca ko g a je sa m uzeo.
Os u mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i moţ e ima ti v iš e b ra n io c a , a li s a mo je d a n o d
n jih ć e ima ti s ta tu s g la v n o g b ra n io c a , o ĉ e mu ć e s e o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i
iz ja s n iti. S ma tra s e d a je o d b ra n a os ig u ra n a k a da u p o s tu p k u u ĉ e s tv u je jedan od branilaca. Osu m n j i ĉe ni /o p tu ţe n i m o ţe i m a ti vi še b ra n i l a ca b e z o b zi ra
d a l i se ra di o o b a ve zn o j il i fa kul ta ti vn o j o d b ra ni , a l i ka da se b ra n il a c o d re Ċ u j e p o
sl u ţb e n o j d u ţn o sti i l i ka d a b ra ni o ca p o sta vlj a su d zb o g sl a b og im o vn o g sta nj a
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g , o d re Ċ u j e se sa m o j ed a n b ra n il a c . K a d a o sumn ji če ni /
o p tu ţe ni i ma vi še b ra ni la ca , o nd a je s va ki o d nji h o vla š te n d a sa mo sta l no
p re d u zi ma s ve ra d nje u ko ri st o d b ra ne o s um nji če no g /o p t u ţe no g . D o sta vlja n je se
vrši u vi je k sa mo je d no m b ra ni o c u.
K o n e m o ţe b i ti b ra n i l a c ? (Ĉ l a n 5 5 .) Branila c ne mo ţe b i ti:
1. o šte će n i , b ra ĉn i , o d n o sn o van b ra ĉn i d ru g o šte će n o g il i tu ţi o ca , n i ti n ji h o v
sro d n i k p o krvi u p ra vo j l i ni ji d o b i l o ko g ste p e n a , u p o b o ĉn oj l i ni ji d o
ĉe tvrto g s te p e n a i l i p o ta zb i n i d o d ru g o g ste p e n a ,
2. branilac koji je pozvan i l i sa sl u ša n kao svj e d o k n e mo ţe b i ti b ra n il a c u tom
predmetu,
3. o so b a ko j a j e u i sto m p re d m e tu p o stu p a l a ka o su d i j a il i tu ţi l a c.

Ka d a o su m nj i ĉe ni /o p tu ţe n i m o ra i m a ti b ra n i o ca ? (Ĉ l a n 5 9.)
Za k o n o d a v a c je p re dv id io d a o su mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i mo ra ima ti
branioca u s li je d e ć im s ituacija ma:
1. v e ć p rilik o m p rv o g is p it iv a n ja - a ko j e n i j em i l i g l u h i li a ko j e o sum n ji ĉe n
za k ri vi ĉn o d j e l o za ko j e se m o ţe i zre ći ka zn a d u g o t ra j n o g za tvo ra .
2. prilikom iz jaš n je n ja o p r ije d lo g u z a o d re Ċ iv a n je p ritv o ra - za vrijeme
dok pritvor traje. Dakle, os um nji če ni /o p t u ţe ni p ro ti v ko je g je o d re Ď e n
p ri tvo r (a jo š ni je u p ri t vo ru ) ne mo ra i ma ti b ra ni o ca . S d rug e st ra ne , či m je
p o zva n na i zja š nje n je o p ri je d lo g u za o d re Ď i va nje p ri t vo ra , mora imati
branioca.
3. n a k o n po d iz an ja o p tuţ n ic e i to v e ć u v rije me d o s ta v lja n ja o p tu ţ n ic e -
a k o je o ptu ţe n za k riv i ĉn o dje lo za k o je s e mo ţe izre ć i 1 0 go d in a
za tv o ra i li te ţa k a zn a . Branilac mora postojati u vrijeme dostavljanja
o p tu ţn i ce , d a b i e ve n tu a l no m o g a o ul o ţi ti p re th o d n i p ri g o vo r p ro ti v
o p tu ţn i ce i u nje mu, pored osta log, istakao povredu postupka u tok u
i stra g e , u ko jo j o n ni je uče s t vo va o .
4. od re Ċ iv a n je b ra n io c a o s u mn jiĉ e n o m/o p tu ţ e n o m o b av ez n o je i u
s lu ĉ a ju a k o s u d u tv rd i d a je to z b o g s lo ţ e n o s ti p re d me ta , mentalnog
s ta n ja o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ en o g ili drugih okolnosti, u interesu
pravde. Ne sp o so b no st za o d b ra n u u o vo m s l uča j u je ste fa kti čko p i ta n je ,
što u t vrĎ uje s ud . P re ma p o tre b i , p ro ve šće se p si hi ja tri jsko vje šta če nje . D a
li p o sto je ra zlo zi p ra vi čno s ti , o d l uč uje s ud p o d i skre ci o no j o cje ni . Ti ra zlo zi
su m no g o ši ri o d o sta li h ko je za ko n p re d vi Ď a za o b a ve zn u o d b ra n u, (n pr.
sl o ţe n o st ĉi n j e n i ĉn e o sn o vi ce i n a ĉe l a ko g kri vi ĉn o g d j el a ).
Os u mn jiĉ e n o m/o p tu ţ e n o m k o ji u s lu ĉ a ju o b a v e z n e o db ra n e s a m n e
iz a b e re b ra n io c a , p o s ta v lja s e b ra n ila c p o s lu ţ b e n o j d uţ n o s ti. Branioca


postavlja SP P, SPS, su di j a , o d n . p re d sj e d ni k vij e ća , a branioca maloljetniku postavlja sudija za maloljetnike.
N a ime , u s v im o v im s lu ĉ a je v ima o b a v e z n e fo rma ln e o d b ra n e ,
b ra n io c a mo ţ e iz a b ra ti s a m o s u mn jiĉ e n i o d n o sn o o p tuţ en i, a a k o to n e
u ĉ in i, s u d je d u ţ a n d a mu p o s t a v i b ra n io c a p o s lu ţ b e n o j d u ţn o s ti.

POSTAVLJANJE BRANIOCA ZBOG SLABOG IMOVNOG STANJA (Č la n 6 0 . )

Kad ne postoje uslovi z a obavez nu odbranu, a o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i
n e mo ţ e p re ma s vo m imo v n o m s ta n ju s a m s n o s iti tro š k o v e o d b ra n e , odnosno branioca, s u d ć e mu, na njegov z ahtjev, postaviti branioca, pod alternativnim uslovima:
a) da se postupak vodi za krivi ĉn o dj e lo za ko j e se m o ţe i zre ći ka zn a za tvo ra
o d 3 g o d i n e i l i te ţa ka zn a , ili
b) d a to za h ti j e va j u i n te re si p ra vi ĉn o sti , b e z o b zi ra n a p ro p i sa n u ka znu.
Da li p o sto je ra zlo zi p ra vi čno sti , o d l uč u je s ud p o slo b o d no j o cje ni , u
za vi sno s ti o d sp e ci fi čno sti s va ko g p o je d i no g s luča ja , n p r. sp e ci fi ĉn o kri v.
d j e l o ko j e je p re d m e t o p tu ţb e , l i ĉn o st o su m n j i ĉe no g /o p tu ţe n o g , s re d i n a u
ko j o j j e kri v. dj e lo i zvrše n o , b ro j o sum n j i ĉe n i h /o p tu ţe n i h , p ra vn a p i ta nj a
ko j e tre b a ri j e ši ti i dr.

Za h tje v z a p o s ta v lja n je b ra n io c a u o v o m s lu ĉ a ju s e mo ţ e p o d n ije ti u
to k u c ije lo g k riv iĉ n o g p o s tu p k a . B ra n io c a , z avisno od faz e postupka, postavlja SPP, SPS, sudija/p re d s je d n ik v ije ć a i to n a k o n š t o je
o s u mn jiĉ e n o m /o p tu ţ e n o m p rv o p ruţ e n a p rilik a d a s a p red o ĉ e n e lis te iz abere branioca.
Zahtjev z a postavljanje branitelja z bog slabog imovnog stanja
evidentira se u spisu.
P ri o c je n i s itu a c i je o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ e n o g d a n e moţ e s n o s iti
tro š k o v e o d b ra n e u obz ir se uz imaju njegovi prihodi i rashodi, te visina
tro š k o v a o d b ra n e ko ji s u u iz g le du . A ko se i mo vno sta nje o s um n ji če no g /
o p tu ţe no g to ko m p o s t up ka i zmi je ni na b o l je , o d l uka o p o s ta vl je n j u b ra ni o ca
mo ţe se i zmi je ni ti , o d no s no mo ţe m u b i ti na lo ţe no p la ća nje t ro ško va b ra ni o ca .
P o s ta v lje n i b ra n ila c ima s v a p ra v a i duţ n o s ti i is ti p ro c e s n i p o loţ a j
kao i svaki drugi branilac. Ima p ra vo na na g ra d u, t ro ško ve i d rug e i zd a tke p o advokatsko j ta rifi i to na tere t s redsta va s uda ko ji ga je posta vio za bra nioca.

PRAVO BRANIOCA DA PREGLEDA SPISE I DOKUMENTACIJU (Č la n 6 1 . )

U toku istrage:
1) branilac ima pravo da ra zmatra spise i ra zgleda pribavljene predmete koji
i d u u ko ri st o sum n ji ĉe n om . Ovo p ra vo se b ra n i o cu m o ţe u skra ti ti a ko j e
ri j e ĉ o sp i sim a i p re dm e tim a ĉi j e b i otkrivanje moglo dovesti u opasnost cilj istrage.
2) izuze tno od prethodnog pravila, tu ţi l a c će istovremeno sa dostavljanjem
p ri j e d l o ga za o d re Ċ i va n j e p ri tvo ra SPP, odnosno SPS-u dostaviti i dokaze bitne za procjenu zakonitosti p ritvora i ra d i o b a vj e šta va n ja branioca.




N a k o n p od iz a n ja o p tuţ n ic e , o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i i branilac imaju pravo uvida u sve spise i dokaz e.
SPS, sudija, odnosno vi j e će , kao i tu ţi l a c, kada doĊu u posjed novog dokaza ili bilo koje informacije ili ĉi n je n i ce koja m o ţe p o sl u ţi ti kao dokaz na
su Ċ e n j u , d u ţn i su i h s ta vi ti na uvid braniocu. U na ve d e ni m s l uča je vi ma , b ra ni la c
mo ţe i zvrši ti fotokopira nje spisa i dokume na ta.

Glava VIII – RADNJE DOKAZIVANJA

PRETRESANJE STANA, OSTALIH PROSTORIJ A I POKRETNIH STVARI
(čla n 6 5 . )

P re tre s a n je s ta n a , o s ta l ih p ro s to ri ja i p o k re tn ih s tv a r i s e mo ţ e
o d re d iti s a mo o n d a a k o ima d o v o ljn o o s no v a z a su mn ju d a ć e s e p ri likom pretresanja:
a) p ro n a ći p re tp o sta vl j e n i i zvrši l a c kri vi ĉn o g d j e la i l i nj e g o v sa u ĉe sn i k, ili
b) o tkri ti tra g o vi k ri vi ĉn o g d jela, ili
c) p ro n a ći p re d m e ti va ţn i za kri vi ĉn i p o stu p a k.

Pretresanje pokretnih stvari obuhvata i pretresanje kompjuterskih
s is te ma , u re Ċ a ja z a po h ra n jiv a n je k o mp ju t erskih i elektronskih podataka, te
mobitela. Na zahtjev suda, osobe koje se koriste ovim ure Ċ a ji m a d u ţn e su
o m o g u ći ti p ri stu p , p re d a ti d i ske te i l i d ru g i m e di j n a ko m e su p o h ra n j e ni p o d a ci ,
ka o i p ru ţi ti p o tre b n a o b a vj e šte n j a za u p o tre b u ti h u re Ċ aj a . Pretresanje
ko mp j ute ra i sli č ni h u re Ď a ja će se o b a vi ti u z p o mo ć str uč ne o so b e .

PRETRESANJE OSOBE (čla n 6 6 . )

P re tre s a n je o s o b e mo ţ e s e p o d uz e ti u s lje d e ć im s lu ĉ a je v i ma :
a) k a d je v je ro v a tn o d a je o d re Ċ e n a o s o b a po ĉ in ila k riv iĉ n o d je lo , ili je ista
s a u ĉ e s n ik
U ovom sl u ĉaj u se ra d i o p re tre sa n j u o su mn j i ĉe n o g i tu j e n e o p h o d n o d a postoji vjerovatnost da je o d re Ċ e n a o so ba p o ĉi ni l a kri vi ĉn o d j el o . U kru g
o su m n ji ĉe n ih o so b a sva ka ko n e u l a ze sa m o i zvrši l a c, i l i sai zvrši o ci , ve ć i
p o d stre ka ĉ i p o m a g a ĉ, d a kl e sa u ĉe sn i ci .
b) k a d je v je ro v a tn o d a ć e s e p re t re s a n je m p ro n a ć i p re d me t i il i tra g o v i
vaţni za kriviĉni postupak.
U ovo m sl u ĉaj u , ra d i se o p re tre sa n j u o sta l i h o so b a , a u sl o v j e vj e ro va tn o st
d a se ko d te o so b e , koj a ni j e n i i zvrši l a c kri vi ĉn o g d j el a , n i ti n j e go v sai zvrši l a c,
o d n . sa u ĉe sn i k, n a l a ze p re d m e ti i l i tra g o vi va ţn i za kri vi ĉn i p o stu p a k.

Pretresanje osobe obavlja osoba istog spola, bez obzira da li se
p re tre sa o so b a muško g i li ţe nsko g sp o la .
NAREDBA ZA PRETRESANJE (čla n 6 7 . )


S u d moţ e iz da ti n a re d b u z a p re tre s a n je p o d u s lo v ima p ro p is a n im ovim z akonom. N a re d b u z a p re tre s a n je mo ţ e iz d a ti s u d n a z a h tje v tuţ io c a ili na z ahtjev OSL koje je dobilo o d o b re n je o d tu ţ io c a .
D a kl e po tre b a n j e za h tj e v tu ţi o ca i li za h tj e v OSL, koje je za isticanje
za h tj e va d o b i l e o d o b re n j e o d tu ţi o ca , što zn a ĉi d a su d n e m o ţe p o sl u ţb e n o j
d u ţn o sti i zd a ti n a re d b u za p re tre sa n j e bez o b zi ra što su i sp u n j e n i m a te rij a l ni
u sl o vi za p re tre sa n j e . Od o vo g p ri n ci p i j e l n o g rje še n j a i zu ze ta k j e m o g u ć n a
g l a vn o j ra sp ra vi , s o b zi ro m d a se i zvo d e i d o ka zi ĉi j e i zvo Ċ e n j e n a re d i su di j a ,
o d n . su d sko vi j e će .

FORMA ZAHTJEVA ZA PRETRESANJE (čla n 6 8 .)

U odnosu na formu, z ahtjev z a iz davanje naredbe z a pretresanje
mo ţ e s e p o d n ije ti p is me n o i li u s me n o .
P o d n o še n j e za h tj e va u pisanom obliku je pravilo, a u usmenom obliku izuze tak i koristi se onda kada postoji opasnost od odlaganja.

PISANI ZAHTJEV ZA IZDAV ANJE NAREDBE ZA PRETRESANJE (čla n 6 9 .)

Ob a v e z n im s a d rţ a je m p is me n o g z a h tje v a z a iz davanje naredbe z a
p re tre s a n je o d re Ċ e n je :

 uvodni dio zahtjeva, ko ji obuhvata:
1) naziv sudske instance od koje se zahtjeva izdavanje naredbe za
pretresanje, te
2) l i ĉn e p o d a tke kao i funkciju podnosioca zahtjeva, ĉi m e se dokazuje
za ko n sko o vl a šte n j e za p o d n o še n j e za h tj e va za i zd a va n j e te na redbe.

 centraln i dio zahtjeva, koji obuhvata:
1) n a vo Ċ e n j e ĉi n j en i ca koj e u ka zu j u na vj e ro va tn o st d a će se o so b e , tra g o vi i
p re d m e ti n a ći n a o zn a ĉe n o m i l i o p i sa n o m mj e stu il i ko d o d re Ċ e n e o so b e .
M j e sta i li o so b e ko j e su o b j e kti p re tra g e m o ra j u se ta ĉn o p re ci zi ra ti .
2) sa m za h tj e v su d u d a i zd a n a re d b u za p re tre sa n j e , a u sv rh u p ro n a l a ţe n j a osoba ili oduzimanja predmeta.

Uz z ahtjev z a iz davanje naredbe o pretresanju mogu se dati i
o d re Ċ e n i p rije d lo z i:
A. Da s e p re tre s a n je izv rš i u b ilo k o je v rije me z a to š to p o s to ji o s n o v an a sumnja:
a) d a p re tre sa n j e n e će m o ći b i ti i zvrše n o u vre m e n sko m p e ri o d u o d 6 sa ti
u j u tro d o 2 1 sa t u ve ĉe r. (npr. tre b a i zvrši ti p re tre sa nje no ć no g b a ra i li drugog pros tora koje s vo ju os no vnu dje latnost oba vlja upra vo u kasnim
no ć ni m i ra ni m j uta r nji m sa ti ma );
b) d a će se tra ţe n i p re d m e ti sklo n i ti i li u n i šti ti a ko se na re d b a n e i zvrši
odmah.
c) d a će o so b a ko j a se tra ţi p o b j e ći il i p o ĉi n i ti d ru g o kri vi ĉn o d j el o , i l i ug ro zi ti bezbjednost OSL-a ili drugog lica.




B. Da OSL iz v rš i n a re d b u z a p re tre s b ez n je n e p re th od n e p re da je a k o postoji osnovana sumnja:
a) d a se tra ţe n i p re d m e ti m o g u l a ko i b rzo u n i šti ti a ko se o d m a h n e o d u zm u ,
b) da predaja nared b e m o ţe u g ro zi ti b e zb j e d n o st OSL ili drugog lica, te
c) d a će o so b a ko j u se t ra ţi p o ĉi n i ti d ru g o kri vi ĉn o d j e l o .

USMENI ZAHTJEV ZA IZDAVANJE NAREDBE O PRETRESANJU (čla n 7 0 .)

U s me n i z ah tje v z a iz d a v an je n a re d b e z a p re tre s a n je mo ţ e s e podnijeti kada postoji opasnost od odlaganja.
U sm e ni za h tj e v za i zd a va n j e n a re d b e o p re tre sa n j u m o ţe se sa o p ći ti neposredno sudu ili telefonom, ili radio-vezom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije.
Kad je podnesen usmeni zahtjev z a iz davanje naredbe z a pretresanje, sud ć e d a l jn j i to k ra z g o v o ra z a b ilje ţ iti.
SPP će p o tp i sa ti ko p ij u za p i sn i ka i p re d a ti j e su d u u ro ku o d 2 4 sa ta o d izdavanja naredbe.

IZDAV ANJE NAREDBE ZA PRETRESANJE (čla n 7 1 .)

Ako SPP ustanovi da je z ahtjev z a iz davanje naredbe z a pretresanje opravdan, mo ţ e o d ob riti z a h tje v i iz d a ti n a re d b u z a p re tre s a n je . Prije
o d o b ra v a n ja z a h tje v a , S P P is p itu je is tin ito s t o k o ln o s ti i p re d o ĉ e n ih
podataka u z ahtjevu, te ako je zahtjev z a iz davanje naredbe z a pretresanje osnovan, o d ob rit ć e z a h tje v i iz d a ti n a re d b u z a p re tresanje. K a d će za h tj e v za pretresanjem biti opravdan je fa kti ĉko pitanje koje se cijeni u svakom
p o j e d i n om sl u ĉaj u .
K a d SP P od lu ĉ i d a izd a n a re d bu z a p re tre s n a o s n o vu u s me no g
z a h tje v a , p o d n os ite lj ta k v o g z a h tje v a ć e s a m s a s ta v iti n a re d b u i p ro ĉ ita t ć e je u cje lini SPP-u.

S AD R ŢAJ N AR E D B E ZA P R E T R E S AN J E (čla n 7 2 .)

N a re d b a za p re tre s a n je s a d rţ i:
1) naziv suda koji izdaje naredbu (osim kada se naredba za pretresanje odobrava na osnovu usmenog zahtjeva) i potpis SPP koji izdaje naredbu,
2) ako se naredba za pre tre sa n j e o d o b ra va n a o sn o vu u sm e n o g za h tj e va , to će
se n a ve sti u z n a zn a ĉe n j e im e n a S P P ko j i i zd a j e n a re d b u i vrem e n a i m j e sta
izdavanja,
3) i m e , o d j e l il i ra n g o vl a šte n e o so b e n a ko j u se n a re d b a o d n o si ,
4) svrha pretresanja,
5) o p i s o so b e ko j u tre b a p ro n a ći i l i o p is stvari koje su predmet pretresanja,
6) o d re Ċ i va n j e i li o p i s mj e sta , p ro sto ri j a i l i o so b a koj e se tra ţe , s n a vo Ċ e n j e m
a d re se , vl a sn i štva , i m e n a i l i sli ĉn o g za si g u rn o u tvrĊ i va n j e i d e n ti te ta ,
7) u p u tstvo d a se n a re d b a im a i zvrši ti i zm e Ċ u 6 sa ti i 2 1 sa ta il i o v l a šte n j e da se
n a re d b a m o ţe i zv rši ti u b i l o ko j e vri j e m e a ko to su d i zri ĉi to o d re d i ,


8) e ve n tu a l n o o vl a šte n j e i zvrši te l j u n a re d b e d a m o ţe b e z p re th o d n e n a j a ve u ći u
p ro sto ri j e ko j e se i m a j u p re tre sti , a ko to su d i zri ĉi to o d re d i ,
9) uputstvo da se naredba i oduze te s tvari donesu u sud be z odlaganja,
10) p o u ku d a o su m nj i ĉe ni i m a p ra vo o ba vi j e sti ti b ra n i o ca i d a se p re tre sa n j e
m o ţe i zvrši ti i b e z p ri su stva b ra n i o ca , a ko to za h ti j e va j u i zu ze tn e o ko l n o sti .

V R IJ E ME IZV R Š E N J A N AR E DB E ZA P R E T R E S AN J E (čla n 7 3 .)

Naredba z a pre tre s a n je mo ra s e iz v rš iti n a jk a s n ije 1 5 d a n a o d iz davanja naredbe, n a k o n ĉ e g a s e , b e z o d la g an ja , mo ra v ra tit i s u d u .
N a re d b a za p re tre sa n j e se m o ţe i zv rši ti b i l o ko j e g d a n a u se d m i ci .
N a re d b a se m o ţe i zvrši ti sa m o u vre m e n sko m p e ri o d u o d 6 sa ti d o 2 1
sata , o si m a ko u n a re d bi n ij e i zri ĉi to d a to o vl a šte n j e d a se m o ţe i zvrši ti u b il o
ko j e d o b a d a n a i l i n o ći .

P OS T U P AK IZV R Š E N J A N AR E DB E ZA P R E T R E S AN JE (čla n 7 4 . )

P rije p o ĉ e tk a p re tre s a n ja , OSL mo ra d a ti o b a v je š te n je o s v o jo j funkciji i razlogu dolaska i predati naredbu za pretresanje osobi kod koje će se il i n a k o jo j ć e s e iz v rš iti p re tre s a n je . Ak o mu je nakon toga pris tup
u s k ra ć e n , OSL mo ţ e u p o trije b it i s i lu .
P ri l i kom i zvrša va n j a n a re d b e za p re tre sa n j e , OSL n i j e d u ţn o o b a vi j e sti ti bilo koga o svojoj funkciji i ra zl o zi m a p re tre sa n j a , ve ć m o ţe o d m a h u ći u sta n i li druge prostorije ako su prazni ili ako je OSL n a re d bo m i zri ĉi to o vl a šte n o d a u Ċ e bez pre thodne najave.
Vlasnik/ ko ri sni k sta na p o zva t će se d a b ud e p ri suta n p re t re s u, a a ko je o n
odsuta n, p o zva t će s e nje g o v za st up ni k i li ne ko o d o d ra sli h čla no va d o ma ći nst va
ili sus jeda.
U k o lik o o s o b a k o d k o je s e p re tre s a n je ima iz v rš iti n ije p ris u tn a ,
n a re d b a s e o s ta v lja u p ro s to riji g d je s e v rš i p re tre s a n je , a p re tre s a n je s e
iz v rš a v a i b e z n je n e p ris u tn o s ti.
Pretresu stana, ostalih prostorija ili osobe, prisustvuju dva
p u n o lje tn a g ra Ċ a n in a , k a o s v je d o c i. S v je d o c i ć e s e p ri je p o ĉ e tk a
p re tre s a n ja u p o zo riti d a p a z e ka k o s e p re tre s a n je v rš i, k a o i d a ima ju p ra v o
da prije potpisivanja z apisnika o pretresanju stave svoje prigovore, ako
s ma tra ju d a s a d rţ a j z a p is n ik a n ije ta ĉ a n .
Ov o je v rlo v a ţ n o , je r u s lu ĉ a ju d a n e k a o d o k o ln o s ti u tv rĊ e n ih
tokom pretresa (npr. da li je u pre tresanoj prostoriji p ro n a Ċ e n a d ro g a ) bude
s p o rn a to k o m s u Ċ e n ja , o n d a s e p oz iv a ju s v je d o c i p ris u tn i tokom pretresa
da se o toj okolnosti iz jasne.
P re tre sa n j e o so b e vrši o so b a i sto g p o l a .
P ri l i kom vrše n j a p re tre sa n j a sl u ţb e n i h p ro sto ri j a ili vojnih objekata, pozvat
će se n j i h o v sta rj e šin a i li ru ko vo d ilac, odnosno vojna osoba, da bude prisutan pretresanju.

ZAPISNIK O PRETRESANJU I ODUZIMANJE PREDMETA (čl. 76. i 77.)


O s v a k o m p re tre s a n ju s ta n a , p ro s to ri je ili o s o b e s a s ta v it ć e s e z apisnik koji potpisuje:
a) o so b a ko d ko j e se i l i n a ko j o j se vrši p re tre sa n j e i
b) o so b e ĉi j a j e p ri su tn o st o b a ve zn a .

Prilikom vrš e n ja p re tre s a n ja , o d u z e t će s e p riv re me n o sa mo o n i
p re d me ti i is p ra v e k o ji s u u v ez i s a sv rh o m p re tre s a n ja . U z a p is n ik ć e s e
u n ije ti i ta ĉ n o o p is a ti p re d me ti i is p ra v e k o je s e o d u z ima ju , a to ć e s e
n a zn a ĉ iti i u p o tv rd i o o d u z ima n ju p re d me ta ko j a će se o d m a h u ru ĉi ti o so b i
kojoj su predmeti, odnosno isprave oduzete.
Ako se pri pre tresanju stana, prostorije, odnosno osobe , n a Ċ u
p re d me ti k o j i n e ma ju v e z e s k riv iĉ n im d je lo m z b o g k o je g je iz d a ta n a re d b a
z a p re tre s a n je , a li u p u ć u ju n a d ru g o k riv iĉ n o d je lo , o n i ć e s e o p is a ti u z apisniku i privremeno oduz eti. O to m e će se o b a vi j e sti ti tu ţi l a c. T i će se
p re d m e ti o d m a h vra ti ti a ko tu ţi l a c u sta n o vi d a n e m a o sn o va za p o kre ta n j e
kri vi ĉn o g p o stu p ka , a n e p o sto ji n e ki d ru g i za ko n ski o sn o v p o ko j em b i se ti predmeti imali oduzeti.
Nakon privremenog oduz imanja predmeta na osnovu naredbe z a pretres, OSL će napisati i potpisati potvrdu u kojoj će navesti oduzete
predmete i naz iv suda koji je iz dao naredbu.
Nakon oduzimanja predmeta na osnovu naredbe za pretresanje, OSL mora, bez odlaganja, vratiti sudu naredbu i predati odu zet predmete i spisak istih.
Na ko n p ri je ma st va ri o d u ze ti h na o sno vu na re d b e za p re tre sa n je , s ud će
za d r ţa ti p re d me te p o d na d zo ro m s ud a d o d a l j nje o d l uke i li o d re d i ti d a p re d me ti
ostanu pod nadzo rom pod nositelja za htje va.

PRETRESANJE BEZ NAREDBE I SVJEDOKA (čla n 7 8 .)

OSL mo ţ e u ć i u s ta n i d ru g e p ro s to rije b e z n a re d b e z a pretresanje i bez prisustva s v je d o k a i iz v rš iti p re tre s a n je u s l ije d e ć im s lu ĉ a je v ima :
1. ako stanar tog stana , odnosno korisnik prostorije, to ţe l i ,
2. ako neko iz tog s tana/prosto rije zo ve u p o m o ć,
3. a ko j e p o tre b n o u h va ti ti u ĉi n i te lj a kri vi ĉn og d j e la ko j i j e za te ĉe n n a d j e l u i li radi sigurnosti ljudi i imovine,
4. ako se u stanu ili drugoj prostoriji nalazi osoba koja se po naredbi sud a ima pritvoriti ili prinudno dovesti ili koja se tu sklonila od gonjenja.

OSL mo ţ e p re tre s ti o s o b u b ez n a re d b e z a p re tre s a n je i b e z prisutnosti svjedoka u s li je d e ć im s lu ĉ a je v ima :
a) p ri i zvrše nj u na re d b e o d o vo Ď e nj u ,
b) p ri li ko m li še nja s lo b o d e ,
c) ako postoji s um n ja d a ta o so b a p o s je d u je va t re no i li h la d no o r u ţje ,
d) a ko p o sto ji su m nja d a će osoba sa kri ti , u ni šti ti i li ri je ši ti se p re d me ta ko ji
se tre b a j u o d nje g a o d u ze ti i up o tri je b i ti ka o d o ka z u kri vi čno m p o st up k u.


N a k o n iz v rš e n ja p re tre s a n ja b ez n a re d b e z a p r etresanje, OSL mora
o d ma h p o d n ije ti p is a n i iz v je š ta j tu ţ ite lju k o ji ć e o to me o b a v ije s t iti SPP.
Izvj e šta j m o ra sa d r ţa va ti ra zl o g e p re tre sa n j a b e z n a re d b e .

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA I IMOVINE

NAREDBA ZA ODUZIMANJE PREDMETA (čla n 7 9 . )

Pre d me t i k o j i s e p o K ZF B iH ima ju o d u z e ti ili k o ji mo g u p o s lu ţ iti k a o
d o k az u k riv iĉ n o m p o s tu p k u , p riv re me n o ć e s e o duz e ti i n a o s n o v u s u ds k e
o d lu k e ć e s e o s ig u ra ti n jih o v o ĉ u v a n je . Radi se o privremenom oduz imanju:
1. predmeta koji se po KZ BiH trebaju oduzeti,
2. p re d m e ta ko j i m o g u p o sl u ţi ti ka o d o ka z u kri vi ĉn o m p o stu p ku .

1. Predmeti koji se po K Z BiH trebaju oduz eti su:
a) p re d m e ti ko ji su up o tri j e b lj e ni il i su b il i n am ij e nj e n i za i zvrše n j e kri v. d j el a
i l i su n a sta l i n je g o vim i zvrše n j e m , a p o sto j i o p a sn o st d a će b i ti ponovo
u p o tri j e b l je n i za i zvrše n j e kri v. d j el a , ka o i p re d me ti ĉij e se od u zi m a n je ĉi ni
apsolutno neophodnim u ci lj u za šti te o p šte si g u rn o sti il i i z m o ra l ni h razloga;
b) p re d m e ti o d ko j i h se sa sto j i im o vi n ska ko ri st p ri b a vl je n a kri vi ĉn im d j el o m ;
c) predmeti za ko j e j e , ko d o d re Ċ e ni h kri vi ĉn i h dj e la , u o kvi ru p o se b n o g d j el a KZ FBiH, p re d vi Ċ e n o o b a ve zn o o d u zi m a n j e p re dm e ta , (npr. ne o vla š te no proizvodene i sta vlje ne u prome t opojne droge, kri votvore ni vrijed nos ni papiri itd.).

Predmeti koji se po KZ FBiH trebaju oduz eti, moraju se oduz eti bez
o b z ira d a li ć e u to k u k riv iĉ n o g p o s tu p k a p o s lu ţ iti k a o d o k a z ili n e .

2. Predmeti k o j i mo g u p o s lu ţ iti k a o d o k a z u k riv iĉ n o m p o s tu p k u

R a d i s e o p re d me tima k o ji mo g u p o s lu ţ iti p ri u tv rĊ iv a n ju v a ţ n ih
ĉ in je n ic a u k riv iĉ n o m p o s tu p ku (npr. pokretne stvari ili nekretnine, kod kojih
se o g ra n i ĉa va sl o b o d n o ra sp o l a g a nj e i ko je se p o d vrg a vaj u o d go va ra j u ćem
ĉu va n j u , te i sp ra ve i l i te h n i ĉke sn i m ke ĉi nj e n i ca ).
N a re d b u z a od uz ima n je p re d me ta iz d a je s u d , n a p rije d lo g tu ţ io c a ili
na prijedlog OSL koja je dobilo o d o b re n je o d tu ţ io c a .
Pismenu naredbu o privremenom oduzimanju predmeta izdaje sud na
p ri j e d l o g tu ţi o ca i l i n a p ri j e dl o g OSL ko j e j e d o b i l o o d o b re n je o d tu ţi o ca . U smislu
fu nkci o na l ne na d le ţno sti , to je S P P (d o p o d i za n ja o p t u ţni ce ), S P S (p ri je p o če tka glavnog pretresa ), s udija , od nos no p re d s je d ni k vi je ća ( na g la vno m p re tre s u) .
F a k tiĉ k o o d u z ima n je p re d me ta v rš i OSL na osnovu iz date naredbe.
K o d rţ i ta k v e p re d me te , d u ţ a n ih je p re d a ti p o n a re d b i s u d a . Osoba
ko j a i h o d b i j e p re d a ti m o ţe se ka zn i ti d o 5 0 .0 0 0 K M , a u sl u ĉa j u d a l j nj e g odbijanja, m o ţe se za tvo ri ti . Z a tvo r t ra j e d o p re d a j e p re d m e ta i li d o za vrše tka
kri vi ĉn o g p o stu p ka , a n aj d u ţe 9 0 d a n a . O ţa lb i p ro ti v rje še n ja ko ji m je i zre če na


no vča na ka zna i li je na re Ď e n za t vo r o d l uč uje vi je će . Ţa lb a p ro ti v rje še n ja o
za t vo ru ne za d r ţa va i zvrše n je rje še nja .
D uţ n o s t p re d a je p re d me ta p o n a re d b i s u d a n ije a p s o lu tn a v e ć relativna i ne odnosi se na:
1. o su m n ji ĉe n o g , o d n o sn o o p tu ţe n o g ,
2. osobe ko j e su o sl o b o Ċ e n e d u ţn o sti svj e d o ĉe n j a ,
3. osobe koje su po od re d b a m a ma te ri j a l no g kri vi ĉn o g p ra va o sl o b o Ċe n e
d u ţn o sti p ri j a vl ji va n ja kri vi ĉn o g dj e l a i li u ĉi n i o ca , i li koj e ni su kri vi ĉn o
o d g o vo rn e zb o g p ru ţa n j a p o m o ći u ĉi n i o cu n a ko n i zvrše n o g kri v . djela.

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA BEZ NAREDBE (čla n 8 0 .)

Predme ti k o ji s e p o K ZF B iH ima ju o d uz e ti ili k o ji mo g u p o s luţ iti k a o
d o k az u k riv iĉ n o m p o s tu p k u , mogu se privremeno oduz eti i bez naredbe
suda, ukoliko postoji opasnost od odlaganja.
U ko l i ko se o so ba ko ja se p re tre sa i zri ĉi to u sp ro ti vi od u zi m a n ju p re d me ta , tuţi l a c će u ro ku o d 7 2 sa ta o d i zv rše n o g p re tre sa n j a p o d n i j e ti za h tj e v S P P za naknadno odobrenje za oduzimanje predmeta.
Ukoliko SPP odbije zahtjev tuţioca, oduzeti predmeti se ne mogu
k o ris tit i k a o d o k a z u k riv iĉ n o m p o s tu p k u , i odmah ć e s e vratiti osobi od koje su oduz eti.
Osoba od koje se privremeno oduzima predmet i dokumentacija ima pravo
ţa l b e . Ţ a l b a n e o d l a ţe p ri vre m e n o o d u zi m a n j e p re d m e ta i d o kum e n ta ci j e .
Privremeno oduzeti predmeti i dokumentacija pohranjuju se u sudu ili sud
n a d ru g i n a ĉi n o si g u ra va n j i h o vo ĉu va nj e .
Otvaranje i pregled privre meno oduzetih predmeta i dokumentacije
v rš i tu ţ ila c , uz obavez u da o tome obavijesti o s o b u ili p re d uz e ć e od k o je su
predmeti oduz eti, SPP i branioca .

Popis privremeno oduz etih predmeta i dokumentacije (Č la n 8 2 .)
N a ko n p ri vre m en o g o d u zi m a nj a p re dm e ta i d o kum e n ta cij e , u za p i sn i ku će se popisati privremeno oduzeti predmeti i dokumentacija i o tome izdati potvrda.
A ko p o pi s p re dm e ta i d o ku me n ta ci j e n ij e m o g u ć, p re dm e ti i d o kum e n ta cij a
će se sta vi ti u o m o t i za p e ĉa titi.
P re d me t ko ji je o d u ze t o d fi zi čke , o d no s no p ra vne o so b e ne mo ţe se
p ro d a ti , p o klo ni ti i li na d r ug i na či n n ji m ra sp o la g a ti .

P ra v o ţ a lb e (Č la n 8 3 . )
Osoba od koje se privremeno oduzima predmet i dokumentacija ima pravo
ţa l b e , koja n e o d l a ţe p ri vre m e n o o duzimanje predmeta i dokumentacije.
P ro ti v o d l uke s ud a ko jo m se vra ća j u o d u ze ti p re d me ti i li d o k ume nta ci ja
tu ţi te lj i ma p ra vo p o d ni je ti ţa lb u.

Ĉ u v a n je p riv re me n o o d u z e tih p re d me ta i d o k u me n ta c ije (Č la n 8 4 . )
Privremeno oduzeti predmeti i dokumentacija pohranjuju se u sudu ili sud
n a d ru g i n a ĉi n o si g u ra va n j i h o vo ĉu va nj e .


Otvaranje i pregled privremeno oduz etih predmeta i do kumentacije. (Č l . 85.)
Otva ra n j e i p re g l e d p ri vre m e n o o d u ze ti h p re d m e ta i d o kum e n ta ci j e vrši
tu ţi te l j . O otva ranju privremeno oduzetih p re d m e ta i d o ku m e n ta ci j e tu ţi te l j j e
d u ţa n o b a vi j e sti ti o so b u il i p re d u ze će o d koj e su p re dm e ti o d u ze ti , SPS-a i
branitelja. Pri otvaranju i pregled u predme ta i dokume ntacije mora se voditi
ra ču na d a nji ho v sa d r ţa j ne sa zna j u ne o vla šte ne o so b e .

Naredba banci ili drugoj pravnoj osobi (Č la n 8 6 .)

Ak o p o s to je o s n o v i s u mn je d a je n e ka o s o ba p o ĉ in ila k riv iĉ n o d je lo koje je povez ano s pribavlja n je m imo v in s k e k o ris t i, s u d mo ţ e , n a o s n o v u
p rije d lo g a tu ţ ite lja , n a re d iti d a b a n k a ili d ru g a p ra v n a o s o b a k o ja v rš i
finansijsko poslovanje dostavi podatke o bankovnim depoz itima i drugim finansijskim transakcijama i poslovima te osobe, kao i drugih osoba z a koje
s e o s n o v a no v je ru je d a s u u k lju ĉ e n e u te fin a n s ijs k e tra n s a k c ije il i p o s lo v e
o s u mn jiĉ e n o g , a k o b i ta k v i p o d a c i mo g l i b i ti d o k a z u k riv iĉ n o m p o s tu p k u .
Sud m o ţe , n a p ri j e d l o g tu ţi te l j a , n a re d i ti p re d u zi m a n j e i d ru gi h p o tre b n i h
p o se b n i h i stra ţn i h ra d n j i i z ĉl a n a 1 3 0 . o vo g za ko n a ka ko b i se o mo g u ćil o
u tvrĊ i va n j e i p ro n a l a ţe n j e n e za ko n i to p ri b a vl j e n e im o vi n e i p ri ku pl j anje dokaza o
tome.
U h itn im s lu ĉ a je v ima i tu ţ ite lj mo ţ e o d re d iti navedene mjere prema
bankama n a o s n o vu n a re d b e . O p re d u z e tim mje ra ma tu ţ ite l j o d ma h
o b a v je š ta v a sud, k o ji mo ţ e u ro k u o d 7 2 s a ta iz d a ti n a re d b u . T u ţ ite lj ć e
d o b ije n e p o d a tk e z ap e ĉ a titi d o k n e bude iz data sudska naredba. U sl uča j u
da sud ne i zd a na re d b u , t u ţi te l j će p o d a tke vra ti ti b e z p re t ho d no g o t va ra nja .
S u d moţ e rje š e n je m n a re d iti p ra v n o j ili fiz iĉ k o j o s o b i d a p riv re me n o
o b u s ta v i iz v rš e n je fin a n s ijs k e t ra n s a k c ije z a k o ju p o s to ji s u mn ja d a
p re d s ta v lja k riv iĉ n o d je lo , i li d a je n a mi je n je n a u ĉ in je n ju k riv iĉ n o g d je la , d a
s lu ţ i p rik riv a n ju k r iv iĉ n o g d je la il i p rik riv a n ju d o b it i o s tv a re n e k r iv iĉ n im
djelom.

Naredba operateru telekomunikacija (Č la n 8 6 a .)
S u d m o ţe , a ko p o sto j e o sn o vi su m nj e d a j e ne ka o so b a p o ĉin i l a K D , na
p ri j e d l o g tu ţi te l j a i li OS L narediti da operater telekomunikacija ili druga pravna
o so b a ko j a p ru ţa te l e ko m u ni ka cio n e u sl u g e , d o sta vi p o d a tke o ko ri šte n j u ti h
u sl u g a a ko b i ti p o d a ci m o g li p o sl u ţi ti ka o d o ka z u kri vi ĉn o m p o stu pku.
U h i tn i m sl u ĉaj e vim a to m o ţe i tu ţi te l j , a l i će te podatke za p e ĉa ti ti d o k se
ne izda sudska naredba (rok za izdavanje ove naredbe je max. 72 sata). Ako sud
ne i zd a na re d b u, t u ţi te lj će p o d a tke vra ti ti b e z p re t ho d no g o t va ra n ja .
Operateri telekomunikacija su d u ţn i o m o g u ći ti p ro vo Ċ e nj e o vi h mj e ra .

V ra ć a n je p riv re me n o o d u z e tih p re d me ta (Č la n 8 8 .)
P re d m e ti koj i su u to ku kri vi ĉn o g p o stu p ka p ri vrem e n o od u ze ti , vra ti t će se
vl a sn i ku , o d n o sn o d rţa te l j u , ka d a u to ku p o s tu p ka p o sta n e o ĉi g l e d n o d a n j i h o vo
zadrţa va n j e n i j e u skl a d u s ĉl a n om 7 9 . o vo g za ko n a , a n e p o sto j e ra zl o zi n a njihovo oduzimanje u smi sl u d a p re d sta vl j aj u o p a sno st p o o p ću si g u rn o st . Sud je
d u ţa n , n a ko n i zj a šn j e n j a tu ţi te l j a o d l u ĉi ti o to m e u ro ku o d 1 5 d a n a .


I S PI TI V AN J E OS UM N JI ĈE N OG

OSNOVNE ODREDBE O ISPITIVANJU (čla n 9 1 . )

Is p itiv a n je o s u mn jiĉ e n o g u is tra z i v rš i tu ţ ila c ili OSL.
Isp i ti va n j e tre b a vrši ti ta ko d a se u p u n o j m j e ri p o štu j e l i ĉn o st
o su m n ji ĉe n o g . P ri li kom i sp i ti va n j a o sum n ji ĉe n o g n e sm ij e se u p o tri j e b i ti si l a ,
prijetnja, prevara, narkotici ili druga sredstava koja mogu uticati na slobodu
o d l u ĉi va nj a i i zra ţa va n j a vo l j e prilikom davanja izjave ili priznanja.
Ako je postupljeno protivno navedenim pravilima, na tako pribavljenom is k a z u o s u mn jiĉ e n o g n e mo ţe s e z a s n iv a ti s u d s k a o d l uka.

P OU K A OS U MN J IĈ E N OM O N J E GOV I M P R AV IM A (ĉ la n 9 2 . )

1. K a d s e o su mn jiĉ e n i p rv i p u t is p itu je p rv o s e u z ima ju liĉ n i p o d a c i o identitetu, (i m e i p re zi m e , n a d im a k, im e i p re zi m e ro d i te l j a , dj e vo j a ĉko o b i te lj sko
i m e m a j ke , g d j e j e ro Ċ e n , g d j e sta n u j e , d a n , m j e se c i g o d i n a ro Ċ e nj a , ko j e j e
n a ro d n o sti i ĉij i j e d rţa vl j a n in , JM B G, ĉim e se za n i m a , ka kve su m u o b i te lj ske
p ri l i ke , j e l i p i sm e n , ka kve j e škol e za vrši o , j e l i , g d j e i ka d sl u ţi o vo j sku o d no sn o
i m a li ĉi n , j e l i o d l i ko van , ka kvo g j e i m o vn o g sta n j a , j e l i , ka d i za š to o su Ċ i va n , j e l i
i ka d j e i zre ĉe n u ka zn u i zd r ţa o , d a l i se p ro ti v n je g a vo di p o stu p a k za ko j e d ru g o krivi ĉn o djelo, a ako je maloljetan, ko mu je zakonski zas tupnik).

2. z a tim ć e mu s e s a o p š ti ti:
 za ko je k ri vi č no d je lo se te re ti /su m nji či i
 osno ve s umnje pro tiv njega.

3. n a k o n to g a , o s u mn jiĉ e n i ć e s e p o u ĉ it i o s lje d e ć i m p ra v ima :
1) d a n i j e d u ţa n i zn ijeti odbranu niti odgovarati na pitanja - „p ra vo n a šu tn j u “,
2) d a m o ţe u ze ti b ra n i o ca p o svom i zb o ru , ko j i m o ţe b i ti p ri su ta n nj e g o vom ispitivanju,
3) d a se m o ţe i zj a sn i ti o dj e l u i i zn ije ti ĉi nj e n i ce i d o ka ze u svo j u ko ri st, te da
je takav njegov iskaz, ako je dat u p ri su stvu b ra n i tel j a , d o p u šte n ka o
d o ka z n a g l a vn o j ra sp ra vi i d a b e z n j e g o ve sa g la sn o sti m o ţe b i ti p ro ĉi ta n i
ko ri šte n n a n j o j ,
4) da ima pravo razgledati spise i pribavljene predmete koji mu idu u korist,
5) da ima pravo na prevodioca ukoliko ne zna jezik suda.

Os u mn jiĉ e n i s e mo ţ e d o b ro v o ljn o o d re ć i n a v ed e n ih p ra v a , ali
n j e g o vo i sp i ti van j e n e m o ţe za p o ĉe ti u ko l i ko se i d o k se n j e go va i zj a va o
o d ri ca n j u n e za b i l j e ţi u za p i sn i k i d o k n e b u d e p o tp i sa n a o d o su m n j i ĉe n o g .
Os u mn jiĉ e n i s e n i p o d ko jim o k o ln o s tima n e moţ e o d re ć i p ra v a n a
prisustvo branioca, ako je njegova odbrana obavez na.
U s lu ĉ a ju d a s e o su mn jiĉ e n i o d re k a o p ra v a d a uz me b ra n io c a , a
ka s n ije iz ra z i ţ e lju d a uz me b ra n io c a , is p itiv a n je ć e s e o d ma h p re k in u ti i
p o n o v o ć e se n a s ta v iti k a d a o s u mn jiĉ e n i d o b ije b ra n io c a ili mu se branioc
p o sta vi i l i a ko o su m nj i ĉe ni i zra zi ţe l j u d a n a sta vi d a o d g o va ra n a p i ta n j a .


Ak o s e o s u mn jiĉ e n i d o b ro v o ljn o o drekne prava da ne odgovara na postavljena pitanja, m o ra m u se i u to m sl u ĉaj u om o g u ći ti d a se i zj a sn i o svim
ĉi n j e ni ca m a i d o ka zi ma ko j i m u i du u ko ri st.
Ako je postupljeno protivno odredbama koje garantuju navedena
prava, na tom is k a z u o s u mn jiĉ e n o g n e mo ţ e s e z as n iv a ti s u d s k a o d lu k a .

N AĈ IN IS P IT IV AN J A OS U MN J IĈ E N OG (čl . 93. i 94.)

O s v a k o m is p it iv a n ju o s u mn jiĉ e n o g s a ĉ in ja v a s e z a p is n ik . B itn i
d ije lo v i is k a z a u n ije t ć e s e d o s lo v n o u z a p is n ik . Na ko n što je za p i s ni k
sa či nje n, o su m nji če no m će se p ro či ta ti za p i s ni k i p re d a ti ko p i ja za p i s ni ka .
Is p itiv a n je o s u mn jiĉ e n o g , u prav ilu, snima se na audio ili videotraku.
Is p itiv a n je o s u mn jiĉ e n o g o b a v it ć e s e u z p o mo ć p re v o d io c a a k o
o s u mn jiĉ e n i n e p o zn aje jez ik suda, a ako je svjedok gluh ili nijem , uz
p o mo ć tu ma ĉ a , odnosno osobe koja se sa s v je d o k o m mo ţ e s p o raz u mje ti.

S A S LU ŠA N J E SV J E D OKA

P OZIV Z A S AS L U Š AN J E S V JE D OK A (čla n 9 5 . )

S v je d o c i s e s a s lu š a v a ju k a d a p o s to ji v je ro v a tn o ć a d a ć e s v o jim
is k a z o m mo ć i d a ti o b a v je š tenja o k r iv iĉ n o m d je lu , u ĉ in ite l ju i o drugim
v a ţ n im o k o ln o s tima .
P oz iv z a s v je d o ĉ e n je d o s ta v lja tu ţ ila c , o d n o s n o s u d . Pozivanje kao
svj e d o ka m a l ol j e tn e o so b e koj a ni j e n a vrši l a še sn a e st g o di n a ţi vo ta vrši se p re ko
ro d i te l j a , o d n o sn o za ko n sko g za s tu p n i ka , o si m a ko to n i j e m o g u će zb o g p o tre b e da se hitno postupa ili drugih okolnosti.
S vj e d o ci koj i se zb o g sta ro s ti , b o l e sti i l i te ški h tj e l e sni h m a n a n e mo g u
o d a zva ti p o zi vu m o g u se sa sl u ša ti u njihovom stanu, bolnici ili na drugom mjestu.
Ukoliko se svjedok koji je upoz oren na posljedice neodaz ivanja, bez z akonskih raz loga, ne odaz ove poz ivu, niti svoj iz ostanak opravda , sud mu
mo ţ e iz re ć i n o v ĉ a n u k az nu d o 5 .0 0 0 K M i li n a re d iti p rin u d n o d o v o Ċ e n je .
N a re d b u za d o vo Ċ e n j e svj e d o ka i zvrša va su d ska p o l i ci j a . Izu ze tn o ,
n a re d b u m o ţe i zd a ti i tu ţi l a c , ukoliko u re d n o p o zva n i svje d o k n e d o Ċ e , a svoj
izostanak ne opravda, s tim da ovu naredbu mora odobriti SPP u roku od 24 sata od izdavanja naredbe.
Ukoliko svjedok koji je upoz oren na posljedice, bez z akonskih
raz loga od b ije d a s v je d o ĉ i, s u d moţ e , n a p rije d lo g tu ţ io c a , d on ije ti rje š e n je
o k a ţ n ja v a n ju s v je d o k a n o v ĉ an o m k a z no m d o 3 0 .0 0 0 K M. Pro tiv ovog
rj e še n j a d o pu šte n a j e ţa l b a koj a n e za d rţa va i zvrše n j e . O ţa lb i p ro ti v rje še nja kojim su i zre če ne navede ne no vča ne kazne s vjedoku, o d l uč uje va nra sp ra vno
vi je će .

OS OB E K OJ E N E MOGU B IT I S AS L U Š AN E K AO S V J E D OC I (čla n 9 6 .)

N e mo ţ e s e s a s lu š a ti k a o s v je d o k :


a) o so b a ko j a bi svo ji m i ska zo m p o vrij e d il a d u ţn o st ĉu va n j a d rţa vn e , vo j n e i li
sl u ţb e n e ta j n e , d o k j e n a d l e ţn i o rg a n n e o sl o b o d i te d u ţn o sti ,
b) b ra n i l a c o sum nj i ĉe n o g /optu ţe n o g u p o gl e d u ĉi n j e ni ca koj e su m u po sta l e poznate u svojstvu branioca,
c) o so b a ko j a b i svo j im i ska zo m p o vri j e di l a d u ţn o st ĉu va n j a p ro fe si o n a l n e ta j n e
(vj e rski sl u ţb e n i k -i sp o vj e d n i k, no vi n a r u svrh u za šti te i zvo ra i n fo rm a ci j a , advokat, notar, l i j e ĉn i k, i d r.), o si m a ko j e o sl o b o Ċ e n a te d u ţn o sti p o se b n i m
p ro p i so m il i i zj a vo m o so b e u ĉi j u je ko ri st u sta n o vl j e n o ĉu va n j e ta j n e ,
d) m a l ol j e tn a o so b a koj a , s ob zi ro m n a u zra st i d u še vn u ra zvi j e n o st , nije
sp o so b n a sh va ti ti zn a ĉa j p ra va d a n e m o ra svj e d o ĉi ti .

OSOBE K OJ E MO GU OD B IT I S V J E D OĈ E N J E (čla n 9 7 . )

S v je d o ĉ e n je mo g u o d b iti:
a) b ra č ni , o d nos no va nb ra č ni d r ug o s u mn ji če no g /o p t u ţe no g ,
b) roditelj ili dije te, te us vo ji te l j i li us vo je ni k o s u mn ji če no g /o p t u ţe no g .

Org a n k o ji v o d i p o s tu p a k d uţ a n je da n a v ed e n e os o b e , p r ije njihovog saslušanja ili ĉim sazna za njihov odnos prema osumnjiĉenom/optuţenom
u p oz o ri d a mo g u o d b iti s v je d o ĉ e n je . Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Oso b a ko j a m o ţe o d b i ti svj ed o ĉe n j e p rem a je d n o m o d o su mn j i ĉe n i h /
o p tu ţe n i h m o ţe o d b i ti svj e d o ĉen j e i p re m a o sta l im o sum n ji ĉe n im /o p tu ţe n i m , ako se njen iskaz, prema prirodi stvari, n e m o ţe o g ra n i ĉi ti sa m o n a o sta l e
o su m n ji ĉe n e .
Ak o je k a o s v je d ok s a s lu š a na o so b a ko ja moţ e o d b iti s v je d o ĉ e n je ili je
s a s lu š a n a o s ob a k o ja n ije u p ozo re n a d a moţe o d b iti s v je d o ĉ e n je ili to
u p oz o re n je n ije u n e s en o u z a p is n ik , n a ta k v o m is k az u s e n e moţ e z as n iv a ti sudska odluka.

PRAVO SVJEDOKA DA NE ODGOVARA NA P OJEDINA PITANJA (č la n 9 8 .)

Svjedok ima pravo da ne odgovara na pojedina pitanja ako bi ga istinit odgovor na ta pitanja iz loţ io k riv iĉ n o m g o n je n ju . Ovo se z asniva na
p rin c ip u d a n ik o n ije d u ţa n d a p ruţ a d o k az e p ro tiv s e b e („ Nemo prodere se ipsum“). Ovd je treba imati u vidu da je s vjedok oba ve za n da se odazo ve po zivu
i d a svje d o či , a mo ţe sa mo o d b i ti d a va nje o d g o vo ra na o d re Ď e na p i ta n ja .
Svjedok koji koristi ovo pravo o d g o v o rit ć e n a ta p ita n ja a k o mu s e da imunitet. Imunite t se da je odlukom glavnog tu ţ io c a . Ak o u is tra z i
nastane takva situacija, onda glavni tu ţ ila c ima p ra v o d a o d u s ta n e o d
n a ĉ e la le g a lite ta i d a n a o s novi svoje procjene svjedoku dadne imunitet koji nije javan – (tz v . „ ta jn i i mu n ite t“ , jer za ta j imunitet, osim s vjedoka, niko ne
zna). Za u zvrat, on o d svj e d o ka do b ij e o d re Ċ e n e i n fo rm a ci j e i li svj ed o k na drugi
n a ĉi n p ri sta n e d a sa ra Ċ u j e . Na glavnom pretresu je s liĉ n a s i tu a c ija , s t im š to
nakon procjene da svjedok ima pra v o n a u s k ra ć iv a n je o d g ov o ra , glavni tu ţ ila c moţ e p od is tim u s lo v ima k a o i u is tra z i d a ti s v je d o k u imu n ite t k o ji je tada tz v . „ javni imunite t“ (jer za ta j i m u ni te t zna o p t u ţe ni , b ra ni la c, i t d.). Dakle,


u o b a o v a s lu ĉ a ja , odluku o imunitetu uvijek daje glavni tuţ ila c i s u d s tim
n e ma n iš ta .
Naravno, glavni tu ţ ila c u v ije k mo ra p a z iti o k a k v o m s e s v je d o k u ra d i tj. da li mu je is ti neophodno potreban, pa npr. ak o tuţilac os im ov og sv jedok a ima još tri kv alitetna s v jedok a i još nek e m aterijalne dok aze k ojim a m oţe dok azati
ĉ injenic e iz optu ţbe, o nda tak v om sv jedok u nik ada ne s m ije dati im unitet.
Ak o b i s e d e s ilo d a s v je d o k k o ji je d o b io imu n ite t la ţ n o s v je do ĉ i,
o n d a tuţ ila c p ro tiv n je g a mo ţ e p re duz e ti k riv iĉ n o g o n je n je . U vezi s ovim postoji i novina u n a šem Z K P -u, da se takvom svjedoku, u ko l i ko j e o ĉi gl e d n o d a se ne zna koristiti svojim pravom i a ko n j eg o vi i n te re si ne m o g u bi ti za šti će n i n a
d ru g i n a ĉi n , za savjetnika o d re Ċ u j e advokat.

N AĈ IN SAS L U Š AN J A, S U OĈ E N J E I P R E P OZN AV AN J E (čla n 9 9 .)

S v je d o c i s e s a s lu š a v a ju p o je d in a ĉ n o i u o d s u s tv u d ru g ih s v je d o k a .
U to k u po s tu p k a sv je d o k s e moţ e s u oĉ iti s d ru g im s v je d o c ima i
o s u mn jiĉ e n im/o p tu ţ e n im, a k o s e n jih o v i is k a z i n e s laţ u u p o g le d u v aţ n ih
ĉ in je n ic a.
Ako je potrebno da se utvrdi poznaje li svjedok osobu ili predmet, tra ţi t će
se o d n j e g a p rvo d a i h o p i še il i d a n a ved e zn a ko ve p o ko j i m a se ra zl i ku j u , p a će mu se tek poslije pokazati radi prepoznavanja i to zajedno s drugim njemu nepoznatim osobama, od n o sno a ko j e to m o g u će za j e d n o s p re dm e tim a i ste vrste. Ako p repoznavanje n i j e m o g u će n a p re th o d n i n a ĉi n , o n o će se i zvrši ti i n a osnovu prepoznavanja fotografija te osobe ili predmeta, postavljen i h me Ċ u fotografijama osoba ili predmeta nepoznatih svjedoku.

T OK S AS L U Š AN J A S V J E D OK A (čla n 1 0 0 .)

P ro p is a n a je d uţ no s t s v je d o k a da o d go v o re d a je u s men o . Nijemi i
g l u h o n ij em i svj e d o ci sa sl u ša vaj u se p re ko tu m a ĉa .
Svjedok s e p rip re ma z a d a v a n je is k a z a ta k o š to se upoz orava:
a) d a j e d u ţa n g o vo ri ti i sti n u ,
b) da ne sm i j e n i šta p re šu tj e ti ,
c) d a d a va n j e l a ţn o g i ska za p re d s ta vl j a kri vi ĉn o d j e l o i
d) d a n i j e d u ţa n o d g o va ra ti n a p o j e d i n a p i ta n j a .
Sva ova upoz orenja moraju biti unesena u z apisnik.
P o sl ij e d a ti h u p o zo re n j a , svj e d o ku se p o sta vl j a j u o p šta p i ta n ja ko j a se odnose na u tvrĊ i va n je n j e go vo g i d en ti te ta , za n i m a n j a , ka o i njegov odnos s
o su m n ji ĉe n im /o p tu ţe n i m , ka o i o šte će n i m .
N a ko n p o sta vl j a nj a o vi h o p šti h p i ta n j a , svj e d o ku se d a j e u p o zo re n j e d a j e
d u ţa n o p ro m j e n i a d re se i li b o ra vi šta o b a vi j e sti ti tu ţi te l j a , o d n osno sud.
U to k u is tra g e , n a k o n op š tih p ita n ja , svjedok se poz iva da iz nese sve
š to mu je o p re d me tu p ozn a to , tj. o n iz n o s i s v o ja s azn a n ja o k riv iĉ n o m
d je lu , u ĉ in ite lju i d ru g im v a ţ n im o k o ln o s tima z a p o s tu p a k . Svoj iskaz
svjedok iznosi u neometanom izlaganju, a nakon toga mu se mogu postavljati
p i ta n j a , vrši ti p ro vj e ra va n j a , d o p u n e i ra zj a šn j e nj a o n o g a što j e i zj a vi o .


Postavljanje tih pitanja ima za cilj da se iskaz upotpuni i da se otklone
p ro ti vrj e ĉn o sti i n e j a sn o će u i ska zu a ko i h i m a .
P rilik o m s a s lu š a n ja s v je d o k a n i je d o z v o lje n o s lu ţ iti s e o b ma n o m,
k a k o b i s e k o d n je g a s tv o rila p o g re š n a p re d s ta v a o o k o ln o s tima o k o jima
treba da se iz jasni. Isto tako je z abranjeno svjedoku postavljati tz v. sugestivna pitanja, ko ji ma mu se p re d o ča va j u ne ke o ko l no sti ko je b i tre b a lo saznati tek iz njego vog odgovora . Pri tome se svjedok takvim pitanjem ustvari navodi na to šta b i tre b a o d a o d g o vo ri , npr. u mj e sto p i ta n j a d a l i j e o sum nj i ĉe ni
n a m j e stu d o g a Ċ aj a im a o n e što u ru ka m a , p o sta vi se pitanje: «U kojoj je ruci
o su m n ji ĉe n i d rţa o p i što l j ? » .
S v je d o k ć e s e u v ije k p ita ti o tk u d mu je poz n a to on o o ĉ e mu s v je do ĉ i ,
ka ko b i u tvrd i li d a li svj e d o k go vo ri o ĉi nj e ni ca m a koj e je sa zn a o i z vl a sti to g
o p a ţa n j a i l i j e o n j im a ĉu o o d d ru g i h o so b a .
S v je d o c i s e mo g u s u o ĉ iti a k o s e n jih o v i is k a z i n e s la ţ u u p og le d u
v a ţ n ih ĉ in je n ic a , tj . a k o s a d rţ e k o n tra d ik to rn e o k o ln o s ti . S uo če ni će se o
sva ko j o ko l no s ti o ko jo j se nji ho vi i ska zi me Ď uso b no ne sla ţu p o na o so b sa sluša ti
i nji ho v će se o d g o vo r u ni je ti u za p i sni k. Isto d o b no se mo g u s uo či ti sa mo d va
svjedoka.
P o sto ji mo g ućno s t sa s l uša n ja s vje d o ka ure Ď a ji ma za p re no s s li ke i zvuka .
N a ma lo lje tn u o s o b u k o ja tre b a b it i s a s lu š a n a k a o s v je d o k ,
p rimje n ju ju s e p ra v ila k o ja s e o dn o s e n a sa s lu š a n je p un o lje tn ih s v je d o k a
o s im u s l je d e ć im s lu ĉ a je v ima :
1. Pozivanje kao svj e d o ka m al o lj e tn e o so b e ko j a n ij e n a vrši l a 1 6 g o di n a vrši
se p re ko ro d i te l ja , o d n . za ko n sko g za stu p n i ka , o si m a ko to ni j e m og u će
zbog potrebe da se hitno postupa ili zbog d rugih okolnosti.
2. N e m o ţe se sa sl u ša ti ka o svj e d o k m a l ol j e tn a o so b a ko j a s o b zi ro m na
u zra s t i d u še vn u ra zvi j e n o st n ij e sp o so b n a sh va ti ti zn a ĉa j p ra va d a n e
m o ra svj e d o ĉi ti .
3. P ri l i kom sa sl u ša n j a m al o lj e tn e o so b e , n a ro ĉi to a ko j e on a o šte će n a
kri vi ĉn im d j el o m , p o stu p i t će se o b a zri vo , d a sa sl u ša n j e n e b i šte tn o
u tj e ca l o n a p si hi ĉko sta n j e maloljetnika. Sa sl u ša n je m al o lj e tn e o so b e
i zvrši t će se u z p o m o ć p si h o l o g a , p e d a g o g a i l i d ru g e stru ĉn e o so b e .

Za b ra nje no je o š te će no g ( ţr t vu kri vi čno g d je la ) i sp i ti va ti o nje g o vo m
se ksua l no m ţi vo t u p ri je uči nje no g k ri vi č no g d je la , a a ko je ta k vo i sp i ti va nje obavlje no, na ta k vo m i ska zu se ne mo ţe za s ni va ti s ud ska o d l uka .
Ošte će n i ko j i se sa sl u ša va ka o svj e d o k p i ta će se d a l i ţe l i d a u kri vi ĉn o m
postupku ostvaruje imovinskopravni zahtjev.

ZAKLETVA ODNOSNO IZJ AVA SVJEDOKA (č la n 1 0 2 .)

Propisano je da s u d mo ţ e z a h tije v a ti o d s v je d o k a d a n a g la v n o m
p re tre s u p rije s v je d o ĉ e n ja p o lo ţ i z a k le tv u od n osno dadne iz javu (tz v. promisorno polaganje z akletve odnosno davanje iz jave). Z a kl e tva se p o l a ţe , odn. izjava se daje pred sudom . Svjedok u istra zi ne po la ţe za kle t vu , o d n . ne daje izja vu.


P re d v iĊ e n a je mo g u ć n o s t d a s v je d o k p o loţ i z a k le tv u o dn . d a d n e iz javu prije glavnog pretresa, a k o p o s to ji b o ja z a n d a z bo g teţ e b o le s ti ili z bog drugih raz loga (starosti, invalidnosti.) n e ć e mo ć i d o ć i n a g l . p re t re s .
Polaganje z akletve, odnosno davanje iz jave nije obavez no, jer uko liko
svje d o k o d b i je d a p o la ţe za kle t vu /d a i zja vu , ni je p re d vi Ď e na ni ka kva sa nkci ja .

OS OB E K OJ E N E P OL AŢU Z AK L E T V U , OD N OSNO NE DAJU IZJAVU
(čla n 1 0 3 . )

U z a k o nu je od re Ċ e n o d a z ak le tv u n e mog u polagati odnosno davati iz javu:
1. o s o b e k o je u v rije me s a s lu š a n ja n is u p u no lje tn e (ma lo l je tn ic i ) , zato
što zb o g ne d o vo l j ne p si hi čke zre lo s ti , o ni ni su u mo g uć no s ti d a shva te
zna ča j za k le t ve o d n . d a va n je i zja ve . Zbog toga maloljetnici ne polaţu
zakletvu, odnosno ne daju i zjavu i tu nema i zuzetaka!
2. osobe z a koje je dokaz ano (ve ć p o sto ji p ra vo sn a ţn a p re su d a ) ili z a
k o je p o s to ji o s n o v a n a s u mn ja d a s u u ĉ in ile ili u ĉ e s tv o v a le u k riv .
d je lu z b o g k o je g s e s a s lu š av a ju (npr. iz nekih razloga u odnosu na te osobe je razdv ojen k riv iĉ ni pos tupak i u njem u s e s udi za is to k riv iĉ no djelo) , jer takva osoba ne smije biti prisilje na na da va nje iska za koji bi, s obzirom na
za kle t vu, mo ra o b i ti i sti ni t, a za nj u šte ta n. Ovo se naravno odnosi na
njeno saslušanje u svojstvu svjedoka.
3. o s o b e k o je zb o g d u š e v no g s ta n ja n e mo g u d a s hv a te z n a ĉ a j z a k le tv e odn. iz jave, o b zi ro m d a ta k va o so b a zb o g s vo g p si hi čko g sta nja ni je u
mo g uć no sti d a to s h va ti .

Posebno treba naglasiti da je sud obavez an da na sve ove okolnosti
p a z i p o s lu ţb e n o j d uţ n o s ti.
P o re d to g a , tre b a d o d a ti da uko li ko sud u to m p o g le d u na p ra vi p o g re šku,
p a ta k ve o so b e p o lo ţe za kle t vu, o nd a to ne ma ni ka kvi h p ro ce sni h p o s lje d i ca , ve ć
se sma tra d a za kle t va ni je p o lo ţe na .

ZAŠ T IĆ E N I S V J E D OK (čla n 1 0 5 . )

N a p o l o ţa j za šti će n o g svj edoka u postupku pred sudom, primjenjuju se odredbe Za k o n a o z a š titi s v je d o k a p o d p rije tn jo m i u g ro ţ e n ih s v je d o k a .
U tom smislu, govorimo o tri osnovne vrste svjedoka koji se
definiraju ov im z akonom, a to su:
 Svjedok pod prijetnjom: o n a j svj e d o k ĉij a j e l i ĉn a si g u rn o st i li si g u rn o st
n j e g o ve p o ro d i ce d o ve d e n a u o p a sn o st zb o g n j e g o vo g u ĉe šća u
p o stu p ku , ka o re zu l ta t p ri j e tn j i , za s tra ši va n j a i l i sl i ĉni h ra d n j i koj e su
ve za n e za n j e g o vo svj e d o ĉe n j e .
 U g roţ e n i s v je d o k: o n a j svj e d o k ko ji j e o zb i lj n o fi zi ĉki il i p si h i ĉki
tra u m a ti zo va n o ko l n o sti m a p od ko ji m a j e i zvrše n o kri vi ĉn o d j el o il i ko j i p a ti
o d o zb i l j n i h p si hi ĉki h p o re m e ća ja ko j i g a ĉi n e i zu ze tn o o sj e tl j i vi m , odnosno dijete i maloljetnik.


 Za š tić e n i s v je d o k : o n aj svj e do k ko ji se sa sl u ša va p re ma Z a ko n u o za šti ti
svj e d o ka p o d p ri j e tn j om i u g ro ţe n i h svj e d o ka .

U V IĐ A J I RE K ON ST RU K CI JA

U v iĊ a j i re k o n s tru k c ija d o g a Ċ a ja s p a d a ju me Ċ u na jv a ţn ije p ro c e s n e radnje dokaz ivanja.
U vi Ċ aj i re ko n stru kci j a d o g a Ċ aj a vrše se u z p o m o ć stru ĉn i h o so b a
kri m i n al i sti ĉko -te h n i ĉke i li d ru g e stru ke ko j e će p o m o ći u p ro n a l a ţe n j u ,
o si g u ra n j u i l i op i si van j u tra g o va , i zvrši ti p o tre b n a m j e re n j a i sni ma n j a , sa ĉi ni ti skicu i foto-dokumentaciju ili prikupiti i druge podatke.
N a u vi Ċ a j i l i re ko n stru kci j u m o ţe se p o zva ti i vj e šta k a k o bi njegova
p ri su tn o st b i l a o d ko ri sti za d a va n j e n a l a za i m i šl j e n ja .

P R ED U ZIMAN J E U V IĐ AJ A ( č la n 1 0 6 . )

U v iĊ a j s p a d a u radnje dokaz ivanja i preduz ima se onda kada je z a
u tv rĊ iv a n je n e k e v a ţ n e ĉ in je n ic e p o tre b n o n e p o s re d n o o p aţ a n je .
T o o p a ţa n j e se vrši ĉul om vi d a , sl u h a , o p i p a i sl . U v iĊ a j je n amjenjen z a
u tv rĊ iv a n je ĉ in je n ic a iz s a d a š n jo s ti, p a s e , u pravilu , obavlja neposredno
p o o tk riv a n ju k riv iĉ n o g d je la . D a kle , u vi Ď a j se vrši u ve zi sa kri vi č ni m d je lo m
ka d a je u za p i sni k u mo g uće ko ns tato va ti objekti vno s ta nje (n pr. nakon
sa o b ra ća j n e n e sre će ili nakon ubistva ili sl.).
Za o b a v lja n je u v iĊ a ja n ije p o tre b a n n e k i fo rma ln o -pravni osnov, kao
š to je n p r. n a re d b a ili rje š e n je , v e ć je d o v o lja n s a mo ma te rija ln i u s lo v , tj . d a
je z a u tv rĊ iv a n je n e k e v a ţ n e ĉ in j e n ic e p o tre b n o n e p o s re d n o o p aţ a n je .
In a ĉ e , u v iĊ a j s e v rš i na svakom mjestu gdje se neposrednim
o p aţ a n je m mo g u u tv rd iti n e k e ĉ in je n ic e v a ţ n e u k riv iĉ n o m p o s tu p k u .
U za ko n u n ij e p ro pi sa n n a ĉi n vrše n j a u vi Ċ aj a , pa se primjenjuju
kri m i n al i sti ĉka p ra vil a i m e tode.
U to k u is tra g e u v iĊ a j mo g u v rš iti tu ţ ila c ili OSL, a nakon podiz anja
o p tu ţn ic e S PS . Ako se u toku glavnog pretresa ispostavi da je neophodan
u v iĊ a j, onda ga obavlja sudija, odnosno p re d s je d n ik v ije ć a .
K a d a OS L v rš i u v iĊ a j, o n o je o tome prethodno obavez no obavijestiti
tu ţ io c a , o bz iro m d a tu ţ ila c mo ţ e , a k o ţ e li, d o ć i n a mje s to d o g a Ċ a ja , te z ah tije v a ti d a s e p ro v e d u o d re Ċ e n e ra d n je z a k o je o n mis li d a s u neophodne.
O u v iĊ a ju s e mo ra o b a v e z n o s aĉ in iti z a p is n ik i u njega se unosi stanje
za te ĉe n o n a m j e stu u vi Ċ aj a , a nije dozvoljeno unositi iskaze svjedoka, te nalaze i
m i šl j e nj a vj e šta ka . Z a p i sn i k o u vi Ċ a ju i m a ka ra kte r j a vn e i sp ra ve .
P ri v rš e n ju u v iĊ a ja s e mo g u p ro v o d iti i o d re Ċ e n a v je š ta ĉ e n ja (npr.
vje šta če nje i sp ra vno sti vo zi la ko je je p ro u zro ko va lo sa o b ra ća j n u ne sre ć u ).

R E K ONS T RU K C IJ A D OGAĐ AJ A (č la n 1 0 7 . )

Z a ra zl i ku o d u vi Ċ aj a , ko j i se vrši ka d a je u za p i sn i k u m o g u će ko n sta to va ti objektivno stanje, i u pravilu, n e p o sre d n o p o i zvrše n j u kri vi ĉn o g dj e l a ,


re k o n s tru k c ija d o g a Ċ a ja s e v rš i n a k n a d n o , ta k o š to s e p o n a v lja ju ra d n je i li
s itu a c ije u p rib liţ n o is tim u s lo v ima p o d k o jima s e p re ma iz v e d e n im
d o k az ima d o g a Ċ a j d e s io .
T o p ra k tiĉ n o z n a ĉ i d a s e s imu lira ju u s lo v i p o d k o jima je d je lo
iz v rš e n o . (npr. a ko j e u p i ta n j u sa o b ra ća j n a n e zg o d a , p ro vj e ra va se d a li je sa
ti p o m vo zi l a ko ji m j e u zro ko va n a n e zg o d a b i l o m o g u će o d re Ċ e n om b rzi n o m savladati krivinu i sl.)
Z a ra zl i ku o d za p i sn i ka o u vi Ċa j u , u z apisnik o rekonstrukciji mogu se
u n o s iti iz ja v e s v je d o k a i li v je š ta k a .
Ako su u iskaz ima pojedinih svjedoka ili o s u mn jiĉ e n ih /o p tu ţ e n ih
ra d n je ili s itu a c i je ra z liĉ ito p r ik a z a n e , re k o n s tru k c ija d o g a Ċ a ja ć e s e posebno obaviti sa svakim od njih.
R e k o n s tru k c ija d o g a Ċ a ja mo ţ e s e v rš iti u to k u c i je lo g p o s tu p k a .
U to k u is tra g e s a mo tu ţ ila c mo ţ e p re d uz e ti re k o n s tru k c iju d o g a Ċ a ja ,
a nakon toga, zavisno od stadija postupka, re k o n s tru k c iju v rš i s u d ija , odnosno predsjednik v ije ć a .
Ovla šte n je o rg a na u n utra š n ji h p o slo va na sa mo sta l no o b a vl ja n je u vi Ď a ja
ne o d no si se i na re ko ns tr ukci j u d o g a Ď a ja ka o i stra ţn u ra d n j u , što znači da na izvoĎenje te radnje organ unutrašnji h poslova ni je ovlašten.
Za k o n iz riĉ ito z a b ra n ju je v rš e n je re k on s tru k c ije d o g a Ċ a ja n a n a ĉ in
d a s e v rije Ċ a ja v n i re d i li mo ra l il i d o v o d i u o p a s n o s t ţ iv o t i li z d ra v lje l ju d i.
P rilik o m re k o n s tru k c i je d o g a Ċ a ja mogu se, po potrebi, ponovo
iz vesti pojedini dokaz i.

V J E Š T AĈ EN J E (čl. 1 0 9 . – 129.)

V je š ta ĉ e n je je d o k az no s re d s tv o k o je s e o d re Ċu je k a d a z a
u tv rĊ iv a n je i o c je n u n e k e v a ţ n e ĉ in je n ic e tre b a p rib a v iti n a la z i miš lje n ja
lic a k o ja ra s p o la ţ u s tru ĉ n im z n a n jima , kojima ne ra s p o la ţ e s u d .
P ro v o d i s e n a o s n o v u p is a n e n a re d b e tu ţ io c a ili s u d a .
V je š ta ĉ e n je o b a v lja ju s t ru ĉ n e u s ta n o v e ili o rg a n i k o j i s u z a to osposobljeni, a iz uz etno pojedinci. P o sto ji i li sta sta l ni h sud ski h vje š ta ka za
odreĎena vještačenja. P o z a v rš e n o m v je š ta ĉ e n ju , v je š ta k s a ĉ in ja v a nalaz i
miš lje n je i dostavlja ga organu koji ga je odredio z a v je š ta k a .
P o s to je ra z n e v rs te v je š ta ĉ e n ja k a o š to s u: 1. sudsko-medicinska
vj e šta ĉe n j a (npr. psihijatrijsko), 2. to ksi ko l o ška vj e šta ĉe n j a , 3. vj e šta ĉe n j e poslovnih knjiga, 4. vj e šta ĉe n j e sa o b ra ća j n i h u d e sa , 5. g ra fo l o ško vj e šta ĉe n j e itd.
U n o v ije v rije me iz uz e tn o je z n a ĉa jn o v je š ta ĉ e n je D N K -a analiz om.
A n a l i za DN K se mo ţe vrši ti a ko j e to n e o p h o dn o p o tre b n o za o d re Ċ i va nj e
i d e n ti te ta i li ĉi n j e ni ce da li o tkri ve ni tra g o vi neke m a te ri j e p o ti ĉu od o sum n ji ĉe n o g /
o p tu ţe n o g i l i o šte će n o g .

PREGLED, OBDUKCIJA I EKSHUMACIJA

U si tu a cij a m a ka d a p o sto ji su mn j a i l i j e o ĉi g l e dn o d a je n e ĉij a sm rt
p ro u zro ko va n a p o ĉi n j e n j em kri vi ĉn o g dj e l a , il i j e s kri vi ĉni m dj e l om u ve zi , tu ţi te lj
j e o b a ve za n n a re d i ti p re g l e d ti j e l a /l e ša i vrše n j e o b d u kci je .


U sl u ĉaj u da je ti j el o /l e š ve ć za ko p a n o , tu ţi te l j u slu ĉa j u p o tre b e m o ra o d SPP-a tra ţi ti o d g o va ra j u ću n a re d b u za e ksh u m a ci ju .

P S IH IJ AT R IJ S K O V J E Š T AĈ EN J E

P s ih ija tr ijs k o v je š ta ĉ e n je o d re d it ć e s e u s li je d e ć a tri s lu ĉ a ja :
1. A ko se p o j a vi su m nj a d a j e i sklj u ĉe n a il i sm a nj e n a u ra ĉu n lj ivost
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g ,
2. Ako se pojavi sumnja d a j e o sum nj i ĉe ni /o p tu ţe n i u ĉi n i o kri vi ĉn o d je l o zb o g
ovisnosti od alkohola ili opojnih droga,
3. Ako se pojavi sum nja d a zb o g d u še vn i h sm e tn j i o su mn j i ĉen i /o p tu ţe n i nije
sp o so b a n u ĉe stvo va ti u p o stu p ku .

A ko se u to ku i stra g e o sum n ji ĉe n i do b ro vo l j no n e p o d vrg n e p si h ij a tri j skom
p re g l e d u ra d i vj e šta ĉe n j a il i a ko j e p re m a mi šlj e n ju vj e šta ka p o tre b n o d u ţe posmatranje, osum nj i ĉe ni će se p o sl a ti n a p si h ij a tri j ski p re gl e d , o d n o sn o n a
p o sm a tra n j e u o d g o va ra ju ću zd ra vstve n u u sta n o vu . R j e še nj e o to m e d o n o si SPP
n a p ri j e d l o g tu ţi te l j a . P o sm a tra n j e n e m o ţe tra j a ti d u ţe o d d va m j e se ca .
A ko vj e šta ci u sta n o ve d a j e d u še vn o sta n j e o sum n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g
p o re m e će n o , daće svo j e m i šl j e nj e o to m e ka ka v j e u ti ca j ta kvo d u še vn o sta n j e
i m al o i ka ka v j o š i m a n a njegovo shvatanje i postupke, kao i da li je i u kojoj mjeri
p o re m e ća j d u še vn o g sta n j a p o sto j a o u vri j em e u ĉi nj e n j a kri vi ĉno g d j e l a .
Ako se u zdravstvenu ustanovu upućuje osumnjičeni/optuţeni koji se nalazi u pritvoru, sudija će obavijestiti tu ustanovu o razlozima zbog koji h je odreĎen pritvor da bi se preduzele mjere potrebne za osiguranje svrhe pritvora.
Vrijeme provedeno u zdravstveno j u sta n o vi u ra ĉu n a t će se o su m nj i ĉe no m /
o p tu ţe n o m u p ri tvo r , o d n o sn o u ka zn u , a ko ona b u d e i zre ĉe n a .

Glava IX - POSEBNE ISTRAŢNE RADNJE (čl . 1 3 0 . – 136.)

P o s e b n e is tra ţn e ra d n je mo g u s e o d re d iti p ro tiv o s o b e z a k o ju postoje osnove sumnje:
1. da je sama ili s d ru g im o so b am a u ĉe stvo va l a il i u ĉe stvu j e u u ĉin j e nj u krivi ĉn o g djela ili
2. d a u ĉi ni te l j u i li o d u ĉi ni te l j a kri vi ĉn o g djela prenosi informacije u vezi s
kri vi ĉn im djelom, ili
3. d a u ĉi n i te l j ko ri sti n j e n o sre d stvo te l e ko m u ni ka cij a,

ali pod uslovima:
1. da se n a d ru g i n a ĉi n n e mo g u p ri b a vi ti d o ka zi il i bi nj i h o vo p ri b a vlj a n j e b il o
p o ve za n o s n e sra zm j e rn i m te ško ća m a i
2. d a se ra d i o kri vi ĉn om dj e l u za ko j e se m o ţe i zre ći ka zn a za tvo ra 3 godine
i l i te ţa ka zn a .

Vrste p o s e b n ih is tra ţ n ih ra d n ji s u (7 v rs ta ):
a) nad zor i te h ni čko sni ma n je te le ko m u ni ka ci ja ,




b) pristup ko mpjuterskim sistemima i kompjutersko s ra vnje nje podataka,
c) na d zo r i te h ni čko sni ma n je p ro s to ri ja ,
d) ta j no p ra će n je i te h ni čko s ni ma nje o so b a , tra nsportnih sredsta va i
predmeta ko ji stoje u ve zi sa njima,
e) korište n je prikrive nih i st ra ţi te l ja (to je p o se b no o b uče no OSL koje dje luje
p o d la ţni m i d e n ti te to m) i informa tora,
f) simulira ni i ko ntrolira ni otk up p redmeta i simulira no da vanje po tk upni ne,
g) na d zi ra ni p ri je vo z i i sp o r uka p re d me ta kri vi čno g d je la .

P ri iz v rš a v a n ju p o s e b n ih is tra ţ n ih ra d n ji, p o lic ijs k i o rg a n i i li d ru g e osobe ne smiju preduz imati aktivnosti koje predstavljaju podstrekavanje na
u ĉ in je n je k riv iĉ n o g d je la . Ako su takve aktivnosti preduzete, ta okolnost
i skl j u ĉu j e kri vi ĉn o g o n j en j e p o d stre ka va n e o so b e za kri vi ĉn o dj e l o i zvrše n o u ve zi s ovim radnjama.
Po s e b n e is tra ţ ne ra d n je o d re Ċ u je naredbom SPP, n a o b raz loţ e n i
p rije d lo g tu ţ io c a k o ji s a d rţ i:

1. podatke o osobi protiv koje se p re d l a ţe p re d u zi m a n j e p o se b n e i str. radnje,
2. osnove sumnje da osoba protiv koje se p re d l a ţe predu zimanje radnje
u ĉe stvu j e i l i j e u ĉe stvo va la u u ĉi n j e nj u kri vi ĉn o g d j el a i li d a u ĉi n i te lj u i li o d
u ĉi n i te lj a p re n o si i n fo rm a ci j e u ve zi s kri v i ĉni m djelom, ili d a u ĉi ni te l j ko ri sti
njeno sredstvo telekomunikacija,
3. razloge za predu zimanje pose b n e i stra ţn e ra d n j e i ostale bitne okolnosti
koje zahtijevaju njeno preduzimanje,
4. n a vo Ċ e n j e p o se b n e i stra ţn e ra d n j e ko j a se za h ti j e va i n a ĉi n n j e n o g
i zvo Ċ e n j a , te
5. obim i trajanje p o se b n e i stra ţn e radnje.

Naredba SPP-a o p ro v o Ċ en ju posebnih is tra ţ n ih radnji s a d rţ i podatke iz prijedloga tu ţ io c a , k a o i u tv rĊ iv a n je tra ja n ja n a re Ċ e n e ra d n je .
Iz uz etno, ako s e p is a n a n a re d b a n e moţ e d o b iti n a v ri je me i a k o
postoji opasnost od odlaganja, mo ţ e s e z a p o ĉ e ti s iz v rš a v a n je m posebne
is tra ţ n e ra d n je i na osnovu usmene naredbe SPP-a, a njegova pisana
naredba mora biti pribavljena u roku od 24 sata od i zdavanja usmene naredbe.
Ak o je n e k a od p o se b n ih is tra ţn ih ra d n ji p re d uz e ta b ez n a re db e SP P-
a ili u suprotnosti s njom, sud na tako pribavljenim podacima ili dokaz ima
ne mo ţ e z a s n iv a ti s v o ju o d lu k u .

Glava X
MJERE ZA OBEZBJEĐENJE PRISUSTVA OSUMNJIĈENOG/
OPTUŢENOG I USPJEŠNO VOĐENJE KRIVIĈNOG POSTUPKA

Prisustvo o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g u kri vi ĉn o m p o stu p ku j e a p sol u tn o bitna procesna pretpostavka ( „co n d i ti o si n e q u a n on “) , jer n i j e p re d vi Ċe n a
m o g u ćn o st su Ċ e n j a u o d su stvu .






VRSTE MJERA (č la n 1 3 7 .)

Postoji 5 (pet) mjera z a o b e zb je Ċ e n je p ris u s tv a o s u mn jiĉ e n o g /
o p tu ţ en o g to k o m k riv iĉ n o g p o s tu p k a i njegovo nesme ta n o v o Ċ e n je , a to
su:
1. POZIV,
2. NA RE D B A ZA D OV OĐ E NJE ,
3. MJERE ZABRA NE,
4. JAMSTVO i
5. PRITV OR.

R a n g ira n je o v ih mje ra u z a k o n u ima z a o s no v u n jih o v u te ţ in u , š to
is to v re me n o u p u ć u je i n a re d o s lije d n jih o v e p ri mje n e .
Zakonodavac je utvrdio i osnovna pravila kod primjene ovih mjera, a
to su:
1. p ri l i kom o d lu ĉi va nj a ko j u će m j e ru p rim ij e ni ti , su d se m o ra p ri d rţa va ti
u sl o va za p ri m j e n u p o j ed i ni h mj e ra , vo d e ći ra ĉu n a o to m e d a se te ţa
m j e ra n e p ri mj e n j uj e u ko l i ko se b l a ţo m m o ţe p o sti ći svrh a .
U sklad u s tim, pritvor , ka o na j te ţa m je ra , ne mo ţe se p rimijeniti ako se
i sta svr ha mo ţe p o sti ći b la ţo m m je ro m , o če m u se p o sebno vo d i ra ču na kod pritvo ra pre ma ma loljetniku.
2. su d j e d u ţa n d a p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti u ki n e o ve m j e re ka d p re sta n u
ra zl o zi zb o g ko j i h su o d re Ċ e n e , o d n o sn o d a te ţu m j e ru za m j e n i l a kšom kad za to nas tupe uslovi.

1. POZIV (čla n 1 3 8 .)

P ris u tn o s t o p tu ţ e no g /o s u mn jiĉ e n o g p ri iz v rš e n ju ra d n ji u k riv iĉ n o m postupku osigurava se njegovim poz ivanjem.
P oz iv a n je s e v rš i d o s ta v l ja n je m z a tv o re n o g p is a n o g p o z iv a , koji
s a d rţ i:
1. na ziv orga na ko ji pozi va,
2. i me i p re zi me o p t u ţe no g /os um nji če no g ,
3. na zi v kri vi čno g d je la ko je m u se sta vl ja na te re t,
4. mje sto g d je o p tu ţe ni i ma d a d o Ď e ,
5. d a n i sa t ka d tre b a d a d o Ď e ,
6. o zna če nje d a se p o zi va u s vo jst vu o p t u ţe no g /o su m nji če no g ,
7. up o zo re nje d a će u sl uča ju ne d o la ska b i ti p ri n ud no d o ve d e n ,
8. upo zore nje d a je d u ţa n o d ma h o b a vi je sti ti t u ţi o ca , o d nos no s ud o
p ro mje ni a d re se , ka o i o na m je ri d a p ro mi je ni b o ra vi šte i
9. slu ţb e ni p e ča t i p o tp i s t u ţi o ca , o d no s no s ud i je ko ji p o zi va .
K a d s e o p tuţ e n i/o s u mn jiĉ e n i prvi put poz iva, p o u ĉ it ć e s e o p ra v u d a uz me branioca i da branilac mo ţ e b iti p r is u ta n n je g o v o m s a s lu š a n ju .
D o p o d iza n ja o p tu ţn ic e p o z iv o s u mn jiĉ e n o m u p u ć u je tu ţ ila c .


Ak o o p tu ţ e n i n ije u s ta n ju o d a z v a ti s e p o z iv u u s lje d b o le s ti i li d ru g e neotklonjive smetnje, i sp i ta t će se u m j e stu g d j e se n al a zi i l i ć e se osigurati njegov prijevoz do zg rade suda ili drugog mjesta gdje se radnja preduzima .

2. D OV OĐ E N J E - N AR E D B A ZA D OV OĐ E N J E (čla n 1 3 9 .)

N a re d b u d a s e o p tuţ e n i d o v e d e mo ţe iz d a ti s u d u 3 s lu ĉ a ja :
1) ako je doneseno rj e še n j e o o d re Ċ i va n j u pritvora, ili
2) ako u re d n o p o zva n i o p tu ţe n i n e d o Ċ e , a svo j i zo sta n a k n e o p ra vd a , ili
3) a ko se n i j e m o gl o i zvrši ti u re d n o d o sta vl j a n j e p o zi va , a i z o ko l n o sti
o ĉi g l e d n o p ro i zl a zi d a o p tu ţe n i i zb j e g a va p ri j e m p o zi va .

Iz uz e tn o , u h itn im s lu ĉ a je v ima , n a re d b u z a do v o Ċ en je mo ţe izdati i
tu ţ ila c , ukoliko u re d n o p o z v a n i o s u mn jiĉ e n i n e d o Ċ e , a s v o j iz o s ta n a k n e
opravda. N a re d b u za d o vo Ċ e n j e i zv rša va su d ska p o l i ci j a .
N a re d b a za d o v o Ċ e n je iz da je s e p is me n o i ona s a d rţ a v a:
1. ime i prezime o su m nj i ĉe no g /o p tu ţe n o g ko j i se i m a d o ve sti ,
2. naziv kriv. d j e l a ko j e m u se sta vl j a n a te re t, u z n a vo Ċ e n j e o d re d b e K Z -a,
3. ra zl o g zb o g ko j e g se n a re Ċ u j e d o vo Ċ e n j e , i
4. sl u ţb e n i p e ĉa t i p o tp i s su d i j e /tu ţi o ca ko j i n a re Ċ u j e d o vo Ċ e n je .
Oso b a ko j o j j e p o vj e re n o i zvrše n j e n a re d b e p re d a j e n a re d b u o p tu ţe n o m i poziva g a d a p o Ċ e s n j o m . A ko o p tu ţe n i to o d b i j e , d o ve st će g a p ri n u d n o .

3. MJERE ZABRANE (čla n 1 4 0 . – 140g.)

Za b ra n a n a p u š ta n ja b o ra v iš ta i z a b ra n a p u to v a n ja (čla n 1 4 0 . )

Za b ra n a n a p u š ta n ja b o ra v iš ta mo ţ e se p rimije n it i a k o p o s to je okolnosti koje ukaz uju d a b i o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ en i mo g a o p o b je ć i, s a k riti
s e , o tić i u n e p o z n a to mje s to i li u in o s tra n s tv o .
Ova m j e ra o d re Ċ u j e se rj e še n j em su d a , i nj o m se o su m nj i ĉe no m /
o p tu ţe n o m za b ra n j u j e d a b e z o d o b re n j a n a p u sti m j e sto b o ra vi šta .
U prednjim okolnostima sud m o ţe , b i l o ka o d o d a tn u m j e ru il i za se b n u mjeru, narediti privremeno oduzimanje putnih isprava uz zabranu izdavanja novih
i sp ra va , ka o i za b ra n u ko ri šte n j a l i ĉn e ka rte za p re l a za k d r ţa vn e g ra n i ce .

Ostale mjere z abrane (čla n 1 4 0 a .)
K a d a o ko ln o s ti s lu ĉ a ja n a to ukazuju sud moţe iz re ć i i ove mjere z abrane:
1. Z a b ra n u p o d u zi m a n j a o d re Ċ . p o sl o vn i h a kti vn o sti il i sl u ţb e n i h d u ţn o sti ,
2. Z a b ra n u p o sj e ći va nj a o d re Ċ e n i h mj e sta i l i p o d ru ĉj a ,
3. Z a b ra n u sa sta j a n j a sa o d re Ċ e n i m o so b am a ,
4. N a re d b u d a se p o vre m e n o j a vl ja o d re Ċ e n o m d rţa vn o m ti j e l u , i
5. P ri vre m e n o o d u zi m a nj e vo za ĉke d o zvo l e

S ve n a p ri j ed n a ve d e n e m je re su d m o ţe i zre ći u z m j e ru za b ra n e
n a p u šta n j a b o ra vi šta i za b ra n u p u to va n j a .


Iz ricanje mjera z abrane (čla n 1 4 0 b .)

S u d moţ e iz re ć i mje re z a b ra n e o b raz loţ e n im rje š e n je m n a prijedlog stranke ili branitelja , a p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti ka d a o d l u ĉu j e o p ri tvo ru .
U rje š e n ju k o jim s e o d re Ċ u je neka mjera z abrane unosi se
u p oz o re n je o s u mn jiĉ e n o m /o p tu ţ e no m d a s e p ro tiv n je g a mo ţ e o d re d iti
p ritv o r u k o lik o p re k rš i iz re ĉ e n e z a b ra ne .
R j e še nje u istrazi donosi i ukida S P P , p o sl ij e p o di za n j a o p tu ţn i ce S PS , a
n a ko n d o sta vl j a nj a p re dm e ta su d ij i , o d n . vij e ću u svrh u za ka zi va n j a g l a vn o g
p re tre sa , ta j su d i j a o d n . p re d sj e d n i k vi j e ća .
Ov e mje re mo g u tra ja ti d o k p o s to ji p o tre b a z a n jima , a n a jd u ţ e d o
p ra v o s n aţ n o s ti p re s u d e , a k o to j o s o b i n ije iz re ĉ e n a k a z n a z a tv o ra ,
odnosno, n a jk a s n ije d o u p uć iv a n ja n a iz d rţ a v a n je k az n e z a tv o ra , ako je
o n a iz re ĉ e n a .
Ak o je iz re ĉ e n a n o v ĉ an a k az n a , o dn o s n o d o n e še n a o d lu k a o imovinsko-pravnom z ahtjevu ili oduz imanju imovinske koristi, mjera z abrane p u to v an ja moţ e tra ja ti d o k s e n ov ĉ a n a k az n a ne p la ti u potpunosti, tj. dok se u cijelosti n e iz v rš i o d lu k a o imovinsko-pravnom z ahtjevu ili oduzimanju imovinske koristi
Op ra v d a n o s t iz re ĉ e n ih mje ra s u d p re is p itu je s v a k a 2 (d v a) mjeseca.
P ro ti v rj e še n j a ko j im se o d re Ċ u j e m j e ra za b ra n e , m o ţe se i zj a vi ti ţa l b a
vi j e ću kri vi ĉn o g o d j el j en j a su d a . R o k za rj e ša va n j e p o ţa l b i j e 3 d a n a od dana
p ri j e ma ţa l b e . Ţ a l b a n e za d r ţa va i zvrše n j e rj e še n j a .

Og ra n iĉ e n ja u p o g le d u s a d rţ a ja mje ra z abrane (čla n 1 4 0 d .)
M j e ram a za b ra n e n e m o ţe se o g ra n i ĉi ti p ra vo o su m n j i ĉe n o m / o p tu ţe n o m
d a ko m u ni ci ra sa svo jim b ra n i te lj em u B iH , te d a ţi vi u svo m d om u , d a se vi Ċ a sa
porodicom i b li skim ro Ċ a cim a , da obavlja svoju profesionalnu djelatnost i sl., osim ako se p o stu p a k vo d i za k ri vi ĉn o d j e l o u ĉi nj e n o n a šte tu ĉl a n o va p o ro d i ce i
b l i skih ro Ċ a ka , o d n o sn o za KD nastalo u obavljanju profesionalne djelatnosti.

Posebna odredba o z abrani putovanja (čla n 1 4 0 g .)
I zu ze tn o , u h itn im s lu ĉa je v ima , a posebno u onim u kojima se radi o
kri vi ĉn o m d j el u za ko je se m o ţe i zre ći ka zn a za tvo ra o d 1 0 g o d . il i te ţa , tu ţila c
mo ţe i zre ći n a re db u o p ri vre m e n o m o d u zi m a n j u p u tn i h i sp ra va i l i ĉn e ka rte , u z
za b ra n u i zd a va n j a n o vi h i sp ra va koj im a se m o ţe p re ći d rţa vn a g ra n i ca . Naredbu izvrša va p o l i ci j ski o rg a n il i su d ska p o li cij a . Z a o d u ze te i sp ra ve i zd a j e se p o tvrd a .
O preduzetoj mjeri tu ţi l a c o dm a h o ba vj e šta va n a dl e ţn o g su d ij u , tj vij e će , ko j e u roku od 72 sata tre b a d a o d lu ĉi o n a re d b i . A ko je n e i zd a , i sp ra ve će se o dm a h vratiti.

4. JAMSTVO

U S L OV I ZA OD R E Đ IV AN J E J AMS T V A I N J E GOV S AD R Ţ AJ (č l. 141. i 142 .)

J a ms tv o je m je ra z a o b e z b je Ċ e n je p ris u s tv a o s u mn jiĉ e n o g /
o p tu ţ en o g u k riv iĉ n o m p o s tu p ku k o ja s e p rimje n ju je samo u s lu ĉ a ju d a s e ,


z b og b o jaz n i d a ć e p ob je ć i, p re ma o s u mn jiĉ e n o m /optu ţ e n o m tre b a o d re d iti
ili je v e ć o d re Ċ e n p ritv o r .
Za razliku od pritvora , ko j i se , za vi sn o o d ra zl o g a , m o ţe o d re d i t i ne samo zbog opasnosti od bjekstva, ja ms tv o is k lju ĉ iv o s lu ţ i s p r je ĉ a v a n ju b je k s tv a
o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ en o g . T o zn a ĉi d a j e j a m stvo za m j e n a za pritvor i to samo ako je bjekstvo o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g j e d i n i ra zl o g za o d re Ċ i va n j e p ri tvo ra .
S u d n e moţ e p re d loţ iti p rimje n u ja ms tv a , niti ga odrediti po
s lu ţ b e no j d uţ no s ti, v e ć in c ija tiv a u v ije k p o tiĉ e o d o p tuţ e no g , n je g o v og
b ra n io c a il i t re ć ih l ic a .
Ak o ja ms tv o n u d i tre ć e lic e , n e o p h o d a n je p ris ta n a k o p tu ţ e n o g .
B e z o b zi ra d a l i j a m stvo d a j e o p tu ţe n i i l i tre će l i ce , p o re d d a to g j a m stva
n u ţn o je i d a sa m o p tuţ e n i o b e ć a d a s e ne ć e k riti i d a bez od o b re n ja ne ć e
napustiti s v o je p re b iv a liš te /b o ra v iš te .
K a d a op tuţ e n i ili tre ć e lic e p o n u d i p rimje n u ja ms tv a , s u d a k o n aĊ e
d a s u is p u n je n i u s lo v i z a p rimje n u ja ms tv a , o d re Ċ u je iz n o s ja ms tv a za koji
sm a tra d a p re d sta vl j a d o vo lj n u g a ra n ci j u d a o p tu ţe n i n e će p o b j e ći i o tom e
o b a vj e šta va d a va o ca j a m stva . Ako davalac jamstva prihvati ta j iz nos, sud
donosi „R je š e n je o p rih v a ta n ju ja ms tv a “, a k a d a o n o b u d e o b ez b je Ċ e n o , optuţenog pušta na slobodu.
Ako davalac ja mstva ne prihvati iz nos jamstva koji odredi sud, onda se donosi „R je š e n je k o jim s e o d b ija p on u Ċ e no ja ms tv o “. Jamstvo dakle
mo ra b it i p o lo ţ e n o , o d n . o b e zb je Ċ e n o p rije n e g o š to s e o p tu ţ e n i p u s ti n a
slobodu. T e k ka d a rj e še nj e o p ri h va ta nj u j am stva p o sta n e p ra vn o sn a ţn o ,
o p tu ţe n i se p u š ta i z za tvo ra .
S a d rţ in s k i p o s ma tra n o , ja ms tv o s e s a s to ji u mo ra ln o j o b a v e z i i materija ln o j g a ra n c i ji o p tu ţ e n og ili d ru g o g lic a .

1. Moralna obaveza se sa sto j i u da va n j u i zj a ve o d stra n e o p tu ţe n o g i li
d ru g o g l i ca d a o p tu ţe n i n e će p ob j e ći d o kra j a kri vi ĉn o g p o stu p ka , s tim što
o vu i zj a vu p ra ti i o b e ća nj e o p tu ţe n o g d a se ne će kri ti i d a b e z o dobrenja
n e će n a p u sti ti svo j e b o ra vi šte .
2. Sa aspekta ma terijalne garan cije , jamstvo moţe biti liĉno i stvarno.
a) L iĉ n o ja ms tv o se sa sto ji u li čno j o b a ve zi je d no g i li vi še g ra Ď a na d a
će p la ti ti u t vrĎ e ni i zno s ja ms t va .
b) Stvarno jamstvo se sastoji u po laganju goto vog novca , harti ja od
vri je d no s ti , d ra g o cje no sti i li d r ug i h p o kre t ni h st va ri ve će vri je d no s ti
ko je se la ko mo g u u no vči ti i č u va ti , a ka d a s u u p i ta n j u ne kre tni ne ,
jamstvo se realizuje sta vlja njem hipoteke za iznos jamstva na nepokretna dobra lica ko je da je ja mstvo .

V is in a ma te ri ja ln e g a ra n c ije u v i je k g la s i n a n o v ĉ a n i iz n o s , bez obz ira
š to s e mo g u p o la g a ti i d ru g e p o k re tn e s tv a ri, o d n . s ta v lja t i h ip o te k a na
nekretnine. V i si nu no vča no g i zno sa ja ms t va za ko no d a va c ni je o d re d i o , ni u
p o g le d u na j vi še g , ni ti na j ni ţe g i zno sa . V is in a n o v ĉ a n o g izn o s a ja ms tv a
o d re Ċ u je s e s obz irom na te ţ in u k riv iĉ n o g d je la , imovinsko stanje lica koje daje jamstvo, te liĉ n e i p o ro d iĉ n e p rilik e o p tu ţ e n o g . I po red datih k riterija,
i zno s ja mst va p re d sta vl ja fa kti čko p i ta nje i o d re Ď u j e se za s va ki ko nkre ta n sl uča j.


Osoba koja daje jamstvo mora dostaviti dokaz e o svom imovnom
s ta n ju , p o ri je k lu i mo v in e , v la s n iš tv u i p o s je d u n a d i mo v in o m k o ja s e d a je
kao jamstvo.
Ak o o p tu ţ e n i p o b je g n e , o d re d ić e mu s e p ritv o r , a r je š e n je m ć e s e
odrediti da je v ri je d n o s t d a ta k a o ja ms tv o p rih o d b u dţ e ta F e de ra c ije („R je š e n je o propasti jamstva“). A ko o p tu ţe n i p re m a ko m e j e o d re Ċ e n a o va
m j e ra u to ku kri vi ĉn o g p o stu p ka po b j e g n e , vrij e d n o st d a ta ka o j a m stvo rj e šen j em
se o d u zi m a i u n o si kao p ri h o d u b ud ţe t Federacije. Rj e še n je o p ro p a sti j am stva
d o n o si se n e ĉe ka j u ći n a ko n a ĉa n i sh o d p o stu p ka .
P ro p a lo ja ms tv o ć e s e v ra t it i a k o s e k r iv iĉ n i p o s tu p a k z a v rš i
o b u s ta v o m p o s tu p k a ili o s lo b a Ċ a ju ć o m p re s u d o m.

PRESTANAK JAMSTVA (čla n 1 4 3 .)

Ovdje se radi o ukidanju jamstv a il i o s lo b o Ċ e n ju o d ja ms tv a . T o je
je d a n o d n a ĉ in a p re s ta n k a ja ms tv a , a d rug i n a ĉ in p re s ta n k a ja ms tv a je propast jamstva - ja ms tv o p ro p a d a s a mo a k o o p tu ţ e n i p o b je g n e .
Op tu ţ e n o m ć e s e i p o re d d a to g ja ms tv a o d re d it i p ri tv o r:
a) a ko na u re d a n p o zi v ne d o Ď e , a izos tanak ne opra vda,
b) ako se sprema za bjeks tvo ili
c) a ko se p ro ti v nje g a , p o što je o sta vlje n na slo b o d i , p o ja vi ko ji d r ug i zako nski os nov za pritvo r.

U n a v e d en im s lu ĉ a je v ima , ja ms tv o s e u k id a („R je š e n je o u k id a n ju
ja ms tv a “). J a ms tv o s e ta k o Ċ e r u k id a i k a d a je op tu ţe n i p ra v o s n aţ no
o s u Ċ e n n a k az n u z a tv o ra i to k a d a s tu p i n a iz d rţ a v a n je te k a z n e .
P o lo ţ en i n o v ĉ a n i iz n o s , d ra g o c je n o s ti, p a p iri o d v rije d n o s ti ili d ru g e
p o k re tn e s tv a ri v ra ć a ju s e , a h ip o te k a s e s k id a .

PRITVOR

OD R E Đ IV AN J E PR IT V OR A (čla n 145 .)

P ritv o r s e mo ţ e o d re d iti ili p ro d u ţ iti samo pod uslovima propisanim
u o v o m z a k o n u i s a mo a k o s e is ta s v rh a n e mo ţ e o s tv a riti d ru g o m m je ro m.
P ritv o r o d re Ċ u je ili p ro d u ţ a v a rje š e n je m s u d , n a o b raz loţ e n p rijedlog
tu ţ ite lja , a n a k o n š to s e p re th o d n o s a s lu š a o s u mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i.
Ob ra z lo ţe n p rije d lo g z a p ro d uţ e n je p ritv o ra , tu ţ ite lj je d u ţ a n dostaviti sudu najmanje 5 dana prije isticanja pritvora. Taj prijedlog sud bez odlagan ja d o s ta v lja o s u mn j iĉ e n o m/o p tu ţ e n o m i n je g o v o m b ra n ite l ju .
Trajanje pritvora mo ra b iti s v e d e n o n a n a jk ra ć e n u ţ n o v rije me .
A ko se o p tu ţe n i n a l a zi u p ri tvo ru d u ţn o st j e svi h o rg a n a ko j i u ĉe stvuj u u
kri vi ĉn o m p o stu p ku i o rg a n a koj i im p ru ţa j u p ra vn u p o mo ć d a p o stu p a j u s posebnom hitnosti.U to ku ci j e l o g p o stu p ka p ri tvo r će se u ki n u ti ĉ im prestanu
ra zl o zi n a o sn o vu ko j i h j e o d re Ċ e n , a p ri tvo re n i k će se o d m a h p u sti ti n a sl o b o d u .
P ro tiv rje š e n ja k o jim je o d b i je n p rije d lo g z a u k id a n je p ritv o ra , ţ a lb a
n ije d o p u š te n a .


RAZLOZI ZA PRITVOR (čla n 1 4 6 . )

Ak o p o s to ji o s n o v a n a s u mn ja d a je od re Ċ e n a o s o b a u ĉ in ila k riv iĉ n o djelo, p r itv o r jo j s e mo ţ e o d re d iti:
1. ako se krije ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bjekstva,
2. a ko p o sto j i o sn o va n a b o j a za n d a će u ni šti ti , sa kri ti , i zmi j e ni ti il i kri vo tvo ri ti
d o ka ze i l i tra g o ve va ţn e za k ri vi ĉn i p o stu p a k i l i a ko n a ro ĉi te o ko l n o sti
u ka zu j u d a će o m e ta ti kri vi ĉn i p o stu p a k u ti ca j em n a svj e d o ke , sa u ĉe sni ke
i l i p ri kri va ĉe (u o vo m sl u ĉa j u , p ri tvo r će se u ki n u ti ĉi m se o si g u ra j u d o ka zi
zb o g ko j i h j e p ri tvo r o d re Ċ e n ) ,
3. a ko n a ro ĉi te o ko l n o sti o p ra vd a vaj u b o j a za n d a će p o n o vi ti kri vi ĉn o dj e l o i li
d a će d o vrši ti p o ku ša n o kri vi ĉn o dj e l o i li d a će u ĉi ni ti kri vi ĉn o dj e l o koj im
p ri j e ti , a za ta kri vi ĉn a d j e l a m o ţe se i zre ći ka zn a za tvo ra od 3 (tri) godine
i l i te ţa ka zn a ,
4. u vanrednim okolnostima, ako se rad i o kri vi ĉno m dj e l u za ko j e se m o ţe
i zre ći ka zn a za tvo ra 1 0 g o d i n a i l i te ţa ka zn a , a koje je, s obzirom na n a ĉi n
i zvrše n j a ili posljedice kri vi ĉn o g dj e l a , p o se b no te ško , p a b i p u šta n j e n a slobodu re zu l ti ra l o stva rn o m p ri j e tn j o m n a ru ša va n j a j a vno g re d a .

U rje š e n ju o o d re Ċ iv a n ju p ritv o ra p o s e b n o s e mo ra o b raz loţ iti
z a k on s k i o s n o v z a o d reĊ iv a n je p ritv o ra , a n e p a ra f ra z ira ti o d g o v a ra ju ć a
z akonska odredba. (npr. su d m o ra o b ra zl o ţi ti za što p o sto j i o p a sn o st o d bjekstva – npr. samovoljno napustio radno mjesto, vi Ċ e n d a i d e p rem a g ra ni ci , izvadio putnu ispravu)

N AD L E ŢN OS T ZA OD R E Đ IV AN J E P R IT V OR A (čla n 1 4 8 .)

P ritv o r s e o d re Ċ u je rje š e n je m s u d a o o d re Ċ iv a n ju p ritv o ra . To
rje š e n je s e d o n o s i n a p rije d lo g tu ţ io c a , što zna či d a b e z n je g o vo g p ri je d lo g a
sud ne mo ţe o d re d iti pritvo r.
R je š e n je o o d re Ċ iv a n ju p ritv o ra s a d rţ i:
1) i m e i p re zi m e l i ca ko je se l i ša va sl o b o d e , odnosno stavlja u pritvor,
2) kriv. djelo za koje se to lice te reti,
3) zakonski osnov za pritvo r,
4) o b ra zl o ţe n j e ,
5) pouku o pravnom lijeku.
6) p e ĉa t su d a i p o tp i s su d ije.
R je š e n je o p ritv o ru p re d a je s e o s o b i n a k o ju s e o d n o s i u mo me n tu
pritvaranja, p ri ĉe m u se m o ra n a zn a ĉi ti sa t l i še n j a sl o b o d e i sa t p re d a j e rj e še n j a . Pretho d n o se m o ra o d rţa ti p o se b n o ro ĉi šte , n a ko j e m se o su m nj i ĉe no m /
o p tu ţe n o m i n j e g o vo m b ra ni o cu m ora pruţi ti p ri l i ka d a se i zj a sn e o p ri j e d lo g u
tu ţi te l j a za o d re Ċ i va n j e p ri tvo ra .
P ri tvo re n a o so b a i m a p ra vo ţa l b e p ro ti v rj e še n j a o o d re Ċ i va n j u p ri tvo ra
va n ra sp ra vn o m vi je ću suda koji je odredio pritvor, sastavljenom od trojice sudija, u roku od 24 sa ta od p ri j e m a rj e še nj a . Ţ a l b a n e za d r ţa va i zvrše n j e rj e še n j a .
V a n ra sp ra vn o vi j e će svo j u o d l u ku m o ra d o n i j e ti u ro ku o d 4 8 sa ti .





TRAJANJE PRITVORA U ISTRAZI (č la n 1 4 9 .)

1. U fa z i is tra g e p ritv o r o d re Ċ u je S P P i to p o o b raz loţ e n o m p rije d lo g u
tu ţ io c a . U s vom p rije d lo g u tu ţi la c je d u ţa n na ve s ti ra zlo g e na ko ji ma te me l ji
svoj prijedlog. SPP će u vi je k p re i sp i ta ti o sno va no st p ri je d lo g a t u ţi o ca za
o d re Ď i va n je p ri t vo ra . U k o lik o n a Ċ e d a je ta j p r ije d lo g o s n o v a n , d o n o s i
„ rje š e n je o o dre Ċiv a n ju pri tv o ra “ i p o to m rje š e n ju p ritv o r moţ e tra ja ti
n a jd u ţ e d o 1 mje s e c o d d an a liš e n ja s lo b o d e . P ro ti v to g rj e še nj a
o su m n ji ĉe n i im a p ra vo ţa l b e va n ra sp ra vn o m vij e ću i sto g su d a . Ţ a lb a n e
o d l a ţe i zvrše n j e rj e še n j a . P o i ste ku o vo g ro ka od mjesec dana, o su m nj i ĉe ni
će se p u sti ti n a sl o b o d u i l i će se d o n i j e ti rj e še n j e o p ro d u ţe n j u p ri tvo ra .
2. Po is te k u ro k a n a ko ji je p ritv o r o d re Ċ e n , o s u mn jiĉ e n i s e moţ e z ad rţa ti
u pritvoru samo na osnovu „rje š e n ja o pro du ţe n ju pr itv o ra “ . Ovo
rje š e n je d o n o s i v a n ra s p ra v n o v ije ć e is to g s u d a p o o b ra z lo ţe n o m prijedlo g u tu ţ io c a . P o o v o m rje š e n ju p ritv o r moţ e tra ja ti n a jd u ţ e 2
mjeseca. S ud mo ra vo d i ti ra č u na o to me za ko li ko vre me na t u ţi la c tra ţi d a se
p ri tvo r p ro d u ţi , jer tuţ ilac npr. m oţe traţiti da s e pritv or produţi za s am o jedan mjesec, ali prije isteka tog roka m oţe traţiti da s e pr odu ţi z a još jeda n m jes ec .
D a kl e , va n ra sp ra vn o vi j e će i m a o vl a šte n j e d a p ri tvo r p ro d u ţi za n a j vi še d o
d va mj e se ca , što za vi si o d nj e g o ve o cj e n e o to m e ko li ko j e vre m en a p o tre b n o
za p ro vo Ċ e n j e i stra ţn i h ra d n j i ko j e tra ţi tu ţi l a c.
3. Kada su u pitanju kriv iĉ n a djela sa z aprijeć enom kaz nom preko 10
g o d in a ili te ţ o m k az n o m, p ritv o r s e moţ e p ro d uţ iti n a jv iš e jo š z a 3 mjeseca. Za o v o p ro d uţ e n je mo ra ju p o s to ja ti n a ro ĉ ito v aţ n i raz lo z i, k o je
tu ţ ila c o b raz laţ e u s v o m p rije d lo g u . K oj i su to « n a ro ĉi to va ţn i ra zl o zi » ,
za ko n n e o d re Ċ u j e , a li sva ka ko d a to m o ra ju b i ti ta kvi ra zl o zi d a u ve l i ko j mj e ri
o p ra vd a va j u p ro d u ţe n j e p ri tvo ra , što se m o ra p o se b n o ci j e n i ti u sva kom
ko n kre tn o m sl u ĉaj u . Pritv o r s e p rod uţ a v a p o o b raz lo ţe n o m p rije d lo g u
tu ţ io c a . O produţ e n ju p ritv o ra u o v o j s itu a c ij i o d lu ĉ u je v i je ć e V rh o v n o g
suda Federacije. I p ro ti v to g rj e še n j a d o zvo l j e n a j e ţa l b a ko j a n e za d r ţa va
i zvrše n j e rj e še n j a . O ţa l b i o d l u ĉu j e a p e l a ci on o vi j e će V rh o vn o g su d a .
4. Iz uz etno, u s lo ţ en im p re d me tima i kada su u pitanju kr iv iĉ n a d je la z a koja je propisan dugotrajni z atvor, pritvor u istraz i s e mo ţ e p ro d u ţ iti z a
jo š 3 m je s e c a , 2 puta uz astopno. P rije d lo g z a o v o p ro d u ţ en je p o d n o s i
tu ţ ila c . T a j p rije d lo g s a d rţ i iz ja v u k o le g ija tu ţ ila š tv a o p o tre b n im mjerama koje treba preduz eti d a b i s e is tra g a o k o n ĉ a la . I protiv ovog
rj e še n j a d o zvo l j en a j e ţa l b a ko j a ne za d rţa va i zvrše n j e rj e še n j a . O ovom
p ro d uţ e n ju o d lu ĉ u je v ije ć e V rh o v n o g s u d a F e d e ra c ije , a o ţ a lb i
a p e la c io n o v ije ć e V rh o v n o g s u d a .

Dakle, pritvor u is traz i, zavisno od propi sa n e ka zn e za k ri vi ĉn o d j e l o u
p i ta n j u , va ţn o sti ra zl o g a i sl o ţe n o sti p re d m e ta , mo ţ e tra ja ti 1 + 2 + 3 + 3 x2 = ukupno 12 mjeseci.
Ak o s e d o is te k a n a v e d e n ih ro k o v a n e p o tv rd i o p tu ţ n ic a ,
o s u mn jiĉ e n i ć e s e p u s t iti n a s lo b o d u .




UKIDANJE PRITVORA (čla n 1 5 0 .)

U to ku i stra g e , a p ri j e i ste ka ro ka tra j a n j a p ri tvo ra , S P P m o ţe u ki n u ti
p ri tvo r p o p re th o d n o m sa sl u ša n j u tu ţi o ca , d o n o še n j e m „rje š e n ja o u k ida n ju
pri tv o ra “ . P ro ti v to g rj e še n j a tu ţi l a c m o ţe p o d n i j e ti ţa l b u va n ra sp ra vn o m vi j e ću ,
ko j e j e d u ţn o d o n i j e ti o d l uku u roku od 48 sati.

P R IT V OR N AK ON P OT V RĐ IV AN J A OP T U ŢN IC E (č la n 1 51.)

P ritv o r s e mo ţ e o d re d iti, p ro d u ţ iti il i u k in u t i i n a k o n p o tv rĊ iv a n ja
o p tu ţn ic e , i to rje š e n je m S P S -a , uz n a po me n u , d a ak o s e o s u mn jiĉ e n i/
o p tu ţ en i v e ć n a la z i u p ritv o ru , rje š e n je o p ro d u ţ en ju pritvora mo ţ e d o n ije ti
s a mo v a n ra s p ra v n o v ije ć e .
K o n tro la o p ra v d a n o s ti p ritv o ra s e v rš i p o is te k u s v a k a d v a m je s e c a
o d d a n a d on o š e n ja p o s lje d n je g rje š e n ja o p ritv o ru . Ţa lb a p ro tiv o v o g
rje š e n ja n e z a d rţ a v a n je g o v o iz v rš e n je .
N a k o n p o tv rĊ iv a n ja o p tuţ n ic e , a prije iz ricanja prvostepene presude, pritvor moţe trajati najduţe:
a) 1 god.- u sl u ĉa j u kri v . djela za koje je propisana kazna zatvora do 5 god.;
b) 1 god. i 6 mjeseci - u sl u ĉa j u kriv. djela za koje je propisana kazna
zatvo ra do 10 godina;
c) 2 god. - u sl u ĉa j u kriv. djela za koje je propisana kazna zatvora p reko 10
godina, ali ne i kazna dugotrajnog zatvora ;
d) 3 god. - u sl u ĉa j u kriv. djela za koje je propisana ka zna dugotraj. zatvora .

Ak o z a o v o v rije me n e b ud e iz re ĉ e n a p rv o s te p e na p re s ud a , p ritv o r ć e
s e u k in u ti i o p tu ţ e n i p u s titi n a s lo b o d u .

PRITVOR NAKON IZRICANJA PRESUDE (čla n 1 5 2 .)

Od re Ċ iv a n je /p ro d u ţ e n je p ritv o ra p o s lije iz ric a n ja p rv o s te p e n e presude, dolaz i u obz ir samo ako postoje raz loz i z a pritvor, iz uz ev raz loga postojanja osnovane bojaznosti d a će u n i šti ti , sa kri ti , i zm i j e ni ti i l i kri vo tvo ri ti
d o ka ze i l i tra g o ve va ţn e za kri v . pos t. i l i a ko n a ro ĉi te o ko l n o sti u ka zu j u d a će ometati kriv. post. u ti ca j e m n a svj e d o ke , sa u ĉe sn i ke i l i p ri kri va ĉe . Ako razlozi za pritvor vi še n e p o sto j e , ta ko Ċe će se ukinuti i ra n i j e o d re Ċ e n i p ri tvo r.
U svim o vim sl u ĉa j e vi ma d o n o si se p o se b n o rj e še n je o o d re Ċ i va n j u /
p ro d u ţe n j u /u ki d a n j u p ri tvo ra p ro ti v ko g a je ţa l b a d o zvo l j e n a , a li o n a ne za d rţa va
n j e g o vo i zvrše n j e .
Me Ċ u tim, p ritv o r s e mo ra u v i je k u k in u ti i o p tu ţ e n i p u s titi n a s lo b o d u
a k o je o p tu ţ e n i o s lo b o Ċ e n o d o p tuţ b e ili :
a) j e o p tu ţb a o d b i j e n a , o si m i z ra zl o g a n e n a d l e ţn o sti su d a ili
b) a ko j e o g l a še n kri vim , a o sl o b o Ċ e n o d ka zn e ili
c) m u j e i zre ĉe n a sa m o n o vĉa n a ka zn a ili
d) j e u sl o vn o o su Ċ e n ili
e) j e zb o g u ra ĉu n a va n j a p ri tvo ra ka zn u ve ć i zd r ţa o .


U svim ti m sl u ĉaj e vim a p ri tvo r se u ki d a , j e r sa d o n o še nj e m b i lo ko j e od ti h
o d l u ka n a sta j e n e o b o ri va za ko n ska p re tp o sta vka d a vi še n e m a o sn o va za
o d re Ċ i va n j e i d a l je tra j a n j e p ri tvo ra i što p ri tvo r g u b i u l o g u ko j u i m a u k ri vi ĉn om postupku.
P o s lije iz ric a n ja p rv o s te p e n e p re s u d e , p ritv o r mo ţ e tra ja ti n a jd u ţ e
jo š 9 (d e v e t) mje s e c i. Ak o z a to v rije me n e b ud e iz re ĉ e n a d ru g o s te p en a
p re s u d a k o jo m s e p rv o s te p e n a p re s u d a po tv rĊ u je ili p re in a ĉ u je , p ri tv o r ć e
s e u k in u ti i o p tu ţ en i p u stiti na slobodu. Ako u roku od 9 (devet) mjeseci
b u d e iz re ĉ en a d ru g o s te pe n a o d lu k a ko jo m s e p rv o s te p e n a p re su d a u k id a ,
p ritv o r mo ţ e tra ja t i n a jd u ţ e jo š 1 (jednu) godinu od dana iz ricanja drugostepene odluke.
P ritv o r s e u v i je k u k i da is te k o m i zre ĉe n e k a zn e .
Op tu ţ e n i k o ji s e n a laz i u p ritv o ru , a p re s ud om mu je iz re ĉ e n a k azn a z atvora, o s ta ć e u p ritv o ru do u p uć iv a n ja n a iz d rţ a v a n je k azn e , a li n a jd u ţ e
d o is te k a k a z n e iz re ĉ en e p re s u d o m. Poslije u p u ći va n j a l i ca n a i zd rţa va n j e kazne, su d vi še n i j e o vl a šće n d a p ri tv o r u ki d a p o zi vo m n a o va j ĉl a n j e r j e p ri tvo r
p re sta o i n a sta vl j e n i zd r ţa va n j e m ka zn e .
Za k o n p re d v iĊ a mo g u ć no s t u p u ć iv a n ja o p tuţ e n o g k o ji je u p ritv o ru u ustanovu za izdrţavanje kazne i prije pravnosnaţnosti presude i to na
njegov z ahtjev. In i ci j a ti va m o ţe p o te ći sa m o o d o p tu ţe n o g , n e i o d su d a (u z
p ri sta n a k o p tu ţe n o g ). Z a h tj e v o p tu ţe n o g n i j e o b a ve zu j u ći za su d , a su d o d l u ĉuj e
rj e še n j em ka ko ka d za h tj e v p ri h va ta ta ko i ka d g a o d b ij a . Rje še nje d o no si sud i ja ,
o d no s no p re d sje d ni k vi je ća , b e z o b zi ra d a li je o p t u ţe ni sta vi o p ri je d lo g p ri je
o b ja vlji va nja p re s ud e i li ka sni je . P ri to me je b e z zna ča ja vi si na i zre če ne ka zne
za t vo ra . P ro ti v r je še n ja je d o zvo l je na ţa lb a a p e la ci o no m vi je ć u u ro ku o d t ri
d a na . Ţa lb a o p t u ţe no g , u st va ri , zna či d a je o n o d usta o o d svo g za ht je va.
A p e la ci o no vi je će će ta d a p re i na či ti p o b i ja no rje še nje i o d l uči ti d a se o p t u ţe ni ne
up uti na i zd r ţa va nje ka zne p ri je p ra vno s na ţno s ti p re s ud e . Os uĎ e ni ko ji se ne
na la zi u p ri t vo r u ne mo ţe za hti je va ti d a p ri je p ra vno s na ţno sti p re s ud e s t up i na
i zd r ţa va nje ka zne .

L IŠ E N J E S L OB ODE I Z AD R ŢAV AN J E -radnje koje poduz ima policija (č l 1 5 3 . )

L iš e n je s lo b o d e je p riv re me n o o d u z ima n je s lo b o d e . Policijsk i organ
mo ţ e n e k o lic e liš iti s lo b o d e a k o s u k u mu la t iv n o is p u n je n a 2 u s lo v a :
1. ako postoje osnovi sumnje da je to li ce u ĉi n i l o kri vi ĉn o d j e l o i
2. ako p o sto j i b i l o ko ji za ko n ski ra zl o g za o d re Ċ i va n j e p ri tvo ra .

P rilik o m l iš e n ja s lo b o d e :
 p o lic ijs k i o rg a n je d uţ an takvo lice bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata, s p ro v e s ti tu ţ io c u . Iz uz etno, ako su u pitanju djela teroriz ma, taj rok je 72 sata. A ko u to m ro ku l i ce n e b u d e sp ro ve d e n o , p u sti će se n a
sl o b o d u . L i še n j e sl ob o d e j e fa kti ĉka m j e ra o ko j o j p o li cij ski o rg a n n e d o n o si
n i ka kvo rj e še n j e .
 tu ţ ila c je d uţ a n bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata da ispita
to lic e i o d lu ĉ i d a l i ć e g a p u s titi n a s lo b o d u ili ć e SPP-u staviti prijedlog
z a o d re Ċ iv a n je p ritv o ra .


 SPP je d uţ a n odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, donijeti odluku o
p rije d lo g u z a o d re Ċ iv a n je pritvora. Ukoliko ne prihvati prijedlog,
d o n ije ć e rješ e n je kojim se prijedlog odbija i to lice odmah pustiti na slobodu.

Os o b a liš e n a s lo b o d e mo ra b iti p o u ĉ e n a o s v o jim p ra v ima k o ja ima u skladu sa z akonom:
1. p ra vo n a o b a vj e šte n j e o ra zl o zi m a l i še n j a sl o bo d e , gdje se podra zumje va:
a. postojanje osnova sumnje da j e o so b a i zvrši l a o d re Ċ e n o kri vi ĉn o d j e l o ,
b. postojanje nekog od pritvorskih osnova.
2. p ra vo ve za n o u z p o u ku o p ra vu n a šu tn j u – l i ce li še n o sl o b od e n i je d u ţn o dati iskaz, niti odgovarati na postavljena pitanja.
3. p ra vo o so b e li še n e slo b o d e d a u zm e b ra n i o ca po slobodnom izboru, te da
će j o j se po sta vi ti b ra n il a c na n je n za h tj e v a ko zb o g svo g im o vn o g sta nj a
n i j e u m o g u ćn o sti p o dm i ri ti tro ško ve o d b ra n e .
4. p ra vo p o m e n u te o so b e d a p o ro d i ca , ko n zu l a rn i sl u ţb e n i k stra n e d r ţa ve i l i druga osoba koju odredi, budu obavi j e šte n i o n j e n o m li še nj u sl o b o d e .

Na lišenje slobode se ne moţe izjaviti ţalba iz razloga što je lišenje
s lo b o d e limiti ra n o ro k o m “n a jd uţ e 2 4 /72 s a ta ”, p a je e v e n tu a ln a ţ a lb a
n e p o tre b n a , je r ć e m je ra liš e n ja s lo b o d e b iti p re is p ita n a o d s u d s k e v la s t i, po predaji lica od polic ijskog organa. Ne p o sto ja nje ţa lb e na m je r u li še nja
slo b o d e ne zna či , me Ď uti m , ne p o sto ja nje p ra va na na k na d u šte te li ci ma ko ja su
p ro ti vp ra vno li še na slo b o d e . Naproti v, takva lica imaju pravo na naknadu štete u
slučaju nezakonitog lišenja slobode, u odreĎenom roku i u propisanom postupku.
S a n k c ije z a n e po š tiv a n je o d re d a b a o ro ko v ima p o s ta v lje n im u o v o m
ĉ la n u ĉ in e k riv iĉ n u o d g o v o rn o s t za p ro tiv p ra v n o liš e n je s lo b o d e ,
disciplinsku odgovornost policijskog organa i o b a ve zu za d r ţa vu d a n a kn adi
m o ra l n u i m a te rij a l n u šte tu n a sta l u zb o g n e o sn o va n o g l i še n j a sl o b o d e .

IZ VR Š EN J E P RI T V ORA I P OS T UP AN J E S A PR I TV OR E NI CIM A

Op ć e o d re d b e (Č la n 1 5 4 .)
P ri tvo r se i zv rša va u u sta n o va m a ko j e za tu n a m j e n u o d re d i fe d e ra l n i ministar pravde. Na poslovima izvršavanja pritvora mogu raditi samo oni uposlenici Federalnog ministarstva pravde koji imaju potrebna znanja i vještine i stručnu spremu predviĎenu propisima.
Prava i slobode pritvorenika i podaci o pritvorenicima (Č la n 1 5 5 .)
P ri tvo r se i zv rša va n a n a ĉi n d a se n e vri j e Ċ a o so b a i dostojanstvo
p ri tvo re n i ka . Ovl a šte n e o so b e su d ske p o l i ci j e i stra ţe u sta n o ve p ri i zvrša va n j u
p ri tvo ra sm i j u u p o tri j e bi ti p ri n u d n a sre d stva sa m o u sl u ĉa j e vim a o d re Ċ e n im
zakonom. P ra va i slo b o d e p ri tvo re ni ka mo g u b i ti o g ra ni če ni sa mo u mje ri
p o tre b no j d a se o stva ri svr ha ra d i ko je g je o d re Ď e n p ri t vo r, sp ri je či b je kst vo
p ri tvo re ni ka , sp ri je či p o či nje nje k ri vi č no g d je la i o tklo ni o p a sno s t p o ţi vo t i zdra vlje ljudi. Evidenciju o pritvorenicima vodi Federalno ministarstvo pravde.

S mje š ta j p r itvorenika (Č la n 1 5 6 . )


P ri tvo re n i ci se sm j e štaj u u p ro sto ri j e od g o va ra j u će vel i ĉi n e koj e udovoljavaju potrebnim zdravstvenim uvjetima. U istu prostoriju ne smiju biti
sm j e šte n e o so b e ra zl i ĉi ta sp o l a . U p ra vi l u , p ri t vo re ni ci se ne će s mje s ti ti u i st u prostorij u s o so b a ma ko je i zd r ţa va j u ka zn u za t vo ra , sa osobama koje bi na njega
mo g le šte t no d je lo va ti i li ako bi to mo g lo š te t no u ti ca ti na vo Ď e nje p o st up ka .

Posebna prava pritvorenika (Č la n 1 5 7 . )
Pritvorenici imaju pravo na osmosatni neprekidni odmor u vremenu od 24
sa ta . N j i m a će se o si gu ra ti kre ta n j e n a o tvo re n o m p ro sto ru n a jm a nj e d va sa ta
dnevno.
Pritvore nik smije kod sebe imati predmete za osob nu upo treb u, higijenske
p o tre p šti ne , o s vo m t ro šk u na b a vl ja ti k nji g e , no vi ne i d r ug u š ta mp u, te i ma ti
druge p redmete u ko li či ni i ve li či ni ko ja ne o me ta b o ra va k u p ro sto ri ji i ne re me ti
kuć ni re d . Prilikom prijema u pritvor od pritvorenika će se prilikom osobne
pretrage oduzeti predmeti u vezi s krivičnim djelom.

Pravo na komunik. pritvorenika sa spoljn im sv ijetom i braniteljem (Č l1 5 8 .)
Po odobrenju SPP, odnosno SPS i pod njegovim nadzorom ili nadzorom
o so b e ko j u o n o d re d i , p ri tvo re n i ka im a ju p ra vo p o sj e ći va ti , u o kvi ru ku ćn o g re d a ,
b ra ĉn i , o d n o sn o va n b ra ĉn i d ru g i n j e g o vi sro d ni ci , a n a n j e g o v za h tj e v l i j e ĉni k i druge osobe. Pojedine posjete se mogu zab raniti ako bi zbog toga mogla nasta ti
šte ta za vo Ď e n je p o st up ka . SPP, odnosno SPS će odobriti konzularnom
sluţbeniku strane zemlje posjetu pritvoreniku koji je drţavljani n te zemlje .
Pritvorenik smije o d rţa va ti p o vj e rljivu prepisku sa bilo kojom osobom.
Izu ze tn o , a ko to za h ti j e va j u i n te re si p o stu p ka , m o ţe se o d re d i ti n a d zo r n a d
ta kvo m p o ši lj kom ili se o n a za b ra n j u j e , a o d re Ċ u j e se rj e še nj e m , p ro ti v ko j e g j e
d o p u šte n a ţa l b a . Pritvoreniku se ne m o ţe za b ra n i ti o d a ši l j a nj e m o l be , p ri tu ţb e i l i
ţa l b e .
P ri tvo re ni k ne mo ţe ko ri sti ti mo b i te l, a li i ma p ra vo , u sk la d u s kuć ni m
re d o m a p o d na d zo ro m up ra ve p ri t vo ra , o s vo m t ro šk u o b a vl ja ti te le fo nske razgo vore . SPP/SPS/sudija/predsjednik vijeća mogu, iz razloga sigurnosti i dr. propisanih razloga, pritvoreniku rješenjem ograničiti/zabraniti korištenje telefona.
Pritvore nik ima p ravo slobod ne i neome tane ve ze s b ra niteljem.

N a dz o r n a d iz v rš e n je m p ritv o ra (Č la n 1 6 0 .)
N a d zo r n a d i zvrše n j e m p ri tvo ra o b a vl j a p re d sj e d n i k su d a .
Predsjed n i k su d a i li su d ij a koj e g o n o d re d i d u ţa n j e n aj m an j e j e d n om u 1 5
d a n a o b i ći p ri tvo re n i ke i a ko n a Ċ e d a j e p o tre b n o , i b e z p ri su tn o sti su d sko g policajca, obavijestiti se kako se pritvorenici hrane, kako zadovoljavaju ostale potrebe i kako se s njima postupa. Predsjed nik s uda, od nos no s udija kojeg o n
o d re d i d u ţa n je p re d u ze ti p o tre b ne m je re d a se o tk lo ne ne p ra vi l no sti uo če ne p ri obilasku us tano ve .
Predsjednik suda, SPP/SPS/sudija/p re d sj e d ni k vi j e ća , mogu u svako doba obilazitipritvorenike.




GLAVA XI - PODNESCI I ZAPISNICI

P o d n o š en je i ispravljanje podnesaka (Č la n 1 6 2 .)

Op tu ţ n ic a , p rije d lo z i, p ra v n i lije k o v i i d ru g e iz ja v e i s a o p ć e n ja podnose se pisano ili se da ju usmeno na z apisnik.
Ovi podnesci moraju biti razumljivi i sadrţa va ti sve što j e p o tre b n o d a b i se po njima moglo postupiti.
Ak o u o v o m z a k o nu n ije d ru g a ĉ ije o d re Ċ e n o , s u d ć e p o d n o s ite lja
p o d n e s k a k o ji je n e ra z u mljiv il i n e s a d rţ i s v e š to je p o tre b n o d a b i s e p o
njemu moglo postupati poz vati da podnesak ispravi, odnos no dopuni, a
a k o o n to n e u ĉ in i u o d re Ċ e n o m ro k u s u d ć e p o d n e s a k o d b a c iti.
U p o zi vu za i sp ra vku , o d n o sn o d o p un u p o dn e ska p o dn o si te lj će se
u p o zo ri ti n a p o sl j e d i ce p ro p u šta n j a .

Dostavljanje podnesaka protivnoj stranci (Č la n 1 6 3 .)
Podnesci koji se po ovom zakonu dostavljaju protivnoj stranci predaju se sudu u dovoljnom broju primjeraka za sud i drugu s tranku.
Ako ovi po d n e sci n i su p re d a ti su d u u do vo lj n o m b ro j u p rimj e ra ka , su d će
p o zva ti p o d n o si te l j a d a u o d re Ċ e n o m ro ku p re d a d o vo l j a n b ro j p ri m j e ra ka .

Obavez a sastavljanja z apisnika (Č la n 1 6 5 .)
O sva ko j ra d n j i p re d u ze to j u to ku kri vi ĉn o g p o stu p ka sa sta vi t će se
za p i sn i k i sto vre m e n o kad se ra d n ja o b a vlj a , a a ko to ni j e m o g u će , o n d a neposredno poslije toga.
Z a p i sn i k pi še za p i sn i ĉa r. S a m o ka d se o b a vl j a p re tre sanje stana ili osobe
i l i se ra d nj a p re d u zi m a va n sl u ţb e n i h p ro sto ri j a o rg a n a , a za p i sn i ĉa r se n e m o ţe
o si g u ra ti , za p i sn i k m o ţe p i sa ti o so b a ko j a p re d u zi m a ra d n j u .
K a d za p i sn i k p i še za p i sn i ĉa r, za p i sn i k se sa sta vl j a n a ta j n a ĉi n što o so b a koja preduzima rad n j u ka zu j e g l a sn o za p i sn i ĉa ru što će u n i j e ti u za p i sn i k.
Oso b i ko ja se sa sl uša va d o p us ti t će se d a sa ma ka zuje o d g o vo re u
zapisnik. Ovo pravo joj se moţe uskratiti u slučaju zloupotrebe.

S a d rţa j z a p is n ik a (Č la n 1 6 6 .)

Za p is n ik s a d rţ i: 1. naziv organa pred kojim se obavlja radnja, 2. mjesto
gdje se obavlja radnja, 3. d a n i sa t ka d j e ra d n j a za p o ĉe ta i za vrše n a , 4. imena i
prezimena prisutnih osoba i u kojem svojstvu radnji prisustvuju, 5. kao i
n a zn a ĉe n j e kri vi ĉn o g p re d m e ta p o ko j e m se p re d u zi m a ra d n j a .
Za p is n ik tre b a s a d rţ a v a ti b itn e p o d a tk e o to k u i s a d rţ a ju p re d u z e te
radnje. U z apisnik se doslovno unose postavljena pitanja i dati odgovori.
Ak o s u p rilik o m p re d uz ima n ja ra d n je od uz e ti p re d me ti ili s p is i, to ć e
s e n a z n a ĉ iti u z a p is n ik u .
Prilikom preduzimanj a ra d n j i ka o što j e u vi Ċ a j , p re tre sa n j e sta n a il i o so b a
i l i p re p o zn a va n j e o so b a i li p re dm e ta , u za p i sn i k će se u ni j e ti i p od a ci koj i su


va ţn i , s o b zi ro m n a p ri ro d u ta kve ra d n j e i li za u tvrĊ i va n j e i sto vj e tn o sti p o je d i ni h predmeta (npr. o p i s, m je re i ve li či na pred meta ili trago va, s ta vlja nje o znake na predmetima i dr.), a a ko su n a p ra vl j e n e ski ce , crte ţi , p l a n o vi , fo to g ra fi j e , fi l m ski
sn i m ci i sl i ĉn o to će se n a ve sti u za p i sn i ku i p ri kl j u ĉi ti za p i sn i ku .

V o Ċ e n je z ap is n ik a (Č la n 1 6 7 .)
Zapisnik se mora voditi u re d n o , u n j e m u se n e sm ij e n i šta i zb ri sa ti , d o d a ti
i l i m i je n j a ti . P re crta n a m j e sta m o ra j u o sta ti ĉi tka .
S va p re i n a ĉe n j a , i sp ra vke i d o d a ci u n o se se n a kra j u za p i sn i ka i m o ra j u
biti ovjereni od osoba koje potpisuju zapisnik.

Ĉ ita n je i p o tp is iv a n je z a p is nika (Č la n 1 6 8 .)
Oso b e ko je se sa sl uša va j u , ka o i o su m nji če ni , o d no s no o p t u ţe ni , b ra ni te lj
i o šte će ni i ma j u p ra vo p ro či ta ti za p i sni k i li za h ti je va ti d a i m se p ro či ta . Na to je
d u ţna d a i h up o zo ri o so b a ko ja p re d uzi ma ra d nj u , a u za p i sni k u će se na zna či ti da li je up o zo re nje uči n je no i d a li je za p i sni k p ro či ta n. Za p i sni k će se uvi je k
p ro či ta ti a ko ni je b i lo za p i s ni ča ra i to će se na zna či ti u za p i s ni ku .
Za p is n ik p o tp is u je s a s lu š a n a o s o ba . Ak o s e z a p is n ik sa s to ji o d v iš e listova saslušana osoba potpisuje svaki list.
N e p is me n a o s o b a u mje s to p o tp is a s ta v lja o tis a k k a ţ ip rs ta d e s n e
ru k e , a z a p is n iĉ a r ć e is p o d o tis k a u p is a ti n je n o ime i p re z ime . Ako se us ljed
ne mo g uć no sti d a se sta vi o ti sa k d e sno g ka ţi p rsta sta vlja o ti sa k ne ko g d r ug o g prsta ili otisak prsta lijeve r uke , u za p i sni k u će se na zna či ti o d ko je g je p rsta i s koje ruke uze t otisak. Ak o s a s lu š a n a o so b a o d b ije d a p o tp iš e z a p is n ik ili d a
s ta v i o tis a k p rs ta , z a b ilje ţ it ć e s e to u z a p is n ik u i n a v e s t i raz log odbijanja.
Ako je bilo prigovora u vezi sa d rţa j a za p i s n i ka n a ve st će se u za p i sn i ku i ti prigovori. Z a p i sn i k n a kra j u p o tp i su j e o so b a ko j a j e p re d u ze l a ra d n j u i za p i sn i ĉa r.

Za p is n ik o v ije ć a n ju i g la s a n ju (Č la n 1 7 1 .)

O v i je ć a n ju i g la s a n ju s a s ta v i t ć e s e p o s e b a n z a p is n ik .
Za p is n ik o v ije ć a n ju i g la s a n ju s u d s k o g v ije ć a s a d rţ i to k g la s a n ja i
odluku koja je donesena.
Z a p i sn i k o vi je ća n j u i g l a san j u p o tp i suj u svi ĉl a n o vi vij e ća i za p i sn i ĉa r.
Od vo j e n a m i šl j e nj a p ri kl j u ĉi t će se o vo m za p i sn i ku a ko n i su u n e se n a u za p i sn i k.
Za p i sni k o vi je ća nj u i g la sa nj u za t vo ri t će se u p o se b a n o mo t. Ovaj
za p i sn i k m o ţe ra zg l e d a ti sa m o vij e će a p e la ci o n o g o d j el j e nj a ka d rj e ša va po
p ra vn o m li j e ku i u to m sl u ĉa j u d u ţn o j e d a za p i sni k p o n o vn o za tvo ri u p o se b a n
o m o t i d a n a o m o tu n a zn a ĉi d a j e ra zg l e d a l o za p i sn i k.

GLAVA XII - ROKOVI

ROKOVI Z A P R E D AJ U P OD N E S AK A I R AĈ U N AN J E (čl. 172. i 173.)

Kad je iz java vez ana z a rok smatra se da je data u roku ako je prije
n e g o š to ro k is te k n e p re d a ta o n o m k o je o v la š te n d a je p rim i.


K a d je iz ja v a u pu ć e n a p re ko p o š te p re p o ruĉ e n o m p o š iljk o m, telegrafom ili drugim telekomunikacijskim s redstvom, dan slanja ili predaje
p o š ti s ma tra s e k a o d a n p re d a je o n o me k o me je u p u ć e n a .
R o ko vi se o d re Ċ u j u n a sa te , d a n e , m j e se ce i g o di n e . Dan kad je
d o sta vl j a n j e i zvrše n o , tj. u ko j i p a d a d o g a Ċ aj o d ka d a tre b a ra ĉu n a ti trajanje roka,
n e u ra ĉu n a va se u ro k ve ć se za p o ĉe ta k ro ka u zi m a p rvi n a re d n i d a n .
R o k o v i o d re Ċe n i p o mje s e c ima , o d n o s no g od in a ma , z a v rš a va ju s e
protekom onog dana posljednjeg mjeseca, odnosno godine koji po svom
b ro ju o d g o v a ra d a n u k a d je ro k o tp o ĉ e o . Ako nema toga dana u posljednjem
m j e se cu ro k se za vrša va p o sl j e d n j e g d a n a to g m j e se ca .
A ko p o slj e d n ji d a n ro ka p a d a n a d rţa vn i p ra zn i k i li u su b o tu i n e dj e lj u , te u
n e ki d ru g i d a n ka d a d rţa vn i o rg a n n e ra d i , ro k i sti ĉe p ro te ko m p rvo g n a re d n o g
radnog dana.

P OV R AĆ AJ U P R E Đ AŠ N JE S T AN J E (čl. 174 - 176.)

Op tu ţ e n o m k o ji iz o p ra v d a n ih raz lo g a p rop u s ti ro k za iz ja v u ţ a lb e n a
p re s u d u ili n a rje š e n je o p rimje n i mje re bez bjednosti, s u d ć e d o p u s titi povraćaj u preĊašnje stanje radi podnošenja ţalbe, ako u roku od 8 dana od dana prestanka uz roka z bog kojeg je propustio rok , podnese molbu z a
p o v ra ć a j u p re Ċ a š n je s ta n je i a k o is to v re me n o s mo lb o m p re d a i ţ a lb u .
P o s lije p ro te k a ro k a o d 3 mje s e c a o d d a n a p ro p u š ta n ja n e moţ e s e traţ iti
p o v ra ć a j u p re Ċ a š n je s ta n je .
O p o vra ća j u u p re Ċ a šn j e sta n j e o d l u ĉuj e su d ij a , o d n . p re d sj e d n i k vij e ća
ko j e j e d o n i j el o p re su d u i li rj e še n j e ko j e se p o b i j a ţa l b o m . P ro ti v rj e še n j a ko j im se
d o p u šta p o vra ća j u p re Ċ a šn j e sta n j e n i j e d o p u šte n a ţa l b a .
Mo lb a z a p o v ra ć a j u p re Ċ a š n je s ta n je n e z a d rţ a v a , po pravilu,
iz v rš e n je p re s u d e , o d no s n o rje š e n ja o primjeni mjere sig urnosti ili odgojne mjere ili o oduzima nju imo vinske koristi, a l i s u d moţ e o d lu ĉ iti d a s e s
iz v rš e n je m z a s ta n e d o d o no š e n ja o d lu k e p o mo lb i.

Glava XIII – D O N OŠ EN JE I S A O PĆ AV ANJ E ODL UK A

VRSTE ODLUKA U K R IV IĈ N OM P OS T U PK U (čla n 1 7 7 . )

U k riv iĉ n o m p o s tu p k u o d lu k e s e d o n o s e u o b lik u :
1. presude,
2. rj e še n j a i
3. naredbe.
P re su d u d o n o si sa m o su d , a rj e še n j e i n a re d b u d o n o se i d ru g i o rg a n i ko ji
u ĉe stvu j u u kri vi ĉn o m p o stu p ku .

Od lu ĉ iv a n je u s je d n ic i o v ije ć a n ju i g la s a n ju (Č la n 1 7 8 .)

Od lu k e v ije ć a d o n o s e s e p o s lije u s me n o g v ije ć a n ja i g la s a n ja .
Od lu k a je d o n e s e n a k a d je z a n ju g la s a la v e ć in a ĉ la n o v a v ije ć a .


P re d s je d n ik v ije ć a ru k o v od i v ije ć a n je m i g la s a n je m i g la s a p o s lje d n ji.
On j e d u ţa n d a se s ta ra da se sva pitanja svestrano i potpuno ra zmotre .
Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se glasa glasovi podjele
n a v iš e ra z liĉ it ih miš lje n ja , ta k o d a n i je d n o o d n jih n e ma v e ć in u , ra z d v o jit
ć e s e po p ita n jima i g la s a n je ć e s e p o n a v lja ti d o k s e n e p o s tig n e v e ć in a .
Ako se i n a ta j n a ĉi n n e p o sti g n e ve ći n a , o d l u ka će se d o ni j e ti ta ko što će se
g l a so vi koj i su n aj n e p o vol j ni ji za o p tu ţe n o g p ri b ro j i ti g l a so vim a ko ji su o d o vi h
manje nepovoljni.
Ĉ l a n o vi vi j e ća n e m o g u o d bi ti d a g l a saj u o p i ta nj im a koja postavi
p re d sj e d n i k vi j e ća , a l i ĉl a n vij e ća koj i j e g l a sa o d a se o p tu ţe n i o sl o b od i i li d a se
p re su d a u ki n e i o sta o u m a n j in i , n i j e d u ţa n g l a sa ti o sa n kci ji . Ako ne glasa, uzet
će se ka o d a j e p ri sta o n a g l a s ko j i j e za o p tu ţe n o g n a j p o vo l j ni ji .

N a ĉ in glasanja (Č la n 1 7 9 . )

P ri o d lu ĉi va nj u p rvo se g l a sa j e li su d n a d l e ţa n , ka o i o d ru gi m p re th o d n im pitanjima. Kad se donese odluka o prethodnim pitanjima prelazi se na
o d l u ĉi va nj e o g l a vn o j stva ri .
Pri odluĉivanju o glavnoj stvari prvo će se glasati je li optuţeni
u ĉ in io k riv iĉ n o d je lo i je li k riv iĉ n o o d g o v o ra n , a z a tim ć e se g la s a ti o k azn i,
d ru g im k riv iĉ n o p ra v n im s a n k c ija ma , tro š k o v ima k riv iĉ n o g p o s tu p k a ,
imovinskopravnim zahtjevima i ostalim pitanjima o kojima treba donijeti odluku.
Ako je ista osoba op tu ţe n a za vi še kri vi ĉn i h d j e l a , g l a sa t će se o kri vi ĉn o j odgovornosti i kazni za svako od tih djela, a zatim o jedinstvenoj kazni za sva djela.

Tajno z asjedanje (Č la n 1 8 0 . )

V ije ć a n je i g la s a n je o b a v lja s e u ta jn o m z a s je d a n ju .
U prostoriji u ko j oj se o b a vl j a vi j e ća n j e i gl a sa n j e m o g u b i ti p ri su tn i sam o
ĉl a n o vi vij e ća i za p i sn i ĉa r.

S a o p ć a v a n je o d lu k a (Č la n 1 8 1 . )

Ak o o v im z ak o n o m n ije d ru k ĉ ije o d re Ċ e n o , o d lu k e s e s a op ć a v a ju osobama usmenim objavljivanjem ako su prisutne, a dostavljanjem ovjerenog prijepisa odluke, ako su odsutne.
A ko j e o d l u ka u sm en o sa o p će n a , to će se n a zn a ĉi ti u za p i sn i ku i u sp i su ,
a o so b a ko j o j j e sa o p će n j e u ĉi n j e n o p o tvrd i t će to svo j i m p o tp i so m . Ako osoba
i zja vi d a se ne će ţa li ti , o vje re ni p ri je p i s usme no sa o p će ne o d l uke ne će jo j se
d o sta vi ti , a ko o vi m za ko no m ni je d r ukči je o d re Ď e no .
P ri j e pi si o d l u ka p ro ti v ko ji h j e d o p u šte n a ţa l b a d o sta vl j a j u se s u p u tstvo m
o p ra vu n a ţa l b u .

Glava XIV - DOSTAVLJANJE PISM ENA


N a ĉ in d o s ta v lja n ja (Č la n 1 8 2 .)
Pismena se dosta vljaju, po p ra vi l u, p re ko p o šte . D o sta vl ja nje se mo ţe
o b a vl ja ti i p re ko sl u ţb e ne o so b e o rg a na ko ji je o d l uk u d o ni o i li ne p o sre d no ko d tog orga na.
P o zi v za g l a vn i p re tre s i l i d ru g e p o zi ve su d m o ţe i u sm e n o sa o p ći ti o so b i koja se nalazi pred sudom, uz pouku o posljedicama nedolaska. Usmeno
p o zi va n je za b i l je ţi t će se u za p i sni ku ko ji će p o zva na o so b a p o tp i sa ti , o si m a ko
je to p o zi va nje za b i lje ţe no u za p i sni ku o g la vno m p re tre s u.

L iĉ n o dostavljanje (Č la n 1 8 3 .)
P i sme n o za ko j e j e u o vo m za ko n u o d re Ċ e n o d a se i m a l i ĉn o dostaviti
p re d a j e se n e p o sre d n o o so bi ko j o j j e u p u će n o . A ko se o so b a koj o j se pi sme n o
mora l i ĉn o d o sta vi ti n e za te kn e n a m j e stu g d j e se d o sta vl j a n j e im a i zvrši ti ,
d o sta vl j a ĉ će se o b a vi j e sti ti ka d i n a kom mj e stu m o ţe tu o so b u d a za te kn e i
o sta vi t će ko d j e d n e o d o so b a i z ĉl a n a 1 8 4 . o vo g za ko n a p i sm en u o b a vij e st d a
ra d i p ri m a nj a p i sm e n a b u d e u o d re Ċ e n i d a n i sa t u svo m sta n u i l i n a svom
ra d n o m mj e stu . A ko i p o sl i je o vo g d o sta vlj a ĉ n e za te kn e o so b u ko j o j se pi sme n o
d o sta vl j a , p o stu p i t će p o o d re d b i ĉl a n a 1 8 4 . st ava 1 . ovog zakona. Time se
sm a tra d a j e d o sta vl j a n j e i zvrše n o .

Posredno dostavljanje (Č la n 1 8 4 .)
P i sme n a za ko j a u o vo m za ko n u n i j e o d re Ċ en o d a se m o raj u li ĉn o
d o sta vi ti d o sta vl j a j u se ta ko Ċ e r l i ĉn o , a l i ta kva p i sm e n a u sl u ĉa j u d a se p ri m a te lj ne zatekne u stanu ili na radnom mjestu mogu se predati kome od njegovih
o d ra sl i h ĉl a n o va d om a ćin stva ko j i j e d u ţa n d a p rim i p i sm e n o . A ko se o n i n e zateknu u stanu, pismeno se predaje susjedu, ako on na to pristane. Ako se dostavljanje obavlja na radnom mjestu osobe kojoj se pismeno ima dostaviti, a ta
o so b a se ta m o n e za te kn e , p i sm e n o se m o ţe u ru ĉi ti o so b i o vl a šte n o j za p ri j em
p o šte ko j a j e d u ţn a p rim i ti pi sm e no il i o so bi ko j a j e za p o sl e n a n a i sto m m je stu ,
ako ona pristane primiti pismeno.
Ako se utvrdi da je osoba kojoj se pismeno dosta vlja ods utna i da joj
o so b a i z sta va 1 . o vo g čla na zb o g to g a ne mo ţe p i sme no na vri je me p re d a ti ,
p i sme no će se vra ti ti u z na zna če n je g d je se o d s ut ni na la zi .

S a d rţa j liĉ n o g dostavljan ja (Č la n 1 8 5 .)

Os u mn jiĉ e n o m/optu ţ e n o m ć e s e liĉ n o dostaviti poz iv za prvo ispitivanje u istraz i, poz iv z a glavni pretres i poz iv z a pretres za iz ricanje
k riv iĉ n o -pravne sankcije. Op tu ţe n o m ko j i n e m a b ra n i te lj a , l i ĉn o će se d o sta vi ti
i o p tu ţn i ca , p re su d a i d ru g e o d l u ke o d ĉi j e g d o sta vl j a nj a te ĉe ro k za ţ albu, kao i
ţa l b a p ro ti vn e st ra n ke ko j a se d o sta vl j a ra d i o d g o vo ra . P o za ht je vu o p t u ţe no g ,
p re sud a i d rug e o d l uke d o s ta vi t će se o so b i ko j u o n o d re d i .
Ak o o p tu ţ e no m k o ji n e ma b ra n ite l ja tre b a d o s ta v it i p re s u d u k o jo m
mu je iz re ĉ e n a k az n a z a tv o ra , a d o s ta v lj a n je s e n e mo ţe iz v rš iti n a n je g o v u
d o s a d a š n ju a d re s u , s ud ć e o p tuţ e no m p o s ta v iti b ra n ite lja p o s lu ţb e n o j
d u ţn o s ti k o ji ć e v rš iti o v u duţ n o s t do k s e n e saz n a n o v a ad re s a
o p tu ţ en o g .


A ko j e u p i ta n j u ko j a d ru g a o d l u ka o d ĉi j eg d o sta vlj a n j a te ĉe ro k za ţa l b u
i l i ţa l b a p ro ti vn e stra n ke ko ja se d o sta vl j a ra di o d g o vo ra ta će se od l u ka ,
o d n o sn o ţa l b a i sta ći n a o g l a sn oj ta b l i su da . P o p ro te ku ro ka o d o sa m d a n a o d
d a n a i sti ca n j a sm a tra se d a j e i zvrše n o p u n o va ţn o d o sta vl j a n j e .
A ko o p tu ţe n i im a b ra n i te l j a , o p tu ţn i ca i sve o d lu ke o d ĉij e g d o sta vl j a nj a
te ĉe ro k za ţa l b u , ka o i ţa l b a p ro ti vn e st ra n ke ko j a se d o sta vl j a ra d i o d g o va ra ,
d o sta vi t će se b ra n i te l j u i o p tu ţe n o m . U to m sl u ĉa ju , ro k za i zj a vu p ra vn o g l i j e ka ,
o d n o sn o o d g o vo ra n a ţa l b u te ĉe o d d a n a d o s ta vl j a n j a p i sm e n a o p tu ţe n o m i li
b ra n i te l j u . A ko se o p tu ţe n o m n e m o ţe d o sta vi ti o dl u ka , o d n o sn o ţa l b a za to što
n i j e p rij a vi o p rom j e nu a d re se ta će se o d l u ka , o d n o sn o ţa l b a i sta ći n a og l a sn oj tabli suda. Po protek u roka od osam da na od dana isticanja sma tra se da je izvrše no p u no va ţno d o sta vlja n je . A ko se p i sm e n o do sta vl j a b ra n i te l ju o p tu ţe n o g ,
a o n i m a vi še b ra n i te l j a , d o vo lj n o j e d a se p i sm e n o d o sta vi j e d no m o d n j ih .

Dostavnica (Č la n 1 8 6 .)
P o tvrd u o i zvrše n o m d o sta vl j a n j u (d o sta vn i cu ) p o tp i suj u p rim a te l j i
d o sta vl j a ĉ. P ri m a te lj će n a d o sta vn i ci sa m n a zn a ĉi ti d a n p ri j e m a .
A ko j e p ri m a tel j n ep i sm e n i l i n ij e u sta nj u d a se p o tp i še , d o sta vlj a ĉ će g a
p o tp i sa ti , n a zn a ĉi ti d a n p ri j e m a i sta vi ti n a p o me n u za što j e p o tp i sa o p ri m a te l j a .

Odbijanje prijema pismena (Č la n 1 8 7 .)
Kad p ri m a te lj i li o d ra sl i ĉl a n nj e g o vo g d om a ći n stva o d b ij e d a p ri mi
p i sm e n o d o sta vl j a ĉ će za b i l je ţi ti n a d o sta vn i ci d a n , sa t i ra zl o g o d b ij a n j a p ri j em a ,
a p i sm e n o će o sta vi ti u sta n u p ri m a te lj a i li u p ro sto ri j i g d j e j e o n za p o sl e n . T im e
j e d o sta vl j a n je i zvrše n o.

P o s e b n is lu ĉ a je v idostavljanja(Č la n1 8 8 .)
Oso b a ma li še ni m slo b o d e d o sta vlja n je se vrši u sud u i li p re ko up ra ve
usta no ve u ko jo j s u sm je šte ne . Oso b a ma ko je u ţi va j u p ra vo i mu ni te ta u BiH, ako
me Ď u na ro d ni ug o vo ri š ta d r ug o ne o d re Ď u j u, d o sta vlja n je se vrš i preko
na d le ţno g mi ni sta rst va BiH. D o sta vl ja n je d r ţa vl ja ni ma BiH koji se nalaze u
i no ze mst vu i zvrša va se p o sre d st vo m DKP-a B i H u stra no j d rţa vi , p o d u vje to m d a
se stra na d r ţa va ne p ro ti vi ta k vo m na či n u d o sta vlja n ja i d a o so b a ko jo j se dostavlja nje oba vlja dobro vo ljno p ristaje da primi pismeno .

Glava XV – IZ VR ŠE NJ E O DL UK A

Pra v o mo ć n o s t o d lu k a (čla n 1 9 2 . )
P re su d a p o sta j e p ra vo m o ćn a ka d se vi še n e m o ţe p o b ij a ti ţa l b o m il i ka d
ţa l b a n i j e d o p u šte n a .

N e mo g u ć no s t n a p la te n o v ĉ a n e k a z n e (Č la n 1 9 3 .)
Ako se no vča na ka zna p ro p i sa na u o vo m za ko nu ne p la ti u o d re Ď e no m roku, s ud će p o st up i ti na na či n p ro p i sa n u K ZF B i H.

Iz v rš e n je o d lu k e o tro š k o v ima p o s tu p k a i o o d u z ima n ju p re d me ta (Č l 194.)


Izv rše n j e p re su d e u p o g l e d u tro ško va kri vi ĉn o g p o stu p ka , o d u zi m a n j a imovinske koristi i imovinskopravnih zahtjeva obavlja sud po odredbama koje
va ţe za i zv ršn i p o stu p a k.
P ri n u d n a na p l a ta tro ško va kri vi ĉn o g p o stu p ka u ko ri st b u d ţe ta F e d e ra cij e
vrši se p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti .
A ko je u p re sud i i zre če na m je ra si g ur no sti o d u zi m a nja p re d me ta sud će
o d luči ti ho će li se ta k vi p re d me ti p ro d a ti p o o d re d b a ma ko je va ţe za i zvrš ni
p o stup a k i li će se p re d a ti kri mi na li sti čko m m u ze j u i li d rug o j usta no vi i li će se
u ni šti ti . No va c d o b i je n p ro d a jo m p re d me ta p ri ho d je b ud ţe ta F e d e ra ci je .
Pravom o ćn a o d l u ka o o d u zim a n j u p re d m e ta m o ţe se va n sl u ĉaj a
p o n a vl j a nj a kri vi ĉn o g p o stu p ka i zm ij e n i ti u p a rni ĉn om p o stu p ku a ko se p o j a vi
sp o r o vl a sn i štvu o d u ze ti h p re d m e ta .

Iz v rš n o s t o d lu k a (Č la n 1 9 5 .)
A ko o vi m za ko n o m n ij e d ru kĉi je o d re Ċ e n o , rj e še n j e se i zv rša va ka d
p o sta n e p ra vo m o ćn o . N a re d b a se i zvrša va o d m a h a ko o rg a n ko ji j e n a re d b u
i zd a o n e n a re d i d ru g a ĉi j e .
P ra vo m o ćn o st rj e še n j a n a stu p a ka d se o n o n e m o ţe p o b i j a ti ţa l b o m i li
ka d ţa l b a n i j e d o p u šte n a .

P ra v o mo ć n o s t o d lu k e o imo v in s k o p ra v n o m z a h tje v u (Č lan 197.)
K a d j e o d l u ka ko j om j e o d lu ĉe n o o i m o vi n sko p ra vn om za h tj e vu p o sta l a
p ra vo m o ćn a , o šte će n o m će se n a n j e g o v za h tj e v i zd a ti o vj e re n p ri j e p i s o d l u ke s
n a zn a ĉe n j e m d a j e o d l u ka i zvršn a .

Glava XVI - T R O ŠK OV I K R IV IĈ N O G PO ST UP KA

V rs te tro š k o v a (Č la n 1 99 .)

T ro š k o v i k riv iĉ n o g p o s tu p k a s u iz d a c i u ĉ in je n i p o v o d o m k riv iĉ n o g
p o s tu p k a o d n je g o v o g p o k re ta n ja d o n je g o v o g z a v rš e tk a .
T ro ško vi kri vi ĉn o g p o stu p ka o b u h va ta j u : tro ško ve za svj e d o ke , vj e šta ke ,
tu m a ĉe i stru ĉn e o so b e i tro ško ve u viĊ a j a , p o d vo zn e tro ško ve o su m n ji ĉe n o g /
o p tu ţe n o g , i zd a tke za d o vo Ċ e n j e o sum n ji ĉe n o g /op tu ţe n o g i l i o so b e l i še n e
slobode, p o d vo zn e i p u tn e tro ško ve sl u ţb e n i h o so ba , tro ško ve l ij e ĉe nj a
o su m n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g d o k se n a l a zi u p ri tvo ru , tro ško ve te h n i ĉko g p re g l e d a vozila, analize krvi i p rij e vo za l e ša d o mj e sta o b d u kci j e , p a u šal n i i zn o s, nagradu i
n u ţn e i zd a tke b ra n i te l j a , o šte će n o g i n j e g o vo g za ko n sko g za stu p n i ka .
P a uša l ni i zno s u t vrĎ uje se u o k vi r u i zno sa o d re Ď e ni h o d g o va ra j ući m
p ro p i so m, s o b zi ro m na t ra ja nje i slo ţe no st p o st up ka i imo vno s ta nje osobe obave zne da p lati o vaj iznos .
Tro ško vi i z sta va 2 . ta č. o d a ) d o f) o vo g č la na i nu ţni i zd a ci p o sta vl je no g
b ra ni te lja i sp la ću j u se u na p ri je d i z sre d sta va t u ţi la š t va , o d no s no sud a , a
na p la ć u j u se ka sni je o d o so b a ko je s u d u ţne d a i h na k nade po odredbama ovog
za ko na . Org a n ko ji vo d i kri vi čni p o st up a k d u ţa n je d a s ve t ro ško ve ko ji su
u na p ri je d up la će ni u ne se u p o p i s ko ji se p ri la ţe sp i su .


Od lu k a o tro š k o v ima (Č la n 2 0 0 .)
U svakoj presudi, kao i rje š e n ju k o jim s e o b u s ta v lja k riv iĉ n i
postupak, o d lu ĉ ić e s e k o s n o s i t ro š k o v e p o s tu p k a i k o lik o o n i iz n o s e .
A ko n e d o sta j u p o d a ci o vi si n i tro ško va , su d će d o ni j e ti p o se bn o rj e še nj e o
vi si n i tro ško va ka d se ti p o d a ci p ri b a ve . Z a h tj e v s p o d a ci m a o vi si ni tro ško va
m o ţe se p o d n i j e ti na j ka sni j e u ro ku o d še st m j e se ci o d d a n a d o sta vl j a nj a
p ra vo m o ćn e p re su d e i li rj e še n j a o o b u sta vi kri vi ĉn og p o stu p ka o so b i ko j a im a
pravo da postavi takav zahtjev.
K a d je o d luka o tro ško vi ma sa d r ţa na u p o se b no m r je še n j u o ţa lb i p ro ti v
to g r je še n ja o d luč u je vi je će a p e la ci o no g od jelje nja .

T ro š k o v i p o s tu p k a k a d s e o p tu ţ en i o g la s i k r iv im (Č la n 2 0 2 . )

K a d s u d o p tuţ e n o g o g la s i k riv im iz re ć i ć e u p re s u d i d a je d u ţ a n d a
n a k n a d i tro š k o v e k riv iĉ n o g p o s tu p k a .
Os o b a k o ja je o p tu ţe n a z a v iš e k riv iĉ n ih d je la n e ć e s e o s ud iti n a
n a k n a d u tro š k o v a u p o g le d u d je la z a ko ja je o s lo b o Ċ e n a o p tuţ b e , ukoliko
s e ti tro š k o v i mo g u iz d v o jiti iz u k u p n ih tro š k o v a .
U p re su d i ko j om j e vi še o p tu ţe n i h o g l a še no kri vim sud će o d re di ti ko li ki će
d i o tro ško va sn o si ti sva ki o d n j i h , a a ko to n i j e m o g u će o su d i t će sv e o p tu ţe n e d a
so l i d a rn o sn o se tro ško ve .
U o d lu c i ko jo m rje š a v a o tro š k o v ima , s u d moţ e o s lo b o d iti o p tuţ e no g
d u ţn o s ti d a n a kn a d i u c je lin i ili d je lim iĉ n o tro š k o v e k riv iĉ n o g p o s tu p k a,
a k o b i n jih o v im p la ć a n je m b ilo d o v e d e n o u p ita n je iz d rţ a v a n je o p tuţ e n og
ili o s o b e k o ju je o n d u ţ a n d a iz d rţ a v a .

T ro š k ovi postupka u slu ĉ a ju obustave p o s tup k a , o s lo b a Ċ a ju ć e ili odbijaju ć e presude (član 203 .)
K a d se o b u sta vi kri vi ĉni p o stu p a k il i ka d se d o ne se p re su d a koj o m se
o p tu ţe n i o sl o b a Ċ a op tu ţb e i l i ko j om se o p tu ţb a o d b i j a , i zre ći će se u rj e še n j u ,
o d n o sn o p re su d i d a tro ško vi kri vi ĉn o g p o stu p ka p a d aj u na te re t b u d ţe tski h
sre d sta va , o si m u sl u ĉa j u ako je oso b a svj e sno p o d n ij e l a l a ţn u p ri j a vu , ko j a će
sama snositi tro ško ve kri vi ĉn o g p o stu p ka .
K a d su d od b ij e o p tu ţb u zb o g n e n a d l e ţn o sti o d l u ku o tro ško vi ma d o ni j e t
će n a d l e ţn i su d .
A ko za ht je v za na k na d u n u ţni h i zd a ta ka i na g ra d e i z sta va 1 . o vo g čla na ne bude us voje n ili sud o nje mu ne do nese odluk u u rok u od tri mjeseca od dana
p o d no še n ja za ht je va , o p t u ţe ni i b ra ni te lj i ma j u p r a vo d a p o tra ţi va n ja o st va r uj u u
p a rni č no m p o st up k u p ro ti v F e d e ra ci je .

Glava XVII – IMOVINSKOPRAVNI ZAHT JEVI

Imo v in s k o p ra v n i z ah tje v n a s ta o iz v rš e n je m k riv iĉ n o g d je la moţ e s e odnositi na:
a) n a kn a d u šte te ,
b) povrat stva ri ili


c) p o n i šte n j e o d re Ċ e n o g p ra vn o g p o sla.

O imo v in s k o p ra v n o m z ah tje v u mo ţ e s e ra s p ra v lja ti u k riv iĉ n o m
p o s tu p k u s a mo a k o je ta k a v p rije d lo g s ta v ilo o v la š te n o lic e i a k o s e time n e
b i o d u g o v la ĉ io k riv iĉ n i p o s tu p a k . Ovla š te no li ce za sta vlja nje p ri je d lo g a za ostva riva nje imovi nskopra vnog za htje va je li ce ko je je o vla šte no d a ta ka v za h tje v ostva ruje u parnici. P ri je d lo g s e p o d n o s i s u d u n a jk a s n ije d o z a v rš e tk a
g la v n o g p re tre s a . P re d la g a ĉ je d u ţ a n d a o d re Ċ e n o oz n aĉ i s v o j z a h tje v i d a z a to podnese dokaz e. Tu ţi la c, o d no s no sud , d u ţni su d a o sum n ji č enog,
o d no s no o p t u ţe no g , ispitaju u ve zi imo vinskopra vnog zahtje va . (ĉ l. 2 0 7 . -211.)

OD L U Ĉ IV AN J E O IMOV IN S K OP R AV N OM ZAH T J E V U (čla n 2 1 2 . )

O i mo v in s k o p ra v n o m z a h tje v u o d lu ĉ u je s u d .
S u d m o ţe p re d l o ţi ti o šte će n o m /o p tu ţe n o m , o d n o sn o b ra n i o cu ,
p ro vo Ċ e n j e p o stu pka medijacije putem medijatora u skladu s zakonom, ako ocjeni da je imovinskopravni zahtjev takav da je svrsishodno da ga uputi na
m e d ij a cij u . P ri j e dl o g za u p u ći va n j e n a m e di j a ci j u mo g u d a ti i o šte će n i i o p tu ţe n i ,
o d n o sn o b ra n i l a c d o za vrše tka g l avne rasprave.
U p re s u d i ko jo m o p tuţ e n og o g la š a v a k riv im s u d moţ e oš te ć e n o m
d o s u d iti imo v in s k o p ra v n i z a h tje v u c je lin i ili mu mo ţ e d o s u d iti imo v in s k o -
p ra v n i z a h tje v d je limiĉ n o , a z a o s ta ta k g a u p u titi n a p a rn iĉ n i p o s tu p a k . Ako
p o d a ci kri vi ĉno g p o stu p ka n e p ru ţa j u pouzdan osnov ni za potpuno ni za
d j e li mi ĉn o p re su Ċ e nj e , su d će o šte će n o g u p u ti ti d a im o vi n skop ra vn i za h tj e v u
cj e l in i m o ţe d a o stva ru j e u p a rn i ĉn o m p o stu p ku .
K a d s u d d o n es e p re s u d u k o jo m s e o p tuţ e n i o s lo b a Ċ a o p tuţ b e ili
k o jo m s e o p tuţb a od b ija ili k a d rje š e n je m o b u s ta v i k riv iĉ n i p o s tu p a k , up u tit
ć e o š te ć e n o g d a imo v .- pr. z a h tje v mo ţ e o s tv a riv a t i u p a rn iĉ n o m p o s tu p k u .

OD L U K A O P R E D AJ I S T V AR I OŠ T E Ć E N OM (Č la n 2 1 3 . )
Ako se imovinskopravni zahtjev odnosi na povrat stvari, a sud us tanovi da stvar pri p a d a o šte će n o m i d a se n a l a zi ko d o p tu ţe n o g i l i ko d n e ko g o d u ĉe sn i ka
n a g l a vn o m p re tre su i l i ko d o so b e ko j o j su o n i d a li stva r n a ĉu va n j e , o d re d i t će u
p re su d i d a se stva r p re d a o šte će n o m .

OD L U Ĉ IV AN J E O P ON IŠ T ENJU OD R E ĐE N OG P R AV N OG P OS L A (Čl. 214.)
Ako se i m o vi n sko p ra vn i za h tj e v o d n o si n a p o n i šta va n j e o d re Ċ e n o g
p ra vn o g p o sl a , a su d u tvrd i d a j e za h tj e v o sn o va n , i zre ći će u p re su d i p o tp u n o i l i
d j e li mi ĉn o p o n i šta va n je to g p ra vn o g p o sl a , s p o sl j e d i ca m a koj e o tu d a p ro i sti ĉu ,
n e d i ra j u ći u p ra va tre ći h o so b a .

V R AĆ AN J E S T V AR I U T OK U P OS TU PK A (Č la n 2 1 7 . )
A ko j e ri je ĉ o stva ri m a koj e n e sum n ji vo p ri p a d aj u o šte će n o m , a n e sl u ţe
ka o d o ka z u kri vi ĉn om p o stu p ku , te će se stva ri p re d a ti o šte će n om i p rij e
za vrše tka p o stu p ka .


A ko se vi še o šte će ni h sp o re o svo ji n i n a stva ri , u p u ti t će se n a p a rn i ĉni
p o stu p a k, a su d će u kri vi ĉn o m p o stu p ku o d re d i ti sa m o ĉu va n j e stva ri ka o
privremenu mjeru osiguranja.
S tva ri ko j e sl u ţe ka o d o ka z o d u ze t će se p ri vre m e n o i p o za vrše tku
postupka vratiti vlasniku. Ako je ovakva stvar neophodn a vlasniku ona mu se
m o ţe vra ti ti i p ri j e za vrše tka p o stu p ka , u z o b a ve zu d a j e n a za h tj e v d o n e se .




GLAVA XVIII - OSTALE ODREDBE

Ob u s ta v a p o s tu p k a u s lu ĉ a ju s mr ti o s u mn j iĉ e n o g /o p tu ţ e n og (Č la n 2 1 9 .)
K a d se u to ku kri vi ĉn o g p o stu p ka u sta n o vi d a j e o sum n ji ĉe n i , odnosno
o p tu ţe n i u m ro p o stu p a k će se o b u sta vi ti .

P o s tu p a k u s lu ĉ a ju n e u ra ĉ u n ljiv o s ti o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ e n og (Č la n 2 2 0 .)
A ko se u to ku p o stu p ka u tvrd i d a j e o su m n j i ĉe ni , o d n o sn o o p tu ţe n i u
vri j e m e u ĉi n j e nj a kri vi ĉn o g dj e l a bi o n e u ra ĉu n l ji v, su d će u tvrd i ti da je
o su m n ji ĉe n i /o p tu ţe n i u ĉi n i o kri vi ĉn o d j el o u sta n j u n e u ra ĉu n l ji vo sti , te predmet
uputiti o rg a n u n a d l e ţn o m za p i ta n j a so ci j al n o g sta ra n j a ra d i p o kre ta n j a
o d g o va ra j u će g p o stu p ka .

D u š e v n o o bo lje n je o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ e n o g u to k u p o s tu p k a (Č la n 2 2 1 .)
K a d se u to ku kri vi ĉn o g po stu p ka u tvrd i d a j e o sum n ji ĉe n i , o d no sn o
o p tu ţe n i p o u ĉi n j e n o m kri vi ĉn o m dj e l u o b ol i o o d ka kvo g d u še vn og o b o l je n j a ,
rj e še n j em će se p re ki n u ti kri vi ĉn i p o stu p a k (član 409.).

Primjena pravila meĊunarodnog prava (Član 222.)
U pogle d u i skl j u ĉen j a kri vi ĉn o g go n j e nj a za stra n ce ko j i u ţi va ju p ra vo
i m u ni te ta u B o sn i i H e rce g o vi n i p rim j e nj u j u se p ra vi l a m e Ċ u n a ro d n o g p ra va .
U sl u ĉa j u sum nj e d a li se ra d i o o so b a ma i z sta va 1 . o vo g ĉl a n a , tu ţi te l j
odnosno su d će se za o b j a šn j e n j e o b ra ti ti Federalnom ministarstvu pravde.

Od o b re n je z a k riv iĉ n o g o n je n je (Č la n 2 2 3 .)
Kad je zakonom , o d n o sn o d ru g im o p ćim a kto m d o n e se nim n a o sn o vu ustava i zakona, p ro p i sa n o d a j e za kri vi ĉn o g o n j e nj e p o j ed i n ih o so b a p o tre b n o
p re th o d n o o d o b re n j e n a d l e ţn o g d rţa vn o g o rg a n a , tu ţi te l j n e m o ţe p okrenuti, odnosno nastaviti istragu, n i ti p o d i ći o p tu ţn i cu a ko ne p o d n e se d o ka z d a j e odobrenje dato.

P o s e b n iu v je tiz a k riv iĉ n o g o n je n je (Č la n2 2 5 .)
U sl u ĉa j u ka d a j e kri vi ĉn o d j e lo i zvrše n o va n te ri to ri j e F e d e ra ci j e , tu ţ itelj
m o ţe p re d u ze ti kri vi ĉn o g o n j e nj e a ko j e to kri vi ĉn o d j el o p ro pi sa n o u za ko n u Federacije. Tu ţi te l j će , u to m sl u ĉa j u , p re d u ze ti kri vi ĉn o g o n je n j e sam o a ko j e
i zvrše n o d j e l o p ro p i sa n o ka o kri vi ĉn o dj e l o i p o za ko n u d rţa ve n a ĉi j o j j e te ri to ri j i
kri vi ĉn o d j e l o i zvrše n o . Ni u to m sl uča ju kri vi čno g o n je nje se ne će p re d u ze ti a ko


se p o za ko n u te d r ţa ve kri vi č no g o n je nje p re d u zi ma p o za ht je vu o šte će no g , a
ta ka v za ht je v ni je p o d ne se n. T u ţi te l j mo ţe p re d u ze ti kri vi č no g o n je n je , b e z o b zi ra
na za ko n d r ţa ve na či jo j je te ri to ri ji kri vi čno d je lo i zvrše no a ko se to d je lo s ma tra
kri vi čni m d je lo m p re ma p ra vi li ma me Ď . pra va.







Dio II – TOK POSTUPKA

Glava XIX – ISTRAGA

OB AV E ZA P R IJ AV L J IV AN J A K R IV IĈ N OG D J E L A (ĉ la n 2 2 8 . )

S lu ţ b en e i o d g o v o rn e o s o b e u s v im o rg a n ima v la s ti u Federaciji,
ja v n im p re d u z e ć ima i u s ta n o v a ma i d ru g im p ra v n im lic ima , d u ţ n e s u d a
p rija v e k riv iĉ n a d je la o k o jima s u o b a v ije š te n e i li z a k o ja s a z n a ju n a ko ji
d ru g i n a ĉ in . U ta kvi m o ko l no sti m a , sl u ţb e n a il i o d g o vo rn a o so ba će p re d u ze ti mjere da bi se saĉu va l i tra g o vi kri v . d j e l a , p re d m e ti n a ko j i ma j e i l i p om o ću ko ji h
j e u ĉi n j e n o kri v . d j e l o i d ru g i d o ka zi i o b a vi j e sti t će OSL/tu ţi l a štvo b e z o d l a g a n j a .
Zd ra vst ve ni ra d ni ci , na s ta vni ci , va sp i ta či , ro d i te lji , s ta ra te l ji , us vo ji te l ji i druge osobe koje s u o vla šte ne i li d u ţne d a p r u ţa j u za šti t u i p o mo ć ma lo lje t ni m
o so b a ma , d a vrše na d zo r , nji ho vo odgaja nje i vaspita vanje, a ko ji sazna ju ili
o ci je ne d a p o sto ji su mn ja d a je ma lo lje t na o so b a ţrt va se ks ua l no g , fi zi čko g i li nekog dr. zlo sta vlja nja , d u ţni s u o to j s umnji odma h oba vijestiti OSL i li t u ţi te lja .

P R IJ AV L J IV AN J E K R IV IĈ N OG D J E L A OD GR AĐ AN A (ĉ la n 2 2 9 .)

Gra Ċ a n in ima p ra v o p ri ja v it i iz v rš e n je k riv iĉ n o g d je la .
S v a k o je d uţ a n p rija v iti u ĉ in je n je k r iv iĉ n o g d je la k a d a neprijavljivanje kriviĉnog djela predstavlja kriviĉno djelo. 2

P OD N OŠ E N JE P R IJ AV E (ĉ la n 2 3 0 .)

P rija v a s e p o d n o s i tu ţ ite l ju , p is meno ili usmeno. Ako se prijava
p o d n o si u sm e n o , o so b a ko j a p od n o si p rij a vu u p o zo ri t će se n a p o sl j e di ce l a ţn o g
p ri j a vlj i va nj a . O u sm en o j p ri j a vi sa sta vi t će se za p i sn i k, a a ko je p rij a va sa o p će n a telefonom, sa ĉi n i t će se sl u ţb e n a za b i l j e ška .

N AR E DB A O P R OV OĐ E N J U IS T R AGE (ĉ la n 2 3 1 . )



2
Ko zna za učinitelja krivičnog djela za koje se moţ e iz reć i kaz na dugotr ajnog z atv or a, ili ko samo zna da je takvo djelo
učinjeno, pa to ne prijavi, iako od takve prijave ovisi blagovremeno otkrivanje učinitelja ili krivičnog djela, kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.






dje lo.

Is tra g u p ro v o d i tu ţ ila c i je d in o je o n n a d le ţ a n z a p ro v o Ċ e n je is tra g e .
I s tra ga s e pro v o d i k a d po s to je o s n o v i s u mn je da je u ĉin je n o k riv i ĉn o

O p ro v o Ċ e n ju is tra g e tu ţ ila c d o n o s i „ naredbu o p ro v oĊ e n ju is tra g e “ .

P ro ti v n a re d b e tu ţi o ca o p ro vo Ċ e n j u i stra g e n i j e d o p u šte n a ţa l b a .
Naredba o p ro v o Ċ e n ju is tra g e tre b a d a s a d rţ i:
1) p o d a tke o u ĉi n i te lj u kri vi ĉn o g d j el a , ukoliko su ti podaci poznati. Dakle,
sa d a se i stra g a mo ţe vo d i ti i p ro ti v NN uči ni o ca K D – ra nije nije moglo .
2) o p i s d j e l a i z ko j e g p ro i zi l a ze za ko n ska o b i l j e ţj a kri vi ĉn o g d j e l a ,
3) za ko n ski n a zi v kri vi ĉn o g d j e l a ,
4) okolnosti ko j e p o tvrĊ u j u o sn o ve su m n je za p ro vo Ċ enje istrage i p o sto j e će dokaze,
5) o ko l n o sti ko j e tre b a i stra ţi ti i i stra ţn e ra d n j e ko j e t re b a p o d u ze ti .

Ukoliko se tokom istrage pojave okolnosti koje ukazuju da postoje
o s n o v i s u mn je d a je i n e k o d ru g o lic e , o s im o s u mn jiĉ e n o g , u ĉ e s tv o v a lo u
iz v rš e n ju K D z a ko je s e v o d i is tra g a , tu ţ ila c ć e d o n ije ti „naredbu o
p ro š ire n ju is t ra g e “ u odnosu na to drugo lice !
Ako tuţilac ocijeni da nisu ispunjeni uslovi za provoĊenje istrage,
d o n ije ć e „naredbu o nep ro v o Ċ e n ju is tra g e “. Ov o ć e b iti u s l ije d e ć im
s lu ĉ a je v ima :
1. ako iz prijave i drugih isprava p ro i zi l a zi d a p ri j a vl j e n o dj e l o ni j e kri vi ĉn o djelo (npr. ra d i se o g ra Ċ a n sko -pravnom odnosu, upravno-pravnom odnosu, pravno irelevantnom odnosu, nedostaje neki od elemenata
kri vi ĉn o g d j e la i l i n e d o sta je n e ki o d e l e m en a ta o p će g p o j m a kri v . djela),
2. ako ne p o sto j e o sn o vi su m n j e d a j e p ri j a vl j e n o li ce u ĉi ni l o kri vi ĉn o dj e l o ,
3. a ko j e n a stu p i l a za sta rj e l o st kri vi ĉn o g g o n j e n j a il i j e to d j e l o o b u h va će n o
amnestijom ili pomilovanjem,
4. a ko p o sto j e d ru g e o ko l no sti ko j e i sklj u ĉu j u kri vi ĉn o g o nj e n je . (npr. kod
primjene m e Ċ un a ro d n o g p ra va za o so b e sa i m u n i te to m , ka o i ka d j e
za ko n o m p ro p i sa n o d a se za o d re Ċ e n e o so b e k ri vi ĉn o g o n j e n j e m o ţe poduzeti samo po odobrenju d r ţa vn o g o rg a n a , a to g o d o b re n j a n e m a )

K a d a tuţ ila c d o n es e o vu n a re db u , d uţ a n je u roku od 3 dana obavijestit i o š te ć e n o g i p o d no s io c a p rija v e . U to m s lu ĉ a ju o š te ć e n i i
p o d n o s ila c p rija v e mo g u u ro k u o d 8 d a n a p o d n ije ti p ritu ţ b u u re d u tu ţ io c a .

P R OV OĐ E N JE IS T R AGE (ĉ la n 2 32.)

U z a k o n u je p ro p is a n o o v la š te n je tu ţ io c a d a moţ e p re duz ima ti s v e
is tra ţ n e ra d n je , o d n o sno radnje dokaz ivanja koje su propisane u z akonu.
Isti n a , za n e ke o d ti h ra d n j i tu ţi l a c p re th o d n o m o ra p ri b a vi ti n a re d b u o d SPP, ka o što j e npr. naredba o pre tresanju stana.
U z a k on u je iz riĉ ito p re d v iĊ e n o d a tu ţ ila c mo ţ e :
1. i sp i ti va ti o su m nj i ĉen o g (naravno , a ko o va j n a to p ri sta n e , j e r g a šti ti p ri n ci p
d a n i ko n i j e d u ţa n i zn o si ti d o ka ze p ro ti v se b e – „nemo prodere se ipsum“),
2. sa sl u ša va ti o šte će n o g i svj e d o ke ,


3. vrši ti u vi Ċ a j i re ko n stru kci j u d o g a Ċ a j a ,
4. p re d u zi m a ti p o se b n e m j e re ko j e o b e zb j e Ċ u j u si gu rn o st s vjedoka,
5. n a re Ċ i va ti p o tre b n a vj e šta ĉe n j a i
6. p ri ku p l j a ti o d re Ċ e n e i n fo rm a ci j e .

O svi m o vim ra d n ja m a koj e tu ţi l a c p re d u zi m a m o ra j u bi ti sa sta vl j en i zapisnici, ko j e tu ţi te l j m o ţe ka sn i j e ko ri sti ti to ko m su Ċ e n j a .
Ak o s e o s u mn jiĉ e n i n a laz i u p ritv o ru , n a re d b u za d ov o Ċ e n je i
is p itiv a n je iz d a je tu ţ ite lj , i o to me o b a v je š ta v a S P P -a.

N AD ZOR T U ŢI OC A N AD R AD OM OS L
(Ov la š te n ja i d u ţ n o s ti OSL u s lu ĉ a ju iz v rš e n ja k riv . d je la ) (ĉ la n 2 3 3 .)

Ako postoje osnovi sumnje d a je iz v rš e n o k riv iĉ n o d je lo s propisanom kaz nom z atvora preko 5 godina, OSL je d uţn o odmah
o b a v ije s tit i tu ţ ite l ja i p o d n je g o v im n a d z o ro m p re d u z e ti p o tre b n e mje re :
1. d a se p ro n a Ċ e u ĉi n i te l j kri vi ĉn o g d j el a ,
2. d a se sp ri j e ĉi skri va n j e i li b j e kstvo o su m nj i ĉe n o g il i sa u ĉe sni ka ,
3. d a se o tkri j u i sa ĉu va j u tra g o vi kri vi ĉn o g dj e l a i p re dm e ti ko ji mo g u
p o sl u ţi ti ka o d o ka zi , te
4. d a se p ri ku p e sve i n fo rm a ci j e ko j e m o g u b i ti ko ri sn e u kri vi ĉn om p o stu p ku .

OS L j e d u ţn o u o vo m sl u ĉa j u , ako postoji opasnost od odlaganja,
p re d u ze ti n e o p h o d n e ra d n j e ra d i i zvrše n j a n a b ro j a nih zadataka.
O s v e mu š to je p re d uz e to , OSL d uţ n o je o d ma h ob a v ije s tit i tu ţ ite lja i
d o s ta v iti p r ik u p lje n e p re d me te k o ji mo g u p o s lu ţ iti k a o d o k a z .
Ako postoje osnovi sumnje d a j e i zvrše n o KD za koje je zakonom propisana kazna zatvo ra do 5 god., OSL j e d u ţn o o b a vi j e sti ti tu ţi te l j a o svi m
ra sp o l o ţi vi m in fo rm a cij a m a , ra d n j am a i mj e ra m a koj e je p re d u ze l o, najkasnije 7
(sedam) dana od dana saznanja o pos tojanju osnova sumnje da je KD u ĉi n j e no .

U ZIM AN J E IZJ AV A I P R IK U P L J AN JE DR U GIH D OK AZA (Ĉ la n 2 3 4 .)

R a d i iz v rš e n ja z a d a ta k a iz ĉ la n a 2 3 3 . o v o g z a ko n a , OS L mo ţ e :
1. prikupljati potrebne izjave od osoba;
2. i zvrši ti p o tre b a n p re g l e d p ri j e vo zn i h sre d sta va , p u tn i ka i p rtl j a g e ;
3. o g ra n i ĉi ti kre ta n j e n a o d re Ċ e n om p ro sto ru za vri j em e p o tre b n o d a se o b a vi
o d re Ċ e n a radnja;
4. p re d u ze ti p o t re b n e m j e re u ve zi s u tvrĊ i va n j e m i d e n ti te ta o so b a i
predmeta;
5. raspisati potragu za osobom i stvarima za kojima se traga;
6. u p ri su stvu o d g o vo rn e o so be p re tra ţi ti o d re Ċ e n e o b j e kte i p ro sto ri j e
d rţa vn i h o rg a n a , j a vn i h p re d u ze ća i u sta n o va, obaviti uvid u odreĎenu nji hovu dokumentaciju, kao i preduzeti druge potrebne mjere i radnje.


P ri p rik u p lja n ju iz ja v a o d o so b a , OS L moţ e iz d a ti p is a n i p oz iv o s o b i
d a d o Ċ e u s luţ b e n e p ro s to rije , p o d u v je to m d a s e u p o z iv u n az na ĉ e ra z loz i
poz ivanja.
Oso b a p re m a ko j o j j e p re d u ze ta n e ka o d ra d n j i i li mj e ra i z o vo g ĉl a n a im a
p ra vo d a p o d n e se p ri tu ţb u tu ţi te l j u u ro ku o d t ri d a n a .
Na osnovu prikupljenih izjava i dokaza koji su otkriveni, OSL sastavlja
i zvj e šta j . U z i zvj e šta j d o sta vl j a j u se i p re d m e ti , ski ce, fotografije, pribavljeni
i zvj e šta j i , sp i si o p re d u ze ti m ra d n j am a i m j e ram a , sl u ţb e n e za b i l j e ške , i zj a ve i drugi materijali ko ji mo g u b i ti ko ri sni za usp je šno vo Ď e n je p o st up ka , uk lj uč u j ući
sve či nje ni ce i d o ka ze ko ji i d u u ko ri st o s u m nji če no m.
T u ţi te l j mo ţe p ri kup lja ti i zja ve i o d o so b a ko je se na la ze u p ri t vo r u a ko je
to p o tre b no ra d i o tkri va n ja d rug i h kri vi č ni h d je la i ste o so b e , n je zi ni h sa uče s ni ka i li
kri vi čni h d je la d r ug i h uči ni te l ja .

ZAD R Ţ AV AN J E N A MJ E S T U IZV R Š E N J A K R IV IĈ N OG D J E L A (Ĉ la n 2 3 5 .)

OSL ima p ra v o d a o s o be z a te ĉ e n e na mje s tu u ĉ in je n ja k riv iĉ n o g
d je la z a d rţ i ra d i p rik u p lja n ja iz ja v a , a k o te o s o b e mo g u d a ti o b a v je š te n ja
v a ţ na z a k riv iĉ n i p o s tu p a k i o to me je d u ţ n a o b a v je s titi tu ţ ite lja .
Z a d rţa va n j e ti h o so b a n a m j e stu u ĉi nj e n ja kri vi ĉn o g djela ne mo ţe tra ja ti
du ţe o d š e s t s a ti. N a ko n i ste ka to g p e ri o d a , za d r ţa vanje će p re s ta ti .
OS L m o ţe fo to g ra fi ra ti i u zi m a ti o ti ske p rsti j u o so b e za ko j u p o stoj e o sn o vi
su m n j e d a je u ĉi ni l a kri vi ĉn o d j el o . K a d a to d o p ri n o si e fi ka sn o sti p o stu p ka , OS L
m o ţe j a vn o o b j a vi ti fo to g ra fi j u te o so b e , a l i sa m o p o o d o b re n j u tu ţi te l j a .
Ak o je p o tre b n o d a s e u tv rd i o d k og a p o tiĉ u o tis c i p rs tiju n a
p o je d in im p re d me tima , OS L mo ţ e uz ima ti o tis k e p rs tiju i od osoba z a koje
p o s to ji v je ro v a tn o ć a d a s u mo g le d o ć i u d o d ir s tim predmetima (npr. k ra Ċ a
u banci: u zi ma j u se o ti sci za p o sl e n i ka , ka ko bi se e ve n tu a l n o m e Ċ u p ro n a Ċe n im
o ti sci m a p ro n a ša o n e ki ko ji n e p ri p a d a n j im e – m o g a o b i b i ti o d i zvrši o ca K D ).
Oso b a p re m a koj o j j e p re d u ze ta n e ka o d ra d nj i i z o vo g ĉl a n a im a p ra vo d a podn e se p ri tu ţb u tu ţi te l j u .

UV IĐ AJ I V J E Š T AĈ E N J E (Ĉ la n 2 3 6 .)

OSL d u ţn o j e i zvrši ti u vi Ċ aj i o d re di ti p o tre b n a vj e šta ĉe nj a (neophodna
vj e šta ĉe n j a OS L j e di n o i m o ţe o d re d i ti to kom u vi Ċ a ja ) , osim pregleda, obdukcije i
e ksh u m a cij e l e ša , u z p re th o d n o o b a vj e šta va n j a tu ţi te l j a (o vo za to što i tu ţi te l j ,
a ko ţe l i , m o ţe d o ći n a m j e sto u vi Ċ a j a ).
A ko j e tu ţi te l j p ri su ta n n a l i cu m j e sta u to ku v rše n j a u vi Ċ a j a , on od OSL
m o ţe tra ţi ti d a i zvrši o d re Ċ e n e ra d n j e ko j e o n sm a tra n e o p h o d n i m .
Sve radnje koje se preduzimaju tokom u vi Ċa j a , m o ra j u se e vi d e n ti ra ti u
za p i sn i k, a l i i u p o se b n i sl u ţb e n i i zvj e šta j .

SUDSKO OSIGURANJE DOKAZA (ĉ la n 2 3 8 .)

Zavisno od faze postupka, sudsko osi g u ra n j e d o ka za u i st ra zi vrši S P P , a
n a ko n p o d i za n j a o p tu ţn i ce SPS.


Da bi SPP ili SPS iz v rš ili s u dsko osiguranje dokaz a, potrebno je da su kumulativno ispunjena 3 uslova i to:
1. d a je s u d s ko o s ig u ra n je d o k az a u in te re s u p ra v d e , š to je us tv a ri
s v o d i n a o c je n u z n a ĉ a ja i v a ţ no s ti dokaz a (npr. iskaza nekog
svjedoka). A ko j e u p i ta n ju n e ki n e va ţa n svj e d o k, k o ji n ij e o ĉe vi d a c
d o g a Ċ a j a i ko j i j e n p r. sa m o ĉu o o d n e ko g a za d o g a Ċ a j ko ji se d e si o , ta d a
se n e će vrši ti su d sko o si g u ra n j e d o ka za .
2. p o s to ja n je v je ro v a tn o ć e d a s e d o kaz n e ć e mo ć i iz v e s ti n a g la v n o m pretresu (npr. svj e d o k n e će b i ti d o stu p a n su d u u vri j e m e s u Ċ e n ja ).
S tra n ka i l i b ra n il a c ko ji p re d l o ţe su d sko o si g u ra nj e d o ka za d u ţn i su u
p ri j e d l o gu d a to o b ra zl o ţe i da tu o ko l n o st u ĉi n e vj e ro va tn o m .
3. da postoji prijedlog stranaka ili branioca z a iz v rš enje sudskog
osiguranja dokaz a.

K a o što je na ve d e no , o sud sk o m o si g ura nj u d o ka za o d luč u je SPP ili SPS i
to na ta j na či n š to p ro vje ra va d a li s u i sp un je ni uslo vi d a se ta k vo o si g ura nje dokaza oba vi.
Ukoliko prihvati prijedlog z a sudsko osiguranje dokaz a , onda se u prisutnosti stranaka i branioca taj svjedok ispituje. Za ovo ispitivanje vaţe
pravila z a ispitivanje svjedoka na glavnom pretresu. T o zn a ĉi d a se svje d o k
i sp i tu j e d i re ktn o , u n a krsn o , a p o p o tre b i i su d vrši d odatno ispitivanje. Ako na glavnom pretresu nije moglo biti osigurano prisustvo tog svjedoka na pre tre su će
se p ro ĉi ta ti n j e g o v i ska z. Ukoliko taj svjedok pristupi na pretres, on će se ispitati, a njegov raniji iskaz je irelevantan i isti se ne moţe čitati.
Postoji, ta k o Ċ e r, mo g u ć n o s t d a n e k i v a ţ a n d o k az n eć e mo ć i b iti
k o riš te n n a s u Ċ e n ju , (npr. neka hemijska supstanica ili neka vrsta droge mogu promjeniti svoj sastav) p a s e i u o v a k v im s itu a c ija ma mo ţ e traţ iti s u d s k o
o s ig u ra n je d o k a z a tj. d a a n a liz u te ma te r ije iz v rš i n e k i d rţ a v n i o rg a n ili ustanova p rije n e g o je to u o b iĉ a je n o .
Ako SPP odbije prijedlog z a sudsko osiguranje dokaza, onda donosi
rje š e n je p ro tiv k o je g n e z a d o v o lj na stranka ili branilac mo g u iz ja v iti ţ a lb u
v a n ra s p ra v n o m v ije ć u u ro k u o d tr i d a n a .

OBUSTAVA ISTRAGE (ĉ la n 2 3 9 . )

T u ţi l a c i m a p ra vo n e sa m o d a d o n e se n a re d b u o p ro vo Ċ e n j u i nespro vo Ċ e n j u i stra g e , ve ć i n a re d b u o o b u sta vi i st ra g e .
Istraga se obustavlja „ naredbom o obustavi is trage“ k o ju is k lju ĉ iv o
mo ţ e d o n ije ti tu ţ ila c i to u s lu ĉ a je v ima k o j i s u iz riĉ ito p re d v iĊ e n i z a k o n o m
a to su:

1. da d je lo k o je je u ĉ in io o s u m njiĉ e n i n ije k riv iĉ n o djelo (materijalno-pravni razlog) R a d i se o sl i j e d e ći m si tu a cij ama:
a) ka d a je u p i ta nj u g ra Ď a nsko -pra vni, upra vno-pra vni ili pravno-irele va nta n
odnos,
b) ka d a ne d o sta je ne ki o d e le me na ta i z o p šte g p o jma kri vič no g d je la i li ne ki od eleme nata ko nk retnog kri vi čno g d je la ,


c) ako je u pitanju b e zna ča j no d je lo , n u ţna o b ra na i li kra j na n u ţd a . Zb o g
n u ţne o b ra ne i li kra j ne n u ţd e (ka d d je lo ni je kri vično d je lo ) , i stra g u je
mo g uće o b us ta vi ti sa mo o nd a a ko s vi d o ka zi up uć uj u na i ste za k l jučke t j. da je osumnji če ni p o st up a o u n u ţno j o dbrani. Tako, ako iz iskaza dva svjedoka proizilazi da osum nji ĉe n i ni j e p o stu p i o u n u ţn o j o b ra ni , a i z iskaza pet preostalih da jeste, n i j e m o g u će n a re d b o m o b u sta vi ti i stra g u .
2. da nema dovoljno dokaza da je osumnjiĉ e n i iz v rš io k riv iĉ n o d je lo
(ĉi n j e n i ĉni ra zl o g ). Ovd j e se ra d i o to m e d a se ra sp o l a ţe sa d o vo l j n o d o ka za
o to m e d a j e kri vi ĉn o d j e l o u ĉi n j e no , m e Ċ u ti m n e p o sto j i d o vo lj n o d o ka za d a j e
o su m n ji ĉe n i p o ĉi ni te l j kri vi ĉn o g dj e l a . T re b a vo di ti ra ĉu n a da zakonodavac samo u tom slu ĉa ju d o zvo l j a v a tu ţi o cu d a p o n o vo o tvo ri i st ra g u u ko l i ko d o Ċ e do nekih novih dokaza iz kojih proizilazi da je osum nji ĉe n i p o ĉi ni o krvi ĉn o
d j e l o za ko j e j e vo Ċ e n a i stra g a .
3. d a p o s to je o k o ln o s ti k o je is k l ju ĉ u ju k riv iĉ n u o d g o v o rn o s t
o s u mn jiĉ e n o g , o s im u s lu ĉ a ju k a d a se u toku postupka utvrdi da je
o s u mn jiĉ e n i, u v ri je me u ĉ in je n ja k riv iĉ n o g d je la , b io n e u ra ĉ u n lj iv .
4. d a je d je lo o b u h v a ć e no a mn e s tijo m /pomilovanjem ili je nastupila
z a s ta ra ili p o s to je d ru g e o ko ln o s ti k o je is k lju ĉ u ju k riv iĉ n o g o n je n je
(procesno-pravni razlozi) . Amn e sti j a i za sta ra kri vi ĉn o g g o n je n j a su u re Ċ e n e
o d re d b a m a kri vi ĉn o g ma te ri j a l n og p ra va . P o d d ru g i m sm e tn j am a koj e
i skl j u ĉu j u kri vi ĉn o g o n j en j e p o d ra zu m ij e va j u se sm rt i li d u še vn o o b ol j e nj e
o su m n ji ĉe n o g n a ko n u ĉi nj e n j a kri vi ĉno g dj e l a , p ra vo sn a ţn o p re su Ċ e n a stvar,
te i m u n i te ti p re m a d o m a ćem i m e Ċu n a ro d n o m p ra vu .

O d o n o še n j u n a re d b e o o b u sta vi i stra g e , tu ţi l a c j e d u ţa n o b a vi j e sti ti
o šte će n o g , sa navedenim konkretnim i jasnim razlozima obustave istrage, koji
i m a p ra vo p o d ni j e ti p ri tu ţb u U re d u tu ţi oca u roku od 8 dana. T a ko Ċ e r m o ra
o b a vi j e sti ti i o sum n ji ĉe n o g a ko j e i sp i ta n , te p o d n o si o ca p ri j a ve .
Za k o n d a je o v la š te n je tu ţ io c u d a p on o v o o tv o ri is tra g u a k o je d o
o b u s ta v e is tra g e d o š lo iz raz lo g a š to n ije b ilo d o v o ljn o d o k az a d a je
o s u mn jiĉ e n i u ĉ in io k riv iĉ n o d je lo . N a im e , u ko li ko tu ţi l a c d o Ċ e do n o vi h
d o ka za d a j e o sum n ji ĉe n i u ĉi ni o kri vi ĉn o d je l o , p o n o vo će o tvo ri ti i stra g u i
n a sta vi ti sa i stra g o m p ro ti v o sum n ji ĉe n o g . V ri je me utro še no d o mo me nta
o b usta ve i st ra g e ura č u na će se u ro k u ko je m b i t u ţi la c t re b a o o ko nča ti i stra g u.

OK ON Ĉ AN J E IS T R AGE (ĉ la n 2 4 0 .)

T u ţ ila c o k o n ĉ a v a is tra g u k a d n a Ċ e d a je s ta n je s tv a ri d o v o ljn o
ra z ja š n je n o d a s e moţ e p o d ić i o p tuţ n ic a . Oko n ĉa n j e i stra g e će se za b i lj e ţi ti u
spisu, ka ko b i se m o gl o o cij e n i ti d a l i tu ţi te l j p re d u zi ma dalje mjere u cilju
p o d i za n j a o p tu ţn i ce .
Ak o s e is tra g a n e z a v rš i u ro k u o d š e s t mje s e c i o d d o no š e n ja
n a re d b e o p ro v o Ċe n ju is tra g e , tu ţ ila c je d u ţ a n o b a v ije s titi g la v n o g tu ţ io c a ,
k o ji ć e s a z v a ti k o le g ij tu ţ ila š tv a . K o le g ij tu ţ ila š tv a ć e , u o v is n o s ti d a li su
tome raz log subjektivni (npr. tu ţi l a c n i j e bi o do vo lj n o a kti va n ) ili objektivni raz loz i, preduz eti potrebne mjere da bi s e is t ra g a o k o n ĉ a la (npr. p o ve ća ti
b ro j tu ţi l a ca ko j i će ra d i ti n a to m sl u ĉa j u ).


Op tu ţ n ic a s e n e moţ e p o d ić i a k o o s u mn jiĉ e n i n ije ispitan !!! (pod
o vi m tre b a p o d ra zu m i je va ti i si tu a ci j u ka da j e o sum nj i ĉe ni ko ri sti o svo je p ra vo d a ne daje iskaz).

S MR T I B OL E S T U Ĉ IN IOC A K R IV IĈ N OG D J E L A

A ko u to ku kri vi ĉn o g p o stu p ka o su mn j i ĉe n i /optu ţe n i u m re , p o stu p a k će se
rj e še n j em o b u sta vi ti .
Ako se u to ku p o stu p ka u tvrd i d a j e o sum n ji ĉe n i /o p tu ţe n i u vri j em e
i zvrše n j a kri vi ĉn o g dj e l a b i o n e u ra ĉu n ji v, a n al a zi se u p ri tvo ru i li u p si hi j a tri j skoj
u sta n o vi , n e će se p u sti ti n a sl o b o d u ve ć će se d o n i j e ti rj e še n j e o n j e g o vom
p ri vre m e n om za d r ţa va n j u u t ra janju do 30 dana.
K a d se u to ku kri vi ĉn o g p o stu p ka u tvrd i d a j e o sum nj i ĉe ni /o p tu ţe n i , n a ko n
i zvrše n j a kri vi ĉn o g d j e l a o b o li o o d ka kvo g d u še vn o g o b o lj e n j a , rj e še nj e m će se
p re ki n u ti kri vi ĉni p o stu p a k, a to li ce će se up u ti ti n a d le ţn o m o rg a n u so cij a ln o g stara n j a . K a d a se zd ra vstve n o sta n j e o p tu ţe n o g p o p ra vi ta ko d a m o ţe
u ĉe stvo va ti u p o stu p ku , p o s tu p a k će se n a sta vi ti .

Glava XX – P OS TU PA K O PT UŢ IV A NJA

P OD IZAN J E OP T U ŢN IC E (ĉ la n 2 4 1 .)

K a d u to k u is tra g e tuţ ila c n a Ċ e d a p o s to ji d o v o ljn o do k az a iz k o jih proiz laz i osnovana sumnja („vi ši ste p e n su mn j e za sn o va n n a p ri kup l je n im
d o ka zi m a ko j i u p u ću j u n a za kl j u ĉa k d a j e i zvrše n o kri vi ĉn o d j e l o i neku osobu kao
i zvrši o ca kri vi ĉn o g d j e l a “) d a je o s u mn jiĉ e n i u ĉ in io k riv iĉ n o d je lo , p r ip re mić e
i u p u titi o p tu ţ n ic u SPS-u, uz dokaz e na kojima s e o p tuţ n ic a z a s n iv a .
Op tu ţ n ic a s e do s ta v lja u d o v o ljn o m b ro ju p rimje ra k a z a o s u mn jiĉ e n o g i njegovog branioca.
(Z a ko n n e p re d vi Ċ a p o se b a n ro k za p o d i za n j e o p tu ţn i ce n a ko n o ko n ĉa n j a
i stra g e , a l i o p tu ţn i ca će b i ti p o d i gn u ta b e z o d l a g a n j a ako je stanje stvari dovoljno
ra zj a šn j e n o d a se o p tu ţn i ca mo ţe p o d i ći . Oĉi g l ed n o ka šnj e n j e u p re d u zi m a nj u
p ro ce sn e ra d n j e p o di za n j a o p tu ţn i ce m o ţe b i ti ra zl o g za p o kre ta n j e d i scip l in sko g postupka zbog nemarnog odnosa prema radu, stalnog i neopravdanog ka šn j e nj a
u p ro vo Ċ e n j u ra d n j i u ve zi s vrše nj em tu ţi l a ĉke fu n kcij e il i b il o ka kvo d ru g o
p o n o vl j e no n e p o šti va n j e d u ţn o sti tu ţi o ca . )
N a k o n p o d iz a n ja o p tuţ n ic e , o s u mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i i b ra n i la c , ima ju
pravo uvida u sve spise i dokaz e, te z ahtijevati da im se omog u ć i fotokopiranje pojedinih dokaz a koji su im potrebni z a pripremanje odbrane .
N a k o n p o d iz a n ja o p tuţ n ic e , stranke ili branilac mogu predlagati SPS- u s u d s k o o b ez b je Ċ e n je d o k az a .
P o d n o š en je m o p tuţ n ic e p oĉ in je n o v a faz a k riv iĉ n o g p o s tu p ka , a to
je postupak o p tu ţ iv a n ja , k o ji s e s a s to ji o d :
1. u p u ći va n j a o p tu ţn i ce S P S -u,
2. p o tvrĊ i va n j a ili odbijanja svi h il i p o j e di n i h ta ĉa ka o p tu ţn i ce ,
3. prethodnog(ih) prigovora(i).
4. i zj a šn j e n j a o krivnji (poricanje ili priznanje krivnje),


5. pregovaranja o krivnji,
6. sporazuma o pri znanju krivnje,
7. p o vl a ĉe n j a o p tu ţn i ce i

S AD R ŢAJ OP T U ŢN IC E (ĉ la n 2 4 2 .)

Op tu ţ n ic a , obavezno, s a d rţ i:
1) naz iv suda,
2) ime i p re z ime o s u mn jiĉ e n o g s liĉ n im podacima,
3) o p is d je la (d is p o z itiv o p tu ţ n ic e ) , iz kog proiz laz e:
a) za ko nska o b i l je ţja k ri vi č no g d je la ,
b) vrije me i m je sto uči n je n ja k ri vi č no g d je la ,
c) predmet na ko jem je i s re d st vo ko ji m je i zvrše no k ri vi č no d je lo , ka o i
d) o sta le o ko lno s ti p o tre b ne d a se kri vi čno d je lo što p re ci zni je o d re d i ,
4) z a k on s k i n a z iv k riv iĉ n o g d je la , s n a v o Ċ e n je m o d re d b e k riv iĉ n o g z a k o n a ,
5) prijedlog o dokaz ima koje treba iz vesti, u z n a zn a ĉe n j e svj e d o ka ili
p se u d o n im a za šti će n i h svj e d o ka i vj e šta ka , sp i sa ko je tre b a p ro ĉi ta ti i
p re d m e ta ko j i sl u ţe ka o d o ka z ,
6) rez ultat istrage,
7) dokaz e koji potkrijepljuju n a v o d e o p tu ţ n ic e .

J e d n o m o p tuţ n ic o m moţ e s e o b uh v a titi v iš e k r iv iĉ n ih d je la i li v iš e
o s u mn jiĉ e n ih . Ov o pre ds ta v l ja p rv i fa k u lta tiv n i dio o p tu ţn i ce . Dakle, jednom
o p tu ţn i co m n e ka o so b a m o ţe b i ti o p tu ţe n a za d va i li vi še kri v. d j el a , a i sto tako
j e d n a o p tu ţn i ca m o ţe o b u h va ti ti vi še o sum n ji ĉe n ih . A ko j e n e ka o sob a o p tu ţe n a
za vi še kri vi ĉn i h d j el a , ta d a , u p ra vi l u , sva ko o d ti h kri vi ĉn ih d j el a tre b a o pi sa ti
za se b n i m ta ĉka m a , a o vo i z ra zl o g a što se u to ku su Ċe n j a m o ţe p o ka za ti d a za
n e ko kri vi ĉn o d j el o n e p o sto j e do ka zi , p a u to m d i j e lu tre b a d o n i j e ti o sl o b a Ċ aj u ću
p re su d u , a u d ru g o m d i je l u p re su d u ko j om se o p tu ţe n i o g l a ša va kri vi m . Ukoliko
je na sup ro t to me s ve o p i sa no u je d no j ta č ki, tada pos toji dosta p roblema da s ud
i zd va ja d i o či n je ni čno g o p i sa za ko je g o p t u ţe no g tre b a o s lo b o d i ti o d o p tu ţb e u
o d no s u na č i nje ni č ni o p i s za ko ji o p t u ţe ni tre b a b i ti o g la še n k ri vi m .
Ak o s e o s u mn jiĉ e n i n a la z i n a s lo b o d i , u o p tu ţ n ic i s e mo ţ e p re d lo ţ iti da se odredi pritvor, a ako se nalaz i u pritvoru , mo ţe s e p re d loţ iti d a s e
p ritv o r p ro d u ţ i ili d a s e p u s ti n a s lo b o d u . Prijedlog z a o d lu ĉ iv a n je o
p ritv o ru je d ru g i fa k u lta tiv n i , a l i mo g u ć i d io o p tu ţ n ic e . Odluka o pritvoru
m o ţe se d o n ij e ti te k p o sl ij e p o tvrĊ i va nj a o p tu ţn i ce . P ra kti ĉn o , p rvo se o dl u ĉi o
p o tvrĊ i va n j u o p tu ţn i ce , a o d m a h p o to m i o p ri tvo ru . A ko se o s um n ji če ni na la zi u
p ri tvo r u , p o t vrĎ i va n je o p t u ţni ce se vrši d o i ste ka ro ka t ra ja nja p ri t vo ra u i stra zi .

OD L U Ĉ IV AN J E O OP T U ŢN IC I (ĉ la n 2 4 3 .)

K a d a o p tuţ n ic a s a p ra te ć im ma te ri ja l ima s tig n e SPS-u, onda on prvenstveno ispituje: 1. da li je sud nadleţan, 2. da li je djelo obuhv a ć e n o amnestijom ili pomilovanjem ili je nastupila z astara ili postoje druge
o k o ln o s ti k o je is k lju ĉ u ju k riv iĉ n o g o n je n je i n a k ra ju 3. razmatra optuţnicu


u smislu njene formalne ispravnosti, o d n . p ro v je ra v a d a l i s a d rţ i s v e š to je potrebno da se po njoj mo ţ e p o s tu p iti.
U ko l i ko o p tu ţn i ca n e sa d rţi sve o n o što j e p o tre b n o i p ro p i sa no u za ko n u , SPS će p o zva ti tu ţi o ca d a o p tu ţn i cu i sp ra vi o d n . do p u n i , a i sto vre m e n o će m u , u
to m d o p i su , u ka za ti n a n e d o sta tke u o p tu ţn i ci i o sta vi ti p ri m j e re n ro k ka ko bi i ste ispra vi o , u z u p o zo re n j e d a će o p tu ţn i ca , u ko l i ko ta ko n e p o stu p i , b i ti o d b a ĉe n a kao i svaki drugi neuredan podnesak. Ako tu ţi l a c u ostavljenom roku ne ispravi odnosno n e d op u n i op tu ţn i cu , su d će rj e še n j em o db a ci ti o p tu ţn i cu , a p ro ti v
ta kvo g rj e še n j a n i j e d o p u šte n a ţa l b a .
U k o lik o o p tu ţ n ic a s a d rţ i s v e o n o š ta je p o tre b n o d a b i s e p o n jo j moglo postupiti, tj. ako je propisno sastavljena, onda SPS raz matra dokaz e,
k o ji s u d o s ta v je n i uz o p tuţ n ic u k a k o b i iz v e o za k lju ĉ a k d a li p o s toji
osnovana sumnja da je osumnjiĉ e n i u ĉ in io k r iv iĉ n o dje lo koje se u
o p tu ţn ic i n a v o d i. U tom smislu, SPS treba da p ro ĉ ita d o k az e koji su mu
dostavlje ni (i ska ze svj e d o ka , n a l a zi i m i šl j e nj a vj e šta ka i sl ) , da iz v rš i u v id u druge dokaz e (skica lica mjesta, fotodokumentacija i sl.) i pregleda predmete
(n o ţ i l i n e ko d ru g o o ru Ċ e ) .
U ko l i ko j e tu ţi l a c d o sta vi o d o vo l j n o d o ka za i z ko j i h p ro i zi l a zi p o s to j a n j e osnovane sumnje da je osum nj i ĉe ni u ĉi n io kri vi ĉn o d j el o n a ve d e n o u o p tu ţn i ci , tada SPS tre b a d a p o tvrd i o p tu ţn i cu . S v o ju od lu k u o p o tv rĊ iv a n j u o p tuţ n ic e , SPS treba da donese u roku od 8 dana, a u s loţ e n im p red me tima 1 5 d a n a ,
ra ĉ u n a ju ć i o d d an a p rije ma o p tuţ n ic e . U o v a j ro k s e n e u ra ĉ u n a v a v rije me
k a d a je o p tu ţ n ic a v ra ć e n a tu ţ io c u , ra d i is p ra v k e fo r ma ln ih n e d o s ta ta k a . Ukoliko odbije sve ili poje d in e ta ĉ k e o p tuţ n ic e , SPS d o n os i rje š e n je
k o je s e do s ta v lja tu ţ io c u . P ro tiv o v o g rje š e n ja d o p uš te n a je ţ a lb a u rok u od 24 sata, o k o jo j o d lu ĉ u je v a n ra s p ra v n o v i je ć e u ro k u o d 7 2 s a ta .
Z a ko n n e p re ci zi ra fo rm u p o tvrĊ i va n j a o p tu ţn i ce , n p r . p o tv rĊ i va n j e u fo rmi
rj e še n j a il i n a re d b e . N a jje d n o s ta v n iji n a ĉ in p o tv rĊ iv a n ja o p tu ţ n ic e je stavljanje sudskog š ta mb i lja u g o rn ji d e s n i u g a o o p tu ţ n ic e k o ji s a d rţ i
p o s lo v n i b ro j o p tuţ n ic e , da tu m p o tv rĊ iv a n ja , ime i p o tp is SPS ko ji je iz v rš io
p o tv rĊ iv a n je o p tuţ n ic e . Ova forma p o tvrĎ i va n ja o p tu ţni ce je p ri mje nji va ka d a
o p tu ţni ca sa d r ţi sa mo je d n u ta čku i li se p o t vrĎ u ju s ve ta čke o p tu ţni ce .
Me Ċ u tim, a k o o p tu ţ n ic a s a d rţ i v iš e ta ĉ a k a , a p o tv rĊ u ju s e s a mo p o je d in e
ta ĉ k e o p tu ţ n ic e , p o tv rĊ iv a n je je n e o p h o d n o iz v rš iti u fo rmi r je š e n j a.
N a k o n po tv rĊ iv a n ja po je din ih i li s v ih ta ĉa k a o ptu ţn i ce , o s u mn ji ĉe n i
do b ija s ta tu s o ptu ţe n o g! !!
Ak o s e o p tu ţ e n i n a la z i n a s lo b o d i, o p tu ţn ic a s e d o s ta v lja b e z
o d la g a n ja , a a k o s e n a la z i u p ritv o ru o nd a s e d o s ta v lja n je o p tuţ n ic e v rš i u roku od 24 sata po p o tv rĊ iv a n ju o p tu ţ n ic e . S P S ć e o b a v ije s titi o p tu ţ e n o g
d a u ro k u o d 1 5 d a n a o d d a n a d o s ta v lja n ja o p tu ţ n ic e ima pravo podnijeti
p re th o d n e p rig o v o re , d a će iz ja š n je n je o k riv n ji b iti z a k az a n o o d ma h po odluci suda o tim prigovorima, odnosno po isteku roka z a n jihovo
p o d n o š en je , te d a mo ţ e n a v e s ti p rije d lo g e s v o jih d o k a z a k o je n a mje ra v a iz vesti na glavnoj raspravi.
U s lu ĉ a ju a k o je s u d d o n io rje š e n je k o jim j e o d b i je n o p o tv rĊ iv a n je
o p tu ţn ic e , tu ţ ila c mo ţ e n a k na d n o po d n ije ti n o v u o p tu ţ n ic u , ako prikupi nove dokaze. N o va il i i zm i j en j e n a o p tu ţn i ca m o ra b i ti za sn o va n a n a n o vim


d o ka zi m a , j e r j e p re th o d n a o p tu ţn i ca o d b i j e n a u p ra vo zb o g to g a što SPS nije utvrdio postojanje osnovane sumnje. Ov a o p tuţ n ic a s e ob a v ez n o p o d no s i n a
p o tv rĊ iv a n je .

IZJ AŠ N J E N J E O K R IV N J I (ĉ la n 244.)

Izj a šn j e n j e o kri vn j i p re d sta vl j a n o vi i n sti tu t n a še g Z K P -a, koncept koji je uveden reformom kri vi ĉn o g p o stu p ka , a što j e p re n e se n o i z a n g l o sa kso n sko g ,
o d n . a n g l o a m e ri ĉko g si stem a (a d ve rsa rn i si ste m ).
Iz ja š n je n je o k riv n ji o p tu ţ e n i d a je SPS-u. Tu iz javu daje u prisutnosti
tu ţ io c a i b ra n io c a i ta n je g o v a iz ja v a s e u n o s i u z a p is n ik .
P rije d a v a n ja o v e iz ja v e , o p tuţ e n i s e mo ra u p oz n a ti s a s v im
mo g u ć im p o s lje d ic a ma d a v a n ja iz ja v e o priz nanju krivnje, a to su:
 d a se d a va n j e m o ve i zj a ve o d ri ĉe p ra va n a su Ċ e n j e ,
 da je upoznat i da razumije posljedice koje se odnose na imovinsko -pravni
za h tj e v, o d u zi m a n j e i m o vi n ske ko ri sti p ri b a vl j e ne kri vi ĉn im d j e lo m ,
tro ško vi m a p o s tu p ka , ka o i m o g u ćn o sti m a da p o d o d re Ċ e n im u slo vim a
b u d e o sl o b o Ċ e n n ji h o vo g p l a ća nj a .

Ukolik o o p tuţ e n i n e ma b ra n ite lja , S P S ć e p ro v je riti p re d n je , kao i to da li postoje uslov i z a postavljanje branite lja (ako je to zb o g sl o ţe n o sti predmeta i mentalnog-d u še vn o g sta n j a o p tu ţe n o g u interesu pravde, odnosno ako ovaj na to ima pravo po osnovu slabog imovnog stanja).
Prilikom iz ja š n je n ja o k riv n ji, o p tu ţ e n i tre b a d a s e o d re Ċ e n o iz ja s n i o
to me d a l i je k r iv i li n ije , o d n o s n o d a k a ţ e „k riv s a m“ i li „n is a m k riv “.
Me Ċ u tim, a k o n a k o n p oz iv a d a s e iz ja s n i o k riv n ji, o p tu ţ e n i n e ć e d a se iz jasni o krivnji, ili n e ć e o d re Ċ e n o d a s e iz ja s n i, il i p o ĉ n e p riĉ a ti o
k riv iĉ n o m d je lu il i n e ĉ e m d ru g o m , onda SPS, ex officio, u z apisnik unosi da
s e o p tu ţ e n i iz ja s n io d a n ije k riv , tj. d a p o riĉ e k riv n ju .
Ak o s e o p tuţ e n i iz riĉ ito iz ja s n i d a n ije k riv , SPS, ć e n a ko n u no š e n ja iz jave o poricanju krivnje u z apisnik, predmet proslijediti sudiji, odnosno
v ije ć u kojem je dodijeljen, radi z akaz ivanja glavnog pretresa, a dokaz e koji
p o tk re p lju ju n a v o d e o p tuţn ic e v ra tić e tu ţ io c u . Gla v n i p re tre s b ić e z a k az an u roku od 30 dana, koji rok se iz opravdanih raz loga moţ e p ro d uţ iti z a jo š 30 dana. D a l i će p re d m e t d o sta vi ti su d i j i il i vij e ću ko j e tre b a d a su d i za vi si o d
te ţi n e kri vi ĉn o g d j e l a , o d n o sn o za p ri j e će n e ka zn e .
Ak o s e o p tuţ en i iz riĉ ito iz ja s n i d a je s te k riv , SPS će (opet u
z avisnosti o d te ţ in e k riv . d je la ) p re d me t u p u tit i s u d iji o d n o s n o v ije ć u ra d i z akaz ivanja ro ĉ iš ta n a k o me ć e s e raz mo triti mo g u ć n o s t p rih v a ta n ja ta k v e iz jave, o d n o s n o od rţa v a n ja ra s p ra v e z a iz ric a n je k riv iĉ n o -pravne sankcije.
Za ko n ne o d re Ď u je ro k u ko me mo ra p o stup iti SPS, a li je o či g le d no d a se o va radnja treba p re d u ze ti b e z o d la g a n ja . Na jče šći ra zlo g zb o g ko ji h o p t u ţe ni
p ri zna je kri vnj u je s u č vrsti d o ka zi o p tu ţb e i či nje ni ca d a se p ri zna nje k ri vn je u
p ra vi l u u zi ma ka o o la kša va j uća o ko l no s t p ri li ko m o d mje ra va n ja ka zne.
Mo g u ć e s u s itu a c ije d a je o p tu ţ n ic a p o dn e s e n a i p o tv Ċ e n a u o d n os u
n a n p r. d v a o p tu ţ e n a , p a je d a n d a iz ja v u d a p riz n a je k riv n ju , a d ru g i p o riĉ e krivnju. U to m sl u ĉa j u tre b a i zvrši ti ra zd va j a n j e kri vi ĉno g p o stu p ka . U o d n o su n a


o p tu ţe n o g ko j i j e p ri zn a o krivicu, nastavlja se postupak izricanja presude bez
o d rţa va n j a g l a vn o g p re tre sa , a ko su d p ri h va ti i zj a vu o p ri zn a n j u kri vi ce . P re m a
o p tu ţe n o m ko j i j e n e gi ra o kri vi cu i li su d o d b a ci n j e g o vu i zj a vu o p ri zn a n j u kri vi ce ,
n a sta vl j a se re d o va n kri vi ĉn i p o stu p a k .
Zakon z abranjuje uz imanje u obz ir iz jave o poricanju krivice kao
o te ţ a v a ju ć e o k o ln o s ti p rilik o m o d mje ra v a n ja k r iv iĉ n o p ra v n e s a n k c ije .
Prvobitna izjava o poricanju krivice ne uzima se u obzir kod odmjeravanja
sa n kci j e . T o n e zn a ĉi d a o p tu ţe n i n e m o ţe ko r istiti svoje prvobitne izjave ako je
to u i n te re su n j e g o ve o d b ra n e , a ko to p re d sta vl j a n a j p o vo l j ni ji n a ĉi n o d b ra n e .
RAZMATRANJE IZJAVE O PRIZNANJU KRIVNJE (ĉ la n 2 4 5 .)

S a mo n a o s n ov u iz ja v e o p riz n a n ju k riv n je o p tuţ e n o m s e n e moţ e
iz re ć i k riv iĉ n o p ra v n a s a nkcija. Zbog toga je z akonodavac predvidio obavez u suda, i to sudije, o d n o s n o v ije ć a (u z a v is n o s ti o d teţ in e k riv . djela), d a iz v rš e p ro v je ru d a te iz ja v e o p riz n a n ju k riv n je p re d SPS i da tek
o n d a o d lu ĉ e d a li ć e p r ih v a ti ti iz ja v u o p riz n a n ju k riv n je il i ć e je odbaciti.
Dakle, k a d a su d ija o d n os n o v ije ć e , u z p ra te ć e ma te rija le d o b ije iz ja v u
o p riz na n ju k riv n je , tre b a p ro v je riti d a li je is p u n je n o v iš e k u mu la tiv n ih uslova, koji su potrebni da b i iz java o priz anju krivnje bila prihva ć ena:
1. Prvo se odnosi na sam u izjavu o priznanju krivnje, tj. provjerava se da li je izjava data dobrovoljno, svjesno i sa ra zumjevanjem ,
2. D ru g o , p ro vj e ra va se d a l i p o sto j i d o vol j no d o ka za o kri vn j i o p tu ţe n o g
(d a kle , s ud i ja / vi je će , i sto ka o i S P S , vrše p re g le d ma te ri ja la ko je je dosta vi o t u ţi la c i na o sno vu n ji h i zvo d e za k lj uča k d a li i ma d o ka za o kri vn ji
o p tu ţe no g ) ,
3. T re će se odnosi na to d a li je o p tu ţe n i u p o zoren i da li je razumio m og u ć e posljedice i zj a ve o p ri zn a n j u kri vn j e , ka o š to su :
 d a se d a va n j e m o ve i zj a ve o d ri ĉe p ra va n a s u Ċ e n j e ,
 da li je upoznat i da li razumije posljedice koje se odnose na imovinsko -
p ra vn i za h tj e v i o d u zi m a n j e im o vi n ske ko ri sti p ri b a vlj e n e kri vi ĉni m dj e l om ,
 d a l i j e u po zn a t o t ro ško vi m a p o s tu p ka , ka o i m o gu ćn o sti m a da p o d
o d re Ċ e n i m u slo vim a b u d e o sl o b o Ċ e n n ji h o vo g p l a ća n j a .

Ako n a k o n o v ih p ro v je ra su d ija /v ije ć e p rih v a ti iz ja v u o p rizn a n ju
k riv n je o p tu ţ en o g , ta iz ja v a s e mo ra ko n s ta to v a ti u z a p is n ik i nakon toga se nastavlja sa raspravom z a iz ric a n je k riv iĉ n o -pravne sankcije .
Ak o s u d ija /v ije ć e o d b a c i iz j avu o priz nanju krivnje, to ć e s a o p ć iti
strankama i bran iocu i konstatovati u z apisnik.
U o vom sl u ĉaj u , ka d a o d b a ci i zj a vu o p ri zn a n j u kri vn j e , u d a lj o j p ro ce d u ri
su Ċ e n j a o va i zj a va o p ri zn a n j u kri vn j e se n e m o ţe ko ri sti ti ka o d o ka z.

PREGOVARANJE O KRIVNJI (ĉ la n 2 4 6 . )

Os u mn jiĉ e n i /o p tu ţ e n i i n je g o v b ra n ila c mo g u s a tuţ io c e m jo š u fa z i
is tra g e p re g o v a ra ti o k riv n j i, o d n . d o g o v a ra ti s e o z a k lju ĉ iv a n ju s p o ra z u ma o priz nanju krivnje. Ov o je mo g u ć e i k a s n ije , s v e do o ko n ĉ a n ja g la v n e rasprave, odnosno rasprave p re d ţ a lb e n im v ije ć e m .


Me Ċ u tim, n e p o s to ji mo g u ć n o s t d a su d raz ma tra s p o raz u m o
p riz n a n ju k riv n je p rije n e g o š to je o p tuţ n ic a p o tv rĊ e n a , n iti s e o n moţ e
z a k lju ĉ iti a k o s e o p tuţ en i n a ro ĉ iš tu z a iz ja š n je n je o k riv n ji iz ja s n io d a je kriv !
Prilikom pregovaranja o krivnji, su d n em a a p sol u tn o n i ka kvi h o vl a šte n j a , niti da daje sugestije, niti da se n a d ru g i n a ĉi n m i j e ša u sa ĉi nj a va n j e sp o ra zu m a
o p ri zn a n j u kri vn j e . P re g o va ra n j e o kri vn ji , ko j e ka ko sm o ve ć re kli m o ţe o tp o ĉe ti
j o š u to ku i stra g e , u su šti n i se s vo d i na to p o d ko jim u sl o vi m a će
o su m n ji ĉe n i /o p tu ţe n i p ri zn a ti kri vn j u .
U k o lik o s e tu ţ ila c i o s u mn j iĉ e n i d o g o v o re o u s lo v ima priz nanja krivnje, tada z a k lju ĉ u ju sporaz um, (jednu vrstu ugovora u pisanoj formi)
k o ji mo ra b iti p o tp is a n o d tu ţ io c a , o s u m njiĉ e n o g/o p tuţ e no g i njegovog
branioca.
Tom prilikom, u k o l ik o o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i pristane da priz na
krivnju, tu ţ ila c mo ţ e s a s v o je s tra n e ponuditi:
a) izricanje kazne ispod zakonskog minimuma, primjenom odredbi o
u b l a ţa va n j u ka zn e (npr. za kriv. djelo za koje je p re d vi Ċ e n a ka zn a za tvo ra
n a j m a nj e 3 g o d . m o ţe m u p o n u d i ti ka zn u 1 i l i 2 g o d i n e ) ,
b) b l a ţu vrstu ka zn e (n pr. i zri ca n j e n o vĉa n e ka zn e u m j e sto ka zn e za tvo ra ) ,
ili drugu vrs tu kri vi ĉn o p ra vn e sa n kci j e (npr. uslovna osuda, umjesto
ka zn e za tvo ra i l i n o vĉa n e ka zn e ).

P rilik o m s a ĉ in ja v a n ja s p o ra z u ma , s ta ln o s e mo ra v o d iti ra ĉ u n a o
z a k on s k im mo g u ć n o s tima , tj. mo ra ju s e p o š to v a ti ma te r ijalno-pravne
o d re d b e k riv iĉ n o g z a ko n a , p a tu ţ ila c mo ţ e po n u d iti s a mo o n o š to je
p re d v iĊ e n o z ak o n o m. (npr. o su m nji če no m se ne smije po nuditi izrica nje
uslo vne o s ud e , a ko to p re ma kri vi čno m za ko n u ni je mo g uće ) . U ko l i ko to tu ţi l a c previdi, takav spora zum prilikom razmatranja sud ne smije prihvatiti.
Postignuti sporaz um o priz nanju krivnje se, uz o p tuţ n ic u , dostavlja
sudu, ako je postignut d o tre n u tk a p o d iz a n ja o p tuţ n ic e . Na ko n p o tvrĊ i va nj a
o p tu ţn i ce , SPS razmatra spora zum o priznanju krivice i donosi odluku o izricanju
kri vi ĉn o -pravne sankcije. Poslije dostavljanja predmeta sudiji , o d n o sn o vi j e ću , o
sp o ra zu m u o d l u ĉu j e su d i j a /vij e će .
Kada sudu bude dostavljen sporaz um o priz nanju krivnje , on isto
mo ra b it i ra z ma tra n i mo ţ e b iti p rih v a ć e n i li o d b a ĉ e n .
P rilik o m o c je n e d a li ć e p r ih v a tit i s p o ra z u m , s u d p ro v je ra v a v iš e kumultivnih uslova, i to:
1. da li je sp o ra zu m o p ri zn a n j u kri vn j e za kl j u ĉe n d ob rovoljno, svjesno i sa
ra zu m i j e va n j em , te d a li j e o p tu ţe n i u p o zn a t sa m o g u ćim za ko n skim
p o sl j e di ca ma p i sm e n o g sp o ra zu m a o p ri zn a n j u kri vnj e , u kl j u ĉuj u ći i posljedice vezane za imovinsko-pravni zahtjev, oduzimanje imovinske
ko ri sti ste ĉe n e kri vi ĉn i m djelom i tro ško ve kri v. p o stu p ka ;
2. da li postoji dovoljno dokaza o krivnji o p tu ţe n o g ;
3. da li je o p tu ţe n i ra zu m i o d a se sp o ra zu m o m o p ri zn a n j u kri vn j e o d ri ĉe n e
sa m o p ra va n a su Ċ e n j e , ve ć i p ra va n a ţa l b u u od n o su n a kri viĉn o -pravnu
sa n kci j u , ko ja će m u se n a o sn o vu sp o ra zu m a i zre ći . (uko li ko o p tu ţe ni i li
tu ţi la c i zja ve ţa lb u zb o g kri vi čno p ra vne sa nkci je ko ja je i zre če na


p re sud o m , a ko ja je b i la p re d vi Ď e na u sp o ra zum u , o nd a će ta kva ţa lb a b i ti
o d b a če na ka o ne d o p ušte na . Me Ď u ti m , mo g uće s u si t ua ci je d a o p t u ţe no m
bude i zre če na kri vi č no p ra vna sa nkci ja ve ća /ma nja o d o no g a što je
p re d vi Ď e no u sp o ra zum u o p ri za nj u k ri vn je . U to m s l uča j u , ţa lb a će b i ti
razmatra na kod drugostepe nog s uda).
4. da li je p re d l o ţe n a kri vi ĉn o -pravna sankcija u skladu sa KZ-om;
5. d a l i j e o šte će n o m p ru ţe n a p ri l i ka d a se p re d tu ţi te l j e m i zj a sn i o
imovinsko-pravnom zahtjevu;

Ako sud prihvati sporaz um o priz nanju krivnje , iz ja v a o p tu ţ e no g s e unosi u z apisnik i nakon toga se nastavlja sa raspravom z a iz ricanje
k riv iĉ n o -pravne sankcije.
Ako sud odbaci sporaz um o priz nanju krivnje, to ć e s a o p ć iti strankama i braniocu, i is to konstatovati u z apisnik. Gl a vn a ra sp ra va će se
za ka za ti u ro ku o d 3 0 d a n a . U o vo m sl u ĉa j u , ka d a o d b a ci sp o ra zu m o p ri zn a n j u
kri vn j e , u d a lj o j p ro ce d u ri su Ċ e nj a o vaj sp o ra zu m o p ri zn a n j u kri vn j e se n e m o ţe koristiti kao dokaz.
O rez u lta ti ma p re g o v a ra n ja o k r iv n ji s u d ć e o b a v ije s t iti o š te ć e n o g .

P OV L AĈ E N J E OP TU ŢN IC E (ĉ la n 2 4 7 .)

P o v la ĉ e n je o p tuţ n ic e je p ra v o tu ţ io c a d a ra s p o laţ e op tuţ b o m , š to predstavlja odstupanje od principa legaliteta k r iv iĉ n o g g o n je n ja , a realiz aciju prin cipa mutabilite ta.
T u ţ ila c ima p ra v o d a p o v u ĉ e o p tuţ n ic u , b e z p re th o d no g o d o b ren ja ,
d o p o tv rĊ iv a n ja o p tu ţ n ic e .
N a k o n to g a , p a d o po ĉ e tk a g la v n o g p re tre s a , o p tu ţ n ic a se moţ e
p o v u ć i s a mo u z p re th od n o o do b re n je SPS. Prethodno odobre nje se daje na
o sno vu za ht je va t u ţi o ca sa kra tki m ra zlo zi ma , ko ji se mo ţe up uti ti p i sme no i li usme no na zapisnik.
U k o lik o s e o p tuţ n ic a p o v u ĉ e (p ri j e i li n a ko n p o tvrĊ i va n j a ) , SPS donosi
rje š e n je k o j im s e k riv iĉ n i p o s tu p a k o b u s ta v lja .
O obustavlja n ju k riv iĉ n o g p o s tu p k a o d ma h s e o b a v je š ta v a ju
o s u mn jiĉ e n i/o p tu ţ e n i i b ra n ila c , k a o i o š te ć e n i. Ob a v je š te n je n a v e d e n ih
lic a s e v rš i je d n o s ta v n o m d o s ta v o m rje š e n ja o o b u s ta v lja n ju p o s tu p k a .
U k o lik o tu ţi la c i zja v u o po v la ĉe n ju o ptu ţn i ce da n a g la v n o m pretre s u , is ta s e mo ţe tu ma ĉit i s a mo k a o izja v a o o du s ta n k u o d o ptu ţb e i
ta da s u d do n o s i pre s u du k o jo m s e o p tu ţb a o db i ja .

RAZLOZI ZA PRIGOVOR I ODLUKA O PRIGOVORU (ĉ la n 2 4 8 . )

K a o š to je v e ć re ĉ e n o , o p tu ţ e n i i n je g o v b ra n ila c mo g u n a k o n
p o tv rĊ iv a n ja o p tu ţ n ic e , a u ro k u o d 1 5 d a n a o d d a n a u ru ĉ e n ja o p tu ţ n ic e , podnijeti prethodne prigovore. Ti prethodni prigovori se iz nose u pismenom podnesku koji se dostavlja sudu , a o n jima o d lu ĉ u je SPS u roku od 8 dana. Ova j S P S n e m o ţe u ĉe s tvo va ti u su Ċ e n j u .
Š to s e tiĉ e s a mo g s a d rţ a ja ta k v o g p o d n e s k a u n je mu s e mo ţ e :


1. o sp o ra va ti n a d l e ţn o st su d a (m i sl i se s a mo n a s tv a rn u n a dle ţn o s t , jer u
sm i sl u ĉl an a 3 6 . ZK P FB IH , n a ko n po tvrĊ i va n j a op tu ţn i ce , sud se ne
m o ţe o g l a si ti m j e sn o n e n a dl e ţn i m , a n i ti stra n ke m o g u u spj e šn o isticati pri g o vo r m j e sn e n e n a dl e ţn o sti ),
2. ukazivati n a fo rm a l n e n e d o sta tke o p tu ţn i ce
3. i sti ca ti d a j e d j e l o o b u h va ćen o a m n e stij o m il i p om il o va n j em il i j e n a stu p il a
za sta ra i l i p o sto j e d ru g e o ko l n o sti ko j e i skl j u ĉu j u kri vi ĉn o g o nj e n j e
4. osporavati zakonitost doka za,
5. zahtijevati spajanje ili razdvajanje postupka i
6. o sp o ra va ti o d l u ka ko jo m j e o p tu ţe n o m o d bi j e n za h tj e v za d o d j el u branioca
si ro m a šni h . (član 60. Stav 1. „K ad ne postoj e uvjeti za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za kri vično djel o za koj e se m oţe izreći kaz na zat vora od tri godi ne ili teţa kazna
ili kada to zahtijevaju interesi pravičnosti, bez obzira na propisanu kaznu, osum njičenom, odnosno optuţenom će s e, na njegov zahtjev, postaviti branitelj, ako prema s vom imovnom stanju ne moţe snositi troškove odbrane”)

Ukoliko takvi prigovori nisu opravdani, S P S ć e ih o d b iti rje š e n je m protiv kojeg n i je d o z v o lje n a ţ a lb a .
Ukoliko SPS ocijeni da je prigovor zakonitosti dokaza osnovan, o d l u ĉi će
d a se ta ka v d o ka z i zd vo j i i z sp i sa i vra ti tu ţi o cu . T a ko Ċ e r , a ko s e u postupku po
p ri g o vo ri m a o ci je n i d a j e n e ki o d p ri g o vo ra o d ko ri sti i za sa o p tu ţe n i ka , sm a tra će
se d a j e i o n p o d n i o p re th o d n i p ri g o vo r i n a i sti n a ĉi n o to m e o d l u ĉi ti .
P ro tiv o d lu k a p o p rig o v o ru , ţ a lb a n i je d o p u š te n a .

P R ED R AS P R AVN O R OĈ IŠ T E (ĉ la n 2 4 8 a .)

Toko m p ri p re m a za g l a vn u ra sp ra vu m o ţe se o d rţa ti ro ĉi šte sa stra n ka m a i braniteljem da bi se razmotrila pitanja relevantna za glavni pretres, u cilju
n j e g o vo g što e fi ka sn i j e g vo Ċ e nj a i o ko n ĉa n j a - pre dra s pra v n o ro ĉ iš te .

Glava XXI – GLAVNI PRETRES

JAVNOST GLAVNOG PRETRESA (OP Ć A J AV N OS T ) (ĉ la n 2 4 9 . )

Glavni pre tres je javan.
Glavnom pretresu mogu prisustvovati samo punoljetne osobe.
Oso b e ko je su p ri sut ne na g la vno m p re tre s u ne smi j u no si ti o r u ţje i li
o p a sno o r uĎ e , o si m sl u ţb e ni ka sud ske p o li ci je i osoba kojima to dozvoli s udija,
o d no s no p re d sje d ni k vi je ća .

IS K L J UĈ E N JE J AV N OS T I (ĉ l. 2 5 0 . – 252.)

Od o tv a ra n ja z a s je d a n ja p a d o z a v rš e tk a g la v no g p re tre s a , sudija,
o d n o s n o v ije ć e , mo ţ e u s v a ko d ob a , p o s luţ be n o j d uţn o s ti ili p o p rije d lo g u stranaka i branite lja, a li u v ije k p o n j ih o v o m s a s lu š a n ju , is k lju ĉ it i ja v n o s t z a
cio glavni pre tres ili jedan njegov dio:
1. a ko j e to u i n te re su d r ţa vn e si g u rn o sti , ili


2. a ko j e to p o tre b n o ra d i ĉu va n j a d rţa vn e , vo j n e , sl u ţb e n e i l i va ţn e poslovne tajne, ili
3. ako je to potrebno radi o ĉu va n j a j a vn o g re d a , ili
4. radi za šti te m o ra l a u d e m o kra tsko m d ru štvu , ili
5. ra d i za šti te o so b n o g i i n ti m n o g ţivo ta o p tu ţe n o g i l i o šte će n o g , ili
6. radi za šti te i n te re sa m a l o l j e tn i ka il i svj e d o ka .

Iskl j u ĉe n j e j a vn o sti n e o d n o si se n a stra n ke , b ra n i te l j a , o št e će n o g ,
za ko n sko g za stu p n i ka i p u n o m o ćn i ka .
S u d i ja , o d n o sn o vi j e će , m o ţe d o p u sti ti d a gl a vn om p re tre su n a kom e j e
j a vn o st i sklj u ĉe n a b u d u p ri su tn e sl u ţb e n e o so b e , n a u ĉn i i j a vn i ra d ni ci , a n a
za h tj e v o p tu ţe n o g m o ţe to d o p u sti t i i n j e g o vo m b ra ĉn o m , o d n o sn o va n b ra ĉn o m
drugu i bliskim srodnicima.
S ud i ja , o d no s no vi je će će up o zo ri ti o so b e ko je s u p ri su t ne g la vno m
p re tre s u na ko me je ja vno s t i sklj uče na d a s u d u ţne d a ka o ta j n u č u va j u s ve o no
što su na p re tre s u sa zna le i d a ne o vla š te no o d a va n je ta jne p re d sta vl j a kri vi čno djelo.

R U K OV OĐE N J E GL A VN IM P RE T RE S OM

Ob a v e z no p ris u s tv o n a g la v n o m p re tre s u (Ĉ la n 2 5 3 .)
S u d i ja , o d n o sn o ĉl a n o vi vij e ća i za p i sn i ĉa r m o ra j u b i ti n ep re ki d n o p ri su tn i na glavnom pretresu.
A ko je u i zg le d u d a će g la vni p re tre s tra ja ti d u ţe , p r e d s je d ni k vi je ća mo ţe
za t ra ţi ti o d p re d sje d ni ka s ud a d a o d re d i je d no g i li d vo ji c u s ud i ja d a p ri sus t vuj u
g la vno m p re tre s u ka ko b i za mi je ni li čla no ve vi je ća u sl uča j u n ji ho ve sp rje če no sti .

Ob a v e z e s u d ije , o d n o s n o p re d s je d n ik a v ije ć a (Ĉ la n 2 5 4 . )
Sudija, odnosn o p re d sj e d n i k vi j e ća ru ko vo di g l a vn im p re tre so m .
D uţno s t s ud i je , o d no s no p re d sje d ni ka vi je ća je d a se s ta ra za s ve st ra no
p re tre sa nje p re d me ta i o tkla n ja n je s ve g a što o d ug o vla či p o stup a k , a ne d o p ri no si
ra zja š nje n ju st va ri .
Odluke sudije, odnosno predsjedni ka vi j e ća se u vi j e k o bj a vl ju j u i , s kra tkim
o b ra zl o ţe n j e m ra zm a tra n i h ĉi n j e n i ca , u n o se u za p i sn i k o g l a vn o m p re tre su .

R e d o s lije d ra d n ji g la v n o g p re tre s a (Ĉ la n 2 5 5 . )
Gl a vn i p re tre s te ĉe re d o m ko j i j e o d re Ċ e n u o vo m za ko n u , a l i su di j a , odnosno pre d sj e d ni k vij e ća m o ţe o d re d i ti d a se o d stu p i od re d o vn o g to ka
ra sp ra vl j a n j a zb o g p o se b n i h o ko l n o sti , a n a ro ĉi to zb o g b ro j a o p tu ţe n i h , b ro j a
kri vi ĉn i h d j el a i o b im a d o ka zn o g m a te ri j a l a .

D uţ n o s t s u d ije , o d n o s n o p re d s je d n ik a v ije ć a (Ĉ la n 2 5 6 .)
D u ţn o st su d i j e , o d n o sn o p re d sj e d ni ka vij e ća j e da se sta ra o o d rţa va n j u
re d a u su d n i ci i d o sto j a n stvu su d a . S u d ij a , o d n o sn o p re d sj e d ni k vij e ća m o ţe
odmah poslije otvaranja zasjedanja upozoriti osobe koje su prisutne na glavnom
p re tre su d a se p ri sto j n o p o n a ša j u i d a n e ometaju rad suda. Sudija/predsjednik vijeća moţe odrediti pretresanje osoba koje su prisutne na glavnom pretresu.


S u d i j a , o d n o sn o p re d sj e d n i k vij e ća m o ţe n a re d i ti d a se sa za sj e d a n j a
u d a l j e sve o sob e ko j e ka o sl u ša te l ji p ri su stvu j u gl a vn om p re t resu, ako su se
m j e re za o d r ţa va n j e re d a p re d vi Ċ e n e u o vo m za ko n u p o ka za l e n e e fi ka sn i m za
o si g ura n je ne o me ta no g o d r ţa va nja g la vno g p re tre sa .
U sudnici je zabranjeno filmsko ili televizijsko snimanje. Izu zetno,
p re d sj e d n i k su d a m o ţe o d o b ri ti ta kvo sn i m a n j e na glavnom pretresu.




K aţ n ja v a n je z b og n a ru š a v a n ja re d a i p ro c e s n e d is c ip l in e (Ĉ la n 2 5 7 . )
S u d i ja , o d n o sn o p re d sj ed n i k vi j e ća m o ţe u d a lj i ti o so b u i z su d n i ce d a b i se
za šti ti l o p ra vo n a p ra ve d n o i j a vno su Ċ e nj e o d n o sn o o d rţa l o d o sto j a n stve n o i
neometano su Ċ e n j e .
S u d i ja , o d n o sn o p re d sj e d ni k vij e ća m o ţe n a re d i ti d a se o p tu ţe n i u d a lj i i z
su d n i ce za o d re Ċ e n i vrem e n ski p e ri o d u ko li ko o p tu ţe n i i n a ko n u p o zo re n j a
n a sta vi s n e d o l i ĉnim p o n a ša n je m zb o g ko j e g j e op ra vd a n o n j e g o vo u d a lj e n j e i z sudnice. U tom vremenskom periodu sudija, odnosno predsjednik vijeća moţe
nastaviti postupak, ukoliko optuţeni ima branitelja.
A ko tu ţi te l j, b ra ni te l j, o šte će ni , za ko nski za s t up ni k, p u no mo ć ni k
o šte će no g , s vje d o k, vje š ta k, t u ma č i li d rug a o so b a ko ja p ri sus t vu je g la vno m pretres u ome ta re d i li se ne p o ko ra va na re Ď e n ji ma sud i je /p re d sje d ni ka vi je ća za
o d rţa va nje re d a , s udija/p re d s je d ni k vi je ća će g a up o zo ri ti . Ako upo zore nje bude
b e zusp je š no , s udija/p re d s je d ni k vi je ća mo ţe na re d i ti d a se o so b a ud a l ji i z
sud ni ce i ka zni no vča no m ka zno m d o 1 0 .0 0 0 K M. A ko tuţi te l j i li b ra ni te l j b ud u
udalje ni iz s ud nice, s udija /p re d sje d ni k vi je ća će o b a vi je sti ti V STV BiH ili Federalnu advok . ko mo r u či ji je b ra ni te l j čla n, radi pred uzima nja da ljnjih mjera.
B ra ni te l j u i li p uno mo ćni k u o šte će no g ko ji , na ko n što je ka ţn je n , p ro d u ţi d a
na r uša va re d , s ud i ja /p re d s je d ni k vi je ća mo ţe usk ra ti ti d a lj n je za s t up a n je na
g la vno m p re tre s u i ka zni ti g a no vča no m ka zno m d o 3 0 .0 0 0 K M.

D a v a n je la ţ n o g is k az a o d s v je d o k a ili v je š ta k a (Ĉ la n 2 5 8 .)
Ako postoji osnovana sumnja da je svj e do k il i vj e šta k n a g l a vn om p re tre su
d a o l a ţn i i ska z, su d i j a /p re d sj e d ni k vi j e ća m o ţe n a re d i ti d a se sa ĉi ni p o seb a n
p ri j e p i s za p i sn i ka o i ska zu svj e d o ka i l i vj e šta ka ko ji će se d o sta vi ti tu ţi te l j u .

P R E TP OS T A VK E Z A OD RŢ A VA N JE GL A V N OG P R E TR E SA

Zakon je pre d v id io p re tp o s ta v k e z a od rţa v a n je g la v n og p re tre s a n a koji trebaju pristupiti sve osobe koje su poz vane da bi se glavni pretres
o d rţ ao.
U sl u ĉa j u a ko j e n e ko i zo sta o , o d r ţa va n j e g l a vn o g p re tre sa za vi si o d to g a
ko j i j e o d p ro ce sni h su b j e ka ta il i u ĉe sni ka u postupku izostao (n pr. n e će se
odlagati ako je samo neki od svjedoka izostao). Za razliku od toga , ukoliko je
i zo sta o tu ţi l a c, o p tu ţe n i i l i n j eg o v b ra n il a c , g l a vni p re tre s se o d l a ţe . Postoji
i zu ze ta k u o d no su na b ra ni o ca , a to je a ko se o p t u ţe ni o d re kne p rava na branite lja, a odbra na nije obave zna .


OTVARANJE ZASJEDANJA (ĉ la n 2 5 9 . )
Pojmovno, o tva ra n j e za sj e d a n j a zn a ĉi p o ĉe ta k ra d a na n e kom p re d me tu ,
a l i to n e zn a ĉi d a j e g l a vn i p re tre s p o ĉe o , jer gla v n i pre tre s po ĉ in je ĉ ita n je m
o ptu ţn i ce . Zasjedanje otvara su d i j a /p re d sj e d n i k vi je ća , koji objavljuje predmet
g l a vn o g p re tre sa što p o d ra zu m ij e va sa op šta va n j e i m en a o p tu ţe n o g i tu ţi te l j a ,
ka o i n a vo Ċ e n j e kri vi ĉn o g d j el a za ko j e j e o p tu ţn i ca p o tvrĊ e n a .
Od o tva ra n ja za s je d a n ja p a d o nje g o vo g za k lj uče n ja sud i ja o d no s no vi je će
tre b a p a zi ti na na d le ţno st s ud a . Uko li ko sud ni je na d le ţa n , d o p o če tka g la vno g
p re tre sa tre b a d o ni je ti rje še n je o ne na d le ţno sti , a a ko je g la vni p re tre s p o če o ,
sud mo ra d o ni je ti p re sud u ko jo m se o p t u ţb a o d b i ja .

N E D OL AZAK T U ŢI OC A N A GL AVNI PRETRES (ĉ la n 2 6 0 .)

U k o lik o tu ţ ite lj ili o s o b a k o ja g a z a mje n ju je n e d oĊ e n a g la v n i p re tre s
is ti s e mo ra o d lo ţ iti. Ovo zbog toga jer se ni pod kojim uvjetima glavni pretres
n e m o ţe o d rţa ti u ko l i ko n ij e p ri su ta n tu ţi te l j . Ako bi se desilo da se glavni pretre s o d rţ i b ez p ris u s tv a tu ţ ite lja , u to m s lu ĉ a ju je u ĉ in je n a b i tn a
p o v re d a od re d a b a k riv iĉ n o g p o s tu p k a , z bog koje se, ukoliko bude
iz ja v lje n a ţ a lb a , presuda mora ukinuti.
Zakon je predvidio sankcioniranje izostanka tu ţi te l j a sa g l a vn o g p re tre sa pod uvjetom d a j e i sti o dl o ţe n zb o g n j e g o vo g i zo sta n ka . Me Ď uti m , uko li ko je d o
o d la g a n ja d o šlo i z ne ko g d r ug o g ra zlo g a , ka o š to je i zo sta na k s ud i je , o nda je
ta kvo ka ţnja va nje i sklj uče no .
Postoji obaveza su d i j a /p re d sj e d ni k vi j e ća d a p o zo ve tu ţi te l j a ka ko bi o vaj
iznio razloge zbog kojih je izostao, pa ukoliko su ti ra zlozi opravdani (npr. prije
su Ċ e n j a mu po zl i l o ) n e će b i ti ka ţn j e n , a u protivnom, ako nije bilo opravdanog razloga, m o ţe se ka zn i ti n o vĉa n o m ka zn o m d o 5 0 0 0 K M . Sud o tome do nosi
rje še nje , pro tiv kojeg je do zvo l je na ţa lb a , te o b a vje š ta va V S TV B i H.

N E D OL AZAK OP T U ŢE N OG N A GL AV N I P R E T R E S (ĉ la n 2 6 1 .)

Z a ko n o d a va c j e ta ko Ċ e r p re d vi di o o b a ve zn o p ri su stvo o p tu ţe n o g n a
g l a vn o m p re tre su . N j e g o v i zo sta n a k sa g l a vn o g p re tre sa o m o g u ća va
p re d u zi m a n j e o d g o va ra ju ći h m j e ra samo pod uvjetom ukoliko je uredno pozvan
n a g l a vni p re tre s i ni j e do ša o , niti je svoj izostanak opravdao. Za ovu situaciju
za ko no d a va c je p re d vi d i o nje g o vo o b a ve zno p ri vo Ď e n je . Uko li ko b i se d e si lo d a
o p tu ţe ni na kna d no o p ra vd a s vo j i zo sta na k , sudija /predsje d ni k vi je ća mo ţe
opozvati naredb u.
P o sto j e si tu a ci j e ka d a o p tu ţe n i ko j i je u re d n o p o zva n o ĉi g l e d n o i zb j e g a va
d a d o Ċ e n a g l a vn i p re tre s , tj. u tom pravcu preduzima aktivne radnje (npr. ve ć
j e d n o m b i o p ri vo Ċ e n , p a p o n o vn o ne d o Ċ e i li ka d a su d ska p ol i ci j a d o Ċ e d a g a privede, a on p o b j e gn e i z svo g sta n a i sl i ĉn o ) o n d a su tim e u sp un j e ni u vj e ti d a se
p re m a nj e m u o d re d i p ri tvo r. T a j p ri tvo r m o ţe tra j a ti d o ob j a vl j i van j a p re su d e , a
n a j d u ţe 3 0 d a n a .
Op tu ţ e n o m s e n e mo ţ e s u d iti u o d s u s tv u . (č la n 2 6 2 .)

NEDOLAZAK BRANIOCA NA GLAVNI PRETRES (ĉ la n 2 6 3 .)


P o sto j e si tu a cij e ka d a u re d n o p o zva n i b ra n i te lj n a gl a vn i p re tre s n e d o Ċ e ili bez odobrenja napusti glavni pretres i svoj izostanak ne opravda.
U ti m sl u ĉa j e vim a gl a vn i p re tre s se o d l a ţe , j e r j e o p tu ţe n o m g a ra n ti r ano pravo na formalnu odbranu.
U ta k vo m sl uča ju o b a ve za je s ud a d a p o zo ve b ra ni te lja d a o b ja sni ra zlo g e svog nedolaska , o d no s no na p ušta nja b e z o d o b re nja .
B ra n i te l j ni j e o b a ve za n d a d o Ċ e n a to ro ĉi šte , j e r m o ţe su d u d o sta vi ti i
p o d n e sa k u ko m e će o b j a sni ti ra zl o g e svo g i zo s ta n ka i p o n u d i ti o d g o va ra j u će dokaze (npr bio bolestan). Ukoliko sud ocije ni da razlo zi izosta nka nis u bili opravda ni, o nd a u to m s luča j u d o no si rje še nje o ka ţnja va n ju b ra ni te l ja no vča no m
ka zno m ko ja mo ţe b i ti d o 5 0 0 0 K M .
Dakle uvjeti z a k a ţ n ja v anje branitelja su:
1) da je uredno pozvan na glavnu raspravu,
2) da je izostao sa te glavne rasp rave ili ju je bez odobrenja napustio i
3) da kasnije nije opravdao svoj izostanak.

A ko se ra d i o b ra ni te lj u ko ji je p o sta vlje n p o sl u ţb e no j d u ţno s ti , a isti neopra vda no izostaje , mo g uće je u z sa g la sno s t o p tu ţe no g o d re d i ti d rug o g branite lja.

N E D OL AZAK S V J E D OK A IL I V J E Š T AK A N A GL AV N I P R E T R E S (ĉ la n 2 6 4 .)
Is to tako pos toje situacije da na g la vni pretres ne p ristupi s vjedok ili
vje šta k ko ji s u ure d no p o zva ni i s voj izos ta nak nisu opra vdali.
U to m s l uča j u s ud d o no si na re d b u o nji ho vo m p ri n ud no m d o vo Ď e nj u .
Za ko n p re d vi Ď a mo g uć no st d a se i o ni u o va k vo m sl uča j u ka zne
no vča no m ka zno m d o 5 0 0 0 K M .
Š to se ti če sa mo g o d la g a nja g la vno g p re tre sa zb o g nji ho vo g ne d o la ska, to
je fa k ti čko p i ta n je i za vi si o d ko nkre t ne si t ua ci je .

ODLAGANJE I PREKIDANJE GLAVNOG PRETRESA

RAZLOZI ZA ODLAGANJE GL AVNOG PRETRESA (ĉ la n 2 6 5 .)

Na z ahtjev stranaka ili branite lja , g la v n i p re tre s s e mo ţ e o d lo ţ iti
rje š e n je m s u d ije /predsjednika vije ć a , ako: 1. treba pribaviti nove dokaz e ili
2. a k o je o p tuţ e n i n a k o n iz v rš e no g k riv iĉ n o g d je la n e s p o s ob a n d a
prisustvuje glavnom pretresu ili 3. ako postoje druge smetnje da se glavni
p re tre s u s p je š n o p ro v e d e .
R j e še nj e ko j im se o d l a ţe g l a vn i p re tre s u n i j e će se u za p i sn i k i , p o
m o g u ćn o sti , o d re d i će se d a n i sa t n a sta vka g l a vn o g p re tre sa . Sudija/predsjednik
vi j e ća , će ta ko Ċ e r n a re d i ti o si g u ra nj e d o ka za ko j i se m og u i zg u b i ti il i u ni šti ti zb o g odlaganja glavnog pretresa.
P ro ti v rje še n ja o od laganju pre tresa ni je d o p uš te na ţa lb a .

N AS T AV L J AN J E OD L OŢE N OG GL AV N OG P R E T R ES A (ĉ la n 2 6 6 . )


Ako se glavni pretres , k o ji je b io o d lo ţ e n , d rţ i p re d is tim s u d i jo m,
o d n o s n o v ije ć e m, p re tre s ć e s e n a s ta v i ti, a s u d ija /p re d s je d n ik v ije ć a ć e
ukratko iz nijeti tok ranijeg glavnog pretresa. S ud i ja /p re d sje d ni k vi je ća mo ţe
o d re d i ti d a g la vni p re tre s p o čne i zno va .
Gl a vn i p re tre s ko j i j e o dl o ţe n m o ra i zn o va p o ĉe ti a ko se i zm i j e ni o sa sta v
vi j e ća , il i j e o d l a ga n j a tra j a l o du ţe o d 3 0 d an a , ali vij e će , uz saglasnost stranaka i branitelja, m o ţe o d l u ĉi ti d a se u o va kvo m sl u ĉaj u svj e d o ci i vj e šta ci n e
sa sl u ša va j u p o n o vo i d a se n e vrši n o vi u vi Ċ a j , n eg o d a se p ro ĉi ta j u i ska zi
svj e d o ka i vj e šta ka d a ti n a ra n ij e m gl . p re tre su , o d n . d a se p ro ĉi ta za p i sn i k o
u vi Ċ a j u .
Ako se g l a vni p re tre s d rţi p r ed drugim sudijom /pre d sj e d ni kom vi j e ća ,
g l a vn i p re tre s m o ra i zn o va p o ĉe ti i svi d o ka zi se m o ra j u p o n o vn o i zve sti .
Izu ze tn o , a ko se g l a vn i p re tre s d r ţi p re d d ru g i m p re d sj e d n i kom vi j e ća , u z
sa g l a sn o st stra n a ka i b ra n i te l j a , vij e će m o ţe o d l u ĉi ti d a se u o va kv om sl u ĉaj u
ra n i j e i zve d e n i d o ka zi n e će i zvo d i ti .

PREKID GLAVNOG PRETRESA (ĉ la n 2 6 7 .)

Osim u sluĉajevima predviĊenim ovim zakonom, sudija/predsjednik
v ije ć a , mo ţ e p re k in u ti g la v n i p re tre s z b o g o d mo ra ili z b o g is te k a ra d n o g vremena ili da bi se neki dokaz pribavio u kratkom vremenu ili z bog
p rip re ma n ja o p tu ţ b e ili o d b ra n e .
Prekinuti glavni pretres nastavlja se uv ijek pre d is tim su dijom,
o dn o s n o v ije će m. A ko se g l a vn i p re tre s n e m o ţe n a sta vi ti p re d i sti m su d i j o m ,
o d n o sn o vi j e ćem il i a ko j e p re ki d g la vn o g p r e tre sa tra j a o d u ţe o d 8 d a n a ,
p o stu p i t će se p o o d re d b a m a ĉl a n a 2 6 6 . o vo g za ko n a – „n a s ta vl j a n j e o d l o ţe n o g
g l a vn o g p re tre sa “.

ZAPISNIK O GLAVNOM PRETRESU (ĉ l. 2 6 8 . – 270 .)

U o b i ĉaj e n o j e d a se za p i sn i k o g l a vn o m p re tre se vo d i p i sa n j em n a kompjuteru. U taj zapisnik se unosi cijeli tok glavnog pretresa sa svim detaljima preduzetih procesnih radnji. T a ko Ċ e r se u zapisnik o glavnom pretresu unosi potpuna izreka, i ta izreka predstavlja izvo rnik.
A ko j e d o n e se n o rj e še n j e o p ri tvo ru i to rj e še n j e se u n o si u zapisnik.

P OĈ E T AK GL AV N OG P R E T R E S A

U la z a k s u d ije , o d n o s n o v ije ć a u s u d n ic u (Ĉ la n 2 7 1 .)
P ri li ko m ula ska s ud i je i li vi je ća u s ud ni cu i p ri li ko m nji ho vo g i zla ska i z
sud ni ce s vi p ri su t ni , na p o zi v o vla šte ne o so b e , tre b a d a usta n u.
S tra nke i d rug i uče sni ci p o s t up ka d u ţni su d a usta n u ka d se o b ra ća ju
sud u, osim ako za to pos toje opra vda ne p repreke.

U v je ti z a o d rţ a v a n je g la v n o g p re tre s a (Ĉ la n 2 7 2 .)
K a d a sud i ja , o d no sno p re d sje d ni k vi je ća u t vrd i p ri sus t vo s vi h p o zva ni h
o so b a na g la vno m p re tre s u i li ka d a o d l uči d a se g la vni p re t re s o d r ţi b e z


p ri sust va o d re Ď e ni h p o zva ni h o so b a i li je o d luči va n je o o vi m st va ri ma o d lo ţe no ,
p o zva t će o p t u ţe no g i u ze ti o d nje g a o so b ne p o d a tke ra d i ut vrĎ i va nja i d e nti te ta .


U tv rĊ iv a n je id e n ti te ta o p tu ţ e n o g i d a v a n je u p u ta (Ĉ la n 2 7 3 . )
Sudi ja , o d n o sn o p re d sj e d n i k vij e ća u zi m a o d o p tu ţe n o g o so b n e p o d a tke
(ĉl a n 9 2 .) d a b i u tvrd i o n j e g o v i d e n ti te t.
N a ko n u tvrĊ i va n ja i d e n ti te ta o p tu ţe n o g , sudija, odnosno predsjednik
vi j e ća će u p i ta ti stra n ke i b ra n i tel j a d a li i m aj u p rimj e d b e n a sa sta v vij e ća i
n a d l e ţn o st su d a .
N a ko n u tvrĊ i va n j a i d e n ti te ta o p tu ţe n o g su d i j a , o d n o sn o p re d sj e d ni k vij e ća
će u p u ti ti svj e d o ke i vj e šta ke van sudnice, u za n j i h o d re Ċ e n u prostoriju, g d j e će
ĉe ka ti d o k b u d u p o zva n i d a svj e d o ĉe . S u d i j a , o d n o sn o p re d sj e dn i k vij e ća će upozo ri ti svj e d o ke d a d o k ĉe ka j u o svo ji m i ska zi m a n e ra zg o va ra j u s d ru g im svjedocima. Na prijedlog tuţitelja, optuţenog ili branitelja sudija, odnosno predsjednik vijeća će odobriti onim vještacima na koje se prijedlog odnosi da prisustvuju toku pretresa u sudnici.
U ko l i ko j e p ri su ta n o šte će ni , a l i j o š n ij e p o d ni o im o vi n skop ra vn i za h tj e v,
su d i j a , o d n o sn o p re d sj e d ni k vij e ća , će g a p o u ĉi ti d a m o ţe p o d n ij e ti ta j za h tj e v d o
za kl j u ĉe n j a g l a vn o g p re tre sa .
S ud i ja , o d no s no p re d s je d ni k vi je ća mo ţe p re d u ze ti ne o p ho d ne mjere radi sprje ča va n ja me Ď uso b no g ko mu ni ci ra nja s vje d o ka , vje š ta ka i st ra na ka .

P o u k e o p tuţ e n o m (Ĉ la n 2 7 4 .)
S ud i ja , o d no sno p re d s je d ni k vi je ća će up o zo ri ti o p t u ţe no g na p o t re b u
p a ţl ji vo g p ra će n ja to ka p re t re sa i p o uči t će g a d a mo ţe i zno si ti či nje ni ce i predlagati dokaze u s vo ju korist , d a mo ţe p o sta vlja ti p i ta n ja o p t u ţe ni m,
svje d o ci ma i vje šta ci ma i d a mo ţe d a va ti o b ra zlo ţe n ja u ve zi s n ji ho vi m iskazima. P o uči će g a i d a u to k u d o ka zno g p o st up ka mo ţe d a ti i zja vu ka o svjedok, te u ve zi sa tim da ti potreb na p o ja šn je nja .

Ĉ IT AN J E OP T U ŢN IC E I UVODNA IZLAGANJA (ĉ la n 2 7 5 .)

Za k o n iz riĉ ito p re d v iĊ a k a o o b a v e z u tuţ io c a d a p ro ĉ ita o p tu ţ n ic u .
Gla v n i p re t re s p o ĉ in je ĉ ita n je m o p tu ţ n ic e . Ta d a se uče s ni ci u postupk u i p ub lika u s ud nici upo znaju sa gla vnim pre d me to m kri vi čno g p o st up ka .
Op tu ţ n ic u ĉ ita tu ţ ite lj i to je n je g o v o is k lju ĉ iv o p ra v o i o b a v e z a .
P o s lije ĉ i ta n ja o p tu ţ n ic e , tu ţ ite lj n e mo ţ e v iš e p o v u ć i o p tu ţ n ic u , ali
mo ţ e d a ti iz ja v u d a o d u s ta je o d o p tu ţ b e i u to m s lu ĉ a ju , s u d d o n o s i
presudu kojom se optuţ b a od b ija . Dakle, nakon podnošenja optuţnice od strane tuţi telja sudu, pa do početka glavnog pretresa, tuţi lac nema pravo da izmjeni optuţnicu i to moţe učiniti u toku dokaznog postupka.
N a k o n ĉ ita n ja o p tu ţ n ic e o b av ez a je s u d a d a za tra ţ i o d o p tuţ e n og d a
s e iz ja s n i d a li je ra z u mio o p tuţ n ic u . Ak o o p tu ţ e n i iz ja v i d a je n ije ra z u mio ,
onda je obavez a suda da mu pojasni njene navode .
N a k o n to g a tuţ ite lj mo ra d a ti tz v . u v od n u rije ĉ (u v o dn o iz la g a n je ili uvodni govor). Ov o je o b a v e za tu ţio ca k o ji s e to ga n e mo ţe o dre ći , niti mu


to pra v o mo ţe b it i u s k ra će n o , a to k o m u v o dn o g i zla ga n ja tu ţila c i zn o s i kratke izla ganje o to me s a k o jim će do k a zima do k a za ti te zu o ptu ţb e . Pra vo
tu ţi o ca d a ukra tko i zne se d o ka ze na ko ji ma za s ni va o p tu ţni c u je prva prilika da sud u na vede č vrs te i ja sne d o ka ze o p t u ţb e , ko ji će b i ti i zve d e ni na g la vno m pretres u. Uvodno i zlaganje je, dakle, za tuţitelja obavezno i ne treba ga poistovjeći vati sa završnim riječima.
Š to s e tiĉ e o p tu ţ e n og i n je g o v o g b ra n io c a , z a k o n p re d v iĊ a d a o n i
mogu, a k o ţ e le , da „iz loţ e k o n c e p t o d b ra n e “, š to d e fa k to je s te uvodno iz laganje. O va k vo za ko nsko rje še nje je u skla d u sa p ra vo m o p t u ţe no g d a ne
i zno si s vo ju o d b ra n u i ko je je o si g u ra no u s va ko j fa zi p o stup ka , ukl j uč uj ući i
p ro ce sn u si t ua ci j u ka o š to je o va . Ovo pravo ima i svoju logiku jer zašto bi optuţeni dokazivao svoju nevi nost dok tuţitelj ne dokaţe njegovu krivnju.

DOKAZNI POSTUPAK

IZV OĐ E N J E D OK AZ A (ĉ l . 2 7 6 . )

U z a ko n u je p re d v iĊ e n o p ra v o s tra n a k a i b ra n io c a d a p re d la ţ u i pozivaju svjedoke, vještake, te izvode svoje dokaze u skladu sa pravilima
o d re Ċ e n im u z a k o n u .
Izra z p o zi va n j e svj e d o ka u to ku su Ċ e nj a j e u stva ri p re u ze t i z a d ve rsa rn o g sistema i kada, n p r tu ţi te l j ka ţe d a p o zi va n e ko g svj e d o ka , to n e zn a ĉi d a o n u bukvalnom smislu izlazi pred sudnicu i poziva svjedoka, ve ć to ra d i sl u ţb e n i k
su d a , a n i ti se p o d o vim p o d ra zu m j e va da o n u p ri p rem i su Ċ e nj a svj ed o ku
dostavlj a p o zi v za su Ċ e n j e . S ve te ra d n j e p o zi va n j a , o d n o sn o do sta vl j a nj e p o zi va i prozivanje svjedoka, obavlja sud.
Svi dokaz i se mogu svrstati u 3, odnosno 4 grupe:

1. d o ka zi o p tu ţb e ,
2. dokazi odbrane,
3. dokazi suda i
4. m o g u ći d o d a tn i d o ka zi stra n a ka o d n o sn o b ra n i o ca .

In a ĉ e , d o k a z i s e iz v o d e s lije d e ć im re d o s lije d o m:

 D o ka zi o p tu ţb e ;
 Dokazi odbrane;
 D o ka zi o p tu ţb e ko j i m a se p o b i j aj u n a vo d i o d b ra n e (re p l ika);
 Dokazi odbrane kao odgovor na pobijanje navoda odbrane od strane
o p tu ţb e (duplika);
 D o ka zi ĉi j e i zvo Ċ e n j e j e p re d l o ţi o su d ;
 Svi ostali dokazi, re l e va n tn i za i zri ca n j e kri vi ĉn o -pravne sankcije;

Navedeni dokazi, u pravilu se izvode navedenim redoslij e d om . M e Ċ u ti m ,
a ko j e to u i n te re su p ra vi ĉn o sti , p re d sj e d ni k vi je ća j e o vl a šte n d a u tvrd i d a se dokazi izvode i drugim redoslijedom (npr. a ko i m a vi še o p tu ţe n i h i vi še K D ,


p re d sj e d n i k vi je ća m o ţe o d re d i ti d a se p rvo i zvo d e svi d o ka zi ko ji se o d n o se n a jedno djelo, a zatim one koji se odnose na drugo, itd ).
U pra vilu, s ud b i tre b a o u vi je k d a sa če ka i zvo Ď e n je d o ka za o p t u ţb e i odbrane, pa tek onda izvodi svoje dokaze . Prema tome, s ud tre b a d a se što
ma n je mi je ša u p ri k up l ja nje d o ka ze i i sp i ti va nje s vje d o ka , a li će u s l uča j u
ne a kti vno sti st ra na ka i b ra ni te l ja b i ti p ri n uĎ e n d a to ra d i .

DIREKTNO, UNAKRSNO I DODATNO ISPITIVANJE SVJEDOKA (ĉ l . 2 7 7 . )

U to ku g l a vn o g p re tre sa se i zvo d e d o ka zi o p tu ţb e , o d b ra n e i d o ka zi su d a .
Kada su u pitanju iskaz i svjedok a ili v je š ta k a o n o s e p ro v o d i p o
modelu unakrsnog ispitivanja.
U o kvi ru u n a ksrn o g i spi ti va n j a , i sp i ti va nj e svj ed o ka (i sto ta ko o p tu ţe n o g i
vj e šta ka ) o b a vlj a se p o p ra vil im a anglo-saksonskog (adversarnog) sistema, ali se
vidi i postojanje elemenata inkvizitorskog sistema, koji se ogledaju u pravu suda
d a i spi tu j e svj e d o ke (o p tu ţe n o g i vj e šta ka ) i to , ka ko svje d o ke o d b ra ne i o p tu ţb e , tako i s vjedoke ko je je s ud po zvao.
P o što o ve za ko n ske o d re d b e o m o g u ću j u n e sa m o p ro ce sn e a kti vn o sti
stra n a ka , ve ć i su d a , o n d a j e j a sn o d a i m am o mj e šo vi ti p o stu p a k , tj. mje ša vi n u
a ng lo a me ri čke i e vro p ske ko nti ne n ta l ne p ro ce d u re .
Glavno ili direktno ispitivanje svjedoka obavlja stanka ili branilac koji
je poz vao svjedoka.
On i g a p rvi i sp i tu j u d a d o ka ţu i sti n i to st svo j i h tvrĊ e n ja.
T a ko tu ţi l a c n a sto j i d a d o ka ţe te zu o p tu ţb e (d a j e o p tu ţe n i u ĉi ni o kri vi ĉn o
d j e l o na n a ĉi n ka ko j e to o p i sa n o u o p tu ţn i ci ), a a ko d i re ktn o i spi ti va n j e vrši branitelj, on nastoji d a d o ka ţe a n ti te zu o d b ra n e .
Nakon toga slijedi unakrsno ispitivanje svjed o k a k o je ta k oĊ e r p o tiĉ e
iz adversarnog sistema.
Prilikom unakrsnog ispitivanja nastoje se dobiti odgovori za suprotnu
stra n u i to n a n a ĉi n d a se o sl a b e o d g o vo ri koj e j e svj e d o k d a o p ri li kom d i re ktn o g ili glavnog ispitivanja.
Pri tome treba naglas iti da se pitanja prilikom unakrsnog ispitivanja
o g ra n iĉ a v a ju n a o p s e g o d g ov o ra k o ji s u d a ti p rilik o m d ire k tn o g is p itiv a n ja i
n a p ita n ja u k o ris t v la s ti tih tv rĊ e n ja . Dakle, g lavno ili direktno isp itivanje
limitira unakrsno ispitivanje.
Ako svjedok prilikom unakrsnog ispitivanja dadne odgovore izvan onoga
što j e p i ta n p ril i kom di re ktn o g i spi ti va n j a , onda je to prema pravilima adversarnog
sistema irelevantno, i ti odgovori se ne uzimaju u obzir. Radi toga bi stranka ili
b ra ni te lj ko ji vrše ta k vo i sp i ti va n je mo ra li vo d i ti ra ču na o to me , a to b i mo ra o d a
ra d i i sud p o sl u ţb e no j d u ţno s ti .
Prilikom unakrsnog ispitivanja ona strana koja obavlja takvo ispitivanje
m o ţe n a sto j a ti d a d o ve d e u p i ta n j e kre d i b i li te t svj e d o ka ( npr. da doka zuje da
svj e d o k l a ţe ). P o sto j e i si tu a ci j e u ko j i ma svj e d o k u ve zi n e ko g kri vi ĉn o g d j e l a ,
i zn o si sve o ko l n o sti koj e se o d n o se n a cij e li d o g a Ċ aj , i a ko j e vi di o sam o n je g o v
d i o , p a to tre b a p ri o vo m n a ĉi n u i spi ti va n j a o tkri ti . Ob a ve za j e su d i je o d n . predsjednika vij e ća d a za šti ti svj e d o ka o d m a l tre ti ra n j a , ka o i o d p o n o vn o g odgovaranja na ista pitanja.


Postavljanje pitanja koja navode na odgovor, tz v. sugestivnih pitanja, je mo g u ć e u z p re th od n o od o b re n je s u d ije o dn . p re d s je dn ik a v ije ć a . Takva pitanja m o ţe d o zvo l i ti su d ij a o d no sn o p re d sje d n i k vi je ća a ko se ra d i o svjedoku pozvanom protiv njegove volje, ako je pristrasan, nevoljan , odnosno
n e će d a sa ra Ċ u j e i p o ka zu j e o d b o j a n sta v.
U v e z i s a ra n ije s p o me n u tim o g ra n iĉ a v a n j em unakrsnog ispitivanja
n a , iz me Ċ u o s ta lo g , p ita n ja u k o ris t v la s tit ih tv rĊ e n ja , mo ţ e s e z a k lju ĉ iti d a
je tokom unakrsnog ispitivanja mo g u ć e p o s ta v lja ti p ita n ja i u d ru g o m pravcu, a ne samo u okv iru opsega odgovora koji su dati prilikom direktnog ispitivanja. Npr. mo ţ e s e p o javiti problem a libija, jer postavlja se
p ita n je k a k o p o s tu p iti u s lu ĉ a ju a k o s e n p r. ra d i o s v je d o k u o p tuţ b e i
tu ţ ila c je to g s v je do k a d ire k tn o is p ita o n a n ek e o ko ln o s ti, a li n e i n a
o k o ln o s ti a lib ija o p tu ţ e n o g , ko je b i mo g le b iti p oz n a te to m s v je d o k u , p a mu z bog toga branilac n e moţ e p o s ta v lja ti p ita n ja k o ja b i s e o d n o s ila n a a lib i.
T a k v a s itu a c ija b i s e t re b a la ra z rije š i ti n a n a ĉ in d a b ra n i lac z a tra ţ i o d s u d a dozvolu da postavlja takva pitanja vezana z a alibi, a ako to sud ne doz voli da stavi prijedlog z a s a s lu š a n je to g s v je d o k a k a o s v je d o k a o d b ran e , tj. da
svj e d o k n a kon za vrše n o g i spi ti va n j a i za Ċ e i sa ĉe ka p re d su d ni com , j e r će g a o n pozvati kao svog svjedoka i direktno ga ispitati.
Nakon unakrsnog ispitivanja s lijedi dodatno ispitivanje ili protu -
ispitivanje , gdje stranke ili branilac, koji su poz vali svjedoka i direktno ga
is p ita l i, d o b iv a ju p ri lik u d a jo š je d a n p u t is p ita ju s v je d o k a .
On i u to m sl u ĉaj u n a sto je d a o sl a b e o d g o vo re koj e j e svj e d o k d ao p ril i kom unakrsnog ispitivanja i to naravno ako su u pitanju odgovori koji ne odgovaraju npr. s tranci koja je pozvala svjedoka. Dakle , pita nja u o vo j fa zi se od nose na ono
što je s vje d o ka p i ta la s up ro tna st ra nka i li b ra ni lac.
K o n a ĉ no , treba naglasiti da u toku ispitivanja svjedoka i sud ima
pravo da postavlja pitanja, b ilo u toku direktnog ili unakrsnog ispitivanja ili
d o d a tn o g is p itiv a n ja , a mo ţ e i s aĉ e k a ti d a on i to z a v rš e , pa da tek onda sud
ispita svjedoka. Ako se radi o svjedoku koji je pozvan od strane suda (ne radi se o svjedoku koga su pred l o ţi l e stra n ke ) p rvo će su d i sp i ta ti ta kvo g svj e d o ka , a
o n d a će d o zvo l i ti stra n ka m a d a p o sta vl j a j u p i ta n j a .

PRAVO SUDA DA NE DOPUSTI PIT ANJE ILI DOKAZ (ĉ l . 2 7 8 . )

Sudija/p re d s je d n ik v ije ć a je dominus litis na gl. pretresu i on
o d lu ĉ u je o to me d a li je n e k o p ita n je n e d o p u š te n o ili n e v a ţ n o , a is to ta k o
o d lu ĉ u je o p rije d lo z ima s tra n a k a i b ra n io c a u p o g le d u iz v o Ċ e n ja n o v ih
d o k az a , k o je o d b ija a k o d o k a z n e ma z n a ĉ a ja z a p re d me t ili je n e p o tre b a n .
P o š to s u d ija /p re d s je d n ik v ije ć a ru k o v od i g la v n im p re tre s om, njegovo je pravo da z abrani pitanje i odgovor na pitanje bilo koje s tranke i branioca, ako je p itanje:
1. ponovljeno - ra nije posta vlje no pitanje i dobi ven odgovo r,
2. nedoz voljeno, a ta kvo će b i ti :
a) ako unakrsno ispitivanje prelazi okvire direktnog ispitiva nj a , tj . tra ţe se
o d g o vo ri n a o ko l n o sti i ĉi n j en i ce ko j e n i su b i l e p re d m e t d i re ktn o g
i sp i ti va nj a , n i ti se m o g u d o ve sti u ve zu sa p re d m e to m svj e d o ĉe n j a , ili


b) ako se svjedoku suprotne stranke postavljaju sugestivna pitanja bez prethodne dozvole suda, ili
c) ako se p i ta n j e o d n o si n a ĉi n j en i ce ko je se p o za ko n u n e m o g u d o ka zi va ti , (npr. se ksua l ne p re d i sp o zi ci je o šte će ne st ra ne i li či nje ni ce ve za ne za
d o ka z p ri b a vlje n na ne za ko ni t na či n).
3. n e v aţ n o z a p re d me t - zato što se ne odnosi na ĉinjenice koje se mogu
dovesti u ve zu sa ko n kre tn i m sl u ĉa j em .
Za b ra n a p ita n ja i o d g o v o ra n a p ita n je s e o d n o s i n a s v e u ĉ e s n ik e u postupku, (stranke, branioca i sudije, ĉlanove vijeća).
Odluka sudije/pred s je d n ik a v i je ć a o z a b ra n i p ita n ja i li o d g o v o ra n a pitanje je k o n a ĉ n a .
Me Ċ u tim, stranke i branilac imaju pravo navedenu odluku sudije /
p re d s je d n ik a v ije ć a p o b ija ti ţ a lb o m n a p re s u du , ako je z bog z abrane
p ita n ja i li o d g o v o ra ĉ in je n iĉ n o s ta n je p o g re š n o ili n e p o tp u n o u tv rĊ e n o .

P OS E B N A P R AV IL A O D OK A Z IMA U S L U Ĉ AJ E V IMA S E X. DELIK. (č l. 2 7 9 .)

Ošte će no g kri vi č ni m d je lo m ni je d o p uš te no i sp i ti va ti o nje g o vo m sp o l no m
ţi vo t u p ri je p o či n je no g kri vi č no g d je la ko je je p re d me t p o st up ka . Niti jeda n dokaz
koji se iznosi da bi pokazao ra nije spo lno isskus tvo, p o na ša n je ili spolnu
o rje nta ci j u o š te će no g ne će se p ri h va ti ti .
Izuze tno od naprijed na vedenog , mo ţe se u p o s tup k u ko ri sti ti d o ka z d a
sp e rma , me d i ci nska d o k ume nta ci ja o p o vre d a ma i li d r. ma te ri ja l ni d o ka zi p o ti ču
o d d rug e o so b e , a ne o d o p t u ţe no g .
U sl uča je vi ma uči nje n ja kri vi čni h d je la p ro ti v čo vje č nosti i vrijednos ti
za šti će ni h me Ď u na ro d ni m p ra vo m, p ri sta na k ţr t ve se ne mo ţe up o t ri je b i ti u p ri lo g
o d b ra ne o p t u ţe no g .
Prije prihvatanja dokaza u skladu s ovim članom obavit će se odgovarajuće saslušanje s koga je isključena javnost.

POSLJEDICE PRIZNANJA OP T U ŢE N OG – tokom glavnog pretresa (ĉ l. 2 8 0 .)

Mo g u ć e s u s itu a c ije d a o p tu ţ e n i u to k u o p tuţ n o g p os tu p k a o s p o ri krivnju ili s a tu ţ io c e m ne sklopi sporaz um o priz nanju krivnje, pa se u toku
g la v n o g p re tre s a o d lu ĉ i d a p r iz n a k riv n ju .
T a k v u iz ja v u mo ţ e d a ti nakon iz vedenih dokaz a na glavnom pretresu.
P o što n i u o vom slu ĉa j u ta kvo p ri zn a n j e n e m o ţe b i ti a u to n o m an d o ka z, to
je i z a k o n o d a va c p ro p is a o d a ć e to p riz n an je b iti p rih v a ć e n o s a mo p o d
u s lo v o m a k o ra n ije iz v e de n i d o k az i u k az u ju d a je o p tuţ e n i z a is ta u ĉ inio
k riv iĉ n o d je lo . T a k o Ċ e r, p r iz n a n je mo ra b it i:
1. potpuno (dobrovoljno, s vjes no i s ra zumije va nje m) i
2. u skladu s prije iz vedenim dokaz ima.
Ako su ispunjeni ovi uslovi, iz v e š ć e s e s a mo d ok az i k o ji s e o d n o s e
n a iz ric a n je k riv iĉ n o p ra v n e s a n k c ije .
Potpuno p riz n an je o p tu ţ e no g s e o d n o s i n a s v e ta ĉ k e o p tu ţ n ic e i
z a je d n o s a s a d rţ a je m p rije iz v e d en ih d o k aza p o tv rĊ u je ta ĉ n o s t z a ko n s k ih
o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g d je la o p is a n ih u d is p o z itiv u o p tu ţ n ic e .


P re m a to me , o vd j e se tra ţi p o d u d a rn o st p ri zn a n j a o p tu ţe n o g i o p tu ţb e u
b i tn i m e l em e n tim a . Iz o vo g p ro i zl a zi l o g i ĉa n za kl j u ĉa k d a se dj e lim i ĉn a ,
nepotpuna priznanja ne mogu prihvatiti.
U p ra ksi , ko d ne p o tp u ni h p ri zna n ja na jče šće se ra d i o p ri zna nj u
o b je kti vno g i zvrše nja k ri vi č no g d je la ko je u se b i sa d rţi o s no ve i sk lj uče nja
p o sto ja nja kri vi čno g d je la ( npr. n u ţna o d b ra na i li kra j n ja n u ţd a ) . U o va k vi m
situacijama sud je primora n da nas ta vi dokazni pos tupak .
P o la g a n je z a k le tv e , o d n o s n o d a v a n je iz ja v e (Ĉ la n 2 8 1 .)
S vi svj e do ci p ol a ţu za kl e tvu i l i d a ju i zj a vu p ri j e svj e d o ĉe nj a ko ja zamjenjuje zakletvu.
Ni je mi svje d o ci ko ji zna j u či ta ti i p i sa ti d a ju za k le t vu o d no s no i zja vu
p o tp i si va n je m te ksta za k le t ve , o d no s no i zja ve , a g lu hi s vje d o ci či ta j u te kst
za kle t ve , o d no s no i zja ve . A ko g l u hi i li ni je mi s vje d o ci ne zna j u či ta ti i p i sa ti ,
za kle t va , o d no s no i zja va se d a je p re ko t uma ča .

Za š ti ta s v je d o k a o d v r ije Ċ a n ja , p ri je tn ji i n a p a d a (Ĉ la n 2 8 2 .)
Sudija/p re d sj e d n i k vi je ća , d u ţa n j e za šti ti ti svj e d o ka o d vri j e Ċ a nj a , p ri je tn j e i napada. Sudija/p re d sje d ni k vi je ća će up o zo ri ti i li no vča no ka zni ti uče s ni ka u
p o stup k u i li b i lo ko j u d r ug u o so b u ko ja vri je Ď a , p ri je ti i li d o vo d i u o p a s no st
sigurnost svjedoka pred sudom. U sl u ĉa j u o zb i l j n e p rij e tn j e svj e d o ku , sudija/p re d sj e d ni k vi j e ća će o b a vij e sti ti tu ţi te l j a ra d i p re d u zi m a n j a kri v . gonjenja.
Na prijedlog stra nke ili branitelja sudija /p re d sje d ni k vi je ća na re d i će
p o li ci jski m o rg a ni ma p re d u zi ma n je m je ra ne o p ho d ni h za za šti t u s vje d o ka .

K aţ n ja v a n je z a o d b ija n je s v je d o ĉ e n ja (Ĉ la n 2 8 3 .)
A ko svj e d o k o d bi j e d a svj e d o ĉi b e z o p ra vd a n o g ra zl o g a i n a ko n upozoren j a n a p o sl j e d i ce , m o ţe b i ti ka ţn j e n n o vĉa n o m ka zn o m d o 3 0 .0 0 0 K M .
A ko i p o sli j e to g a o d bi j e svj ed o ĉi ti , m o ţe se za tvo ri ti , sve dok ne pristane
svj e d o ĉi ti il i d o k n j e go vo svj e d o ĉe nj e p o sta n e n e p o tre b n o i l i d o k se kri vi ĉni
p o stu p a k n e za vrši , a l i n a j d u ţe 3 0 dana.
P ro ti v rj e še n j a o n o vĉa no m ka ţn j a va nj u , ili zatvaranju, d o p u šte n a j e ţa l b a
ko j a n e za d r ţa va i zvrše n j e rj e še n j a O ţa l b i o d l u ĉu j e va n ra sp ra vn o vi j e će .

An g a ţ o v an je v je š ta k a (Ĉ la n 2 8 4 . )
V je š ta ka mo g u a ng a ţo va ti s tra nke , b ra ni te l j i s ud .
Tro ško ve vje šta ka i z s ta va 1 . o vo g č la na s no si o na j ko ji g a je a ng a ţo va o .

Is p itiv a n je v je š ta k a (Ĉ la n 2 8 5 .)
P ri je i sp i ti va nja vje šta ka , s ud i ja , o d no s no p re d s je d ni k vi je ća o p o me n uće
g a i na nje g o vu d u ţno st d a i zne se na la z i mi šlje n je na na jb o lji mo g ući na či n i u
skla d u s vje šti no m i p ra vi li ma s tr uke i up o zo ri će g a d a d a va nje la ţno g i ska za o
na la zu i mi šl je n j u p re d sta vl ja k ri vi č no d je lo .
V je šta k će p o lo ţi ti za kle t vu, o d no s no d a ti i zja vu p ri je s vje d o če nja , koja se daje usme no.
P i sa ni na la z i mi šlje n je vje šta ka b i t će p ri h va će n ka o d o ka zni ma te ri ja l
sa mo uko li ko je ta j vje šta k s vje d o či o na p re t re s u.


S AS L U Š AN J E V AN S UD N ICE (ĉ l. 2 8 7 .)

Ak o s e u to k u s uĊ e n ja s az n a d a s v je d o k ili v je š ta k n ije u mo g u ć n o s ti
d a d o Ċ e p re d s ud , ili d a b i n je g o v d o la z a k b io p o vez a n s n e sraz mjernim
te š k o ć a ma , s u d ija /pre d s je d n ik v ije ć a mo ţ e na re d iti d a s e s v je d o k , o d n o s no
v je š ta k is p i ta v a n s u d n ic e , u k o l ik o n je g o v o s v je d o ĉ e n je s ma tra v a ţ n im.
Sudija/p re d sj e d n i k vij e ća , stra n ke i b ra n i te l j će p ri su stvo va ti i sp i ti va n j u , a
i sp i ti va nj e će se p rovesti u skladu s pravilima direktnog, unakrsnog i dodatnog ispitivanja.
Ako sudija/p re d s je d n ik v ije ć a n a Ċ e d a je to n e o p h o d n o , is p itiv a n je
s v je d o k a s e moţ e iz v rš iti p rilik o m re k o n s tru k c i je d o g a Ċ a ja v a n s u d n ic e .
S tra n ke , b ra n i te l j i o šte će n i u vi j e k se pozivaju da prisustvuju ispitivanju svjedoka
i l i i zvo Ċ e n j u re ko n stru kci j e . S a sl u ša nj e će se p ro ve sti ka o d a se i zvo d i n a glavnom pretresu u skladu s pravilima unakrsnog ispitivanja.

IZU ZE C I OD N E P OS R E D N OG P R OV OĐ E NJ A D OK AZ A (ĉ l. 2 8 8 .)

Iskazi dati u istra zi do p u šte n i su ka o d o ka z n a g l a vn o m p re tre su i m o g u
b i ti ko ri šte n i p ri l i kom d i re ktn o g i u n a krsn o g i sp i ti va n j a il i p o bi j a nj a i zn e se n i h
navoda ili u odgovoru na pobijanje, n a kon ĉe g a se p ril a ţu ka o d o ka zn i m a te ri j al
i l i za d o d a tn o i sp i ti va n j e . U o vo m sl u ĉa ju o s obi će se d a ti m o g u ćn o st d a o b j a sn i ili pobije svoj prethodni iskaz.
Zapisnici o iskazima datim u istra zi mog u se po od luci s udije , od nosno
vi je ća p ro či ta ti i ko ri sti ti ka o d o ka z na g la vno m p re tre s u sa mo u s l uča j u a ko s u
i sp i ta ne o so b e umr le , d uše vno o b o l je le , i li se ne mo g u p ro na ći , i li je n ji ho v
d o la za k p re d sud ne mo g uć , i li je zna t no o te ţa n i z va ţni h u zro ka ili ako bez
za ko nski h ra zlo g a ne će d a d a j u i ska z na g la vno j ra sp ra vi .

IZ MJ E N A OP T U ŢB E (ĉ l. 2 90.)

Iz mje n a o p tu ţb e n a g la v n o m p re tre s u je d is k re c io n o p ra v o tu ţ io c a koje koristi kada ocijeni da se tokom dokaz nog postupka iz mijenilo
ĉ in je n iĉ n o s ta n je iz n ije to u o p tu ţ n ic i.
A ko tu ţi l a c u to ku d o ka zn o g p o s tu p ka n a g l a vn o m p re tre su , d ru g a ĉi j e
o ci j e ni d o ka ze p ri ku p l j e n e u i stra zi i i zve d e za kl j u ĉa k d a m u ĉi n j e ni ĉn i o pi s i z
o p tu ţn i ce n i j e d o b a r , ta d a m o ţe tra ţi ti o d su d a d a d o o ko n ĉan j a d o ka zn o g postupka i zvrši i zm j e n u p o d n e se n e o p tu ţn i ce , tj . d a u ĉi n j e n i ĉn o m o pi su d j el a
i zm j e n i o d l u ĉn e ĉi n j e ni ce .
Dakle, s u d ne moţ e n a lo ţ iti tuţ io c u iz mje n u o p tuţ be , n iti se iz mjena
o p tu ţn ic e mo ţ e v rš iti p r ije iz v o Ċ e n ja d o k az a (o p tu ţb e o d n . o d b ra n e ) koji
mo g u d a u k a ţ u d a s e iz mije n ilo ĉ in je n iĉ n o s ta n je iz n e s e n o u o p tu ţ n ic i.
T u ţi l a c to m o ţe u ĉi n i ti p o svom n a h o Ċ e nj u tj . n a o sn o vu svo j e n o ve subjektivne ocjene, tj. nove ocj e n e i zve d e n i h d o ka za , ko j a m o ţe b i ti ra zl i ĉi ta o d
o n e ko j u j e im a o p ril i kom sa sta vl j a nj a o p tu ţb e . S ud , u o vo m s l uča j u , mo ra
d o zvo li ti t u ţi o c u d a i zvrši i zm je nu o p t u ţni ce , a a ko m u to za b ra ni , t u ţi la c mo ţe
usp je š no i zja vi ti ţa lb u zb o g re la ti vno b i t ne p o vre d e odredaba kri v. postupka.


Iz mje n a o p tu ţb e p o d raz u mje v a p ro mje n u o d lu ĉ n ih ĉ in je n ic a , k o je s u
n a v e d e n e u ĉ in je n iĉ n o m op is u d je la iz o p tuţ be , tj. iz mje n u o n ih ĉ in je n ic a i
o k o ln o s ti iz ĉ in je n iĉ n o g o p is a d je la o p tuţ n ic e k o je p re d s ta v lja ju z a k o ns k a
o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g d je la . (Npr. ra d i će se o i zm j e n i o p tu ţn i ce za kri vi ĉn o d j e l o
te ške kra Ċ e ka d a tu ţi l a c i zm j e n i ĉin j e ni ce i o kol n o sti i z o p tu ţn i ce ko j e predstavljaju obijanje za kl j u ĉa n o g p ro sto ra , p a u m j e sto to g a u ĉi n j e n i ĉn i o pi s
u n e se ĉi n j e ni ce i o ko l n o sti ko j e p redstavljaju provaljivanje)
S druge strane, a k o tu ţ ila c v rš i iz mje n u n e k ih o k o ln o s ti iz
ĉ in je n iĉ n o g o p is a k o je n is u o d lu ĉ n e (n e p re d sta vl j aj u za ko n ska o b il j e ţj a kri v.
djela) ra d i s e o tz v . p re c iz ira n ju op tu ţn ic e , a n e iz mje n i o p tuţ n ic e . Npr. da je
o šte će n i n a m j e sto d o g a Ċ aj a d o ša o i z šu p e , u m j e sto i z g a ra ţe , ka ko j e p rvo b i tn o
n a ve d e n o u o p tu ţn i ci .
Iz mje n a o p tu ţ be n e b i s mje la p ro u z ro k o v a ti iz mje n u p ra v n e
k v a lifik a c ije k r iv iĉ n o g d je la k o ja b i o te ţ a la p ro c e s n i p o lo ţ a j o p tu ţ e n og .
K a d a tuţ ila c mije n ja ĉ in je n iĉ n i o p is d je la o n moţe mije n ja ti s a mo o n e
ĉ in je n ic e i o k o ln o s ti k o je s u b ile p re d me t o p tuţ b e . D ru g im rije ĉ ima , iz mjena
o p tu ţb e s e moţ e od n o s iti s a mo n a g e nu s n o (is to ) k riv iĉ n o d je lo z a k o je je
p o d n e s e n a op tu ţb a , a li n e i n a n e k o d ru g o k riv iĉ n o d je lo , je r b i se u tom sluĉaju radilo o nedozvoljenom proširenju optuţbe, koje bi sud morao odbiti. (n pr. a ko j e tu ţi l a c p o d n i o o p tu ţn i cu p ro ti v o p tu ţe n o g zb o g kri vi ĉn o g
d j e l a si lo va n j a , p a se po ka ţe d a za to kri vi ĉn o dj e lo n em a d o ka za , ali se isto tako
p o ka ţe d a j e o p tu ţe n i p ri j e o d l a ska sa m j e sta d o g a Ċ aj a u kra o ta šn u o šte će n o j ,
što n i j e bi l o o b u h va će n o u ĉi nj e ni ĉn o m o p i su d j el a , o n d a tu ţi l a c n em a p ra vo d a
i zm i j e ni o p tu ţn i cu ta ko što b i u m j e sto ĉi n j e ni ca i o kolnosti koje predstavljaju kriv.
d j e l o si l o va nj a sa d a n a ve o ĉinjenice i okolnosti koje predstavljaju kriv. djelo
kra Ċ e . U o vo m sl u ĉa j u b i se u stva ri ra d i l o o n e d o zvo l j e n o m p ro ši re nj u , a ne o
i zm j e n i o p tu ţn i ce )
U s lje d iz mje n a op tu ţn ic e , a ra d i p rip re ma n ja o db ra n e , g la v n i p re tre s
mo ţ e b iti o d g o Ċ e n . O ovo j fak ultati vno j za ko nsko j mo g uć no sti , sud o d l uč uje na
p ri je d lo g o p tu ţe no g o d n. b ra ni o ca . Gla v n i p re tre s ć e s e o d g o d iti u k o lik o s e
ra d i o z na ĉ a jn ijim iz mje n a ma o p tu ţ n ic e . Npr. u sl u ĉa j u i zm j e n e ĉi n j en i ca i
o ko l n o sti ko d kri v. d j e l a kra Ċ e d a se ra d i l o o p ro va l j i va n ju , a ne obijanju
za tvo re n o g p ro sto ra , su d n e će d o zvo l i ti o dl a g a nj e gl a vn o g p re tre sa . M e Ċu ti m , ukoliko se radi o kriv. djelu iz oblasti privrednog kriminala, gdje su izmjene
o p tu ţn i ce b i l e o b i m n ij e , u vi j e k tre b a d o zvo l i ti o d g a Ċ anje glavnog pretresa radi pripremanja odbrane. U sl uča j u p ri h va ta n ja p ri je d lo g a o d b ra ne , g lavni pre tres se
odgaĎa. U s v a k o m s lu ĉ a ju od b ra n i tre b a p ruţ iti mo g u ć n o s t d a s e iz ja s n i o
ĉ in je n ic a ma i p ra v n im p ita n j ima p ro c e s n o p ra v n e i ma te ri ja ln o p ra v n e prirode. Povreda ovog prava predstavlja bitn u p o v re d u o d re d ab a k riv iĉ n o g postupka.
U s lu ĉ a ju iz mje n e o p tuţ b e , iz mije n je n a o p tuţ n ic a s e n e d o s ta v lja n a
p o tv rĊ iv a n je , a li s u d mo ra p o z v a ti o p tuţ e n og d a s e iz ja s n i o to me d a li
ra z u mije iz mje n e op tuţ n ic e i o p tuţn ic u u c je lin i. Za ti m, s ud o d luč u je d a li će
o d lo ţi ti g la vni p re tre s ra d i p ri p re ma n ja o d b ra ne .
S o bz iro m d a s e n e v rš i p o tv rĊ iv a n je iz mije n je n e o p tuţ n ic e , po tre b n o
je d a iz me Ċ u ra n ije o p tuţ n ic e i o p is a d je la u iz mije n je n o j o p tuţ n ic i p o s to ji istovjetnost u osnovnim elementima.


Izmjena se mora kreta ti u granicama subjektivnog i objektivnog identiteta.
Zb o g to g a za ko n p re d vi Ď a sa mo i zm je n u o p t u ţb e , a li ne i p ro ce s n u us ta no vu
p ro ši re nja o p t u ţb e ko j u s u p o zna va li ra ni ji p ro ce s ni za ko ni .

DOPUNA DOKAZNOG POSTUPKA (ĉ l . 2 9 1 . )
P ri j e ne g o što o bj a vi d a j e gl a vni p re tre s za vrše n , sudija/p re d sj e d n i k vij e ća treba upitati s tranke i branioca da li eventualno imaju novih dokaznih prijedloga.
U o vo m d i je l u p o stu p ka i sklj u ĉe n a j e m og u ćn o st d a su d p o zo ve n e ke
svo j e svj e d o ke , ve ć to m o g u u ra d i ti sa m o stra n ke i b ranilac.
Na ko n što o ni s ta ve s vo je d o ka zne p ri je d lo g e , s ud oc jenjuje da li su o ni
o p ra vd a ni i sa mo uko li ko s u o p ra vd a ni p ri h va ta i zvo Ď e n je ta k vi h d o ka za .

ZAV R Š N A R IJ E Ĉ (ĉ l . 2 9 2 .)

N a ko n što su di j a /p re d sj e d ni k vi j e ća o b j a vi d a j e d o ka zn i p o stu p a k d o vrše n
p re l a zi se n a za vršn u ri j e ĉ.
S tra n k e i b ra n ila c iz n o s e z a v rš n e rije ĉ i ( za vršn o i zl a g a n j e i l i za vršn i
govor), a a k o je p r is u ta n o š te ć e n i i o n ta k o Ċ e r.
Završna rijeĉ stranaka i branioca daje sliku i analizu kompletnog
dokaz nog postupka. Naravno, potenciraju s e o n i d o k az i k o ji p o tv rĊ u ju te z u
o p tu ţb e , o d n o sn o o d b ran e i o n i k o ji e limin iš u tv rd n je s u p ro tn e s tra n k e .
S tra n k e i b ra n ila c iz n o s e z a v rš n e ĉ in je n iĉ n e i p ra v n e z a k lju ĉ k e , te p re d la ţ u
prihvatanje ili odbijanje pojedinih dokaz a. Za k lj učci p ra te u vo d no i zlaganje,
d a je se p ri ka z d o ka za ko ji p o tvrĎ u j u ko nce p t o p t u ţb e , o d no s no o d b ra ne
p re d o če n jo š u u vo d no m g o vo r u . N a kra j u za vršn e ri j e ĉi tu ţi l a c, o si m
u o b i ĉa j e no g p ri j e dl o g a d a se o p tu ţe n i o g l a si kri vi m , m o ţe p re d l o ţi ti i i zri ca n j e
b i l o koj e kri vi ĉn o p ra vn e san kcije u skladu sa zakonom, jer nema zakonskih
o g ra n i ĉe n j a u to m p o g l e d u .
U to k u z a v rš n e rije ĉ i tu ţ ila c mo ţ e o du s ta ti o d o p tuţ n ic e , je r g la v n i
p re tre s jo š n ije z a v rš e n i ta d a s u d d o n o s i p re s u d u k o jo m s e o p tu ţ b a
o d b ija . P ra k tiĉ n o , p o s to j i i mo g u ć n o s t d a tu ţ ila c u z a v rš n o j rije ĉ i p re d lo ţ i
d a s u d do n e s e p re s u d u ko jo m s e o p tuţ e n i o s lo b aĊ a o d o p tuţ b e , š to je
n a jp o v o ljn iji is h o d k riv iĉ n o g p o s tu p k a z a op tu ţ en o g . U to m sl uča j u s ud b i
tre b a o ud o vo l ji ti p ri je d lo g u t u ţi o ca , je r b i u s up ro t no m p re ko ra či o o p t u ţb u i uči n io bitnu po vred u od redaba kriv. pos tupka.
Z a vršn a ri j e ĉ o šte će n o g j e o g ra n i ĉe n a n a a n al i zu d o ka za ko j i p o tvrĊ u j u
o sn o va n o st p ri j e dl o g a za o stva ri va n j e im o vi n sko p ra vn o g za h tj e va ko j i se m o ţe
o d n o si ti n a n a kn a d u šte te , p o vra t s tva ri i l i p o n i šte n j e o d re Ċ e n o g pravnog posla.
Za v rš n a ri je ĉ je o b a v e z n a z a s tra n k e i b ra n io c a , a li o p tu ţ e n i n e mo ra
d a ti z a v rš n u rije ĉ a k o to n e ţ e li. Me Ď uti m, uskra ći va n je o p tu ţe no m p ra va na
za vrš no i zla g a n je p re d sta vlja b i tn u p o vre d u o d re d a b a kri vi č no g p o st up ka , je r je ovo pra vo sasta vni dio pra va na odb ranu.
Š to s e tiĉ e re d o s lije d a z a v rš n ih rije ĉ i is te p rv o d a je tu ţ ila c , z a tim
o š te ć e n i, b ra n ila c i o p tu ţ e n i. T u ţ ila c ima p ra v o d a d a d n e re p lik u , a
p o s lje d n je ri je ĉ i uv ijek p r ip a d a ju o p tu ţ e n o m.


V iš e tu ţ ila c a ili b ra n ila c a mo g u d a ti z a v rš n u rije ĉ , ta k o d a p o
me Ċ u s o b n o m d o g o vo ru mo gu g o vo riti s v i il i s a mo n e k i o d n jih , a li s e n e
smiju ponavlja ti u svojim iz laganjima .
A ko svi d a j u za vršn u ri j e ĉ, vrši se p o d j el a i zl a g a n j a npr. analiza iskaza
svj e d o ka , a n a l i za n a l a za i mi šlj e n j a vj e šta ka , a n a l i za e l e m en a ta kri vi ĉn o g dj e l a ,
kri vi ĉn e o d g o vo rn o sti i li o kol n o sti o d ko j ih za vi si i zri ca n j e vrste i vi si n e
kri vi ĉn o p ra vn e sa n kci je i td .


ZAV R Š E T AK GL AV N OG P R E T R ES A (ĉ l. 2 9 3 .)

N a k o n za v rš n ih rije ĉ i, s u d ija , o d n o s n o p re ds je d n ik v ije ć a o b ja v lju je da je glav n i p re tre s z a v rš en , a s ud s e p o v la ĉ i n a v ije ć a n je i g la s a n je ra d i
d o n o š e n ja p re s u d e .
P re ma to me , n a k o n z av rš n ih rije ĉ i i o b ja v e d a je g la v n i p re tre s
z a v rš e n mo ra s e d o n ije ti p re s u d a , je r v iš e n e p o s to ji z a k o n s ka mo g uć n o s t ponovnog otvaranja glavnog pretresa.
P o vl a ĉe nj e su d a n a vi j e ćan j e i g l a san j e ra d i d o n o še nj a p re su d e u sm i sl u
o ve o d re d b e zn a ĉi d a se o va p ro ce sn a ra d n j a o b a vlj a u p ri su stvu su d ij e
p o j e d i n ca , o d n o sn o ĉl a n o va vij e ća i za p i sn i ĉa ra . Zb o g to g a se su d m o ţe p o vu ći u posebnu prostoriju namijenjenu za d o n o še nj e o dl u ka i li o sta ti u su d n i ci i z ko j e
će u d a l j i ti stra n ke , b ra n i o ca i p u b l i ku d o i zri ca n j a i o b j a vlj i va nj a p re su d e .

Glava XXII – PRESUDA

P re s u d a je s u d s k a o d lu k a ko jo m s e ra s p ra v lja k riv iĉ n o p ra v n i z a h tje v
iz n e s e n u o p tuţ n o m ak tu . P o s to je 4 vrste prvostepenih presuda koje sud
d o n o s i i s a mo s u d mo ţ e d o n ije ti s a n k c iju , p re s u d u .
P re s u d a s e iz riĉ e i o b ja v l ju je u ime F e d e ra c ije B o s n e i H e rc e g o v in e .

V E ZAN OS T P R E S UD E ZA OP T U ŢB U (ĉ l . 2 9 5 . S ta v 1 . )

U z a k on u je p re d v iĊ e n o d a s e p re s u d a mo ţ e o d n o s it i:
 sa m o n a o so b u ko j a j e o p tu ţe n a (S U B JE K T IV N I ID E N T IT E T ) i
 sa m o n a d j el o koj e j e p re dm e t o p tu ţb e sa d rţa n e u p o tvrĊ e n o j o p tu ţn i ci ,
o d n o sn o n a g l a vno m p re tre su i zm i j en j e n oj o p tu ţn i ci (OB JE K T IV N I IDENTITET).
Dakle, iz me Ċ u p re s u d e i o p tu ţ n ic e mora postojati objektivni i
s u b je k tiv n i id e n tite t , a š to je u s k la d u s a na ĉ e lo m a k uz a to rn o s ti (tu ţi l a c u
o p tu ţn i ci o d re Ċ u j e p ro ti v ko j e o so b e se tre b a vo di ti kri vi ĉni p o stu p a k i za ko j e djelo).

PRAVNI IDENTITET PRESUDE (ĉ l. 2 9 5 . S ta v 2 .)

U pogledu pravnog identiteta iz me Ċ u p re su d e i o p tuţ n ic e , ja s n o je d a on ne mora postojati, je r je u z a k on u iz riĉ ito n a v e d e n o d a s u d n ije v e z a n z a


p rije d lo g e tu ţ io c a iz o p tuţ n ic e u p o g le d u p ra vn e o c je n e d je la . Ovo zn a ĉi d a
su d n e m o ra p ri h va ti ti p ra vn u kva l i fi ka ci j u dj e l a i z o p tu ţn i ce , ve ć ĉi n j e n i ĉn i o pi s
d j e l a m o ţe p ra vn o kva l i fi ko va ti n a n a ĉi n ko j i sm a tra i sp ra vn i m .
Npr. a ko j e n e ke ra d n j e i z o p tu ţb e tu ţi l a c p ra vn o kva l i fi ko va o ka o kri vi ĉn o
d j e l o te ške kra Ċ e , su d mo ţe n a o sn o vu o cj e n e ĉi n j e ni ĉn o g o pi sa dj e l a za kl j u ĉi ti da se radi o kri v. d j e l u kra Ċ e i d o sl j e d n o to m e i zvrši ti p re kva l i fi ka ci j u d je l a .
Za h v a lju ju ć i o b a v e z no s ti p o s to ja n ja s u b je k tiv n o g id e n tite ta , sud
p re s u d o m moţ e ob u h v a titi s a mo o n u o so b u k o ja je op tu ţe n a . Ukoliko se u toku glavnog pretresa pojavi sumnja da je neka drug a, a n e o p tu ţe n a , osoba
i zvrši l a o d re Ċ e n o kri vi ĉn o dj e l o , sud će do n ij e ti o sl o b a Ċ a ju ću p re su d u .
Is to vreme no , s ud ne bi mogao doni jeti pres ud u kojom bi oglasio krivo m tu d rug u
o so b u, je r o na ni je o b u h va će na o p t u ţni m a k to m.
Objektivni identitet i zm e Ċ u o p tu ţbe i presude je posljedica akuzatornog
i l i o p tu ţn o g p ri n ci p a . Zb o g o b je k tiv n o g id en tite ta iz me Ċ u o p tuţ b e i p re s u d e ,
s u d u p re s u d i mo ra rije š it i p re d me t tu ţ io ĉ e v o g z a h tje v a i is to v re me n o n e
s mije p re k o ra ĉ it i n je g o v e g ra n ic e . D a k le , id e n tite t o p tu ţ b e i p re s u de mora postojati:
 u obimu, što zn a ĉi d a p re su d a m o ra ob u h va ti ti i ri j e ši ti p re dm e t o p tu ţb e u
cj e l in i , tj . sve ta ĉke u p o tv rĊ e n o j , o d n osno na glavnom pretresu izmijenjenoj
o p tu ţn i ci ,
 u s a d rţ a ju , što zn a ĉi d a se p re su d a m o ra o d n o si ti n a ko n a ĉa n sad rţa j
optu ţn i ce , tj . n a o n o što j e o b u h va će n o p o tvrĊ e n o m , o d n osno na glavnom
p re tre su i zm i j e n je n o m o p tu ţn i co m .
P o stu p a j u ći su p ro tn o , su d b i u ĉi n i o bi tn u p o vre d u o d re d a b a kri v.
p o stu p ka i p re su d a će se u ki n u ti , a ko u to m sm i sl u b u d e i zj a vl j e na ţa l b a .
Pos ta v lja s e p ita n je š ta s u d u ĉ in je n iĉ n o m o p is u d je la o p tu ţ b e moţ e
iz mijeniti, a d a n e p o v ri je d i o b je k t iv n i id e n tite t p re s u d e i o p tu ţ b e ? To su
o n e si tu a ci j e ka d a tu ţi l a c p ro p u sti d a i zm i j e n i n e ke ĉi nj e n i ce i o ko l no sti ko j e j e trebao izmijeniti, p a su d d o Ċ e u situaciju da to u radi.
U o v im s lu ĉ a je v i ma , s u d mo ţ e :
a) m ij e n j a ti o ne ĉi nj e n i ce i o ko l no sti ko j e n e p re d sta vl j a ju ko n sti tu ti vn a o b il j e ţj a
kri vi ĉn o g d j el a (npr. um jes to ĉ injenic a i ok olnos ti obijanja k od k riv iĉ nog djela teš k e
k raĊe, m oţe nav es ti ĉ injenic e i ok olnos ti k oje preds tav ljaju prov aljiv anje k od
k riv iĉ nog djela teš k a k raĊe) ,
b) u ĉi n j en i ĉni o pi s d j el a un i je ti n e ke p ri vil e g i ra j u će e l em e n te (npr. tako da se
d j e l o m o ţe kv al i fi ko va ti ka o kri vi ĉn o dj e l o kra Ċ e u mj e sto kri vi ĉn o g dj e l a te ške
kra Ċ e ).

Nasuprot tome, s u d u ĉ in je n iĉ n i o p is n ik a d n e mo ţ e unijeti
k v a lifik a to rn e o k o ln o s ti i d o v e s ti op tu ţ en o g u teţ i po lo ţ a j o d o n o g a u k o me
je bio. Ako bi to uradio , to bi predstavlja lo bitnu povredu odredaba kriv. postupka. Npr. ako se radi o optuţn i ci za kri v. d j e l o kra Ċ e , su d n e m o ţe
d o d a va ti ĉi n je n i ce i o ko l n o sti koj e bi to d j e l o kval i fi ko val e ka o kri v. d j el o te ške
kra Ċ e . Ob rn u ta si tu a ci j a j e m og u ća , o d n . d a su d i z ĉi n je n i ĉn o g o p i sa d j el a i z
o p tu ţn i ce i sp u sti kva l i fi ka to rn e o kol n o sti zb o g ko j ih je djelo pravno ocjenjeno kao
kri v. d j e l o te ške kra Ċ e . S u d o vo m o ţe u ra d i ti p o d u sl o vom d a u sta n o vi d a ta kve okolnosti nisu dokazane, te djelo kvalifikovati kao krivi ĉn o d j el o kra Ċ e . U


su p ro tn o m , a ko su d p o vri j e d i o b j e kti vni i d e n ti te t p re su d e i o p tu ţn i ce , ra d i će se o
p re ko ra ĉe n j u o p tu ţn i ce , š to ĉi n i b i tn u p o vre d u o d re d a b a k ri v. p o stu p ka .
U p o s tu p k u p re ma ma lo lje tn ic ima id e n t ite t iz me Ċ u p re s u de i o p tu ţb e
rje š a v a s e n a n a ĉ in d a je s ud ija z a ma lo lje tn ik e o v la š te n d a i b e z p rije d lo g a
tu ţ io c a d o ne s e o d lu k u n a o s n o vu ĉ in je n iĉ n o g s ta n ja k o je je iz mije n je n o n a glavnom pretresu (č l. 3 8 5 . s t. 4 . ZK P F B i H).

DOKAZI NA KOJ IMA SE ZASNIVA PRESUDA (ĉ la n 2 9 6 . )
S u d z a s n iv a p re s u d u s a mo n a ĉ in je n ic a ma i d o k a z ima k o ji s u
iz neseni na glavnom pretresu.
Prema tome, dokazi koji ni su n e p o sre d n o i zvo Ċ e n i to ko m p re tre sa i
p o d vrg n u ti o cj e n i su d a n e m o g u se ko ri sti ti p ri l i kom d o n o še n ja p re su d e .
S u d je d uţ a n sa v je s n o o c ije n iti s v a k i d o k a z po je d in a ĉ n o i u v ez i s
o s ta lim d o k a z ima i n a o s n ov u ta k v e oc je n e iz v es ti z a k lju ĉ a k je li n e k a
ĉ in jenica dokaz ana.
S u d moţ e o d s tu p iti o d n e p o s re d no g iz vo Ċ e n ja d o k az a n a g la v n o m
p re tre s u s a mo o n d a a k o je to p re d v iĊ e n o u z a k o n u , kao npr.:
1. p o sto j i m o g u ćn o st sa sl u ša nj a svj e d o ka i li vj e šta ka va n su d a a ko on i n i su u
m o g u ćn o sti d a d o Ċ u , a nj i h o vo svj e d o ĉe nj e j e va ţn o za ko n kre tn i kri vi ĉn i
predmet,
2. d a se za p i sn i ci o i ska zi m a svj ed o ka , vj e šta ka i li o sum nj i ĉe n o g i z i stra g e
ĉi ta j u n a g l a vn o m p re tre su ,
3. odredbe o radnjama dokazivanja, ka o što su u vi Ċ aj , p re tre sa n j e sta n a , prostorija ili osoba, privremeno oduzimanje predmeta, imovine ili dokumentacije,
4. izuze tnu upotrebu kao dokaza ovjerenih kopija umjesto originala pismena, zapisa ili fotografije.

VRSTE PRESUDA (ĉ la n 2 9 7 .)

U z avisnosti od toga d a li s u d me rito rn o o d lu ĉu je o o p tuţb i tu ţ io c a , z akon iz dvaja 2 (dvije) vrste presuda koje sud donosi u prvom stepenu:
1. procesna (formalna presuda) i
2. meritorne presude.

1. U procesnu ili formalnu presudu spada
P R E S UD A K OJOM S E OP T U Ţ BA OD B IJA (ĉ l. 2 9 8 .).

2. Meritorne presude po svom obliku mogu biti:
a) PRESUDA KOJOM SE OPTU Ţ EN I OS L OB A Đ A OD OP T U Ţ B E ,
b) P R E SU DA K OJOM S E OP T U Ţ EN I OGL A Š A V A K R IV IM ,
c) tzv . U T V R Đ U JUĆ A P RE SU D A – donosi se kod n e u ra ĉu n l ji ve o so b e .

1. PROCESNA (FORMALNA) ili P R E SU D A K OJ OM S E OP T U ŢB A OD B IJ A -
(ĉl a n 2 9 8 .)


K a d a je ri je ĉ j e o p re su di koj o m se o p tu ţb a o d b ij a, za istu se zbog njene
sp e ci fi ĉn o sti , p o re d za ko n sko g n a zi va , koriste izrazi formalna ili procesna
presuda.
S u d je n a p rije d lo g s tra n a k a ili p o s lu ţb e n o j d uţn o s ti o b a v ez a n d a
v o d i ra ĉ u n a d a li s u is p u n je n i u v je ti z a d o n o š e n je o v a k v e p re s u d e . Zakonodavac n ije s lu ĉ a jn o n a p rv o m mje s tu p o me n u o o v u p re s u d u ,
je r a k o s u is p u n je n i u v je ti z a n je n o d o n o š e n je , o n d a n e p o s to ji mo g u ć n o s t
d a s e s u d u p u š ta u me ritu m s tv a ri, v e ć mo ra d o n i je ti p re s u d u k o jo m s e
o p tu ţb a o d b ija .
Ta presuda se donosi u slije d e ć i m s lu ĉ a je v ima:
1) a ko sud ni je st va rno na d le ţa n,
2) a ko je t u ţi te l j o d za p o či n ja nja p a d o za vrše tka g la vno g p re tre sa o d usta o
o d o p tu ţni ce ,
3) ako nije bilo potrebnog odobrenja d r ţa vno g o rg a na za vo Ď e n je p o st up ka ili
je o no na k na d no p o vuče no ,
4) a ko je o p tu ţe ni za i sto kri vi č no d je lo ve ć p ra vo mo ćno o s uĎ e n , o slo b o Ď e n
o d o p tu ţb e i li je p o stup a k p ro ti v n je g a rje še n je m o b us ta vl je n , osim ako se
podnesu no vi dokazi ili ako je postupak obusta vlje n zbog odus tanka
tu ţi te lja o d kri vi čno g go nje nja, a d o o d us ta nka t u ţi te lja je d o š lo zb o g kri v.
d je la zlo up o tre b a s l u ţb e no g p o lo ţa ja i
5) a ko je o p tu ţe ni a kto m a m ne sti je i li p o mi lo va nja o slo b o Ď e n o d g o nje n ja i li se gonje nje ne mo ţe p re d u ze ti zb o g za s ta rje lo sti i li p o sto je d rug e
o ko lno s ti ko je i sk lj uč uj u kri vi čno gonje nje .

P o š to je u pitanju procesna ili formalna presuda potpuno je jasno da
n je z in o o b raz lo ţ en je tre b a b iti k ra tk o . Ovo je p r ve nst ve no p o slje d i ca to g a što
se sud na ko n d o no še n ja o ve p re s ud e ne mo ţe up uš ta ti u me ri t um s t va ri , oc jenu
i zve d e ni h d o ka za i sli čno . Tako, npr u ko l i ko tu ţi te l j na glavnom pretresu
o d u sta n e o d o p tu ţb e o n d a se u o b ra zl o ţe n j u sa m o n a p i še kra tko d a j e o p tu ţn i ca
b ro j ta j i ta d a o d ta d a i ta d a p o d n e se n a p ro ti v o p tu ţe n o g zb o g kri vi ĉn og dj e l a . Npr. u b i stva i z ĉl a n a 1 6 6 . sta v 1 . K ZF B IH , odbijena, a onda se u novom redu sa m o n a pi še d a j e tu ţi te l j n a o d rţa n o m p re tre su o d u sta o o d op tu ţb e , p a j e su d
n a o sn o vu ĉl a n a 2 9 8 . ta ĉka c . Z K P F B IH o d l u ĉi o ka o u i zre ci .

2. MERITORNE PRESUDE

2.a P R E S UD A K OJ OM S E OP T U ŢE N I OS L OB AĐ A OD OP T U ŢB E (ĉ la n 2 9 9 .)

Ova presuda se donosi u 3 (tri) s lu ĉ a ja p re d v iĊ e n a u z a k o n u :
1. a k o d je lo z a k o je s e o p tu ţ e n i o p tuţ u je n ije z a k o no m p ro p is a n o k a o
k riv iĉ n o d je lo . To će b i ti o nd a a ko u d je l u o p i sa no m u o p t u ţni ci :
a) n e d o sta j e n e ki o d e l em e n a ta o p šte g p o j m a kri vi ĉn o g d j el a , a KZ kao
e l e m e n te o p šte g p o j ma kri vi ĉ n o g d j el a p re d vi Ċ a :
 da djelo mora biti zako nom propisano kao kri v. djelo ,
 d a su nje g o va o b i l je ţja p ro p i sa na za ko no m i propisana sa nkcija ,
 da je djelo protivpra vno (tj, da ne postoji neki od zakonom
p re d vi Ċ e n i h o sn o va koj i i sklj u ĉu j u p ro ti vp ra vn o st, ka o što su: 1.


n u ţn a o d b ra n a , 2 . kra j n j a n u ţd a , 3 . d j e l o m a l o g zn a ĉa j a , 4 .
p ri sta n a k p o vri j e Ċ en o g, p o d od re Ċ enim uslovima, 5. preduzimanje
o d re Ċ e n i h g ra Ċ a n ski h i li sl u ţb e n i h d u ţn o sti il i o b a vlj a n je o d re Ċ e ni h
ra d n j i n a o sn o vu za ko n sko g o vl a šte n j a ) , i
b) nedosta je neki o d e le me na ta ko nkre t no g kri vi čno g d je la ,
c) a ko je u či n je ni č no m o p i s u o p t u ţni ce na ve d e n ne ki g ra Ď a nsko -p ra vni odnos, up ra vno -pra vni odnos ili pra vno-ire leva nta n od nos
d) d a ne p o sto ji u zro čno s t-ka uzalite t (u smislu da je radnja uzrok posljedice).
2. ako postoje ok o ln o s ti k o je is k lju ĉ u ju k riv iĉ n u o d g o vo rn o s t. Osno vi
ko ji i sključ u j u kri vi čn u o d g o vo r no st s u: 1. ne ha t (i sklj uče na je kri vi čna
o d g o vo r no st ka d se ne ko kri vi č no d je lo mo ţe i zvrši ti sa mo sa umi š lja je m,
a ko d o p t u ţe no g se u t vrd i ne ha t) , i 2. stva rna zabluda.
3. a k o n e ma do v o ljn o d o k az a d a je op tuţ e n i u ĉ in io k riv iĉ n o d je lo z a
k o je s e o p tu ţu je . O vi m je ko nkre ti zo va no na če lo i n d ub i o p ro re o . D a kle ,
sud je d u ţa n d o ni je ti o s lo b a Ď a j uć u p re s ud u, kako o nda kad je sa
si g ur no šću ut vrĎ e no , t j. d o ka za no d a o p t u ţe ni ni j e i zvrši o kriv. djelo za
ko je se o p tu ţuje , ta ko i o nd a ka d sud o sta ne u s um n ji d a li je o p tu ţe ni
uči ni o kri v. d je lo . Ta ko Ď e r , sve či n je ni ce ko je su i n p e i us o p t u ţe no g
mo ra j u se sa si g u r no šću u t vrd i ti , t j. d o ka za ti , a a ko se to ne p o sti g ne uzima se kao da one i ne p o sto je . I, tre će , s ve či nje ni ce ko je su i n fa vo re m
o p tu ţe ne o so b e uzi ma j u se ka o d a p o sto je i o nd a ka d su ut vrĎ e ne sa
vje ro va t no šć u.

2.b P R E S UD A K OJ OM S E OP T U ŢE N I O GL AŠ AV A K R IV IM (ĉ la n 3 0 0 . )

On a mo ţ e ima ti s l je d e ć e p o ja v n e o b lik e :
1) o s u Ċu ju ća pr esuda - ko j o m se o so b a g l a ša va kri vo m i o su Ċ uj e n a od re Ċ e n u vrstu i visinu kazne , ili
2) uslovna osuda - ko j o m se o so b i u tvrĊ u j e ka zn a b e z n j e n o g i zv rše n j a , ili
3) o s lo b o Ċa n je o d k a zn e - p re su d a ko j o m se o p tu ţe n i ko ji j e og l a še n kri vim za
o d re Ċ e n o kri v. d j e l o o s l o b o Ċ a o d ka zn e , ili
4) kazneni nalog - p re su d a ko j o m se o p tu ţe n o m ko j i j e o gl a še n kri vim za
o d re Ċ e n o kri v i ĉn o djelo izdaje kazneni nalog.

U p re s u d i k o jo m s e o p tuţ e n i o g la š a v a k riv im, s u d ć e n a v es ti slije d e ć e :
1. z a ko je s e k riv iĉ n o d je lo o p tu ţe n i o g la š a v a k r iv im, u z n a vo Ċ e n je
ĉ in je n ic a i o k o ln o s ti k o je ĉ in e o b ilje ţ ja k riv iĉ n o g d je la i o d k o jih
z a v is i p rimje n a o d re Ċ e n e o d re db e K riv iĉ n o g z a k on a . (Ovaj dio
p re su d e m o ra b i ti j a sa n i o d re Ċ e n , ka o i p o tp u n . Dakle, sud mora utvrditi
p o sto j a n j e ĉi n j e ni ca i o ko l n o sti koj e ĉi n e o b il j e ţj a kri vi ĉn o g dj e l a , i za ti m i h
mora unijeti u izreku svoje presude.)
2. z a k on s k i n a z iv k riv iĉ n o g d je la i k o je s u o d re d b e K riv iĉ n o g z a k o n a
primijenjene. (A ko j e d j e l o sa d rţa n o u sp o re d n o m kri vi ĉn o m zakonodavstvu, tj. u drugom zakonu, navodi se naziv djela - ako je u


za ko n u d a t ta ka v n a zi v, ka o i n a zi v p o se b n o g za ko n a o koj em j e ri j e ĉ, te
o d re d b a za ko n a ko j a p ro p i su j e o d re Ċ e n o p o n a ša n j e ka o kri vi ĉn o d j e l o ).
3. kakva se kriv iĉ n o p ra v n a s a n k c ija iz riĉ e o p tuţ e no m ili s e p o
o d re d b a ma K riv iĉ n o g z a k o n a o s lo b a Ċ a o d k riv iĉ n o p ra v n e sankcije.
(U i zre ci o su Ċ u j u će p re su d e m o ra se j a sn o od re d i ti vrsta i vi si n a
kri vi ĉn o p ra vn a sa n kci j e ko ja se i zri ĉe , i to ka ko g la vn e , ta ko i sp o re d n e .
Z a kri vi ĉn a d j el a ko j a su i zvrše n a u sti ca j u , u i zre ku p re su d e se u n o se
kri vi ĉn o pravne sankcije u tvrĊ e n e za sva ko p o j e d i n a ĉn o kri vi ĉno d j e l o , a zatim jedinstvena kri vi ĉn o p ra vn a sa n kci j a koj a j e i zre ĉe n a za sva d j e l a u
sti ca j u . Z a j e dn i ĉka kri vi ĉn o p ra vn a sa n kci ja ko ja se o dm je ra va o su Ċ e n oj osobi odmjerava se po istim pravilima kao i krivi ĉn o p ra vn a sa n kci j a za
kri vi ĉn a d j e l a i zvrše n a u sti ca j u ).
4. te odluke o:
1) uslovnoj osudi,
2) mjerama sigurnosti,
3) oduzimanju imovinske koristi,
4) vraća n j u p re d m e ta (a ko p re d m e ti d o ta d n i su vra će n i vl a sn i ku /. d r ţa te l j u ),
5) u ra ĉu n a va n j u p ri tvo ra i l i ve ć i zd r ţa n e ka zne,
6) tro ško vi m a kri vi ĉn o g p o stu p ka ,
7) imovinskopravnom zahtjevu,
8) objavi p ra vo sn a ţn e presude putem sredstava javnog informiranja.

S va ka o su Ċ uj u ća p re su d a il i n e ki d ru gi g o re n a ve d e n i o b li k p re su d e ko j om
se o p tu ţe n i o g l a ša va kri vi m ne će u vij e k o b u h va ti ti sv e navede podatke, jer se
uvijek ne donose sve taksativno navedene odluke.
A ko j e o p tu ţe n o m i zre ĉe n a n o vĉa n a ka zn a , u p re su d i će se o d re d i ti ro k u
ko j e m se n o vĉa n a ka zn a i m a pl a ti ti i n a ĉi n za m j e n e i zvrše n j a n o vĉa n e ka zn e u
sl u ĉa j u d a se n o vĉa n a ka zn a n e p l ati.

OBJAVLJIVANJE PRESUDE

VRIJEME I MJESTO OBJAVLJIVANJA PRESUDE (ĉ la n 3 0 1 .)

1) P o što j e p re su d a i zre ĉe n a su d će j e o d m a h o b j a vi ti . A ko su d n ij e u
m o g u ćn o sti d a i sto g d a n a p o za vrše tku g l a vn o g p re tre sa i zre kn e p re su d u ,
o d l o ţi t će o b j a vl ji va n j e p re su d e n aj vi še za tri d a n a i o d re d i t će vri j em e i mjesto objavljivanja presude.
2) S u d će u p ri su tn o sti stra n a ka , branitelja, zakonskih zastupnika i
p u n o m o ćni ka j a vn o p ro ĉi ta ti i zre ku i p ri o p ći ti u kra tko ra zl o g e p re su d e .
3) Ob j a vl ji va n j e p re su d e će se i zvrši ti i ka d stranka, branitelj, zakonski
za stu p n i k i l i p u n om o ćn i k n i je p ri su ta n . S u d m o ţe o d l u ĉi ti d a o p tu ţe n o m
ko j i j e o d su ta n , p re su d u u sm e n o p ri o p ći su di j a , o d n o sn o p re d sj e d ni k
vi j e ća il i d a m u se p re su d a sa m o d o sta vi .
4) Ako je javnost na glavnom pretresu bila isklj u ĉe n a , i zre ka p re su d e će se
u vi j e k p ro ĉi ta ti u j a vn o m za sj e d a n j u . V i j e će će o d l u ĉi ti h o će l i i ko li ko
i skl j u ĉi ti j a vn o st p ri l i kom o b j a vl ji va n j a ra zl o g a p re su d e .
5) S vi p ri su tn i sa sl u ša će ĉi ta n j e i zre ke p re su d e sto j e ći .




P OU K A O P R AV U N A Ţ AL B U I D R U GA U P OZ OR ENJA (ĉ la n 3 0 3 .)

1) Po objavljivanju presude, sudija, o d no sn o p re d sje d n i k vi je ća , će p o u ĉi ti
o p tu ţe n o g i o šte će n o g o p ra vu n a ţa l b u , ka o i o p ra vu n a o d g o vo r n a
ţa l b u .
2) A ko j e o p tu ţe n o m i zre ĉe n a u vj e tn a o su d a , sudija, odnosno predsjednik
vi j e ća u p o zo ri t će g a n a zn a ĉa j u vj e tn e o su d e i n a u vj e te koj i h se m o ra
p ri d rţa va ti .
3) Sudija/p re d sj e d n i k vi j e ća će u p o zo ri ti o p tu ţe n o g d a je d o p ra vo sn a ţn o g
o ko n ĉa n j a p o stu p ka d u ţa n obavijestiti sud o svakoj promjeni adrese.

PISANA IZRADA PRESUDE (ĉ l. 3 0 4 . - 306.)

Presuda koja je objavljena mora se pisano iz raditi u roku od 15 dana
p o o b ja v ljiv a n ju , a u s lo ţ e n im s tv a rima , iz uz e tn o u ro k u o d 3 0 d a n a .
A ko p re su d a n ij e i zra Ċ e n a u ti m ro ko vim a su di j a , o d n o sno p re d sj e d ni k
vi j e ća j e d u ţa n o b a vi j e sti ti p re d sj e d n i ka su d a zb o g ĉe g a to n i je u ĉi nj e n o .
P re d sj e d n i k su d a će , p o p o tre b i , p o d u ze ti m j e re d a se p re su d a š to p ri j e i zra d i .

Glava XXIII – REDOVNI PRAVNI LIJEKOVI


Ţ A L BA N A PR V OS T EP E NU P R ES UD U

P R AV O N A ŢAL B U I R OK (ĉ la n 3 0 7 .)

U ZKP-u je p re d v iĊ e n ro k z a ţ a lb u od 1 5 d a n a o d dana dostavljanja presude.
P ri to me se u za ko n u ni šta ne na vo d i o ka kvo j se p re s ud i ra d i , što zna či
d a se ţa lb a mo ţe p o d ni je ti p ro ti v s vi h me ri to r ni h i p ro ce s ni h p re s ud a .
P o me n u ti ro k z a ţ a lb u p re d s ta v lja p ra v o s u i g en e ris , š to z n aĉ i d a
stranke i branitelj (svako od njih) imaju s v o j ro k z a ţ a lb u o d 1 5 da n a , koji
p o ĉ in je te ć i od dana dostavljanja prijepisa presude.
K a d a su u p i ta n j u o so b e ko je mo g u i zja vi ti ţa lb u u ko ri st o p t u ţe no g
(b ra čni , va nb ra č ni d r ug , rodite lj ili dijete i us vo jitelj, od n. us voje nik) njima se rok
za ţa lb u ra č u na o d d a na ka d a je o p t u ţe ni p ri mi o p re s ud u.
P o s to ji mo g u ć n o s t d a u s lo ţ e n im s tv a rima s tra n k e i b ra n ite l j tra ţ e
produţenje roka za ţalbu i isti se iz opravdanih razloga moţe produţiti još
n a jv iš e 1 5 d a n a . Kada stranke ili branitelj p od n e su za h tj e v za p ro d u ţe n j e
ţa l b e n o g ro ka o n d a o d to g a d an a p a d o d o n o še nj a o dl u ke su d a ne te ĉe ro k za
ţa l b u , a ka d a su d d o n e se od l u ku ro k za ţa l b u se n a sta vlj a za p re o sta l i vremenski period, a u sl u ĉa j u d a je d o zvo l j e n o p ro d u ţe n j e ţa l b e n o g ro ka o n d a
do l a zi d o zb ra j a n j a p re o sta l i h d a n a sa n o vi h 15 d a n a ţa l b e n o g ro ka . Ako je
p ro d u ţe n j e ţa l b e n o g ro ka tra ţi l a j e d n a stra n a i to b u d e d o zvo l j e n o on d a
p ro d u ţe n j e ţa l b e n o g ro ka va ţi i za su p ro tn u stra n u .
B la g o v re me n o p o d n e se n a ţa lb a o d la ţ e iz v rš e n je p re s u d e .


SUB JE K T I ŢAL B E (ĉ la n 3 0 8 . )

Za k o n o d a v a c je o d re d io k o mo ţ e p o d n ije ti ţ a lb u , a to su:
1. o p tu ţe n i i n j e g o v b ra n i te l j ,
2. tu ţi te l j , ko j i m o ţe p o d n ij e ti ţa l b u ka ko n a šte tu , ta ko i u ko ri st o p tu ţe n o g (ovo se nikad nije desilo),
3. roditelj ili dijete i usvojitelj, odnosno usvojenik (sa m o u ko ri st o p tu ţe n o g ),
4. o šte će n i zb o g tro ško va kri vi ĉn o g p o stu p ka i od l u ke o i m o vi n sko p ra vn om zahtjevu i
5. o so b a ĉi ji j e p re dm e t o d u ze t i l i o d ko je j e o d u ze ta i m o vi n ska ko ri st
p ri b a vl j e na kri vi ĉn im d j el o m .

Branitelj i druge osobe koje mo g u iz ja v iti ţ a lb u u k o ris t o p tu ţ e n o g ,
is tu mo g u p o d n ije ti b e z p o s e b n ih o v la š te n ja , ali ne i protiv n jegove volje,
o s im a k o je o p tu ţ e n o m iz re ĉ e n a k az na d u g o tra jn o g z a tv o ra .

OD R IC AN J E I OD U S T AJ AN J E OD Ţ AL B E (ĉ la n 3 0 9 . )

N a k o n š to s u d d o n e s e p re su d u , presta ju n je g o v a o v la š ć e n ja u
s mis lu e v e n tu a ln o g ţ a lb e no g p o s tup k a , pa jedino od volje stranaka ovisi
d a li ć e d o ć i d o ţ a lb e n o g p o s tup k a . Kada se ovo ima u vid u o nda je jas no da
je za ko no d a va c p o što va o d i sp o zi ci j u vo lje s tra na ka što je s ve p o ve za no sa nji ho vim p ra vo m d a se o d re k n u i li o d us ta nu o d ve ć i zja vlje ne ţa lb e p o d propisanim uvje tima.
Od ric a n je o d p ra v a na ţ a lb u s e s a s to ji o d iz ja v e o v la š te n e o so b e d a
n e ć e k o ris titi ţ a lb u p ro tiv p re s u d e , a o d u s ta ja n je o d ţ a lb e z n a ĉ i d a je
o v la š te n a o s o b a d a la iz ja v u d a p o v la ĉ i b la g o v re me n o p o d ne s e n u ţ a lb u .
Pravno dejstvo imaju samo kod o vla šte ni h o so b a . Tako npr. kako branitelj, tako
n i d ru g e o so b e koj e m o g u i zj a vi ti ţa l b u u ko ri st o p tu ţe n o g n e m o g u da ti i zj a vu d a
o d u sta j u o d ţa l b e u kl j u ĉu j u ći i o n u ţa l b u ko j u su te osobe napisale.
Op tu ţ e n i s e moţ e o d re ć i p ra v a n a ţ a lb u te k n a k o n š to mu je p re s ud a dostavljena.
Od to g a je n a p ra v lje n iz uz e ta k ta k o d a se o p tuţ en i mo ţe o d re ć i o d
p ra v a n a ţ a lb u i p rije to g a u k o lik o s u is p u n je n a d v a u v je ta a to s u :
1) ako se i tu ţi te l j o d re ka o p ra va n a ţa l b u i
2) a ko o p tu ţe n i p o p re su d i n e bi tre b a o i zd rţa va ti ka zn u za tvo ra . To će b i ti u
sluča j u a ko m u je i zre če na no vča na ka zna , u vje t na o sud a , a ko je o g la še n
krivim, a o slo b o Ď e n je od kazne i a ko je i zre če n u ka znu za t vo ra i zd r ţa o u pritvoru (n pr bio je u p ritvoru 6 mj., a i zre ĉe n a m u ka zn a za tvo ra o d 6 m j .).

D o d o n oš e n ja o d lu k e v ije ć a a p e la c io n o g o d je lje n ja o p tu ţ e n i moţ e
o d u s ta ti o d s v o je ţ a lb e k a o i ţ a lb e k o ja je iz ja v lje n a u n je g o v u k o ris t .
Op tu ţe n i j e d i no n e m o ţe o d u sta ti o d ţa l b e ko j u j e i zj a vi o tu ţi te l j u n j eg o vu korist (nikada se to nije desilo).
T u ţ ite lj s e mo ţ e o d re ć i o d p ra v a n a ţ a lb u od ma h n a k on o b ja v ljiv a n ja
presude, a moţ e o d u s ta ti o d iz ja v lje n e ţ a lb e p rije n e g o š to ap e la c io n o
v ije ć e d o n e s e o d lu k u .




S AD R ŢAJ ŢAL B E I OT K L AN J AN J E N E D OS T AT A K A Ţ AL B E (ĉ la n 3 1 0 . )

U za k o n u je p rop is a n o š ta ţ a lb a tre b a d a s a d rţ i , pa je tako navedeno
d a o n a tre b a d a s a d rţ i 5 s a s to ja k a i to :
1. o zn a ĉe n j e p re su d e p ro ti v ko j e se p o d n o si ţa l b a (n a zi v su d a , b ro j predmeta i datum d o n o še n j e p re su d e ),
2. osnov za pobijanje ţa l b e (obavezan sastojak),
3. o b ra zl o ţe n j e (obavezan sas tojak),
4. ţa l b e n i p ri j e d l o g ,
5. potpis (obavezan sas tojak).

Od ovih s a s to ja k a ţ a lb e o b a v ez n i s u: osnov z a p o b ija n je ţ a lb e ,
o b ra z loţ e n je i p o tp is .
A ko j e ţa l b u p o d n i o o p tu ţe n i ko ji n e ma b ra n i te l j a i li o šte će n i koji nema
p u n o m o ćni ka , a ţa l b a n e sa d r ţi sve o n o što j e p o tre b n o i što j e n a ve d e n o u
za ko n u , o n d a su d p o zi va ţa l i te l j a d a ţa l b u d o p u n i . Ukoliko ne postupi tako i ne
d o p u n i ţa l b u , a ţa l b a n e sa d r ţi o b a ve zn e sa sto j ke o n d a će su d n j e g o vu ţa l b u
rj e še n j em o d b a ci ti . T o će i sto u ra d i ti a ko n e m o ţe u tvrd i ti n a ko j u se p re su d u
n j e g o va ţa l b a o d n o si .
K a d a j e u p i ta n ju ţa l b a u korist o p tu ţe n o g (b e z o b zi ra i m a l i o p tu ţe n i branitelja ili ne), su d ta kvu ţa l b u sa ta kvi m n e d o sta ci m a n e m o ţe o d b a ci ti i dostavlja je drugoste p e n o m su d u n a rj e ša va n j e . Ţa lb u o p tuţ e n og moţ e
o d b a c iti je d in o u s lu ĉ a ju a k o s e n e mo ţ e u tv rd iti n a k o ju p re s u d u s e
odnosi.
Od b a ci va n j e ţa l b e o šte će n o g i li o p tu ţe n o g zb o g to g a što n i su n i n a p o zi v
su d a n a ve l i n a ko ju se p re su d u o d n o si n ji h o va ţa l b a m o ţe u slijediti samo nakon
što su d p o ku ša to u tv rd i ti kro z u p i sn i ke i i m e n i ke .
Za k o n o d a v a c p os tu p a v rlo rig o roz n o u o d n o su n a ţ a lb u tuţ ite lja k o ja
n e s a d rţ i o b a v ez ne s a s to jk e , k a o i u o d n o s u n a ţ a lb u o š te ć e n o g k o ji ima
p u n o mo ć n ik a , je r u s lu ĉ a ju a k o te ţ a lb e n e s a d rţ e o b a v ezn e s a s to jk e is ta
s e o d b a c u je , a to s e ĉ in i i u s lu ĉ a ju a k o s e n e moţ e u tv rd iti n a k o ju
p re s u d u s e o d n o s i ţ a lb a .

ŢAL B E N I OS N OV I (čla n 3 1 1 .)

P re s u d a s e mo ţ e p o b ija ti:
1. zb o g b i tn e p o vre d e o d re d a b a kri vi ĉn o g p o stu p ka ,
2. zb o g p o vre d e K ri vi ĉn o g zakona,
3. zb o g p o g re šn o i l i n e p o tp u n o u tvrĊ e n o g ĉi n j e n i ĉn o g sta n j a ,
4. zb o g o d l u ke o kri vi ĉn o p ra vn im sa n kcij am a , o d u zi m a n j u i m o vi n ske ko ri sti ,
tro ško vi m a kri vi ĉn o g p o stu p ka , im o vi n sko p ra vn o m za h tj e vu , kao i zbog
odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informiranja.

1. B IT N E P OV R E D E OD RE D AB A K R IV IĈ N OG P OS T U PK A (čla n 3 1 2 .)


B itn e p o v re d e o d re d ab a k riv iĉ n o g p o s tu p k a mo g u b iti : 1. apsolutne i 2. rela tivne.
Ap s o lu tn o b itn e p o v re d e o d re d a b a k riv iĉ n o g p o s tu p k a s u ta k s a tiv n o nabrojane i neoboriva je pretpostavka da su one negativno utjecale na
z a k on ito s t i p ra v iln o s t iz re ĉ e n e p re s ud e , p a je u p o g le d u n jih o v o g
p o s to ja n ja is k l ju ĉ e n o b ilo k a k v o d o d a tn o o c je n jiv a n je v i je ć a a p e la c io n o g odjeljenja. V a l j a i m a ti u vi d u , d a a p e la ci o n o vij e će na ko n što u sta n ovi
o p ra vd a n o st ţa l b e n i h p ri g o vo ra u p o gl e d u p o sto j a nj a b i tn ih povreda kri vi ĉn o g postupka koje se odnose samo na povredu propisa kri vi ĉn o g p o stu p ka o
p o sto j a n j u o d ob re n j a n a dl e ţn o g o rg a n a , ka o i u sl u ĉa j u p re ko ra ĉe n ja o p tu ţb e ,
n e moţ e u k in u ti p rv o s te p e n u p re s u du v e ć je mo ra p re in a ĉ iti (čl. 329. st.1.
ZKP). Ovo, nara vno, samo pod uslo vom, da nema nekog ra zloga za ukidanje prvos tepene p res ude zbog posto janja neke druge bitne povrede odredaba kri v.
p o stup ka i li p o g re šno i li ne p o tp u no ut vrĎ e no g či n je ni č no g s ta n ja.
Ap s o lu tn o b itn e p o v re d e o d re d ab a k riv iĉ n o g p o s tu p k a , ta k s a tiv n o su nabrojane u z akonu, i to su:
a) a ko j e su d b i o n ep ro p i sn o sa sta vlj e n il i a ko je u i zri ca n j u p re su d e u ĉe stvo va o
su d i j a ko ji n i j e u ĉe stvo va o n a g l a vn o m p re tre su i l i ko ji j e p ra vo m o ćn om odluko m i zu ze t o d su Ċ e n j a ,
b) a ko j e n a g l a vn o m p re tre su u ĉe stvo va o su d i j a ko j i se m o ra o i zu ze ti ,
c) a ko j e g l a vni p re tre s o d rţa n b e z o so b e ĉi j a j e p ri su tn o st n a g l a vn om p re tre su
p o za ko n u o b a ve zn a i l i a ko j e o p tu ţe n o m , b ra n i te lj u il i o šte će n om p ro ti vn o
njegovom zah tj e vu , u skra će n o d a n a g l a vn om p re tre su u p o tre b l ja va svo j j e zi k i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa ,
d) a ko j e p o vri j e Ċ e n o p ra vo n a o d b ra n u ,
e) a ko j e p ro ti vn o za ko n u b i l a i skl j u ĉe n a j a vn o st n a g l a vn o m p re tre su ,
f) a ko j e su d p o vri j e d i o p ro p i se kri vi ĉ nog postupka o postojanju
o d o b re n j a n a d l e ţn o g o rg a n a - pre in a ĉa v a pre s u du ,
g) ako je sud donio presudu, a n i je b i o stva rn o n a d l e ţa n i li a ko j e n e p ra vil n o
o d b i o o p tu ţb u zb o g s tva rn e n e n a d l e ţn o sti - pre in a ĉa v a pre s u du ,
h) ako sud svojom presudom nije potpuno ri j e ši o p re d m e t o p tu ţb e ,
i) ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona
n e m o ţe za sn o va ti p re su d a ,
j) a ko j e o p tu ţb a p re ko ra ĉe n a - pre in a ĉa v a pre s u du , i
k) a ko j e i zre ka p re su d e n e ra zu m l ji va , p ro ti vrj e ĉn a sam a se bi il i ra zl o zi m a presude ili ako p re su d a u o p će n e sa d r ţi ra zl o g e i l i u n j o j n i su n a ve d e n i ra zl o zi
o o d l u ĉn im ĉi n j e ni cam a .

Bitn a p o v re d a o d re d ab a k riv iĉ n o g p o s tu p k a postoji i ako sud u toku
g la v n o g p re tre s a il i p r il ik o m d o n o š e n ja p re s u d e n ije p r imi je n io ili je nepravilno primijenio koju odredbu ZKP-a, a to je b ilo ili moglo b iti od
u tje c a ja n a z a ko n ito i p ra v iln o d o n o še n je p re s u d e (relativno bitne povrede
o dre da b a k riv i ĉn o g po s tu pk a ) .
D a kl e , re l a ti vn o b i tn e p o vre d e o d re d a b a kri vi ĉn o g p o stu p ka se svode na
n e p ri mj e n ji va n j e il i p o g re šn o p r imjenjivanje neke procesne odredbe.
K a d a je u p ita n ju re la tiv n o b itn a p o v re d a o d re d ab a k riv iĉ n o g
postupka, p o tre b n o je d a s e ţ a lb o m u k az u je n e s a mo na ra d n je i p rop u s te


u k o jima s e o g le d a n ep rimje n jiv a n je i li n e p ra v i ln o p rimje n j iv a n je o d re Ċ e n e odredbe proce sn o g z a ko n a , n e g o i d a s e ţ a lb o m u k az u je i u k o m s mis lu i
z b og ĉ e g a je to b ilo ili mo g lo b iti o d u tje c a ja n a z a k o n ito i p ra v iln o
d o n o š e n je p re s u d e . U protivnom , i sp i ti va nj e o to m e d a l i j e u ĉi n j en a re l a ti vn o
b i tn a p o vre d a o d re d ab a kri vi ĉn o g po stu p ka b i se pretvorilo u ispitivanje po
sl u ţb e n o j d u ţn o sti .
Z a p o sto j a n j e re l a ti vn o bi tn e p o vre d e o d re d a b a kri vi ĉn o g p o stu p ka n ij e
p o tre b n o d a se p o g re šn o p o stu p a n j e su d i je i li vij e ća kri vi ĉn o g od j el j e nj a kumulativno odrazilo kako na zakonito, tako i na pravilno donošen j e p re su d e , ve ć je dovoljno postojanje jedne od tih posljedica.


2. P OV R E D E K R IV IĈN OG Z AK ON A (čla n 3 1 3 .)

Povreda kriv. z akona postoji ako je K Z FBiH p o v ri je Ċ e n u p ita n ju :
1. d a l i j e d j e l o za ko j e se o p tu ţe n i g o n i kri vi ĉn o d j e l o ,
2. postoje li okolnosti ko j e i skl j u ĉuj u kri vi ĉn u o d g o vo rn o st,
3. p o sto j e l i o kol n o sti ko j e i skl ju ĉu j u kri vi ĉn o g o n j en j e , a n a ro ĉi to d a l i j e
n a stu p i l a za sta rj e l o st kri vi ĉn o g g o nj e n j a i li j e go n j e nj e i skl j u ĉe no u slj e d
a m n e sti j e il i p om il o va n ja i l i j e stva r ve ć p ra vo m o ćn o p re su Ċ e n a ,
4. d a l i j e u p o g l e d u kri vi ĉn o g d j el a ko j e j e p re d m e t o p tu ţb e p ri m i j e nj e n
za ko n ko j i se n e m o ţe p ri m i j e ni ti ,
5. da li je odlukom o kazni ili uvjetnoj osudi, odnosno odlukom o mjeri
si g u rn o sti il i o od u zi m a n j u im o vi n ske ko ri sti p re ko ra ĉe n o o vl a šte n j e koj e
sud ima po zakonu,
6. da li su pravilno primij. o d re d b e o u ra ĉu n a va n j u p ri tvo ra i i zd r ţa n e ka zn e .

A ko su d u ţa l b e n o m p o stu p ku u tvrd i d a su u n a p ri j e d n a ve d e n o m smi sl u u
p rvo ste p e n o m p o stu p ku p o vre Ċ e n e o d re d b e K Z FB iH , n e m o ţe d o ći d o u ki d a nj a
presude, jer se ista p re i n a ĉu j e .

3. P OGR E Š N O IL I N E P OT P U N O U T VR Đ EN O Ĉ IN J E N IĈN O S T AN J E (čl 3 1 4 . )

P re su d a se m o ţe p o b i j a ti zb o g p o g re šn o u tvrĊ e n o g ĉi n j e n i ĉn o g sta n j a
(p o sto j i ka d j e su d n e ku o dl u ĉn u ĉi nj e ni cu p o g re šn o u tvrd i o ) ili nepotpuno
u tvrĊ e n o g ĉi n j e n i ĉn o g sta n j a (p o sto j i ka d su d n e ku o dl u ĉn u ĉi nj e n i cu u o p šte nije utvrdio). N e p o tp u n o u tvrĊ e n o ĉi n j e n i ĉn o sta n j e p o sto ji i ka d n a to u ka zu j u n o ve
ĉi n j e ni ce i li n o vi d o ka zi .

4. OD L U K E O K R IV IĈN OP R AV N OJ S ANK C IJ I, T R OŠ K OV IMA P OS T U PK A, IMOVINSKOPRAVNOM ZAHTJEVU I OBJAVLJIVANJU PRESUDE (čla n 3 1 5 .)

1. P re su d a se m o ţe p o b i ja ti zb o g o d l u ke o ka zn i i u vj e tn oj o su d i ka d tom
o d l u ko m n ij e p re ko ra ĉe n o za ko n sko o vl a šte n j e , al i su d n ij e p ra vil n o
o d m j e ri o ka zn u , s o b zi ro m n a o ko l n o sti ko j e u ti ĉu d a ka zn a b u d e ve ća i li manja i zbog to g a što j e su d p rim ij e n io il i n ij e p rim ij e ni o o d re d b e o


u b l a ţa va n j u ka zn e , o o sl ob a Ċ a n j u o d ka zn e , i l i o u vj e tn o j o su d i , ia ko su za to postojali zakonski uvjeti.
2. Od l u ka o m j e ri si g u rn o sti i li o o d u zi m a n j u i m o vi n ske ko ri sti m o ţe se pobijati i ako odlukom o mjeri sigurnosti ili o oduzimanju imovinske koristi nije p re ko ra ĉe n o o vl a šte n j e ko j e su d im a p o za ko n u , ali je sud nepravilno donio ovu odluku ili nije izrekao mjeru sigurnosti, odnosno oduzimanje imovinske koristi, iako su za to postojali zakonski uvjeti . Iz istih ra zloga
m o ţe se p o b i j a ti o d l u ka o tro ško vi m a kri vi ĉn o g p o stu p ka .
3. Odluka o imovinskopravnom zahtjevu, kao i odluka o objavljivanju presude
p u te m sre d sta va j a vn o g i n fo rm i ra n j a m o ţe se p o b i j a ti ka d j e su d o o vi m pitanjima donio odluku protivno zakonskim odredbama.


P OD N OŠ E N JE ŢAL B E (čla n 3 1 6 .)
Ţa lb a se p o d no si s ud u u d o vo l j no m b ro j u p ri mje ra ka za s ud , ka o i za protivnu s tra nk u i b ranite lja , radi dava nja odgovo ra.
Ne b la g o vre me n u, ne d o p ušte n u i ţa lb u i zja vlje n u o d ne o vla šte ne o so b e ,
o d b a ci t će rje še n je m s ud i ja , o d no sno p re d sje d ni k vi je ća .

OD GOV OR N A Ţ AL B U (čla n 3 1 7 .)
P ri mje ra k ţa lb e d o s ta vl ja se p ro ti vno j stra nci i b ra ni te l j u , ko ji mog u u rok u
o d 8 d a na o d d a na p ri je ma p o d ni je ti s ud u o d g o vo r na ţa lb u. Ţa lb a i o d g o vo r na
ţa lb u , sa s vi m sp i s ima i prepisom zapisnika sa gla vne raspra ve, dosta vlja se apelacionom od jeljenju.

SUDIJA IZVJESTITELJ (čla n 3 1 8 . )
K a d sp i s p o ţa lb i sti g ne a p e la ci o no m sud u , p re d sje d ni k a p e la ci o no g sud a
d o sta vlja sp i s p re d sje d ni ku a p e la ci o no g vi je ća ko ji o d re Ď u je s ud i j u i zvje sti te l ja .
S ud i ja i zvje s ti te l j mo ţe , p o p o tre b i , o d sud i je , o d no s no p re d sje d ni ka vi je ća
koje je donije lo pobijanu pres udu, p ri b a vi ti i zvje šta j o p o vre d a ma o d re d a b a
kri vi čno g p o st up ka , a mo ţe i p ro vje ri ti na vo d e ţa lb e u p o g le d u no vi h d o ka za i
no vi h či nje ni ca i li p ri b a vi ti p o tre b ne i zvje šta je i li sp i se . K a d a sud i ja i zvje sti te lj
p ri p re mi sp i s, p re d sje d ni k vi je ća će za ka za ti sje d ni c u vi je ća .

S J E DN IC A V IJ E Ć A (č la n 3 1 9 .)
O sje d ni ci vi je ća o b a vi je sti t će se t u ţi la c, o p t u ţe ni i nje g o v b ra ni lac .
A ko se o p tu ţe ni na la zi u p ri t vo r u i li na i zd r ţa va nj u ka zne o si g ura t će se
njego va prisutnost.
S je d ni ca vi je ća p o či nje i zla g a n je m p o d no si te l ja ţa lb e , a na ko n to g a d rug a
stra nka i zla ţe o d g o vo r na ţa lb u. V i je će mo ţe o d st ra na ka i b ra ni o ca ko ji su prisutni sje d ni ci za tra ţi ti p o tre b no o b ja š n je n je u ve zi sa ţa lb o m i o d g o vo ro m na
ţa lb u . S tra nke i b ra ni la c mo g u p re d lo ţi ti d a se p ro či ta j u p o je d i ni sp i si i mo g u, p o
d o p ušte nj u p re d s je d ni ka vi je ća , d a ti p o tre b na o b ja š n je n ja za svo je sta vo ve i z
ţa lb e , o d no s no o d g o vo ra na ţa lb u , ne p o na vl ja j ući o no š to je sa d r ţa no u
o b ja šn je nji ma . Ne d o la za k stra na ka i b ra ni o ca ko ji su u re d no o b a vi je šte ni ne sprje ča va o d r ţa va nje sje d ni ce vi je ća .


Na sje d ni ci vi je ća ko jo j s u p ri su t ne stra nke i b ra ni te l j ja vno st se mo ţe
i sklj uči ti sa mo p o d us lo vi ma o d re Ď e ni m o vi m za ko no m (č l. o d 2 5 0 . d o 2 5 2 ).
Za p i sni k o s je d ni ci vi je ća p ri kl juč u je se sp i si ma .
Rje še nja o o d b a ci va nj u ţa lb e ka o ne b la g o vre me ne i li ka o ne d o p ušte ne ,
mo g u se d o ni je ti i b e z o b a vje šta va nja stra na ka i b ra ni o ca o sje d ni ci vi je ća .

OD L U Ĉ IV AN J E U S JE D N IC I V IJ E Ć A IL I P R E T R ES U (Č la n 3 2 0 . )
V i je će a p e la ci o no g o d je l je nja d o no si o d l uk u u sje d ni ci vi je ća i li na o sno vu
o d rţa no g p re tre sa .

GRANICE ISPITIVANJA PRESUDE (Č lan 321 .)

V ije ć e a p e la c io n o g o d je lje n ja is p itu je p re s u d u u o n o m d ij elu u kojem
s e o n a p o b ija ţ a lb o m.
S u d u v ije k mo ra v o d iti ra ĉ u n a o o s n o v a ma i raz loz ima ţa lb e , jer mu
to u k a zu je k o ji d io p re s u d e je o v la š te n d a p re is p itu je u s mis lu p o d n e s e n e
ţ a lb e . N e ma p re is p itiv a n ja p re s u d e p o s lu ţ b e n o j d u ţn o s ti n i u k o je m
pravcu.
Ukoli ko su d u va ţi ţa l b u i z o sn o va b i tn e p o vre d e od re d a b a kri vi ĉn o g
p o stu p ka i u ki n e p re su d u , su d se u o vo m sl u ĉaj u n e u p u šta u p re i sp i ti va nj e
o sta l i h ţa l b e n i h o sn o va (p o g re šno i ne p o tp u no u t vrĎ e no či nje ni č no sta n je . ... )
A ko n ij e u ĉi n j en a bi tn a p o vre d a od re d a b a kri vi ĉn o g po stu p ka su d se m o ţe
u p u sti ti u i sp i ti van j e ĉin j e ni ĉn o g sta n j a , p a a ko u tvrd i d a j e ţa l b a o sn o va n a u ki d a
p re su d u , a l i se n i ta d a ka o n i u p re th o d n o m sl u ĉa j u n e u pu šta u o cj e n u n i ţi h
ţa l b e n i h o sn o va (povrede kri vi čno g za ko na i o d l uk a o ka zni).
U ko l i ko j e ĉi n j en i ĉn o sta n j e p ra vi ln o i p o tp u n o u tvrĊ e n o , tek se tada sud
u p u šta u o cje n u ni ţi h ţa l b e n i h o sn o va i to po vre d e kri vi čno g zakona u odnos u na
koje, uko liko su opravda ne, ne mo ţe d o ći d o uki d a nja p re sud e je r se i sta
p re i na ču je .

ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS (čla n 3 2 2 .)

Ak o je p o d n e s e n a ţ a lb a s a mo u k o ris t o p tu ţe n o g , p re s u d a se n e
s mije iz mije n it i n a n je g o v u š te tu .
Ovo p o d ra zumi je va i s l uča je ve i a ko je t u ţi te l j i zja vi o ţa lb u , a li npr. samo
zb o g o d l uke o ka zni p a d o Ď e d o uki d a n ja p re s ud e , onda na ko n d o no še nja
p re sud e u p o no vl je no m p o st up k u t u ţi te l j mo ţe i zja vi ti ţa lb u sa mo zb o g o d l uke o
kazni.
Je d n o m u ki n u ta p re su da p o ţa l b i o p tu ţe n o g u sl o vl ja va za b ra n u re fo rm a ti o
i n p e i u s i vi še se p re su d a n e m o ţe i zm i j e ni ti n a n j e g o vu šte tu .

BENEFICIO COHESIONIS (čla n 3 2 3 .)

Ak o ţ a lb e n o v ije ć e p o v o d o m ţ a lb e je d n o g o d s a op tu ţe n ih o c ije n i d a
s u ra z loz i z bo g k o jih je u v aţ en a n je g ov a ţ a lb a od k o ris ti i z a s a o p tuţ e n og
k o ji s e n ije ţ a lio ili s e ţ a lio , ali ne u tom pravcu, o n d a ć e s ud uz e ti k a o d a
ta k v a ţ a lb a postoji.


U vo Ď e n je m o vog pravnog ins tituta, za ko no d a va c na sto ji d a se sp ri je či
mo g uć no st d a se s ud i d vo ji ci i li vi še o p tu ţe ni h , koji su u isto j pra vno situaciji , a
da u ţa lb e no m p o st up k u d o Ď e d o ra zli ka . Npr. a ko j e n e ki o d o p tu ţe n i h u ţa l b i naveo da je prvo ste p e n i su d u ĉi n i o b i tn u p o vre d u , pa d ru g o ste p e n i su d u va ţi tu
n j e g o vu ţa l b u , o n d a se p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti o vo p ro ši ru j e i n a sa o p tu ţe n o g ko ji
n i j e i zj a vi o ţa l b u i l i j e ni j e i zj a vi o u to m p ra vcu .
Najbolji primjer za pravni institut beneficio cohesionis jeste situacija kada
se j e d a n op tu ţe n i ţa l i o zb o g o d l u ke o ka zn i u koj o j n a vo d i d a m u p ril i kom
o d m j e ra va nj a ka zn e ni j e u ze to u o b zi r d a j e u vrij em e u ĉi n j e nj a kri vi ĉn o g d j el a
b i o sm an j e n o u ra ĉu n l ji v. U ko li ko su d u va ţi ta kvu n j e g o vu ţa l b u i od mj e ri m u kaznu u kra će m vre m en sko m tra j a n j u , o n d a će u smi sl u o vo g p ra vn og i n sti tu ta to
b i ti p ro ši re n o i n a o p tu ţe n o g ko j i se n ij e ţa l i o i li n ij e i zj a vi o ţa l b u u to m p ra vcu ,
p o d u sl o vom d a j e i o n u vri j em e u ĉi nj e nj a kri vi ĉn o g dj e l a bi o b i tn o sm a n je n o
u ra ĉu n l j i v.
ODLUK E P O ŢAL B I (čla n 3 2 5 . – 331.)

V ije ć e a p e la c io n o g o d je lje n ja mo ţ e u s je d n ic i v ije ć a :
1) rje š e n je m o d b a c iti ţ a lb u k a o n eb la g o v re me n u - ako se utvrdi da je
p o d n i j e ta n a ko n p ro te ka za ko n sko g ro ka za n j e n o p o d n o še n j e .
2) rje š e n je m o d b a c iti ţ a lb u k a o n e d o p u š te n u - ako se utvrdi da je ţalbu
p o d n i j el a o so b a ko j a n ij e o vl a šte n a za p o d n o še n j e ţa l b e i l i o so b a ko j a se
o d re kl a p ra va n a ţa l b u i l i o so b a ko j a j e o d u sta l a o d ţa l b e i li a ko ţa l b a p o
za ko n u n i j e d o p u šte n a ( npr. ţa l b a o p tu ţe n o g n a vl a sti tu šte tu , i l i ţa l b a
o šte će n o g i l i n j e g o vog p u n o m o ćni ka i zva n o kvi ra p ro p i sa n i h u zakonu).
3) p re s u d o m o d b iti ţ a lb u k a o n e o s n o v a nu i p o tv rd it i p rv o s te p e n u presudu - kad utvrdi da ne postoje ra zlo zi zbog kojih se presuda pobija
ţa l b o m .
4) p re in a ĉ iti p rv o s te p e n u p re s u d u - ako smatra da su o dl u ĉn e ĉi n je n i ce u
p rvo ste p e n o j p re su d i p ra vi l no u tvrĊ e n e , ali d a se , s o b zi ro m n a u tvrĊ e n o
ĉi n j e ni ĉn o sta n j e i po pravilnoj primjeni zakona, trebala d o n i j e ti d ru kĉi j a
p re su d a , a p re m a sta n j u s tva ri i u sl u ĉa j u bitnih povreda odredaba
kri vi ĉn o g p o stu p k a o p o sto j a nj u o d ob re n j a n ad l e ţn o g o rg a n a, zatim ako je
su d d o n i o p re su d u , a n ij e bi o stva rn o na d l e ţa n il i a ko j e n ep ra vi l n o o d bi o
o p tu ţb u zb o g stva rn e n e n a d l e ţn o sti , te a ko j e o p tu ţb a p re ko ra ĉe n a
5) u k in u ti p re s u d u i o d rţ a ti p re tre s - ako u tvrdi da postoji neka od bitnih
povreda odredaba kriv.postupka (osim p o vre d e o d re d a b a kri vi ĉn o g
p o stu p ka o p o sto j a n j u o d o b re n j a na d l e ţn o g o rg a n a il i p re ko ra ĉe nj a
o p tu ţb e ) ili d a j e p re su d a za sn o va n a n a p o g re šn o i l i n e p o tp u n o m
u tvrĊ e n o m ĉi nj e n i ĉn om sta n ju , j e r n em a o vla šte n j a d a n a sj e dn i ci vij e ća
i sp ra vl j a ĉi nj e n i ĉn o sta n j e .
U o b ra zl o ţe n j u takve presude, u dijelu kojim se ukida I st. presuda ili u
rj e še n j u koj im se u ki d a I st. p re su d a , n a ve st će se sa m o kra tki ra zl o zi za
ukidanje.

O s v im ţ a lb a ma p ro tiv is te p re s u d e v ije ć e apelacionog odjeljenja
o d lu ĉ u je je d n o m o d lu k o m.


P R E TR E S PR E D V IJ EĆ E M AP E L AC ION OG OD J E L J E N J A (čla n 3 3 2 .)

Za k o n p ro p is u je d a ć e s e o d re d b e o g la v n o m p re tre s u u I. st. postupku s h od n o p rimije n it i i n a p re tre s p re d v i je ć e m a p e la c io n o g odjeljenja.
Na tom p re tre su , vi j e će a p e l a ci o n o g o d j el j e nj a j e ob a ve zn o d a i zve d e
p ro ce sn e ra d n j e o d re Ċ e n e u prvostepenoj odluci i da raspravi sva sporna pitanja
na koja je u njoj ukazano. Pri tome valja posebno naglasiti, da se zaka zani pretres ponavlja samo u onom dijelu u kome se ponovo sudi, a to mo ţe b i ti u
cje li ni a ko je r je še n je m uki n uta p r vo s te p e na p re s ud a i li u p o je d i ni m d i je lo vi ma
ka d a je p re s ud a uki n uta d je li mi č no .
N a s je d n ic i v ije ć a a p e la c io n o g o d je l je n ja n ije mo g u ć e iz v o d iti
d o k az e , a n iti s e mo ţ e n a k o n u k id a n ja presude predmet dostaviti I st. sudu
n a p o no v n o s u Ċ en je , v e ć to v ije ć e mo ra o d re d iti o d rţ a v a n je p re tre s a n a
kome je doz voljeno iz voditi dokaz e.
P re ma o vo j o d re d b i za ko nska o d re Ď e n ja i z s ta va 2 . se ne o d no se na
o so b e ko je mo g u o d b i ti s vje d o če n je i z č la na 9 7. o vog zakona .

Ţ A L BA N A DR U GOS T E PE NU P R ES U DU

U S L OV I ZA P OD N OŠ E N J E ŢAL B E I P OS T U P AK P O ŢAL B I (č la n 3 3 3 .)

P re d v iĊ e n a je mo g u ć n os t p o d n oš e n ja ţ a lb e a k o s ud k o ji o d lu ĉ u je u
d ru g o m s te p e n u p re in a ĉ i p re s u du p rv o s te p en o g su d a ko jo m je o p tuţ e n i
o s lo b o Ċ e n od o p tuţ b e , te mu iz re kn e p re s u du k o jo m g a o g la š a va k riv im , ili
je p o ţ a lb i n a o s lo ba Ċ a ju ć u p re su d u n a ra s p ra v i do n ije lo p re s u d u ko jo m g a
o g la š a v a k riv im .
Protiv navedene drugostepene presude d oz v o lje n a je ţ a lb a s ud u
tre ć e g s te p e n a , a to je V rh o v n i s u d F BiH.
Ţ a l b a p ro ti v d ru g o ste p e n e p re su d e p o dn o si se p rvo ste p e n om su d u , ko ji
ţa l b u za j e d n o sa sp i si ma p re d m e ta d o sta vl j a d ru g o ste p e n om su d u . N a ko n to g a ,
d ru g o ste p e n i su d tre b a i sp i ta ti b l a g o vre m e n o st i d o p u šte n o st ţa l b e , p a te k o n d a
spise predmeta dostaviti tre će ste p e n o m su d u (V rh o vn o m su d u F B i H ).
V rh o v n i s u d ima mo g u ć n o s t d a is p itu je s a mo p ra v iln o s t
drugostepene presude, a ne i prvostepene presude. Upravo z bog toga, ako
ţ a litelj iz n o s i o p ra v d a n e p rig o v o re , V rh o v n i s u d mo ţ e u k in u ti s a mo drugostepenu presudu, a n e ć e d ira t i p rv o s te p e n u p re s u d u .
Š to se ti če sa sta va tr o čla no g vi je ća , tre b a na g la si ti da u njemu ne mogu
sud je lo va ti sud i je ko je su uče st vo va le u d o no še nj u p re s ud e ko ja se p o b i ja
ţa lb o m.

Ţ A L BA N A R JE Š EN J E

D o p u š te n os t ţ a lb e n a rje š e n je (Č la n 3 3 4 .)
Pro ti v rj e še n j a su d a d on e se n o g u p rvo m ste p e n u stra n ke , b ra n i te l j i o so b e
ĉi j a su p ra va p o vri j e Ċ e n a m o g u p o d n ij e ti ţa l b u u vij e k ka d u o vom za ko n u n ij e
i zri ĉi to o d re Ċ e n o d a ţa l b a n i j e d o p u šte n a .


P ro ti v rje še n ja vi je ća d o ne se no g u to k u i stra g e ni je d o p uš te na ţ a lba, ako
o vi m za ko no m ni je d r ug a či je o d re Ď e no .
R j e še nj a ko j a se d o n o se ra di p ri p rem a n j a g l a vn o g p re tre sa i p re su d e
m o g u se p o b i j a ti sam o u ţa l b i n a p re su d u .

Op ć i ro k z a p o d n o š e n je ţ a lb e (Č la n 3 3 5 . )
Ţ a l b a se p o d n o si su d u ko j i je d o n i o rj e še n j e .
Ako ovim za ko n o m n i j e d ru g a ĉij e o d re Ċ e n o , ţa l b a n a rj e še n j e p o d n o si se
u roku od tri dana o d d a n a d o sta vl j a n j a rj e še n j a .

S u s p e nz iv n o d je lo v a n je ţ a lb e (Č la n 3 3 6 . )
A ko u o vo m za ko n u ni je d rug a či je o d re Ď e no , p o d no še nje m ţa lb e na
rje še nje o d la ţe se i zvrše n je r je še nja p ro ti v ko g a je p o d ne se na ţa lb a .
Od lu ĉ iv a n je o ţ a lb i n a rje š e n je (Č la n 3 3 7 . )
O ţa l b i p ro ti v rj e še n j a d o n e se n o g u p rvom ste p e n u o dl u ĉu je vij e će
a p e l a ci o no g o dj e lj e n j a vi še g su d a , a ko o vi m za ko n o m ni j e d ru g a ĉij e o d re Ċ e n o . O
ţa l b i p ro ti v rj e še n j a donesenog u prvom stepenu pred Vrhovnim sudom
F e d e ra ci j e o d lu ĉu j e vij e će a p e l a ci o n o g o d j el j e nj a Vrhovnog suda FBiH.
O ţa lb i p ro ti v rje še nja SPP, odnosno S P S o d luč uje vi je će i sto g sud a , osim
a ko o vi m za ko no m ni je d rug a či je o d re Ď e no .
Od l uč uj ući o ţa lb i sud mo ţe r je še n je m o d b a ci ti ţa lb u ka o ne b la g o vr . ili
ka o ne d o p uš te n u , o d b i ti ţa lb u ka o ne o s no va n u i li u va ţi ti ţa lb u i rje še nje
p re i na či ti i li uki n uti i , p o p o t re b i , p re d me t up uti ti na p o no vno o d l uči va n je .

Glava XXIV – VANREDNI PRAVNI LIJEK

PONAVLJANJE POSTUPKA (čla n 3 4 0 . )

K ri vi ĉn i po stu p a k ko j i j e d o vrše n p ra vo m o ćni m rj e še n j em il i p ra vom o ćn om presudom, m o ţe se n a za h tj e v o vl a šte n e o so be p o n o vi ti sam o u sl u ĉaj e vim a i
p o d u sl o vim a p re d vi Ċ e n im u o vo m za ko n u .

NEPRAVO PONAVLJANJE POSTUPKA (čla n 3 4 0 a .)

P ra v o s n aţ n a p re s u d a moţ e s e p re in a ĉ iti i b e z p on a v lja n ja k riv iĉ n o g postupka, a k o je u d v ije i li v iš e p re s u d a p ro tiv is to g o s u Ċ e n ik a
p ra v o s n aţ n o iz re ĉ en o v iš e k az n i, a n is u p rimje n je n e o d re d b e o
odmjeravanju jedinstvene kazne z a djela u sticaju. U to m sl uč a ju , s ud će
o vo m p re s ud o m p re i na či ti ra ni je p re sud e u p o g le d u ka zni i i zre ći je d i ns t ve n u kaznu.
Na d le ţno st za i zri ca nje o ve p re sud e za vi si o d to g a ko ji je sud i zre ka o te ţu
kaznu, a presud u donosi u sje d ni ci vi je ća , i to na p ri je d lo g t u ţi te l ja i li o suĎ e no g ,
o d no s no b ra ni te l ja , u z p re t ho d no sa sl uša nje p ro ti vne s tra ne .

N AS T AV L J AN J E K R IV IĈN OG P OS T U P K A (čla n 3 4 1 . )
A ko j e kri vi ĉni p o stu p a k rj e še n je m p ra vo m o ćno o b u sta vlj e n i li je p re su d om
o p tu ţb a p ra vo m o ćn o o d b i j e n a za to što n i j e b i l o p o tre b n o g o d o b re n j a , p o s tupak


će se n a za h tj e v tu ţi o ca n a sta vi ti ĉi m p re sta n u u zro ci zb o g ko j i h su d o n e se n e navedene odluke.

P ON AV L J AN J E P OS T U PK A ZAV R Š E N OG P R AV OM OĆ N IM R J E Š E N J E M
(čla n 3 4 2 . )

Ak o je iz v a n s lu ĉ a je v a iz ĉ la n a 3 4 1 . o v og z a k on a k riv iĉ n i p o s tu p a k
p ra v o mo ć n o o b u s ta v lje n p rije p o ĉ e tk a g la v n o g p re tre s a , mo ţ e s e d o p u s titi
p o n a v lja n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a n a z a h tje v tu ţ ite lja , ako se podnesu novi
d o k az i n a o s n o v u k o jih s e s u d moţ e u v je riti d a s u s e s te k li u v je ti z a
p o n o v n o p ok re ta n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a .
K ri vi ĉn i p o stu p a k p ra vom o ćn o o bu sta vl j e n d o p o ĉe tka gl a vn o g p re tre sa
m o ţe se p o n o vi ti ka d j e tu ţi te l j o d u sta o o d g o n j en j a , a ko se d o ka ţe d a j e d o
o d u sta n ka d o šl o u sl j e d kri vi ĉn og d j e l a zl o u p o tre b e sl u ţb e n o g p o l o ţa j a tu ţi te l j a .
U p o g le d u d o ka zi va nja kri vi čno g d je la tu ţi te lja p ri m je n ji va t će se o d re d b e
čla na 3 4 3 . s ta va 2 . o vo g za ko na .

P ON AV L J AN J E P OS T U PK A U K OR IS T OS U Đ E N OG (čla n 3 4 3 . )

K riv iĉ n i p o s tu p a k z a v rš e n p ra v o mo ć n o m p re s u d o m moţ e s e
p o n o v iti u k o ris t o s u Ċ e n o g :
a) a ko se d o ka ţe d a j e p re su d a za sn o va n a n a l a ţn o j i sp ra vi i li n a l a ţn o m
i ska zu svj e d o ka , vj e šta ka i l i tu m a ĉa ,
b) a ko se d o ka ţe d a j e d o p re su d e d o šl o u sl j e d kri vi ĉno g d j el a su d ij e i li
o so b e ko j a j e vrši l a i stra ţn e ra d n j e ,
c) a ko se i zn e su n o ve ĉi n j e ni ce il i se p o dn e su n o vi d o ka zi ko j i i po re d d u ţn e
p a ţn j e i o p reza nisu mogli biti predstavljeni na glavnom pretresu, a koji su
sami za sebe ili u vezi s ranijim dokazima podobni da prouzrokuju
o sl o b a Ċ a nj e o so b e ko ja je b il a o su Ċ e n a i li nj e zi n u o su d u p o bl a ţe m
kri vi ĉn o m za ko n u ,
d) a ko j e n e ka o so ba za i sto kri vi ĉn o d j el o vi še p u ta o su Ċ e n a il i a ko j e vi še
o so b a o su Ċ e n o zb o g i sto g d j e l a ko j e j e m og l a u ĉin i ti sam o j e d n a o so ba i li
neka od njih,
e) a ko se u sl u ĉaj u o su d e za p ro d u ţe n o kri vi ĉn o d je l o i li za d ru g o kri vi ĉn o
d j e l o koj e p o za ko n u o b u h va ća vi še i sto vrsn i h i li vi še ra znovrsnih radnji
i zn e su n o ve ĉi n j e n i ce i li p o d n e su n o vi d o ka zi ko j i u ka zu j u d a o su Ċ e n i n ij e
u ĉi n i o ra d n j u ko j a j e o b u h va ćen a d j e l om i z o su d e , a p o s to j a n j e o vi h
ĉi n j e ni ca b i b i l o o d b i tn o g u ti ca j a n a o dm j e ra va nj e ka zn e ,
f) ako Ustavni sud Bosne i Hercegovine ili Evropski sud za ljudska prava
u tvrd i d a su u to ku p o stu p ka krše n a l j u d ska p ra va i o sn o vn e sl o bo d e i a ko
j e p re su d a za sn o va n a n a to m krše n j u , i
g) ako je odlukom Ustavnog suda Federacije ili Ustavnog suda Bosne i
H e rce g o vi n e p re sta o va ţi ti za ko n i l i d ru g i p ropis na osnovu kojeg je bila
d o n e se n a p ra vo m o ćn a o su Ċ uj u ća p re su d a .

U s lu ĉa je v ima i z ta ĉ . a ) i b ) m o ra se p ra vom o ćn om p re su d o m do ka za ti
d a su n a ve de n e o so be o gl a še n e kri vim za o d n o sn a kri vi ĉn a d j el a . A ko se


p o stu p a k p ro ti v o vi h o so b a n e m o ţe p ro ve sti zb o g to g a š to su u m rl e i l i što
p o sto j e o ko l n o sti ko j e i sklj u ĉu j u kri vi ĉn o g on j e nj e , te ĉi n j e ni ce m o g u se u tvrd i ti i
drugim dokazima.

P ON AV L J AN J E P OS T U PK A N A Š T E T U OP T U ŢE N OG (čla n 3 4 4 .)

K ri vi ĉn i p o stu p a k se m o ţe p o n o vi ti n a šte tu o p tu ţe n o g a ko j e p re su d a koj o m se o p tu ţb a o d b ij a d o n e se n a zb o g o d u sta n ka tu ţi te l j a o d o p tu ţb e , a
d o ka ţe se d a j e d o o vo g o d u sta n ka d o šl o u sl j e d kri vi ĉn o g d j el a ko ru p cij e i li
kri vi ĉn o g d j e la p ro ti v sl u ţb e n e i d ru g e d u ţn o sti tu ţi te l j a .

OS OB E OV L AŠ T E N E N A P OD N OŠ E N JE ZAH T J E V A (č la n 3 4 5.)

Z a h tj e v za p o n a vl j an j e kri vi ĉn o g p o stu p ka m og u p o d ni j e ti stra n ke i
b ra n i te l j , a p o sl i je sm rti o suĊ e n o g , za h tj e v u n j e g o vu ko ri st m o g u p o d n ij e ti tu ţi te l j i za ko n ski za s tu p n i k, b ra ĉn i , o d n o sn o va n b ra ĉn i d ru g o p tu ţe n o g , ro d i te l j i l i di j e te i usvojitelj, odnosno usvojenik.
Z a h tj e v za p o n a vl j a nj e kri vi ĉn og p o stu p ka u ko ri st o su Ċ e n o g , mo ţe se
p o d n i j e ti i p o što je o su Ċ en i i zd rţa o ka zn u i b e z o b zi ra n a za sta rj e l o st, a m n e stij u
ili pomilovanje.
A ko sud sa zna d a p o sto ji ra zlo g za p o na vl ja n je k ri vi č no g p o st up ka ,
o b a vi je sti t će o to me o s uĎ e no g , o d no s no o so b u ko ja je o vla šte na d a u ko ri st
o suĎ e no g p o d ne se za h tje v.

POSTUPANJE PO ZAHTJEVU (čla n 3 4 6 .)

O z a h tje v u z a p o n a v lja n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a o d lu ĉ u je v i je ć e
k riv iĉ n o g o d je lje n ja s a s ta v l je n o o d tro j ic e s u d ij a
U za h tje v u s e mo ra n a v e s ti p o k o je m s e z a k o n sk o m o s n o vu tra ţ i
p o n a v lja n je i k o jim s e d o k az ima p o tk rje p lju ju ĉ in je n ic e n a k o jima s e z a h tje v z asniva. A ko za htje v ne sa d r ţi o ve p o d a tke , sud će p o zva ti p o d no si te l ja d a u
o d re Ď e no m ro k u za ht je v d o p u ni .
Priliko m r je š a v a n ja o z a h tje v u , u v ije ć u n e ć e u ĉ e s tv o v a ti s u d ija k o ji
je u ĉ e s tv o v a o u d o n o š e n ju p re s u d e u ra n ije m p o s tu p k u .

OD L U Ĉ IV AN J E O ZAH T J E V U (čla n 3 4 7 . )

S u d će rj e še nj em za h tj e v o d b a ci ti a ko n a o sn o vu sa mo g za h tj e va i spi sa ranijeg postupka utvrdi da je za h tj e v p o d n i j e l a n e o vl a šte n a o so b a il i d a n em a
za ko n ski h u vj e ta za p o n a vl j an j e p o stu p ka il i da su ĉi n j e ni ce i d o ka zi n a ko ji m a se
za h tj e v za sn i va ve ć b i l i i zn e se n i u ra n i j e m za h tj e vu za p o n a vl j a n j e p o stu p ka ko j i
j e o d bi j e n p ra vo m o ćni m rj e še nj e m su d a i li d a ĉi n je n i ce i d o ka zi o ĉi g l ed n o ni su
podobni da se na osnovu njih dopusti ponavljanje ili da podn ositelj zahtjeva nije u zahtjevu naveo pravni osnov za ponavljanje postupka, ili ga nije potkrijepio dokazima niti je nepotpun zahtjev dopunio po zahtjevu suda.
A ko su d n e o d b a ci za h tj e v d o sta vi t će se p rij e p i s za h tj e va p ro ti vn o j stra n ci koja ima pravo u roku od osam dana odgovoriti na zahtjev. Kad sudu stigne


o d g o vo r n a za h tj e v il i ka d p ro te kn e ro k za d a va nj e o d g o vo ra , p re d sj e d n i k vij e ća
o d re d i t će d a se i zvi d e ĉi nj e n i ce i p ri ba ve d o ka zi n a ko j e se p o zi va u za h tj e vu i u
odgovoru na zah tjev.
P o sl ij e p ro ve d e n i h i zvi Ċ a j a su d će rj e še n j em o dm a h o d l u ĉi ti o za h tj e vu za
ponavljanje postupka n a n a ĉi n i z ĉl a n a 3 4 8 . S ta v (2 ) o vo g za ko n a .

D OP U Š TE N J E ZA P ON AV L J AN J E P OS T U P KA (čla n 3 4 8 . )

Su d ć e , a k o n e o d re d i d a se iz v iĊ a j do p u n i, n a os n o v u re zu lta ta
iz v iĊ a ja z ah tje v u v a ţ iti i d o p u s titi p o n a v lja n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a ili ć e z ahtjev odbiti, a ko no vi d o ka zi ni s u p o d o b ni d a d o ve d u d o p o na vl ja nja kri vi čno g postupka.
Ako su d n a Ċ e d a ra zl o zi zb o g ko j i h j e d o p u sti o p o n a vl j an j e p o stu p ka u
ko ri st o p tu ţe n o g p o sto j e i za nekog o d sa o p tu ţe n i h ko ji ni j e p o d n i o za h tj e v za
p o n a vl j a nj e p o stu p ka , p o stu p i t će p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti ka o d a ta ka v za h tj e v postoji.
U r je še nj u ko ji m se d o p uš ta p o na vlja n je kri vi čno g p o s t up ka , s ud će
o d luči ti d a se o d ma h za ka ţe no vi g la vni p re tre s .
A ko j e za h tj e v za p o n a vl j a n j e kri vi ĉn o g p o stu p ka p o d n e se n u ko ri st
o su Ċ e n o g , a su d , s obzirom na podnesene dokaze, sm a tra d a o su Ċ e n i m o ţe u ponovljenom postupku biti o su Ċ e n n a ta kvu ka zn u d a b i se u ra ĉu n a va n j em ve ć
i zd r ţa n e ka zn e i m a o p u sti ti n a sl o b o d u , i l i d a m o ţe b i ti o sl o b o Ċ e n o d o p tu ţb e i l i
d a o p tu ţb a m o ţe b i ti o d b i j e n a , o d re di t će d a se i zvrše n j e p re su d e o dl o ţi , odnosno prekine.
K a d rje še n je ko ji m se d o p ušta p o na vl ja nje kri vi č no g p o st up ka p o s ta ne
p ra vo mo ć no , o b us ta vi t će se i zvrše n je ka zne , a li će s ud , p o p ri je d lo g u t u ţi te l ja , odrediti pritvor ako posto je zako nski ra zlo zi za pritvor .

PRAVILA PONOVLJENOG POSTUPKA (čla n 3 4 9 . )

Na ponovljeni postupak koji se v o d i n a o s n o vu rje š e n ja k o jim je
d o p u š te n o p o n a v lja n je k riv iĉ n o g po s tu p k a , p rimije n ju ju s e is te o d re d b e
kao i na prethodni postupak. U pono vlje nom postupk u s ud nije ve zan za
rje še nja d o ne se na u p re t ho d no m p o st up ku .
Ako se ponovljeni postupak obustavi do p o ĉ e tk a g la v n o g p re tre s a ,
s u d ć e rje š e n je m o o b u s ta v lja n ju p o s tu p k a u k in u ti i ra n iju p re s u d u .
K a d s u d u p o n o v lje n o m p o s tu p k u d on e s e p re s u d u iz re ć i ć e d a s e
p re th o d n a p re su d a d je limiĉ n o il i u c je lin i s ta v l ja v a n s n a g e ili d a s e o s ta v lja na snaz i. U kaznu ko j u o d re d i n o vo m p re su d om su d će o p tu ţe n o m u ra ĉu n a ti
i zd r ţa n u ka zn u , a a ko j e p o n a vl j a n je o d re Ċ e n o sa mo za n e ko o d d j e l a za ko j e j e
o p tu ţe n i b i o o su Ċ e n , su d će i zre ći n o vu j e d i n stve n u ka zn u .
S ud je u p o no vlje no m p o st up k u ve za n za b ra no m i z čla na 3 2 2 . o vo g
zako na („ A ko je p o d ne se na ţa lb a sa mo u ko ri st o p t u ţe no g , p re s ud a se ne smi je
i zmi je ni ti na n je g o vu šte t u “).

Glava XXV – POSTUPAK ZA IZDAVANJE KAZNENOG NALOGA


OP Ć A OD R E D B A (čla n 3 5 0 . )

Postupak z a iz davanje kaz nenog naloga z a prevashodni cilj ima iz bjegavanje glavnog pretresa.
D a b i tu ţ ila c b io u mo g u ć n o s ti d a za h tije v a p o k re ta n je i p ro v o Ċ e n je postupka z a iz davanje kaznenog naloga, mo ra ju b iti is p u n je n i o d re Ċ e n i preduslovi:
1) da je za predmetno kriv. djelo propisana kazna zatvora do 5 godina ili
n o vĉ ana kazna kao glavna ka zna.
2) d a tu ţi l a c ra sp o l a ţe sa d o vo l j n o d o ka za n a o sn o vu ko j i h j e m o g u će tvrd i ti
d a j e o su m n ji ĉe n i p o ĉi n i o p re d m e tn o kri vi ĉn o dj e l o .

T u ţ ila c z ah tje v z a p o k re ta n je p o s tu p k a z a iz d a v an je k az n e no g n a lo g a
d o s ta v lja s u d u u fo rm i o p tu ţ n ic e.
U ta k v o j o p tu ţn ic i, tu ţ ila c je d u ţ a n d a iz riĉ ito n a v e d e k o ja s e
k riv iĉ n o p ra v n a s a n k c ija tra ţ i d a b ud e iz re ĉ en a o p tuţ e no m b ez p ro vo Ċ e n ja glavne rasprave. T u ţi l a c n i u kom sl u ĉaj u n e m o ţe tra ţi ti u o p tu ţn i ci d a se u
postupku za izdavanje ka znenog naloga, o p tu ţe n o m i zre kn e ka zn a za tvo ra , b e z
o b zi ra n a ĉi n j e n i cu d a j e za p re d m e tn o kri vi ĉn o dj e l o p re d vi Ċ e n a ka zn a za tvo ra
ka o kri vi ĉn o p ra vn a sa n kci j a .
T u ţ io cu s u ta k s a tiv n o p o b ro ja n e v rs te k riv iĉ n o p ra v n ih s a nk c ija i
mje ra k o je mo ţ e z a h tije v a ti d a b u d u iz re ĉ e n e o p tu ţ en o m, a to su:
1) n o vĉa n a ka zn a ,
2) uslovna osuda
 mjere sigurnosti, i to: zabrana vrše n j a p o zi va , a kti vn o sti i l i fu n kcij e ili oduzimanje predmeta, te mjera
 o d u zi m a n j e im o vi n ske ko ri sti p ri b a vl j e n e kri vi ĉn im d j e l om .

NEPRIHVATANJE ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE KAZN. NALOGA (č la n 3 51.)

O o p tu ţ n ic i k o ja s a d rţ i z a h tje v z a izd a v a n je k az n e n og n a lo g a
o d lu ĉ u je s u d ija p o je d in a c .
Op tu ţ n ic u tu ţ io c a s a z a h tje v o m z a iz d a va n je k a z ne n o g n a lo g a ,
s u d ija p o je d in a c ć e o d b a c iti u 3 (tri) z a k o n o m iz riĉ ito p ro p is a n a s lu ĉ a ja :

1. ukoliko se ustanovi da postoji osnov z a spajanje postupka , a to se prije svega od nosi na situaciju gd je imamo :
a) d a j e o p tu ţe n i u i sto vri j e m e o p tu ţe n za vi še kri vi ĉn i h d j e l a ,
b) da se p ro ti v i ste o so b e p re d su d o m vo d e o d vo j e n i p o stu p ci za vi še kri v.
djela, te
c) kad se za p re d m e tn o kri vi ĉn o d j e l o vo d e o d vo j e n i p o stu p ci za vi še o so b a .
2. k a d s e u tv rd i d a z a p re d me tn o k riv iĉ n o d je lo n ije mo g u će p os ta v iti ta k a v
z ahtjev u smislu propisane kaz ne, (propisana ka zna za t vo ra ve ća o d 5 godina, od nosno ni je p re d vi Ď e na no vča na ka zna ka o g la vna ka zna )
3. a k o z a tra ţ e na k riv iĉ n o p ra v n a s a n kc ija ili mje ra n i je p re d v iĊ e n a me Ċ u
d o p u š te n im k riv iĉ n o p ra v n im s a n k c ija ma i mje ra ma (ako b i tuţi la c tra ţi o
npr. ka znu za tvora).


N a rje š e n je s u d ije o o d b a c iv a n ju z a h tje v a z a iz d av a n je k az n e no g
n a lo g a , tu ţ ila c ima p ra v o ţ a lb e v a n ra s p ra v no m v ije ć u , k o je je d u ţ no
o d lu ĉ iti o ţ a lb i u ro k u o d 4 8 s a t i.
U s lu ĉ a ju d a o p tuţ n ic a k o ja s a d rţ i z a h tje v z a iz da v a n je k az n e no g
naloga ispunjava formalne uvjete, a s u d i ja o c ije n i d a p o d a c i s a d rţ a n i u
o p tu ţn ic i n e p ru ţ a ju d o vo ljn o o s n o v a z a izd a v a n je k az n e no g n a lo g a ,
p o s tu p it ć e s a o p tu ţn ic o m k a o d a je is ta p o d n ije ta n a p o tv r Ċ iv a n je , te ć e je
proslijediti u dalji postupak, p re ma ĉ la n u 2 4 3 . ZKP (p o tvrĊ i va n j e o p tu ţn i ce ).

PRIHVATANJE ZAHTJEVA ZA IZDAV ANJE KAZNENOG NAL OGA (č la n 3 5 2 . )

Ak o s e s loţ i s a z ah tje v o m za iz d a v a n je kaz n e n og n a lo g a , su d ija ć e
p o tv rd iti o p tu ţ n ic u i z a k az a ti s a s lu š a n je o p tu ţe n o g , bez odlaganja, a
n a jk a s n ije u ro k u o d 8 d a n a o d d a n a p o tv rĊ iv a n ja o p tu ţ n ic e .
P rilik o m s a s lu š a n ja s u d ija ć e :
a) utvrditi d a l i j e i sp o što va n o p ra vo o p tu ţe n o g d a g a za s tu p a b ra n i l a c,
b) u tvrd i ti d a l i j e o p tu ţe n i ra zu m i o o p tu ţn i cu i za h tj e v tu ţi o ca za i zri ca n j e
kri vi ĉn o p ra vn e sa n kci je i l i m j e re ,
c) p o zva ti tu ţi te l j a d a u p o zn a o p tu ţe n o g sa sa d r ţa j e m dokaza koje je
p ri ku p i o tu ţi l a c i p o zva ti g a n a d a va n j e i zj a ve o p re d o ĉe n i m d o ka zi m a ,
d) p o zva ti o p tu ţe n o g d a se i zj a sn i o kri vn j i ,
e) p o zva ti o p tu ţe n o g d a se i zj a sn i o p re d lo ţe n o j kri vi ĉn o p ra vn oj sa n kcij i i li
mjeri.
N a sa sl u ša n j u je p o tre b n o p ri su su tvo st ra n a ka i b ra n i te l j a .

IZDAV ANJE KAZNENOG NAL OGA (č la n 3 5 3 . )
A ko o p tu ţe ni i zja vi d a ni je k ri v i li s ta vi p ri g o vo r na o p t u ţni c u, s ud i ja će
p ro sli je d i ti o p tu ţni c u zb o g zaka ziva nja gla vnog pretresa u sklad u sa ovim
Za ko no m. G la vni p re tre s b i će za ka za n u rok u od 30 da na.
A ko o p tu ţe ni i zja vi d a je kri v i d a p ri hva ta kri vi čno p ra vn u sa nkci j u i li mje r u
p re d lo ţe n u u o p t u ţni ci , s ud i ja će p r vo u t vrd i ti kri vnj u i o nd a p re s ud o m i zd a ti
ka zne ni na lo g u skla d u s o p t u ţni co m.

Glava XXVI - POSEBNE ODREDBE O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

Iz ricanje sudske opomene (Č la n356.)
S u d ska o p om e n a i zri ĉe se rj e še nj em . U ko li ko u o vo j g l a vi ni j e n e što d ru g o
p re d vi Ċ e n o , odredbe ovog zakona, koje se odnose na presudu kojom se
o p tu ţe n i o g l a ša va kri vi m , p ri m j e nj u j u se i n a rj e še n j e o su d sko j o p om e n i .

Ob ja v lj iv a n je i s a d rţ a j rje š e n ja o sudskoj opomeni (č la n 3 5 7 . )
R j e še nj e o su d sko j o p o m en i o b j a vl j uj e se o d m a h p o za vrše tku g l a vn o g pretresa s bitnim razlo zima. T o m p ri li ko m p re d sje d n i k vij e ća u p o zo ri t će
o p tu ţe n o g d a m u se za kri v . o d j el o koj e je u ĉi n i o n e i zri ĉe ka zn a j e r se o ĉe kuj e
da će i su d ska o p o m e n a n a n j e g a d o vo l j no u ti ca ti d a vi še n e vrši kri vi ĉn a d j e l a .
U i zre ci rj e še n j a o su d skoj o p om e ni , p o re d l i ĉni h p o d a ta ka o o p tu ţe n o m , i
o d l u ke o mj e ra ma sig u rn o sti , o o d u zi ma n j u im o vi n ske ko ri sti i o d l u ke o vra ća nj u predmeta ako predmeti do ta d a ni su vra će n i vl a sn i ku , o d no sn o d rţa te l j u , te


odluka o tro ško vi m a kri vi ĉn o g p o stu p ka , o im o vi n sko p ra vn o m za h tj e vu , ka o i o
to m e d a se p ra vo m o ćn a p re su d a i m a o b j a vi ti putem sredstava javnog
informisanja, n a ve st će se sa m o d a se o p tu ţe n o m i zri ĉe su d ska opomena za
d j e l o koj e j e p re dm e t o p tu ţb e i za ko n ski n a zi v kri vi ĉn o g d j el a . U o b ra zl o ţe n j u
rj e še n j a su d će i zn i j e ti ko j im se ra zl o zi m a ru ko vo d i o p ri i zri ca n j u o p o m e n e .

P o b ija n je rje š e n ja o s u d s k o j o p o me n i (Č la n 3 5 8 .)
R je š e n je o s u d s k o j o p o me n i moţ e s e p o b ijati z bog: 1. bitne povrede
o d re d a b a kri vi ĉno g p o stu p ka , 2. povrede KZ-a, 3. n e ta ĉn o /n e p o tp u n o u tvrĊ e n o g
ĉi n j e ni ĉn o g sta n j a , kao i 4. zb o g to g a što n i su p o sto j a l e o kol n o sti koj e opravdavaju izricanje sudske opomene.
A ko rj e še nj e o sud sko j op o m e ni sa d rţi o dluku o mjerama sigurnosti, o
o d u zi m a n j u i m o vi n ske ko ri sti , o tro ško vim a kri vi ĉn o g p o stu p ka i l i o
i m o vi n sko p ra vn om za h tj e vu , o va o d l u ka se m o ţe p o b i j a ti i z ra zl o g a što su d n ij e
pravilno primijenio mjeru sigurnosti ili oduzimanje imovinske koristi, odnosno što
j e o dl u ku o tro ško vi m a kri vi ĉn og p o stu p ka i li i m o vi n sko p ra vn om za h tj e vu d o ni o protivno zakonskim odredbama.

P o v re d a K riv iĉ n o g z a ko n a (Č la n 3 5 9 . )
P o vre d a K ri vi ĉn o g za ko n a u sl u ĉa j u i zri ca n j a su d ske o p o m en e p o sto j i , ako d j e lo za ko j e se o p tu ţe n i g o ni n ij e kri vi ĉn o dj e l o , a ko p o sto j e o kol n o sti koj e
i skl j u ĉu j u kri vi ĉn u o d g o vo rn o st, a ko p o sto j e o ko l n o sti ko j e i sklj u ĉu j u kri vi ĉn o
gonjenje, kad a j e u p o gl e d u kri vi ĉno g d j el a ko j e j e p re dm e t o p tu ţb e p ri m i j e nj e n
za ko n ko j i se n e m o ţe p ri mi j e ni ti , i kada je odlukom o sudskoj opomeni, mjeri
si g u rn o sti il i o d u zi m a n ju im o vi n ske ko ri sti p re ko ra ĉe n o o vl a šte nj e koj e su d im a po zakonu.

Od lu k e p o v o d o m ţ a lb e (Č la n 3 6 0 .)
A ko j e ţa l b u p ro ti v rj e še n ja o su d sko j o p o m en i i zj a vio tu ţi l a c n a šte tu
o p tu ţe n o g , d ru g o ste p e n i su d m o ţe d o n i j e ti p re su d u ko j om se o p tu ţe n i o g l a ša va
kri vi m i o su Ċu j e n a ka zn u i l i ko jo m se i zri ĉe u vj e tn a o su d a , a ko n a Ċ e d a j e
p rvo ste p e n i su d p ra vi l n o u tvrd i o o d l u ĉn e ĉi n je n i ce , a l i d a p o p ra vi ln o j p rim j e ni
zakona dolazi u obzir izricanje kazne.
Povodom bilo či je ţa lb e p ro ti v r je še nja o sud sko j o p o me ni d r ug o ste p e ni
sud mo ţe d o ni je ti p re s ud u ko jo m se o p t u ţb a o d b i ja i li se o p tu ţe ni o slo b a Ď a o d
o p tu ţb e a ko na Ď e d a je p r vo s te p e ni s ud p ra vi l no u t vrd i o o d l uč ne či nje ni ce i d a po pravi lno j p rimje ni zako na dola zi u ob zir izricanje jed ne od o vih p res uda.

Glava XXVII - POSTUPAK PREM A M ALOLJETNICIM A


OP Ć E OD R E D BE

Primjena drugih odredbi ZKP-a u postupku prema maloljetnicima(Č l. 3 6 1 .)
Odredbe ove glave primjenjuju se u postupku prema osobama koje su
u ĉi n il e kri vi ĉno djelo kao maloljetnici, a u vrijeme pokretanja postupka, odnosno


su Ċ e n j a ni su na vrši l e d va d e se t j e d n u go d i n u ţi vo ta . Osta l e o d re d b e o vo g za ko n a primjenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti s odredbama ove glave.

Primjena odredbi prema djeci (Č l . 3 6 2 .)
K a d se u to ku p o stu p ka u tvrd i d a m a l o l j e tn i k u vri j em e u ĉi nj e n j a kri vi ĉn o g
d j e l a n ij e n a vrši o ĉe trn a e st g o d i n a ţi vo ta , kri vi ĉn i p o stu p a k će se o b u sta vi ti i o
to m e će se o b a vi j e sti ti o rg a n sta ra te l j stva .

Obaz rivo postupanje (Č l. 3 6 3 . )
Pri preduz imanju ra d n ji k o jima je p ris u ta n ma lo lje tn ik , a n a ro ĉ ito p ri njegovom ispitivanju, svi k o ji u ĉ e s tv u ju u p o s tu p k u d uţ n i s u p o s tu p a ti obaz rivo, v o d e ć i ra ĉ u n a o du š e v n o j raz v ije n o s ti, o s je tl jiv o s ti i o s o b n im
s v o js tv ima ma lo l je tn ik a , k a k o v o Ċ e n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a n e b i š te tn o uticalo na raz voj malo ljetn ika.

Obavez na odbrana (Č l. 3 6 4 .)
Ma lo lje tn ik mo ra ima ti b ra n ite l ja o d p o ĉ e tk a p r ip re mn o g p o s tu p k a .
Ako sam maloljetnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu
b ra n i te l j a , n j e g a će p o sta vi ti p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti su d i j a za m a l o l j e tn i ke .

Os lo b o Ċ e n je o d d u ţ n os ti s v je d o ĉ e n ja (Č l . 3 6 5 . )
Od d u ţn o sti svj e d o ĉe n j a o o ko l n o stim a p o tre b n i m za o cj e nj i va nj e d u še vn e razvijenosti maloljetnika, upoznavanje njegove li ĉn o sti i p ril i ka u ko ji ma ţi vi ,
o sl o b o Ċ e ni su samo 1. roditelj, 2. staratelj, 3. usvojitelj, 4. socijalni radnik, 5.
vj e rski i sp o vj e dn i k, o d n o sn o vj e rski sl u ţb e n i k i 6. branitelj.

Spajanje i raz dvajanje postupka (Č l. 3 6 6 .)

Ka d je ma lo lje tn ik u ĉ e s tv o v a o u u ĉ in je n ju k r iv iĉ n o g d je la z a je d n o s
p u n o lje tn o m o s o b o m, po s tu p a k p re ma n je mu ć e s e raz d v o jiti i p ro v e s ti p o odredbama ove glave. P o stu p a k p re m a m al o lj e tn i ku m o ţe se sp o ji ti s
p o stu p ko m p ro ti v p u n o l j e tn e o so b e i p ro ve sti p o o p ći m o d re d b am a o vo g za ko n a samo ako je spajanje postupka neophodno za sve stra n o ra zj a šn j e n j e stva ri .
R j e še nj e o to m e do n o si SZM, n a o b ra zl o ţe n i p ri j e dl o g tu ţi te l j a . Protiv ovog
rje še nja ni je d o p uš te na ţa lb a .

P ro v o Ċ e n je je d in s tv e n o g p o s tu p k a (Č l. 3 6 7 .)
Ka d j e o so b a u ĉi n il a n e ko kri vi ĉn o dj e l o ka o m al o lj e tn a , a n e ko kao
p u n o l j e tn a , p ro ve st će se j e d i n stve n p o stu p a k p o ĉl an u 3 2 . o vo g za ko n a p re d
vi j e ćem ko j e su d i p u n o lj e tn im o so b a m a .

Poz ivanje i dostavljanje pis mena (Č l. 3 6 9 .)
Ma lolje tnik se poz iva preko roditelja, odnosno zakonskog z astupnika. Dostavl ja n je o d l uka i d r ug i h p i sme na ma lo l je t ni k u vrši se s ho d no
o d re d b a ma čla na 1 8 5 . o vo g za ko na s ti m d a se ma lo lje tni k u ne će d o sta vlja ti
p i sme na i sti ca n je m na o g la s no j p lo či s ud a .


Ob ja v lj iv a n je to k a k riv iĉ n o g p o s tu p k a (Č l . 3 7 0 . )

Ne smije se objav iti to k k r iv iĉ n o g p o s tu p k a p re ma ma lo lje tn ik u , n i odluka donesena u tom postupku. P ra vo m o ćn a o d lu ka su d a m o ţe se o b j a vi ti ,
a l i b e z n a vo Ċ e n j a o so b n i h p o d a ta ka m al o lj e tn i ka i z ko j i h se m o ţe u tvrd i ti n j e g o v identitet.

D uţ n o s t h itn o g p o s tu p a n ja (Č l. 3 7 1 . )
Org a n i ko j i u ĉe stvu j u u p o stu p ku p re m a m al o lj e tn i ku , ka o i d ru g i o rg a n i i
u sta n o ve o d ko ji h se tra ţe o b a vj e šte n j a , i zvj e šta j i i li m i šl j e nj a du ţn i su n aj h i tn ij e postupiti - ka ko b i se p o s tu p a k što p ri j e za v rši o .
Sastav suda (Č l. 3 7 2 . )
U prvom stepenu sudi sudija z a maloljetnike (SZM) koji vodi i pripremni postupak i obavlja i druge poslove u postupku prema maloljetn icima , u sk ladu s ovim z akonom.
V i j e će za m a l o lj e tn i ke u sa sta vu o d tro j i ce su di j a o d l u ĉuj e p o ţa l b am a protiv odluke sudije za maloljetnike u sl u ĉa j e vim a p re d vi Ċ e nim o vi m za ko n o m .

POKRETANJE POSTUPKA (Č l. 3 7 3 . i 3 7 4 . )

P rimje n a n a ĉ e la o p o rtu n i te ta i odgojne preporuke

Za k riv iĉ n a d je la s p ro p is a n o m k azn o m z a tv o ra d o tri g o d in e ili
n o v ĉ a n o m k azn o m tuţ ite lj mo ţ e o d lu ĉ iti d a n e z a h tije v a p o k re ta n j e
k riv iĉ n o g p o s tu p k a , ia k o p o s to je d o k a z i d a je ma lo l je tn ik u ĉ in io k riv iĉ n o djelo, ako smatra da ne bi bilo cjelishodno da se vodi postupak prema
ma lo lje tn ik u , s o b z iro m n a p riro d u k riv iĉ n o g d je la i o k o ln o s t i p o d k o jima je
u ĉ in je n o , ra n iji ţ iv o t ma lo lje tn i ka i njegova osobna svojstva. T u ţi te l j mo ţe
za t ra ţi ti mi šlje n je o rg a na s ta ra te ljs t va o cje li sho d no sti p o kre ta nja p o s tup ka prema ma loljetniku.
P rije d o n o š e n ja o v e o d lu k e tuţ ite lj je d u ţ an raz mo triti mo g u ć n o s t i
opravdanost iz ricanja odgojne preporuke
Ako za d o n o še n j e takve odluke treba da se ispituju l i ĉn a svojstva
m a l ol j e tn i ka tu ţi te l j m o ţe , u dogovoru s organom starateljstva, uputiti
m a l ol j e tn i ka u p ri h va ti li šte i l i u u sta n o vu za i sp i ti va n j e i l i va sp i ta n je , a l i n a j d u ţe n a 30 dana.
K a d je iz v rš e n je k az n e ili odgojne mjere u toku, tu ţ ite lj mo ţ e o d lu ĉ iti
d a n e z ah tije v a p o k re ta n je k riv iĉ n o g p o s tu p k a z a d rug o k riv iĉ n o d je lo
ma lo lje tn ik a a k o s o bz iro m n a te ţ in u to g k riv iĉ n o g d ije la , k a o i n a k az n u ,
o d n o s n o o d go jn u mje ru k o ja s e iz v rš a v a , n e b i ima lo s v rh e vo Ċ e n je
p o s tu p k a i iz ric a n je k r iv iĉ n o p ra v n e s a n k c ije z a to d je lo .

PRIPREMNI POSTUPAK

Odgojne preporuke i z ahtjev z a pokretanje postupka (Č l. 3 7 5 .)


T u ţ ite lj p o d n o s i z a h tje v z a p o k re ta n je p rip re mn o g p o s tu p k a SZM-u.
P ri j e d o n o še n ja o dl u ke o to m e h o će li se sl o ţi ti s o vim za h tj e vo m ko ji se o d n o si
n a kri vi ĉn a d j el a s p ro pi sa n om ka zn o m za tvo ra d o tri g o d in e il i n o vĉa n om kaznom, SZM j e d u ţa n ra zm o tri ti m o g u ćn o sti i o p ra vd an o st i zri ca n j a o d g oj n e
p re p o ru ke u skl a d u s o d re d b a m a K Z F B iH . A ko o d l u ĉi d a i zre kn e o d g o j n u preporuku, SZM će o dl u ĉi ti d a se p o stu p a k p r ema maloljetniku ne pokrene. Ako se SZM ne slo ţi sa za h tje vo m za p o kre ta n je p ri p re m no g p o stup ka , za tra ţi t će d a
o to me o d l uči vi je će za ma lo lje tni ke .

Pribavljanje podataka o osobnosti ma lolje tnika (Č l. 3 7 6 .)
U prip re mn o m p o s tu p k u p re ma ma lo l je tn ik u , p o re d ĉ in je n ic a k o je s e
o d n o s e n a k riv iĉ n o d je lo , p o s eb n o ć e s e u tv rd iti g o d in e ţ iv o ta ma lo lje tn ik a ,
o k o ln o s ti p o tre b n e z a o c je n u n je g o v e d u š e v n e ra z v ije n o s ti, is p ita t ć e s e sredina u kojoj ţ iv i i prilike pod kojima malo l je tn ik ţ iv i , kao i druge
o k o ln o s ti k o je s e tiĉ u n je g o v e o s o b e .
Podatke o osobnosti maloljetnika pribavlja SZM. SZM m o ţe za t ra ţi ti
d a te p o d a tke p ri ku p i od re Ċ e n a stru ĉn a o so b a (so cij a l ni ra d n i k, d e fe kto l o g , psiholog i dr.), a moţe nji hovo pribavljanje povjeriti i organu starateljstva.

Osobe koje prisustvuju radnjama u pripremnom postupku (Č l . 3 7 7 .)

SZM s a m o d re Ċ u je n a ĉ in iz v o Ċ en ja p o je d in ih ra d n ji d rţe ć i s e odredaba ovog z akona u onoj mjeri koja osigura va pra va malo ljetnika na
o d b ra n u, p ra va o šte će no g i p ri kup lja n je d o ka za p o t re b ni h za o d l uči va n je .
R a d n ja ma u p rip re mn o m p o s tu p ku mo g u b iti p ris u tn i tu ţ ite lj i branitelj. Isp i ti va n j e m al o lj e tn e o so b e , ka d j e to p o tre b n o , o b a vi t će se u z p om o ć
pedagoga i li druge struĉne osobe .
SZM mo ţ e o d o b riti d a ra d n ja ma u pripre mnom postupku bude prisutan predstavnik organa starateljs tva i roditelj, odnosno staratelj
maloljetn ika.

S mje š ta j ma lo l je tn ik a (Č l. 3 7 8 .)
SZM m o ţe n a re d i ti d a se m a l ol j e tn i k u to ku p ri p rem n o g p o stu p ka smj e sti
u p ri h va ti l i šte , o d g o j n u i l i sl i ĉn u ustanovu, da se stavi pod nadzor organa
starateljstva ili da se preda drugoj obitelji, ako je to potrebno radi izdvajanja
m a l ol j e tn i ka i z sre d i n e u ko j oj j e ţi vi o il i ra di p ru ţa n j a p o mo ći , za šti te i l i sm je šta j a maloljetnika.

Od re Ċ iv a n je p ri tv o ra (Č l . 3 79 .)

Iz uz etno, SZM mo ţ e ma lo lje tn ik u o d re d iti p ritv o r ako se 1. krije ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bjekstva, 2. ako postoji
o sn o va n a b o j a za n d a će u n i šti ti , sa k ri ti , i zm i j e n i ti il i kri vo tvo ri ti d o ka ze i l i tra g o ve
va ţn e za k ri vi ĉn i p o stu p a k i li a ko n a ro ĉi te o kol n o sti u ka zu j u d a će o me ta ti kri vi ĉni
p o stu p a k u ti ca j em n a svj e d o ke , sa u ĉe sni ke i li p ri kri va ĉe i 3. a ko n a ro ĉi te
o ko l n o sti o p ra vd a vaj u b oj a za n d a će p on o vi ti kri vi ĉn o d j el o il i d a će d o vrši ti


p o ku ša n o kri vi ĉn o dj e l o i li d a će u ĉi ni ti kri vi ĉn o d j e lo ko j im p rij e ti , a za ta kri vi ĉn a
d j e l a m o ţe se i zre ći ka zn a za tvo ra n a j m a n j e p e t g o d i n a i li te ţa ka zn a ,
N a o s n o v u rje š e n ja o o d re Ċ iv a n ju pritvora koje je donio S ZM, pritvor
mo ţ e tra ja ti n a jd u ţ e mje s e c d an a . V ij e će za m a lo l j e tni ke d u ţn o j e o b a vi ti
kontrolu neophodnosti pritvora svakih 15 dana.
V ije ć e z a ma lo lje tn ik e mo ţ e u s lu ĉ a ju p o s to ja n ja z a k o ns k ih raz lo g a
p ro d uţ iti p ri tv o r z a jo š d v a m je s e c a . P ro ti v rje še nja vi je ća d o p ušte na je ţa lb a
ko ja ne za d r ţa va i zvrše n je r je še nja .
Nako n z av rš e tk a p rip re mn o g p o s tup k a , p ritv o r mo ţ e d a tra je n a jd uţ e
jo š š e s t m je s e c i, s t im d a v ije ć e z a ma lo l je tn ik e v rš i k o n tro lu o p ra v d a n o s ti ove mjere svakih mjesec dana.


Ob ra z lo ţe n i p rije d lo g (Č l. 3 8 1 .)
N a ko n što i sp i ta sve o ko ln o sti koj e se o d n o se n a u ĉi n j e nj e kri vi ĉn o g d j el a i na osobu maloljetnika, SZM d o sta vlj a sp i se tu ţi te l j u ko j i j e d u ţa n u ro ku o d 8
d a n a za h ti j e va ti d a se p ri p re m n i p o stu p a k d o p u n i i l i p o d n ij e ti o b ra zl o ţe n i
prijedlog SZM za izricanje odgojne mjere ili kazne ili izjaviti da odustaje od postupka i podnijeti prijedlog za obustavu postupka .
A ko tu ţi te l j n e p o d n e se za h tj e v d a se p ri p re m n i p o stu p a k d o p u n i n i ti sta vi
o b ra zl o ţe n i p ri j e d l og SZM za i zri ca n j e o d g o j n e mj e re il i ka zn e m a l ol j e tni ĉko g zatvo ra ni u roku od dva mjeseca od dostave spisa od strane SZM - sm a tra t će
se d a j e o d u sta o o d k ri vi ĉn o g g o n j e nj a .

Obustava postupka (Č l. 3 8 2 . )
A ko u to ku p ri p rem n o g po stu p ka tu ţi te l j n a Ċ e d a n e ma o sn o ve za vo Ċ e nj e postupka prema maloljetniku ili se ka zn a /o d g o j n a m j e ra ve ć i zd r ţa va j u , sta vi t će prijedlog SZM da obustavi postupak. Ako se SZM n e sl o ţi s p rij e d l o go m tu ţi te l j a ,
za t ra ţi t će d a o to m e o d l u ĉi vi j e će za m a l o lj e tn i ke , ko j e m o ţe o d l u ĉi ti d a se
potupak obustavi ili nastavi pred SZM .

Kontrola postupka (Č la n 3 8 3 .)
SZM o b a vje š ta va predsjed nika suda s vaki h 15 da na koji predme ti
ma lo l je t ni ka ni s u o ko nča ni i o ra zlo zi ma zb o g ko ji h je p o p o je d i ni m p re d me ti ma
p o stup a k jo š u to k u. P re d sje d ni k sud a će , p o p o tre b i , p re d u ze ti mje re d a se postupak ub rza.

PRVOSTEPENI POSTUPAK

Za k a z iv a n je ro ĉ iš ta il i g la v n o g p re tre s a (Č la n 3 8 4 . )
K a d p ri mi p ri je d lo g t u ţi te lja , S ZM za ka zu je ro či šte i li g la vni p re tre s.
K a zna ma lo l je t ni čko g za t vo ra i za vo d ske m je re i zri č u se sa mo p o
o d rţa no m g la vno m p re tre s u .
SZM će sa o p ći t ma lo l je t ni ku o d g o j n u m je r u ko ja m u je i zre če na .

Od lu ĉ iv a n je n a g la v n o m p re tre s u (Č la n 3 8 5 .)


K a d s e od lu ĉ u je n a o s n ov u g la v n og p re tre s a , s h o d n o ć e s e primjenjivati odredbe ovog z akona o glavnom pretresu, ru k o v o Ċ e n ju glavnim pretresom, o odlaganju i prekidanju glavnog pretresa, o z apisniku i o toku glavnog pretresa, ali SZM mo ţ e o d s tu p iti o d o v ih p ra v ila , ako smatra
d a n jih o v a p rim je n a u k o n k re tn o m s lu ĉ a ju n e b i b ila c je l is h o d n a .
P o re d o so b a ĉi j e j e p ri su stvo o b a ve zn o n a g l a vn om p re tre su , n a g l a vn i
p re tre s p o zva t će se i ro d i te lj i m al o lj e tn i ka , odnosno staratelj i organ starateljstva.
Nedolazak roditelja, staratelja ili predstavnika organa starateljstva ne sprje ĉa va
su d d a o d r ţi g l a vn i p re tre s.
Osi m m al o lj e tn i ka gl a vn om p re tre su m o ra b i ti p ri su ta n tu ţi te l j ka d j e podnio prijedlog za izricanje odgojne mjere ili kazne i branitelj.
N a ro ĉi šte će se p o zva ti tu ţi te l j , m a l ol j e tn i k, b ra n i te l j , ro d i te lj /sta ra te l j .
B ra n i te l j i tu ţi te l j su du ţn i p ri su stvo va ti . A ko n e d oĊ u , S ZM će o b a vi j e sti ti u re d
tu ţi te l j a i a d vo ka tsku ko m o ru .

Is k lju ĉ e n je ja v n o s ti (Č lan 386.)
K a d s e s u d i ma lo l je tn ik u , ja v n o s t je u v ije k is k l ju ĉ e n a .
SZM m o ţe d o p u sti ti d a gl a vn om p re tre su b u d u p ri su tn e o so b e ko j e se
b a ve za šti to m i o d g oj e m m al o lj e tn i ka i li su zb i j a nj em ma l o lj e tn i ĉko g kri mi n a li te ta ,
ka o i n a u ĉn i ci .
U toku glavnog pretresa SZM m o ţe n a re d i ti d a se , o si m tu ţi te l j a , b ra n i te lj a i predstavnika organa stara teljstva, sa zasjedanja udalje sve ili pojedine osobe.
Z a vri j em e i zvo Ċ e n j a p oj e d in i h d o ka za i li g o vo ra stra n a ka SZM m o ţe narediti da se maloljetnik udalji sa zasjedanja.

Za kaz ivanje gl. p re tre s a ili o d rţ a v a n je ro ĉ iš ta i d o n o š e n je o d lu k e (Č l. 3 8 8 .)

SZM d u ţ a n je z a k az a ti g la v n i p re tre s il i o d rţ a ti ro ĉ iš te z a iz ric a n je
o d g o jn e mje re u ro k u o d o s a m d a n a o d d a n a p ri je ma p r ije d lo g a tu ţ ite l ja i li
o d d a n a k a d je n a ro ĉ iš tu o d lu ĉ e n o d a s e o d rţ i g la v n i p re tre s .
Od l a g a n j e i li p re ki d a n je g l a vn o g p re tre sa o d re Ċ u j e se sa m o i zu ze tn o .
SZM d u ţ a n je d a p is a n o iz ra d i p re su d u , o d no s n o rje š e n je u ro k u o d
o s a m d a n a , a u p o s e bn o s loţ en im s lu ĉ a je v ima u ro k u o d 15 d an a od d an a objavljivanja presude , o d n o s n o rje š e n ja .

Odluke SZM (Č la n 3 8 9 .)

SZM n i je v e z a n z a p rije d lo g tu ţ ite lja p ri o d lu ĉ iv a n ju h o ć e l i p re ma
ma lo lje tn ik u iz re ć i k a z n u ili ć e p ri mi je n iti o d g o jn u mje ru , a li a k o je tu ţ ite lj
odustao od prijedloga, SZM n e mo ţ e ma lo lje tn ik u iz re ć i k a z n u nego samo odgojnu mjeru.
SZM će r je še nje m o b us ta vi ti p o st up a k u sl uča je vi ma ka d s ud na o sno vu
čla na 2 9 8 . ta č. o d d ) d o f) o vo g za ko na d o no si p re s ud u ko jo m se o p t u ţb a o d b i ja
i li ko jo m se o p tu ţe ni o slo b a Ď a o d o p tu ţb e (čla n 2 9 9 .) , ka o i ka d sud i ja na Ď e d a
ni je c je li s ho d no i zre ći ma lo l je t ni ku ni o d g o j n u m je r u, ni ti ka zn u.


SZM d o n o s i rje š e n je i k a d iz riĉ e o d g o jn u mje ru ma lo l je tn ik u . U iz re c i
o v o g rje š e n ja n av o d i s e s a mo ko ja s e mje ra iz riĉ e , a li s e ma lo lje tn ik n e
o g la š a v a k riv im z a k riv iĉ n o d je lo k o je mu s e s t avlja na teret.
U o b ra zlo ţe nj u rje še nja na ve st će se o p i s d je la i o ko l no sti ko je
o p ra vd a va j u p ri mje n u i zre če ne o d g o j ne m je re .
P re sud a ko jo m se ma lo lje t ni ku i zri če ka zna ma lo lje t ni čko g za t vo ra d o no si
se u o b li k u i z č la na 3 0 0 . o vo g za ko na .

T ro š k o v i p o s tu p ka i imovinskopravni z ahtjev (Č la n 3 9 0 .)
SZM m o ţe m a l ol j e tn i ka o b a ve za ti n a p l a ća nj e tro ško va kri vi ĉn o g p o stu p ka i na ispunjenje imovinskopravnog zahtjeva samo ako je maloljetniku izrekao kaznum a l o l je tn i ĉko g za tvo ra .

PRAVNI LIJEKOVI

Ţa lb a p ro t iv p re s u d e i rje š e n ja (Č la n 3 9 1 .)
P ro ti v p re su d e ko j o m je m al o lj e tn i ku i zre ĉe n a ka zn a m a l o l j e tni ĉko g
za tvo ra , p ro ti v rj e še n j a ko j im j e m a lo l je tn i ku i zre ĉe n a o d g o j n a m je ra i p ro ti v
rj e še n j a o o b u sta vl j a nj u p o stu p ka (ĉl a n 28 3 . sta v 2 .) m o g u p o d n ij e ti ţa l b u sve
osobe koj e im a ju p ra vo n a ţa l b u p ro ti v p re su d e (ĉl a n 3 0 8 .) i to u ro ku o d 8 d a n a
o d d a n a p ri j e m a p re su d e , o d n o sn o rj e še n j a .
B ra n i te l j , tu ţi te l j , b ra ĉn i o d n o sn o va n b ra ĉn i d ru g , sro d n i k p o krvi u p ra voj
liniji, usvojitelj, staratelj, brat, ses tra i hranitelj mogu p o d n ij e ti ţa l b u u ko ri st maloljetnika i protiv njegove volje.
Ţ a l b a p ro ti v rj e še n j a koj im se i zri ĉe o d g o j n a m j e ra koj a se i zd rţa va u
u sta n o vi za d r ţa va i zvrše n j e rj e še n j a a ko SZM, uz saglasnost s roditeljima
m a l ol j e tn i ka i p o sa sl u šan j u m al o lj e tn i ka , n e o d l u ĉi d ru g a ĉij e .

Odluke Vije ć a z a ma lo lje tn ik e i z a b ra n a re fo rma tio in p e iu s (Č la n 3 9 2 .)

V ije ć e z a ma lo lje tn ik e mo ţ e p re in a ĉ iti p rv o s te p e n u o d lu k u i iz re ć i
te ţ u mje ru ma lo l je tn ik u s a mo a k o je to p re d lo ţ e n o u ţ a lb i tu ţ ite lja .
Ako prvostepenom odlukom nije i zre ĉe n a ka zn a m a l ol j e tn i ĉko g za tvo ra i l i zavodska mjera, vi j e će za m a l o l j e tn i ke m o ţe tu ka zn u , o d n o sn o m j e ru i zre ći
sa m o a ko o d rţi p re tre s .

Iz mje n a o d lu k e i o b u s ta v a iz v rš e n ja (č la n 3 9 5 .)

Kad su ispunjeni zakonom propisani uvjeti z a iz mjenu odluke o iz re ĉ e n o j o d go jn o j mje ri , o d lu k u o iz mje n i d o n o s i SZM koji je donio
rje š e n je o o d g o jn o j m je ri a k o s a m n a Ċ e d a je to p o tre b n o , i li n a p ri je d lo g
tu ţ ite lja , u p ra v n ik a u s ta n o v e ili o rg a n a s ta ra te l js tv a kome je povjeren nadzor
nad maloljetnikom.
P ri j e d o n o še nj a odluke SZM će sa sl u ša ti tu ţi te l j a , m a l ol j e tn i ka , ro d i te l j a i li
staratelja maloljetnika ili dr. o so b e , a p ri b a vi t će i p o tre b n e i zvj e šta j e o d u sta n o ve
u ko j o j m a lo l je tn i k i zd r ţa va za vo d sku m j e ru , o d o rg a n a s tarateljstva i dr.


Glava XXVIII – POSTUPAK ZA KRIVIĈNA DJELA PROTIV PRAVNIH OSOBA

Jedinstvenost postupka (čla n 3 9 6 .)

Zb o g is to g k riv iĉ n o g d je la , p ro tiv p ra v n e o s o b e s e , p o p ra v ilu ,
p o k re ć e i v o d i k r iv iĉ n i p o s tu p a k z a je d n o s p o s tu p k o m p ro tiv u ĉ in ite l ja .
P o stu p a k sa m o p ro ti v p ra vn e o so b e se m o ţe p o kre n u ti, odnosno voditi
ka d a p ro ti v u ĉi n i te l j a kri vi ĉni p o stu p a k n i j e mo g u će p o kre n u ti , o d n o sn o vo d i ti i z
za ko n o m p ro p i sa n i h ra zl o g a il i a ko j e p ro ti v nj e g a kri vi ĉn i p o stu p a k ve ć proveden. U je d in s tv e n o m p o s tu p k u s e p ro tiv o p tuţ e n e p ra v n e o s o b e i
o p tu ţ en o g p o d iţ e je d n a o p tuţ n ic a i iz riĉ e je d n a p re s u d a .

C je lis h o d n o s t p o k re ta n ja k riv iĉ n o g p o s tu p k a (čla n 3 9 7 . )

T u ţ ite lj mo ţ e o d lu ĉ iti d a p ro tiv p ra v n e o s o b e n e z ah tije v a p o k re ta n je
k riv iĉ n o g p o s tu p k a k ad a o ko ln o s ti s lu ĉ a ja u k az u ju d a to n e b i b ilo cjelishodno jer je d o p rin o s p ra vn e o so b e u ĉi n je n j u kri vi ĉn o g d je l a b i o n e zn a ta n ili pravna osoba nema imovine ili ima tako malo imovine da ne bi bila dovoljna ni
za p o kri će tro ško va p o stu p ka , i l i a ko j e p ro ti v p ra vn e o so b e za p o ĉe t ste ĉa j n i
p o stu p a k i li ka d a j e u ĉi n i te lj kri vi ĉn o g dj e l a j e di n i vl a sni k p ra vn e o sob e p ro ti v
ko j e g b i se kri vi ĉn i p o stu p a k i n a ĉe p o kre n u o .

Za s tu p n ik p ra v n e o s o b e u k riv iĉ n o m p o s tu p k u (čla n 3 9 8 .)

S v a k a p ra v n a o s o b a u k riv iĉ n o m p o s tu p k u mo ra ima ti s v o g
z a s tu pn ik a k o ji je o v la š te n z a p re d uz ima n je s v ih radnji z a koje je po ovom
z a k on u o v la š te n o s u mn jiĉ e n i, o d n o s n o o p tuţ e n i i o s uĊ e n i. Pravna osoba u
kri vi ĉn o m p o stu p ku m o ţe im a ti sam o j ed n o g za stu p n i ka . Sud mora svaki put
u tvrd i ti i d e n ti te t za stu p n i ka p ra vn e o so b e i n j e g o vo o vl a šte n j e za za stu p a n j e .

OdreĊ iv a n je z a s tu p n ik a (čla n 3 9 9 . )

Zastupnik pravne osobe u kriviĉnom postupku je onaj ko je ovlašten
z a s tu p a ti p ra v nu o s ob u po z a k on u , a k tu n ad le ţ no g d rţ a vn o g o rg a n a ili p o statutu, o s n iv a ĉ k o m a k tu ili drugom ak tu pravne osobe.
Z a stu p n i k m o ţe o vl a sti ti za za stupanje nekog drugog (pismenim aktom ili
u sm e n o n a za p i sn i k u kri vi ĉn o m p o stu p ku ).

Iz uz e ć e z a s tu p n ik a i T ro š k o v i z a s tu p n ik a (čl. 400. i 402)

Za s tu p n ik p ra v n e o s o b e u k riv iĉ n o m p o s tu p k u n e mo ţ e b iti o s o b a koja je poz vana kao svjedok.
Zastupnik pravne o so be u kri vi ĉn om p o stu p ku n e m o ţe b i ti ni osoba protiv
ko j e te ĉe p o stu p a k zb o g i sto g kri vi ĉn og d j el a , o sim a ko j e j e d i ni ĉl a n p ra vn e osobe.


T ro ško vi za stu p n i ka p ra vn e o so b e u kr. p o stu p ku su tro ško vi k r. p o stu p ka .

Dostavljanje pismena (č la n 4 0 1 . )
Pismena, namijenjena pravnoj osobi, dostavljaju se pisarnici i zastupniku.

B ra n ite lj p ra v n e o s o b e u k riv iĉ n o m p o s tu p k u (č la n 4 0 3 .)
P ra vn a o so b a m o ţe , p o re d za s tu p n i ka , i m a ti b ra n i te l j a . P ra vn a i fi zi ĉka
o so b a , ka o i o su m n j i ĉe ni , o d n o sn o o p tu ţe n i n e m o g u i m a ti istog branitelja.

S a d rţa j o p tu ţ n ic e (čla n 4 0 4 .)

Op tu ţ n ic a p ro tiv p ra v ne o so b e u k riv iĉ n o m p o s tup k u , p o re d s a d rţ a ja
p ro p is a n ih o v im z a k o n o m, s a d rţ i :
1. na ziv pod kojim pra vna osoba nastupa u pra vnom prometu,
2. sje d i šte p ra vne o so b e ,
3. o p i s kri vi čno g d jela i
4. os no v odgo vornosti pra vne osobe .

Presuda pravnoj osobi (čla n 4 0 6 . )

P o re d s a d rţ a ja p ro p is a no g u ĉ la nu 3 0 0 . o v o g z a k o n a p is a n a p re s ud a
p ra v n o j o s o b i mo ra s a d rţ a v a ti:
a) u uvodu presude - naziv pod kojim pravna osoba u skladu s propisima nastupa u p ra vn o m p rom e tu i sje d i šte p ra vn e o so b e , ka o i im e i p re zi m e zastupnika pravne osobe koji je bio prisutan na glavnom pretresu,
b) u iz reci presude - naziv pod kojim pravna osoba u skladu s propisima
n a stu p a u p ra vn om p ro m e tu i sj e d i šte p ra vn e o so b e , ka o i za konski propis
p o ko j e m j e o p tu ţe n a, p o ko j e m se o sl o b a Ċ a o p tu ţb e za to d j e l o i li p o
ko j e m se o p tu ţb a o d b i j a .

Mjera osiguranja ( č la n 4 0 7 . )
Z a o si g u ra nj e i zvrše n j a ka zn e , o d u zi m a n j a im o vin e il i o d u zi m a nj a
i m o vi n ske ko ri sti , su d m o ţe , n a p ri j e d l o g tu ţi te l j a , protiv pravne osobe u
kri vi ĉn o m p o stu p ku o d re d i ti p ri vrem e n o o sig u ra n j e . U o vo m s l uča j u s ho d no se
p ri mje n j u ju o d re d b e č la na 2 1 6 . o vo g za ko na .

Glava XXIX - POSTUPAK ZA PRIMJENU MJERA SIGURNOSTI, ZA ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE KRIVIĈNIM DJELOM I ZA OPOZIVANJE UVJETNE OSUDE

P OS T U P AK U S LU Ĉ AJ U N AS T UP AN J A D U Š EV N E B OL ES T I (Č la n 4 0 9 .)

Mo g u ć e s u s itu a c ije d a n a ko n uĉ in je n ja k riv iĉ n o g d je la k o d
o p tu ţ en o g n a s tu p i d u še v n o o bo lje n je . U to m s lu ĉ a ju s tra n k e i b ra n i la c s e mogu obratiti sudu sa prije d lo g o m d a s e p re k in e k riv iĉ n i p o s tu p a k , s
o b z iro m d a o p tuţ e n i n ije s p o s o b a n u n je mu u ĉ e s tv o v a ti .


Ob a ve za j e su d a d a , u to m sl u ĉa j u , za tra ţi p si h i j a trij sko vj e šta ĉe n je ka ko
b i se za i sta u tvrd i l o d a l i j e o p tu ţe n i d u še vn o o b o li o i d a li j e sp o s oban
u ĉe stvo va ti u kri vi ĉn o m p o stu p ku .
Ak o s e ta k v i m v je š ta ĉ e n je m is p o s ta v i k a o ta ĉ n o d a je k o d o p tu ţ e n og
n a s tu p ila d u š e v n a b o le s t n a ko n u ĉ in je n o g k riv iĉ n o g d je la i d a n ije
s p o s o b a n u ĉ es tv o v a ti u p o s tu p k u , s u d rje š e n je m p re k id a p o s tu p a k i
o p tu ţ en o g u p u ću je o rg a n u n a d le ţn o m z a p ita n je s o c ija ln o g s ta ra n ja .
N a ko n što se e ve n tu a l n o p o b o l j ša zd ra vstve n o sta n j e o p tu ţe n o g , što se
m o ra p ro vj e ri ti p re ko vj e šta ka n e u ro p si h i j a tra , kri vi ĉn i p o stu p a k će se n a sta vi ti .

P OS T U P AK U S LU Ĉ AJ U N EU R AĈU N L J I VOSTI (Č la n 4 1 0 .)

P o s to je s itu a c ije k a d a n e k a te š k o d u š e v n o b o le s n a o s o b a k o jo j je
p o tre b n o lije ĉ e n je , i k o ja je o p a s n a z a se b e i z a o k o lin u , u s ta n ju
n e u ra ĉ u n ljiv o s ti u ĉ in i p ro t iv p ra v n o d je lo .
Od re d b e kri vi ĉn o g za ko n a p o ka zu j u d a j e za ko n o d a va c i zm i j e ni o
sh va ta n j e u o d n o su n a ra n i j a za ko n o d a vn a rj e še n j a p o p i ta n j u d a li o so b a sa
n a ve d e n im o so b i na m a m o ţe u ĉi n i ti kri vi ĉn o d j el o . K ri vi čni za ko n i zri či to p re d vi Ď a
d a se uči ni o c u kri vi čno g d je la za ko je je k ri vi č no o d g o vo ra n i zri če kri vi čno p ra vna sankcija. Me Ċ u t im, k a d a s u u p ita n ju n e u ra ĉ u n ljiv e o s o b e , k riv iĉ n i z a k on
v iš e n e p re d v iĊ a mo g u ć n o s t iz ric a n ja k r iv iĉ n o p ra v n e s a n k c ije .
Za k o n o d a v a c je z a uze o s ta n o v iš te d a n e u ra ĉ un ljiv e o s o b e n e mo g u
u ĉ in iti k riv iĉ n o , v e ć s a mo p ro tiv p ra v n o d je lo . Ovdje se polazi od toga da je
u ra ĉu n l j i vo st (sm a n j en a u ra ĉu n lj i vo st i bi tn o sm an j e nj a u ra ĉu nl j i vo st)
p re tp o sta vka za k ri vn j u . B u d u ći d a ko d n eu ra ĉu n l ji vi h o so b a n e p o sto j i kri vn j a ,
sa m im tim ne d o sta j e j e d a n o d el e m en a ta o p će g p o jm a kri vi ĉn o g d j el a (subjektivni elemenat).
T u ţ ila c p ro tiv n e u ra ĉ un ljiv ih o s o b a p o d no s i s u d iji o p tu ţ n ic u n a
p o tv rĊ iv a n je , a li s e ta k v e o s o b e n e iz ja š n ja v a ju o k riv n ji, s o bz iro m d a je
k riv n ja u to m s lu ĉ a ju is k l ju ĉ e n a (adversarni sistem).
T u ţ ila c je u o v o j o p tu ţ n ic i d u ţ a n s ta v iti d v a p r ije d lo g a :
1) da sud utvrd i d a j e o sum nj i ĉe ni u ĉi n i o p ro ti vp ra vn o dj e l o u sta nj u
n e u ra ĉu n l ji vo sti ;
2) da sud privremeno odredi pri sil i ni smj e šta j u zd ra vstve n o j u sta n o vi , uz
i zvj e šta va n j e zd ra vs tve n e u sta n o ve .

P ro tiv o s u mn jiĉ e n o g /o p tu ţ e n o g moţ e s e o d re d iti i p r itv o r , koji se
iz v rš ava u z dravstvenoj ustanovi.
U to k u s uĊ e n ja s e mo ra u tv rd iti d a je n e u ra ĉ u n ljiv a o s o b a u ĉ in ila
djelo, a ne samo da se radi o osobi sa navedenim osobinama.
N a k o n to g a , s u d d o n o s i u tv rĊ u ju ć u p re s u d u k o ja s a d a u n a š e m
k riv iĉ n o m p o s tu p k u p re d s ta v lja ĉ e tv rti o blik prvostepene presude. P o što j e
p re th o d n o p o d i g n u ta o p tu ţn i ca , su d n e m o ţe o d l u ĉi va ti rj e še n j e m , j e r n a
g l a vn o m p re tre su o p tu ţn i cu m o ţe ko n zu m i ra ti sa m o p re su d a .
K a d a s e d o n e se u tv rĊ u ju ć a p re su d a , s u d mo ra d o n ije ti i rje š e n je o privremenom prisilnom smje š ta ju u zd ra v s tv e n o j u s ta no v i u tra ja n ju o d 6
mjeseci.


U k o lik o s e na g la v n o m p re tre s u u s ta n ov i d a n ije rije ĉ o
n e u ra ĉ u n ljiv o j o s o b i, tu ţ ila c će odustati od svojih prijedloga (d a j e o p tu ţe n i
u ĉi n i o p ro ti vp ra vn o d j el o u sta n j u n e u ra ĉu n l ji vo sti i d a se p re d met uputi organu
n a d l e ţn o m za p i ta n j a so ci j a ln o g sta ra n j a ). Za t im s e s u Ċ e n je n a s ta v l ja k a o i z a
s v a k o g d ru g o g o p tuţ e no g .
Ak o tu ţ ite lj n e o d u s ta n e o d s v o g p rije d lo g a iz o p tuţ n ic e d a je d je lo
u ĉ in je n o u s ta n ju n e u ra ĉ un ljiv o s ti , s u d ć e d o n ije ti p re s u d u ko jo m se
optu ţb a o d b ija .

P o s tu p a k u s lu ĉ a ju o b a v e zn o g lije ĉ e n ja o d o v is n o s ti (Č la n 4 1 1 .)

O p rimje n i mje re s ig u rn o s ti o b a v ez n o g lije ĉ e n ja o d o v is n os ti s u d
o d lu ĉ u je p o š to p rib a v i n a la z i miš lje n je v je š ta k a . U svo m n a l a zu i m i šl j e nj u
vj e šta k tre b a d a se i zj a sn i i o m o g u ćn o sti m a za l i j e ĉe n j e o p tu ţe n o g .
A ko j e p ri i zri ca n j u u vj e tn e o su d e u ĉi ni te l j u o d re Ċ e n o li j e ĉe nj e n a sl ob o d i ,
a o n se n i j e p o d vrg a o l i j e ĉe nj u i li g a j e sa m o vol j n o n a p u stio , su d m o ţe , p o
sl u ţb e n o j d u ţn o sti i li n a p ri j e dl o g u sta n o ve u ko j oj se u ĉi ni te l j l ij e ĉi o il i j e tre b a o
d a se l i je ĉi , a p o sa sl u ša n ju tu ţi te l j a i u ĉi n i te lj a , odrediti opozivanje uvjetne osude
i l i p ri n u d no i zvrše n j e si g u rn o sn e m j e re o b a ve zn o g l i j e ĉe nj a o d o vi sn o sti .

Oduz imanje predmeta (Č la n 4 1 2 .)
Predmeti koji se po K ZFBiH moraju od u z e ti o d u z e t ć e s e i k a d s e
k riv iĉ n i p o s tu p a k n e z a v rš i p re s u d o m k o jo m s e o p tuţ e n i p ro g la š a v a k riv im,
a k o to z a h tije v a ju in te re s i o p ć e s ig u rn o s ti o ĉ e mu s e d o n o s i p o s e b n o
rje š e n je .
R j e še nj e o oduzimanju predmeta donosi sudij a , o d n o sn o vij e će , u trenutku ka d j e p o stu p a k za vrše n , o d n o sn o ka d j e o b u sta vl je n , kao i kad je u presudi
ko j o m j e o p tu ţe n i p ro g l a še n kri vi m p ro p u šte n o d a se d o n e se ta kva o d l u ka .

Od u z ima n je imo v in s k e k o ris ti p r ib a v lje n e k r iv iĉ n i m d je lo m (Č la n 4 1 3 .)
Im o vi n ska ko ri st p ri b a vlj e n a kri vi ĉn i m d j el o m u tvrĊ u j e se u kri vi ĉn om
p o stu p ku p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti .
T u ţi te l j j e u to ku po stu p ka d u ţa n p ri ku p l ja ti d o ka ze i i zvi Ċ a ti o kol n o sti koj e
su o d va ţn o sti za u tv rĊ i va n j e i m o vi n ske ko ri sti p ri b a vl je n e kri vi ĉn im d j el o m .

Postupak oduz imanja imovinske koristi pribavljene kriv. djelom (Č la n 4 1 4 . )
K a d d o l a zi u o b zi r o d u zi m a n j e i mo vi n ske ko ri sti p ri b a vlj e n e kri vi ĉn im djelom, osoba na koju je imovinska korist prenesena, kao i predstavnik pravne
o so b e p o zva t će se n a g l a vn i p re tre s ra d i sa sl u ša n j a .
Predstavnik p ra vn e o sob e sa sl u ša t će se n a g l a vn om p re tre su p o sl ij e
o p tu ţe n o g . N a i sti n a ĉi n p o stu p i t će se u o d n o su n a o so b u n a ko j u j e i m o vi n ska korist prenesena, ako nije po zvana kao svjedok.
Osoba na koju je imovinska korist prenesena, kao i predstavnik pravne osobe, o vl a šte n j e d a u ve zi s u tvrĊ i va n j em im o vi n ske ko ri sti p re d l a ţe d o ka ze i
d a , p o d o p u šte n j u su d ij e , o d n o sn o p re d sj e d n i ka vi j e ća , p o sta vlj a p i ta nj a
o p tu ţe n o m , svj e d o ci m a i vj e šta cim a .


Ako sud u toku glavnog pretresa utvrdi da dolazi u obzir oduzimanje im o vi n ske ko ri sti , p re ki n u t će g l a vn i p re tre s i p o zva t će o so b u n a ko j u j e imovinska korist prenesena, kao i preds tavnika pravne osobe.

U tv rĊ iv a n je imo v in s k e k o r is ti p rib a v l je n e k riv iĉ n im d je lo m (Č la n 4 1 5 . )
S u d će vi si n u i zn o sa i m o vi n ske ko ri sti p ri b a vl j e ne kri vi ĉn im d j el o m u tvrd i ti
p o sl o b o d n o j o cj e n i a ko bi i n a ĉe n j e no u tvrĊ i va n j e b il o p o ve za n o s
n e sra zm j e rn i m te ško ća m a il i sa zn a tn i m o d u g o vl a ĉe n je m p o stu p ka .

Privremene mjere osiguranja (Č la n 4 1 6 .)
Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavlj e n e kri vi ĉn im
d j e l om , su d će p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti , p o o d re d b a ma ko j e va ţe za i zv ršn i
postupak, odrediti privremene mjere osiguranja.


S a d rţa j o d lu k e k o jo m s e iz riĉ e mje ra o d u z im . imov inske koristi (Č la n 4 1 7 .)
Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kri vi ĉnim d j el o m su d m o ţe i zre ći
u p re su d i ko j om se o p tu ţe n i o g l a ša va kri vim i u rje še n j u o p ri mj e n i va sp i tn e mjere. U i zre ci p re su d e i l i rj e še nj a su d će n a ve sti ko j i se p re d m e t, o d n o sn o
n o vĉa n i i zn o s o d u zi m a .

Postupak opoz ivanja uvjetne osude(Č la n 4 2 1 .)

Kad je u u v je tn o j o s u d i o d re Ċ en o d a ć e s e k az n a iz v rš iti a k o o s u Ċ e n i
n e v ra ti imo v in s k u k o ris t p rib a v lje n u k riv iĉ n im d je lo m , n e n a d o k n a d i š te tu
ili n e is p u n i d ru g e o b a v ez e , a o s u Ċe n i u o d re Ċ e no m ro k u n ije is p u n io te
o b a v ez e , s u d ć e p ro v e s ti p o s tu p a k z a op oz i vanje uvjetne osude na
p rije d lo g tu ţ ite l ja ili p o s lu ţ b e n o j d u ţn o s ti.
S u d j e o b a ve za n d a za ka ţe sa sl u ša n j e ra d i u tvrĊ i va n j a ĉi nj e n i ca , n a koj e
će p o zva ti tu ţi te l j a , o su Ċ e n o g i o šte će n o g . A ko sud u tvrd i d a o su Ċ e ni ni j e i sp u ni o
o b a ve zu ko j a m u j e b i l a o d re Ċ e n a p re su d om , d o n ij e t će p re su d u ko j o m će
o p o zva ti u vj e tn u o su d u i o d re d i ti d a se u tvrĊ e n a ka zn a i zvrši i l i p ro d u ţi ti ro k za
i sp u n j e nj e o b a ve ze i l i j e za m i j e ni ti d ru g o m o d g o va ra j u ćom o b a ve zo m i li
o sl o b o d i ti o su Ċ e no g i sp u n j en j a i zre ĉe n e o b a ve ze . A ko su d n a Ċ e da nema
osnova za d o n o še n j e ko j e o d ti h o d l u ka , rj e še n j e m će o b u sta vi ti p o stu p a k za opozivanje uvjetne osude.

Glava XXX - POSTUPAK ZA DONOŠENJE ODLUKE O BRISANJU OSUDE ILI PRESTANKU MJERA SIGURNOSTI I PRAVNIH POSLJEDICA OSUDE

R je š e n je o b ris a n ju o s u d e (Č la n 4 2 2 .)

K a d p o z a ko n u b ris a n je o s ud e n a s tu p a p ro te k o m o d re Ċ e no g
v re me n a i p o d u v je to m d a o s u Ċ e n i u to m v re me n u n e u ĉ in i n o v o k riv iĉ n o


d je lo , rje š e n je o b ris a n ju o s u d e d o n o s i p o s luţ b e n o j d uţn o s ti o rg a n
n a d le ţ an z a v o Ċ en je p o s lo v a k a z n en e e v id e n c ije .
P ri j e d o no še n j a rj e še n j a o b ri sa nj u o su d e , i zvrši t će se p o tre b n a
p ro vj e ra va n j a , a n a ro ĉi to će se p ri ku p i ti p o d a ci o to m e d a li j e p ro ti v o su Ċ e n o g u
to ku kri vi ĉn i p o stu p a k za n e ko n o vo kri vi ĉno d je l o u ĉi nj e n o p rij e i ste ka ro ka
p re d vi Ċ e n o g za b ri sa n j e o su d e .

P rije d lo g o s u Ċ e n o g z a b ris a n je o s u d e (Č la n 4 2 3 . )

Ak o n a d le ţ n i o rg a n n e d o ne s e rje š e n je o b ris a n ju o s u d e , o su Ċ e n i
mo ţ e tra ţ iti d a s e u tv rd i d a je b ris a n je o s u d e n a s tu p ilo p o z a k o n u .
A ko n a d l e ţn i o rg a n n e p o stu pi p o za h tj e vu o su Ċ e n o g u ro ku o d 3 0 da n a od d a n a p ri j em a za h tj e va , o su Ċ e n i mo ţe tra ţi ti d a su d d o ne se rj e še nj e o b ri sa nj u osude.


Sudsko brisanje uvjetne osude (Č la n 4 2 4 .)

Ako uvjetna osuda ne bude opozvana ni poslije jedne godine od
d a n a p ro te k a v re me n a p ro v je ra v a n ja , s u d ć e d o n ije ti rje š e n je k o jim se
u tv rĊ u je b ris a n je u v je tn e o s u d e . Ovo rj e še n j e d o sta vi t će se o su Ċ e n o m ,
tu ţi te l j u i o rg a n u n a d l e ţn o m za vo Ċ e n j e ka zn e n e e vi d e n ci j e .

Postupak brisanja osude na osnovu sudske odluke (Č la n 4 2 5 .)

Postupak z a brisanje osude na osnovu sudske odluke, shodno odredbama KZFBiH, p o k re ć e s e na mo lb u o s u Ċ en o g , koja se podnosi sudu.
Z a d u ţe n i su d i j a za ka za t će i p ro ve sti sa sl u ša n j e tu ţi te l j a i o su Ċ e n o g , a o
p o n a ša n j u o su Ċ e n og m o ţe za t ra ţi ti i zve šta j o d p o l i ci j sko g o rg a n a , a m o ţe ta ka v
i zve šta j t ra ţi ti i o d u p ra ve u s ta n o ve u ko j o j j e o su Ċ e n i i zd r ţa va o ka zn u .
Ak o s u d o d b ije mo lb u z a to š to o s u Ċ e n i s v o jim p o n a š a n je m n ije
z a s luţ io b ris a n je o s u d e , o s uĊ e n i mo ţe mo lb u p o n ov iti p o is te k u je d n e
g o d in e o d d a n a p ra v o mo ć n o s ti rje š e n ja o o d b ija n ju mo lb e .
U uvjerenju koje se gra Ċ a n im a i zd a j e n a o sn o vu p o d a ta ka i z kri vi ĉn e evidencije, brisana osuda i brisane pravne posljedice osude ne smiju se spominjati.

Glava XXXI - POSTUPAK ZA PRUŢANJE MEĐUNARODNE PRAVNE POMOĆI I IZVRŠENJE MEĐUNARODNIH UGOVORA U KRIVIĈNOPRAVNIM STVARIMA (ĉl. 428. – 434.)

« M e Ċ u n a ro d n a kri v . pr. p o m o ć p ru ţa se p o o d re d b a m a o vo g za ko n a , u ko l i ko
za ko n o m B i H i li m e Ċ u n arodnim u g o vo rom n i j e što d ru g o o d re Ċ e n o .» (č l 4 2 8 )
Mo lb e s u d a , o d n o sn o tuţ ite lja z a p ra v nu p o mo ć u k riv iĉ n im
predmetima dostavljaju se inoz emnim organima diplomatskim putem, tako


š to s u d , o d n os n o tuţ ite lj mo lb e d o s ta v lja F e d e ra ln o m min is ta rs tv u p ra v d e
k o je ih d o s ta v l ja n a d le ţ n o m min is ta rs tv u B o s n e i H e rc e g o v in e . (č la n 4 2 9 . )

Postupanje po molbi inoz emnih organa (Č la n 4 3 0 .)
Kada Federalno ministarstvo p ra vd e p ri mi , p u te m n a dl e ţn o g m i ni sta rstva
B o sn e i H e rce g o vi n e , m ol b u i n o ze m n o g o rg a n a za p ra vn u p om o ć, d u ţn o j e
m o l b u d o sta vi ti n a dl e ţn o m tu ţi te l j u .
O d o p u š te n o s ti i n a ĉ in u iz v rš e n ja ra d n je k o ja je p re d me t mo lb e
in o z e mn og o rg a n a o d lu ĉ u je s u d , o d n o s n o tu ţ ite lj p o z a k o n ima B o s n e i
H e rc e g o v in e i u s k la d u s a s v o jo m n a d le ţ n o š ć u .

Iz v rš e n je p re s u d e in o z e mno g s u d a (čla n 4 3 1 .)

S u d n eć e p o s tup iti p o mo lb i in o z e mn og o rg an a k o jo m s e tra ţ i
iz v rš e n je k riv iĉ n e p re s u d e in o z e mn o g s u d a .
Izu ze tno od odredbe stava 1. ovog ĉl a n a , su d će i zvrši ti i n o ze m n u
p ra vo m o ćn u p re su d u u o d n o su n a sa n kci j u ko j u j e i zre ka o i n o ze m n i su d a ko j e to
p re d vi Ċ e n o m e Ċu n a ro d n im u g o vo ro m , i a ko sa n kcij u i zre kn e i su d p re m a
kri vi ĉn o m za ko n o d a vstvu F e d e ra ci je . U i zre ku p re su d e n a še g su d a u n i j e će se
potpuna izreka i naziv suda i z inozemne presude, te sankcija. U o b ra zlo ţe nj u
p re sud e i zni je t će ra zlo g e ko ji ma se r uko vo d i o p ri li ko m i zri ca nja sa nkci je . P ro ti v
p re sud e mo g u i zja vi ti ţa lb u t u ţi te l j i o suĎ e ni i li nje g o v b ra ni te lj , u skla d u s
odredbama ovog zakona .

U s tu p a n je k riv iĉ n o g g o n je n ja s tra n o j d rţ a v i (čla n 4 3 3 .)

Ak o je n a te rito r ij i F e d e ra c ije k riv iĉ n o d je lo u ĉ in io s tra n a c k o ji ima
p re b iv a liš te u s tra n o j d rţ a v i, to j d rţ a v i s e mo g u , iz v a n u v je ta z a iz ru ĉ e n je
o s u mn jiĉ e n ih o d n o s n o op tuţ e n ih o s o ba p re d v i Ċ e n ih u Za k o n u o k riv iĉ n o m
p o s tu p k u B o s n e i H e rc eg o v in e , u s tu p iti s v i k riv iĉ n i s p is i ra d i k riv iĉ n o g
g o n je n ja i s u Ċ e n ja , a k o s e s tra n a d rţ a v a to me n e p ro t iv i .
U stu p a n j e kri vi ĉn og g o n j e nj a i su Ċ e nj a n i j e d op u šte n o a ko se n j im e
stra n a c m o ţe i zl o ţi ti n e p ra ve d n o m po stu p ku , n e h u m an o m i p o n i ţa va j u ćem
p o stu p a n j u i li ka ţn j a va n j u .
P rije p o d iz a n ja op tu ţn ic e , o d lu k u o u s tu p a n ju d o n os i tu ţ ite lj. N a k o n
p o d iz an ja o p tuţ n ic e , a do u s tu p an ja p re d me ta s u d iji, o d n o s n o v ije ć u u svrhu z akaz ivanja glavnog pretresa - odluku donosi SPS, na prijedlog
tu ţ ite lja .
Ak o je o š te ć e n i d rţ a v lja n in B o s n e i H e rc e g o v in e , u s tu p an je n ije
d o p u š te n o ak o s e on to me p ro tiv i, osim ako je dato osigura nje za ostvari va nje njego vog imo vi nskopra vnog za htje va.

P re u z ima n je k riv iĉ n o g g o n je n ja o d d rţ a v e (č lan 434.)
F e d e ra lno mi ni sta rst vo p ra vd e će za ht je v stra ne d r ţa ve d a se u F e d e ra ci ji
p re d u zme kri vi čno g o n je nje d r ţa vlja ni na B o s ne i He rce g o vi ne i li o so b e ko ja i ma
p re b i va li šte u B o sni i He rce g o vi ne za kri vi čno d je lo i z na d le ţno sti F e d e ra ci je
i zvrše no i zva n te ri to ri je B o sne i He rce g o vi ne , d o sta vi ti sa sp i si ma na d le ţno m


tu ţi te lj u . O o d luci ko jo m se o d b i ja d a se p re d uzme kri vi čno g o n je nje , ka o i o
p ra vno mo ć no j o d l uci d o ne se no j u k ri vi č no m p o st up k u , o b a vi je s ti t će se ,
d i p lo ma tski m p ute m , s tra na d r ţa va ko ja je up utila za htje v.

GLAVA XXXII - POSTUPAK ZA NAKNADU ŠTETE, REHABILITACIJU I OSTVARIVANJE DRUGIH PRAVA OSOBA NEOPRAVDANO OSUĐENIH I NEOSNOVANO LIŠENIH SLOBODE (ĉl. 435. – 444.)

N a k n a d a š te te z b og n e o p ra v d a ne o s u d e (čla n 4 3 5 .)

P ra v o n a n a k n a du š te te z b o g neopravdane osude ima osoba kojoj je
b ila p ra v o mo ć n o iz re ĉ e n a k riv iĉ n o p ra v n a s a n k c ija i li k o ja je o g la š e n a
k riv o m, a o s lo b o Ċ e n a o d kaz n e , a k a s n ije je p o v o do m v a n re d no g p ra v n og
lije k a p o n o v lje n i p o s tu p a k p ra v o mo ć n o o b u s ta v lje n ili je p ra v o mo ć n o m presudom os lo b o Ċ en a o d o p tuţ b e , ili je o p tu ţ b a o d b ije n a o s im u s lje d e ć im
s lu ĉ a je v ima :
1. a ko j e d o o b u sta ve p o stu p ka i li p re su d e koj o m se o p tu ţb a o d b i j a d o šl o
zb o g to g a što j e u p o n o vl j e n o m p o stu p ku tu ţi te l j o d u sta o o d kri vi ĉn o g
g o n j e n j a , a d o o d u sta n ka j e d o šl o n a o s n o vu sp o ra zu m a s o su m n ji ĉe ni m ,
o d n o sn o o p tu ţe n i m ,
2. a ko j e u p o n o vlj e n om p o stu p ku p re su do m o p tu ţb a o d b i j e n a zb o g
n e n a d l e ţn o sti su d a , a o vl a šte n i tu ţi te l j j e p re d u ze o kri vi ĉn o g o n j e n j e p re d
n a d l e ţn i m su d om .
Osu Ċ e n i n e m a p ra vo n a n a kna d u šte te a ko j e svo ji m l a ţn i m p ri zn a n j e m i li
n a d ru g i n a ĉi n n a m j e rn o p ro u zro ko va o o su d u , o si m a ko j e n a to b i o p ri n u Ċ e n .

Za s ta rje lo s t p o tra ţ iv a n ja z a n a k n a d u š te te (čla n 4 3 6 .)

P ra v o n a n a k n ad u š te te z as ta rije v a p ro te k o m tr i g o d in e o d d a n a
p ra v o mo ć n o s ti p re s u d e k o jo m je o p tuţ en i o s lo b o Ċ en o d o p tuţ b e ili k o jo m
je o p tu ţ ba o d b ije n a , o d no s n o p ra v o mo ć n o s ti rje š e n ja tu ţ ite lja ili s u d a kojim je postupak obustavljen, a a ko je p o vo d o m za ht je va za p o d no še nje
va nre d no g p ra vno g li je ka p o d ne se na ţa lb a vi je ć u a p e la ci o no g o d je l je n ja o d d a na prije ma o d l uke to g vi je ća .
P ri j e p o d n o še nj a su d u tu ţb e za n a kn a d u šte te , o ste će n i j e d u ţa n d a se
svojim zahtjevom obrati Federalnom ministarstvu pravde radi postizanja
sp o ra zu m a o p o sto j a n j u šte te i vrsti i vi si n i n a kn a d e .

P o d n o š en je tu ţ b e n a d leţ n o m s u d u z a n a k n a du š te te (čla n 4 3 7 .)
A ko za h tj e v za n a kn a d u šte te n e b u d e u svo j en il i p o nj e m u F e d e ral n o
m i ni sta rstvo p ra vd e n e d o n e se o dl u ku u ro ku o d tri m j e se ca o d d a n a p o d n o še nj a
za h tj e va , o šte će n i m o ţe ko d n a d l e ţn o g su d a p o d n i j e ti tu ţb u za n a kn a d u šte te . Ako je p o sti g n u t sp o ra zu m sa m o u d ij e l u o d šte tn o g za h tj e va , o šte će n i
m o ţe p o d n i j e ti tu ţb u u p o g l e d u o sta tka za h tj e va .


T u ţb a za n a kn a d u šte te p o d n o si se p ro ti v F e d e ra ci j e . U sl u ĉa ju d a
F e d e ra ci j a n a kn a di šte tu zb o g n e o sn o va n o g l i še n j a sl o b o d e i l i n e op ra vd a n e
osude o n a sti ĉe p ra vo re g re sa o d ka n to n a ĉij im j e za ko n o m o sn o van su d ko ji j e
d o n i o p ra vo m o ćn u p re su d u , o d n o sn o rj e še n j e .

P ra v o n a s lje d n ik a n a n a k n a d u š te te (č la n 4 3 8 .)

N a s lje d n ic i o š te ć e n o g n a s lje Ċ u ju s a mo p ra v o o š te ć e n e o s o be n a
n a k n a d u imo v in s k e š te te . Na slj e d ni ci o šte će n e o so b e m o g u p o sl ij e n j eg o ve
sm rti n a sta vi ti p o stu p a k za n a kn a d u šte te , o d n o sn o p o kre n u ti p o stu p a k a ko j e
o šte će n a o so b a u m rl a p ri j e i ste ka ro ka za sta rj e l o sti a d a se za h tj e va n i j e odrekla.

Os ta le o s o b e k o j ima p r ip a d a p ra v o n a n a k n a d u š tete (č la n 4 3 9 .)
P ra v o n a n a k n a d u š te te p rip a d a :
a) o so b i ko j a j e bi l a u p ri tvo ru , a n i j e d o šl o d o p o kre ta n j a kri vi ĉn o g p o stu p ka
i l i j e p o stu p a k o b u sta vlj e n il i j e p ra vom o ćn o m p re su d o m o sl o b o Ċ e na o d
o p tu ţb e i l i j e o p tu ţb a o d b i j e n a ,
b) o so b i ko j a j e i zd rţa va l a k a zn u l i še n j a sl ob o d e , a p o vo d om p o n a vl j a nj a
kri vi ĉn o g p o stu p ka i zre ĉe n a j o j j e ka zn a l i še n j a sl o b o de u kra će m tra j a n j u
o d ka zn e ko j u j e i zd r ţa l a i l i j o j j e i zre ĉe n a kri vi ĉn o p ra vn a sa n kcij a ko j a se
n e sa sto j i u l i še n j u sl o b od e i li j e o g l a še n a kri vom , a oslob o Ċ e n a o d ka zn e ,
c) osobi koja je usljed p o g re ške ili nezakonitog rada organa, neosnovano
l i še n a slobode i li je za d rţa n a d u ţe u pritvoru ili ustanovi za i zd rţa va n j e kazne ili mjere, osobi koja je u p ri tvo ru p ro vel a d u ţe n e g o što tra j e ka zn a zatvo ra n a ko j u j e o su Ċ e n a .
Oso b i ko j a j e li še n a sl ob o d e b e z za ko n sko g o sn o va p ri p a d a p ra vo n a
n a kn a d u šte te a ko j o j n i j e o d re Ċ e n p ri tvo r, n i ti j o j j e vri j e m e za ko j e j e l i še n a
sl o b o d e u ra ĉu n a to u i zre ĉe n u ka zn u za k ri vi ĉn o d j e l o i li za p re krša j . Nak nada
šte te ne p ri p a d a o so b i ko ja je svo ji m ne d o p ušte ni m p o st up ci ma p ro u zro ko va la
li še nje slo b o d e .

N a k n a d a š te te p ro u z rok o v a n e s re d s tv ima ja v n o g in fo rmi ra n ja (č la n 4 4 0 . )
A ko j e sl u ĉaj na koj i se o d n o si n eo p ra vd a n a o sud a i l i n e o sn o van o l i še nj e slobode neke osobe prikazan u sredstvima javnog informiranja i time bio
p o vri j e Ċ e n u g l e d te o so b e , su d će , n a n j e n za h tj e v, o b j a vi ti u n o vi n a m a i l i d ru g om
sre d stvu j a vn o g i n fo rmi ra n j a sao p će n j e o o d lu ci i z ko j e p ro i zi l a zi n e o p ra vd a n o st
ra n i j e o su d e , o d n o sno n e o sn o va n o st li še nj a sl obode. A ko sluča j ni je p ri ka za n u
sre d st vu ja vno g i nfo rmi ra nja , o va k vo sa o p će n je će se , na za h tje v te o so b e ,
d o sta vi ti o rg a n u, p ri vre d no m d r ušt vu i li d r ug o j p ra vno j o so b i u ko jo j je ta o so b a
zaposle na, a ako je to za nje nu re habilitaciju potreb no i po litičkoj s tra nci ili U.G.

Os o b e k o jima p r ip a d a p ra v o p o d n o š e n ja o d š te tn o g z ah tje v a (čla n 4 4 1 .)
P o sl ij e sm rti o su Ċ e n e o so be p ra vo n a p o dn o še n j e o d šte tn og zahtjeva
p ri p a d a n je n o m b ra ĉn o m o d n o sn o va n b ra ĉn om d ru g u , d j e ci , ro d i te lj im a , b ra ći i
sestrama. Za htje v se mo ţe se p o d ni je ti i ka d je p o vo d o m va n re d no g p ra vno g lijeka izmije njena pra vna k valifikacija djela , ako je us ljed pra vne k valifikacije djela


u ra ni jo j p re s ud i b i o te ţe p o vri je Ď e n ug le d o suĎ e ne o so b e . Zahtjev se podnosi
su d u u ro ku o d še s t m j e se ci . O za h tj e vu o d l u ĉu j e vi j e će .

Rehabilitacija (č la n 4 4 2 .)
S u d će p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti d o n i j e ti rj e še n j e ko ji m se p o n i šta va u pi s neopravdane osude u kaznenoj evidenciji. Rje še n je se d o sta vl ja o rg a n u
na d le ţno m za vo Ď e n je ka zne ne e vi d e nci je . O p o ni šte no m up i su ne sm iju se
nikom da vati podaci iz ka zne ne e videncije .

P ra v o n a n a k n a d u š te te u v e z i s a z a p o s le n je m (čla n 4 4 4 .)
Oso b i ko j o j j e zb o g n e o p ra vd a ne o su d e i li n e o sn o van o g li še n ja sl o bo d e prestao radni odnos ili svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, priznaje se
ra d n i sta ţ, o d n o sn o sta ţ o si g u ra n j a ka o d a j e bi l a n a ra d u za vri je m e za ko j e j e
zb o g n e o p ra vd a n e o su d e i l i n e o sn o va no g li še n ja sl ob o d e sta ţ i zg u b i l a . Prilikom
sva ko g rje ša va nja o p ra vu na ko je u ti če d uţi na ra d no g sta ţa , o d no s no sta ţa
o si g ura n ja , na d le ţ ni o rg a n i li p ra vna o so b a u ze t će u o b zi r sta ţ p ri zna t o d re d b o m
sta va 1 . o vo g čla na . Na za ht je v o rg a na i li p ra vne o so b e ko d ko je se o vo pra vo
o stva ru je , i sp la ti t će se i z sre d s ta va b ud ţe ta F e d e ra ci je p ro p i sa ni d o p ri no s za vrije me za ko je je odredbom sta va 1 . o vo g č la na s ta ţ p ri zna t . S ta ţ o si g ura nja
p ri zna t o d re d b o m sta va 1 . o vo g čla na u cje li ni se u ra č u na va u mi ro vi nski sta ţ.

GLAVA XXXIII - POSTUPAK ZA IZDAVANJE POTJERNICE I OBJAVE

T ra ţ e n je a d re s e (čla n 4 4 5 .)
A ko se n e zn a p re b i val i šte i li b o ra vi šte o su m n ji ĉe n o g / o p tu ţe n o g , ka d j e to
p o o d re d b a m a o vog za ko n a n e o p h o d n o , tu ţi te l j , o d n o sn o su d će za tra ţi ti o d
p o l i ci j ski h o rg a n a d a o sum n ji ĉe n o g /o p tu ţe n o g p o tra ţe i d a tu ţi te l j a , o d n o sn o su d
obavijeste o njegovoj adresi.

Uvjeti z a iz davanje potjernice (č la n 4 46.)
Izd a va n j e p o tj e rn i ce m o ţe se n a re d i ti ka d se o su m n j i ĉe n i /o p tu ţe n i p ro ti v
ko j e g j e p o kre n u t kri vi ĉni p o stu p a k zb o g kri vi ĉn o g d j el a za ko j e se p o za ko n u
m o ţe i zre ći ka zn a za tvo ra tri g o d i n e i l i te ţa ka zn a n a l a zi u b j e kstvu , a p o sto j i naredba za njegovo d o vo Ċ e nj e i li rj e še nj e o o d re Ċ i va n j u p ri tvo ra . Izd a va n j e
p o tj e rn i ce n a re Ċ u j e su d .
Izd a va n j e p o tj e rn i ce n a re d i t će se i u sl u ĉa j u b j e kstva o su Ċ e n o g i z
u sta n o ve u ko j o j i zd rţa va ka zn u , be z ob zira na visinu ka zne ili bjeks tva iz
usta no ve u ko jo j i zd r ţa va za vo d sku m je r u ve za n u s li še n je m slo b o d e . Na re d b u u
ta kvo m s l uča j u i zd a je up ra vni k us ta no ve .

Iz davanje objave (čla n 4 4 7 .)
A ko su p o tre b n i p o d a ci o p oj e d in im p re dm e ti m a ko ji su u ve zi s kri vi ĉn im
d j e l om , i li o ve p re dm e te tre b a p ro n a ći , a n a ro ĉi to a ko j e to p o trebno radi
u sta n o vl j e n ja i sto vje tn o sti p ro n a Ċ e n o g n e p o zn a tn o g l e ša , n a re d i t će se i zd a va n j e
o b j a ve ko j om će se za tra ţi ti d a se p o d a ci i li o b a vj e šte n j a d o sta ve o rg a n u ko ji vodi postupak.


P o li ci jski o rg a ni mo g u o b ja vlji va ti i fo to g ra fi je le še va i ne sta li h osoba ako
p o sto ji o sno va na s um n ja d a je d o smrti , o d no sno ne s ta n ka ti h o so b a d o šlo uslje d
kri vi čno g d je la .

P o v la ĉ e n je p o tje rn ic e i li o b ja v e (č la n 4 4 8 . )
Org a n ko j i j e n a re d i o i zd a va n j e p o tj e rn i ce il i o b j a ve d u ţa n j e d a j e o d m a h
p o vu ĉe ka d se p ro n a Ċ e tra ţe na osoba ili predmet ili kad nastupi zastarjelost
kri vi ĉn o g g o nj e n ja il i i zvrše n j a ka zn e i li d ru g i ra zl o zi zb o g ko j i h p o tj e rn i ca i li
o b j a va n i j e vi še p o tre b n a .

Ko raspisuje potjernicu ili objavu (čla n 4 4 9 . )
P o tj e rn i cu i o bj a vu ra sp i suj e n a dl e ţn i p o l i ci j s ki o rg a n ko g a o d re Ċ u je su d u
sva ko m p o j ed i n om sl u ĉaj u , o d n o sn o u sta n o va i z ko j e j e p o bj e g l a o sob a n a
i zd r ţa va n j u ka zn e i l i za vo d ske m j e re .
Ako je vjerovatno da se osoba za kojom je izdata po tjernica nalazi u
i n o ze m stvu , n a d l e ţn o m i ni sta rstvo B o sn e i H e rce g o vi n e m o ţe ra sp i sa ti
m e Ċ u n a ro d n u p o tj e rn i cu .


DODATI – P R OĈ I TA TI Z OBS

KRAJ
 #1001  Postao/la ernad
 
Da li mogu dobiti ispravnu formu ove skripte, ovaj format je neupotrebljiv, razmaknuta slova, slogovi i sl.

O nama

Forum Pravo BiH je pokrenut sa ciljem poticanja i poboljšanja komunikacije unutar pravne struke

Pravo BiH

Responzivni forum