• Home

  • Ovo je index stranica foruma
Sve o pravosudnom ispitu u Bosni i Hercegovini
 #98  Postao/la legalis
 ned tra 07, 2019 7:11 pm
GRAĐANSKO PRAVO SKRIPTA



Stvarno pravo ................................... 3. str.

Porodiĉno pravo ................................ 36. str.

Nasljedno pravo ................................. 48. str.

Obligaciono pravo ............................ 57. str.

Parniĉni postupak ............................. 98. str.

Vanparniĉni postupak ........................ 137. str.

Izvršni postupak ................................. 141. str.


OP Š T E N AP OME N E V E ZAN E ZA S T V AR N O -PRAVNE ODNOSE

Stvarno pravo u objektivnom smislu: To j e sku p o p šti h p ra vn i h n o rm i
ko j e re g u l i šu su b j e kti vna stva rn a p ra va .
Stvarno pravo u subjektivnom smis lu: Ono je apsolutno, jer djeluje
prema svima (erga omnes) i za svoj objekat ima stvar.
Za razliku od stvarnog prava, karakteristika obligacionog prava je odnos
i zm e Ď u o d re Ď e n i h su bj e ka ta (i n te r p a rte s) (n pr. i zm e Ď u p ro d a vca i ku p ca povodom za kl j u če n o g u g o vo ra o p ro d a j i )

I dio: PRAVO VLASNIŠTVA

Za k o n o v la s n iĉ k o -pravnim odnosima, š to s e tiĉ e p ra v a v la s n iš tv a ,
u re Ċ u je u s lo v e i n a ĉ in : 1. sticanja, 2. ko ri šte n j a , 3. za šti te i 4. p restanka prava
vl a sn i štva .

To je s ušti na p ra va vla s ni št va na st va ri ma .
Stvari mogu biti pokretne i nepokretne.
Pored p ra v a v la s n iš tv a , ovaj z akon ureĊ u je i: 1. posjed, 2. stvarne
sl u ţn o sti , 3. pravo zaloga - hipoteka, i 4. prava stranih osoba na s tvarima.

1. OSNOVNA NAĈELA PRAVA VLASNIŠTVA

P R AV O V L A SN IŠ T V A JE pravna vlast na stvari. To je objektivnim
pra v o m za š t i će n o n a jš ire o v la š te n je po s je do v a n ja , k o riš te n ja i raspola ganja nekom stva ri, u skla du sa n jenom prirodom i namjenom.

Prema tome, sa d rţ in u prava vla s n iš tv a ĉ in e o v la š te n ja :

1. posjedovanja, što zn a či fa k ti čku vl a st n a d st va ri m a ,
2. k o riš te n ja, š to zn a či e ko n o m sko u p o tre b l j a va n j e i sl u ţe n j e svo j om stvari,
u kl j u čuj u ći i u b i ra nj e p l o d o va i
3. raspolaganja, što p o d ra zu m j e va tro še n j e svo je stva ri (sve d o u ni šte n j a ) i
o tu Ď e n j e stva ri .

P ra v o v la s n iš tv a tre b a v rš iti u s k la d u s a p riro d o m i n a mje n o m s tv a ri,
o d n o s n o z a b ra n je n o g a je v rš iti p ro tiv n o c i lju z b o g k ojeg je ustanovljeno.
V la s n ik p ri k o riš te n ju s v o je s tv a ri tre b a d a s e uz d rţ i o d p ov re d a
p ra v a v la s n iš tv a d ru g e o s o b e . Ovd j e se ra d i o u zd rţa va n j u o d tzv.
n e d o zvo l j e n i h šte tn i h e m i si j a u vi d u d im a , b u ke , smrada i sl.
PR AV O V L AS N IŠ T V A S E MO ŢE OD U ZE T I , ali samo ako je to
propisano posebnim z akonom i ako je u javnom interesu , k a o š to je npr. u
postupku eksproprijacije ra d i iz v o Ċ e n ja o p ć e k o ris n ih ra d o v a ili u postupku arondacije, ra d i g ru p is a n ja p a rc e la u c i lju e k o n o miĉ n i je o b ra d e z e mljiš ta .
U o v o m s lu ĉ a ju v lasnik ima pravo na naknadu u punom iz nosu
(vl a sn i ku p ri p a d a p ra vo n a p u n u n a kn a d u i to po trţi šn i m ci j e na m a u vrij em e


o d u zi m a n j a , a u ko l i ko n ij e m o g u će p o sti ći d o g o vo r o vi si ni n a kn a d e , su d o to m e
o d l u ču j e u va n p a rn i čn om p o stu p ku ).
P R AV O V L AS N IŠ T V A SE MOŢE OGR AN IĈ IT I , a li s a mo u javnom
in te re s u ra d i z a š tite p riro d n ih b o g a ts ta v a , o k o l in e il i k u ltu rn o -his torijske
b a š tin e . T a ko j e p o se b n im p ro p i si m a p re d vi Ď e n a o b a ve za d a p o lj o p ri vre d n i ci
o b ra Ď u j u (i sko ri šta va j u ) p o lj o p ri vre d n o ze m lj i šte , a u p ro ti vn o m se o n o mo ţe d a ti
n a p ri vre m e no ko ri šte n j e d ru g om . P o se b ni m p ro p i si ma se mo že i po se b no ure d i ti
na či n ko ri šte nja ne kre t ni na ko je s u d i o k ul t ur no -hi sto ri jske b a šti ne .
Stvari na kojima postoji pravo vlasnistva su u prometu. Zakonom se
moţ e ograniĉ iti ili z abraniti promet odreĊ enih stvari, ako z a to postoje raz loz i koji se u civiliz iranom drustvu sma traju opravdanim.
S tva ri u o p ćo j u p o tre b i n i su u p ro m e tu .

2. PREDMET PRAVA VLASNIŠTVA

P re d me t p ra v a v la s n iš tv a s u p o k re tn e i n e p o k re tn e s tv a r i.

Pokretne su one stva ri k o je s e mo g u p re mje š ta ti s a je d n o g mje s ta na drugo bez oštećenja njihove suštine, dok su nepokretne one stvari koje to ne mogu (ze m l j i šta , g ra Ď e vi n ski o b j e kti n am j e nj e n i tra j n o j u p o tre b i , sta n o vi , poslovni prostori i sl.). Isto tako, smatra se da je nep o k re tn o s t s v e o n o š to je
u z id a no , p rik o v a n o ili n a d ru g i n a ĉ in tra jn o s p o je n o s a zg ra d o m (vrata,
prozori, ins talacije i sl.). Postoje i nepokretnos ti po namjeni – to je pripadak
n e kre tn i n e ko ji p o vol ji vl a sn i ka sl u ţi i sko ri šta va n j u gl a vn e (n e p o kre tn e ) st vari
(npr. m a ši n e , a l a ti i td .).
Vode, mineralne vode, d iv lja ĉ , rib e i d r. s lo b o d n i d i je lo v i p r iro d e
s ma tra ju s e d rţ a v n im v la s n iš tv o m. One postaju stvarima u smislu Zakona
o v la s n iĉ k o -pravnim odnosima onda kada se na njima stekne posjed, a taj posjed se moţ e s te ć i n a o s n o v u k o n c e s ije (d o z v o le ) n a d le ţ n og o rg a n a .
P o s e b n im za k o n o m s e od re Ċ u j e š ta s u s tv a ri (d o b ra ) u o p š to j
u p o tre b i i n a ĉ in n jih o v o g k o riš te n ja . D o b ra u o p što j u p o tre b i (p a rko vi , p u te vi ,
javni trgovi i sl.) su vl a sn i štvo d r ţa ve (F B i H , ka n to n a , g ra d a i o p ći n e ). S ve stva ri
ko je s u u o p ćo j up o t re b i su va n p ro me ta .
Z a ko n o m se m o ţe o g ra n i či ti i li za b ra n i ti p ro m e t n e ki h stva ri ka d a za to postoje opravdani razlo zi (npr. promet lijeko va , o r u žja i s l.) .

3. NOSIOCI PRAVA VLASNIŠTVA (Ko ima pravo vlasništva?)

N o s ila c p ra v a v la s n iš tv a mo ţ e b iti fiz iĉ k o i p ra v n o lic e .
V la s n iĉ k a o v la š te n ja u p ra v n im lic i ma v rš e t ijela -organi upravljanja pravnih lica, saglasno z akonu kojim je to pitanje regulisano, statutom i internim pravilima pravnog lica koja moraju b iti u skladu sa z akonom.
S va ko fi zi čko i l i p ra vn o l i ce i ma p ra vo d a n e sm e ta n o , samostalno ili u
za j e d n i ci (su vl a sn i štvo ) , koristi to svoje pravo.
SUVLASNIŠTVO


POJAM

S u v la s n iš tv o p o s to ji k a d a d v a il i v iš e l ic a ima ju v la s n iš tv o n a je d n o j , nepodjeljenoj s tv a ri, ta k o d a s v a k o o d tih lic a i ma s v o j o d re Ċ e n i id e a ln i d io
k o ji s e mo ţ e iz raz iti u ra z lo mk u i li p ro c e n tu .
S u v la s n ik s e n e mo ţ e od re ć i p ra v a n a s u v la s n iš tv o , jer bi takva
iz ja v a b ila n iš ta v a .

PRAVA SUVLASNIKA

Svaki suvlasnik ima s l je d e ć a o v la š te n ja :

1. d a ra s p o la ţ e sv o jim d ije lo m , bez saglasnosti drugih suvlasnika, s tim da
o sta l i su vl a sni ci im a j u p ra vo p re če kup o vi n e , ali samo ako je to zakonom
o d re Ď e n o ;
2. d a s tv a r d rţ i u suposjedu, sa drugim suvlasnicima, sraz mjerno svom
suvlasn iĉ k o m d ije lu ;
3. da stvar koristi sa ostalim suvlasnic ima, sra zmje r no s vo m s u vla sni čko m dijelu;
4. da upravlja sa s tv a ri z a je d n iĉ k i s a o s ta l im s u v la s n ic i ma , a to mo ţe
p o v je riti i n e k o me o d s u v la s n ik a ili n e k o l ic in i s u v la s n ik a ili tre ć o j o s o b i .
Ako se radi o posl o vim a re d o vn o g u p ra vl j an j a (p o p ra vke , o d rţa va n j e i sl . ),
p o tre b n a j e sa gl a sn o st su vl a sn i ka čij i d ij e l o vi za j e d n o či n e vi še o d 1 /2 . A ko se ne postigne ova saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno za redovno
o d rţa va n j e stva ri , sva ki su vl a sn i k m o ţe za h t j e va ti d a o to m e o d l u či su d . A ko se radi o poslovima koji prelaze okvire redovnog upravljanja (promjena
n a m j e ne , i zd a va n j e cij e le n e kre tn i n e u su vl a sni štvu p o d za ku p , za sn i va n j e
h i p o te ke , za sn i va n j e slu ţn o sti i sl .) , potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ako se ne postigne saglasnost svih suvlasnika, a za preduzimanje poslova
p o sto j e n a ro či to o p ra vd a n i ra zl o zi , sva ki su vl a sn i k im a p ra vo d a tra ţi d a o
to m e o d l u či su d .
5. d a tra ţ i d io b u s tv a ri - Suvlasnik uvijek ima pravo na diobu, iz uz ev u
nevrijeme, tj. kada b i s e d io b o m n an o s ila š te ta s tv a ri. (npr. ako su
su vl a sn i ci n a ze m lj i štu n a koj e m j e n e što za si j a n o , p a od j e d n om n e ko o d
su vl a sn i ka ţe l i d a i zd vo j i svo j su vl a sn i čki di o i to p o ku ša va d a u ra di u p e rio d u
ka d a j e p šen i ca ve ć i zra sl a . N e mo ţe ta d a , j e r b i i zl azak geometara i drugih
l i ca m o g a o da n a n e se šte tu u sje vim a ). Prava na diobu suvlasnik se ne
mo ţ e o d re ć i i s v a k i u g o v o r k o jim s e n e k i o d s u v la s n ik a o d riĉ e p ra v a n a
d io b u je n iš ta v . Pravo na diobu suvlasnika ne z astarjeva
D io b a mo ţ e b iti f iz iĉ k a i c iv iln a .

1. F iz iĉ k a d io b a se v rši a ko j e stva r m o g u će fi zi čki p o d i j e l i ti .
2. Civilna dioba postoji ka d a j e fi zi čka di o b a n e m og u ća , i li j e m o g u ća u z znatno smanjenje vrijednosti stvari, kada sud, p o p ra vi li m a i zvršn o g p o stu p ka
o d l u ču j e d a se i zvrši dioba, na n a či n d a se i zvrši p ro d a ja stva ri na javnoj
d ra ţb i . N ovac dobijen prodajom n a ja vn o j d ra ţb i podijeliće se suvlasnicima
sra zm j e rn o n j i h o vi m su vl a sn i čkim d i je l o vi m a . Ako prodaja ne uspije, sud


m o ţe o d re d i ti d a se ci j e l a stva r d o d j e l i je d n om o d su vl a sn i ka , uz obavezu da isti ostalim suvlasnicima isplati naknadu prometne vrijednosti njihovih
su vl a sn i čki h di j el o va . Suvlasnik u kome je diobom pripala cijela stvar osta li
su vla s ni ci ja mče za p ra vne i fi zi čke ne d o s ta tke st va ri sa mo d o vi si ne s vo g
su vla s ni čko g d i je la . O vo p ra vo se g a si p ro te ko m 3 g o d i ne o d d a na i zvrše ne diobe.

T ro š k o v e ko riš te n ja , u p ra v lja n ja i o d rţ a v a n ja , kao i ostale terete koji
s e o d n o s e n a c ije lu s tv a r, s u v la s n ic i s n o s e z a je d n iĉ k i, s ra z mje rn o v e liĉ in i
s v o g s u v la s n iĉ k o g d ije la .

P ra v o p re ĉ e kupnje suvlasnika

P ra v o p re ĉ e k u po v in e u s ta no v lje n o je u k o ris t s u v la s n ik a u s lu ĉ a ju kada drugi suvlasnik n a mje ra v a p ro d a t i s v o j s u v la s n iĉ k i d io .
U takvoj pravnoj situaciji, prodavac-s u v la s n ik k o ji ţ e li d a p ro d a
n e k re tn in e d uţ a n je prodaju prvo ponuditi suvlasniku/cima koji na to ima/ju
pravo. Pritom je potrebno da s a ĉ in i i d o s ta v i po n u du u p is a n o m ob lik u u kojoj mora navesti podatke o nepokretnosti sa ZK i katastarskim oznakama kojima s e u tv rĊ u je id e n tite t p re d me ta p ro d a je , n a v e s ti c ije n u i d ru g e u v je te
p ro d a je . P o n u d u mo ra d o s ta v iti n a p o uz d a n n a ĉ in (da ima dokaz,
p re p o ruče no ) , ta k o d a liĉ n i p r ije m i d a tu m p ri je ma p o n u d e b u d e n e u p ita n .
P o n u Ċ en i suvlasnik je d u ţ a n da se oglasi u roku od 30 dana, a ako u ovom roku ne obavijesti ponudioca o prihvatu ponud e , s ma tra ć e s e d a ponudu ne prihvata.
Po proteku navedenog roka, prodavac-suvlasnik n e k re tn in u moţ e
p ro d a ti tre ć e m lic u , a li n e p o d p o v o ljn ij im u v je tima . Ako proda po povoljnijim
u vj e ti m a (p o n i ţo j ci j e ni i li d ru g im p o vo lj n ij im u vj e tim a , n p r. p l a ća n j e u o brocima)
i l i a ko u o p će p on u d u n ij e i zvrši o l i cu u či j u ko ri st j e ko n sti tu i ra n o p ra vo p re če
ku p o vi n e , o n d a to l i ce m o ţe u sta ti sa tu ţb o m ko d su d a , ko j o m će tra ţi ti
p o n i šte n j e u g o vo ra i u stu p a n j e te n e kre tn i n e n j em u p o d u vj e tim a p o d ko ji m a j e
p ro d a j a i zvrše n a tre će m l i cu , s ti m da p ri li ko m p o d n o še nj a tu ţb e m o ra d e p o n i ra ti
kupovnu cijenu, jer time dokazuje da ima ozbiljnu namjeru da kupi tu stvar.
Dakle, ovaj u g o v o r je ru š ljiv . T u ţ b a z a p o n iš te n je s e moţe p od n ije ti u
z akonom propisanim rokovima. Subjektivni ro k je 3 0 da n a , a ra ĉ u na s e od dana saz nanja z a prodaju i uvjete prodaje. Objek tivni rok je 1 godina od
d a n a z a k lju ĉ e n ja ug o v o ra . Ako propusti ovaj rok od godinu dana, ne ma nikakva
prava.
Ak o v la s n ik n e iz v rš i p ro d a ju n e p o k re tn o s ti u ro k u o d 1 g o d in e p o
iste k u ro k a z a p rih v a ta n je p o u n ud e , d uţ a n je da kod ponovne prodaje
p o s tu p i n a n a p rije d n a v e d e n i n a ĉ in , tj. da ponovo dostavi ponudu licu koje
i m a p ra vo p re če ku p o vi n e .


ZAJEDNIĈKO VLASNIŠTVO (Mora se ra zl i ko va ti o d su vl a sn i štva )


K o d z a je d n iĉ k o g v la s n iš tv a s tv a r p rip a d a v iš e lic a , a l i njihovi dijelovi na z a je d n iĉ k o j s tv a ri n is u o d re Ċ e n i , v e ć su odredivi.
Za je d n iĉ k o v la s n iš tv o p o s to ji u o d re Ċ e n im s itu a c i ja ma k o je s u
p re d v iĊ e n e z a ko n o m:
1. za j e d n i čka i m o vi n a b ra čn i h d ru g o va – do diobe;
2. za j e d n i čka i m o vi n a n a sl j ed n i ka – d o d o n o še n j a rj e še nj a o n a sl j e Ďi va n j u ;
3. e ta ţn o vl a sn i štvo .

4. ETAŢNO VLASNIŠTVO (vlasništvo nad dijelovima zgrada)

Ono je regulisano Zakonom o v la s n iš tv u n a d d ije lo v i ma z g ra d a .
E ta ţ n i v la s n ic i s u v lasnic i stanova ili poslovnih prostora, kao i
posebnih (z a je dn iĉ k ih) dijelova z grade, k o ji s lu ţ e posebnim dijelovima z grade i z g ra d i k ao c je lin i, k a o š to s u te me lji , s te p e n iš te , ta v a n , e le k triĉ n e , vodovodne i druge instalacije i sl. , te z e mljiš te pod zgradom i z e mljiš te koje
s lu ţ i n je n o j re d o v n o j u p o tre b i.
U za j a m n i o d n o si e ta ţn i h vl a sni ka se re g u l i šu u g ovorom, koji mora biti u pismenoj formi, a potpisi ovjereni, a ako e ta ţn i vl a sn i ci ne postignu saglasnost da
za kl j u če ta ka v u g o vo r, n j i h o ve o d n o s e u re Ď u j e su d u va n p a rn i čn o m p o stu p ku .

STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA

P ra v o v la s n iš tv a s e s t iĉ e n a s l ije d e ć e n a ĉ in e :

A. po samom z akonu – originarno, i to:
a) stvaranjem nove stvari (prerada),
b) m ij e ša n j em (sjedinjavanjem),
c) g ra Ď e n j e m n a tu Ď e m ze m l ji štu ,
d) dosjelošću ,
e) sticanjem od nevlasnika - samo pokretne s tvari,
f) okupacijom n a p u šte n e stva ri - samo pokretne s tvari, i
g) odvajanjem plodova od glavne stvari - samo pokretne s tvari.

B. na osnovu pravnog posla - derivativno,
C. n a s lje Ċ iv a n je m ,
D. o d lu k o m n a d le ţ n og d rţ a vn o g organa.

Kod originarnog n a ĉ in a s tic a n ja p ra v a v la s n iš tv a , v la s n iš tv o s e s tiĉ e neovisno od ranijeg nosioca tog prava, tj. vlasnik svoje pravo ne iz vodi iz prava njegovog prednika, pa se dakle postaje vlasnikom momentom ispunjena uslova, a presuda ima samo deklarativan karakter (npr. da bi se
m o g a o i zvrši ti u p i s u ze m l j i šn e kn j i ge ).
Kod derivativnog s tic a n ja p ra v a v la s n iš tv a , to p ra v o s e iz v o d i iz prava prethodnika (npr. za kl j u če n j e m u g o vo ra o p ro d a j i ).
K o d n a s lje Ċ iv a n ja , p ra v o v la s n iš tv a s e s tiĉ e u tre n u tk u o tv a ra nja
n a s lje Ċ a .




A. STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA PO SAMOM ZAKONU - ORIGINARNO

a) Stvaran je nove stvari (prerada)

P re ra d a je lju d s k im ra d o m iz v rš ena promjena materijala , kojom nas ta je o d re Ċ e n a n ov a s tv a r. P re ra d a ne p o sto ji u s l uča j u p o p ra vke ne ke stva ri.
Zakon poz naje 3 oblika stvaranja nove stva ri (prerade):

1. kada neko od svog materijala i svo j im ra d o m n a či ni n o vu stva r, pa je on i vlasnik te stvari;
2. ka d a n e ko , n a o sn o vu za kl j u če n o g u go vo ra , o d tu Ď e g m a te rij a l a , svoj im
ra d o m n a či n i n o vu stva r, pa stvar pripadne vlasniku materijala (npr. kro j a č
za m u šte ri j u o d n j e n o g m a te ri j a l a sa šij e o d i j el o )
3. ka d a n e ko o d tu Ď e g m a te ri j a la , svo j i m ra d om n a či ni n o vu stva r , pa stvar
p ri p a d n e l i cu koj e j e ra d om sa či ni l o tu stva r, p ri če m u se m o ra j u i sp u ni ti 2
uslova:
a) da je li ce ko je je ra d o m sa či ni lo tu st va r sa vje s no (d a ni je zna lo niti je
moglo zna ti d a t uđ i ma te ri ja l p re ra đ uje b e z d o zvo le vla s ni ka ),
b) d a je vri je d no s t ra d a ve ća o d vri je d no sti ma te ri ja la (a ko s u vri je d no s ti
ra d a i ma te ri ja la je d na ke , na s ta je s u vla s ni št vo na i zra đ e no j st va ri ) .

b) Mije š a n je (s p a ja n je i s m je š a ) s tvari

S p a ja n je p o s to ji k a d a s e p o k re tn e s tv a ri ra z liĉ it ih v la s n ik a s p o je u
je d in s tv e n u s tv a r, ta k o d a s e v iš e n e mo g u o d v o jit i b e z z n a tn e š te te ili b e z
nesraz mje rn ih tro š k o v a (npr. kada se u televizor ili automobilski motor ugrade
d i j el o vi ra zl i či ti h vl a sn i ka ) .
Vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici stvari koja je nastala
mije š a n je m , sra zmjerno vrijednosti pojedinih sjedinjenih stvari.
Ak o je p ri lik o m m je š a n ja je d a n o d v la s n ik a b io n e s a v je s ta n , a drugi
savjestan, savjesni vlasnik, u roku od 1 godine od sjedinjavanja, moţ e alternativno z ahtjevati:
 d a m u p ri p a d n e ci j el a stva r u vl a sn i štvo , ili
 d a stva r p ri p a d n e n e sa vj e sn om vl a sn i ku , ko j i j e u to m sl u čaj u o b a ve za n
i sp l a ti ti n a kn a d u trţi šn e vri j e d n o sti njegove stvari.

c) Gra Ċ e n je n a tu Ċ e m z e mlj iš tu

Za k o n p ra v n e s itu a c i je n a s ta le iz g ra d n jo m o b je k ta n a tu Ċ e m
z e mljiš tu re g u liš e u z a v is n o s ti o d s a v je s n o s ti g ra d ite lja , odnosno vlasnika
z e mljiš ta .

1. Ako je graditelj b io savjestan (ako nije z nao niti mogao z nati da gradi
n a tu Ċ e m z e mljiš tu ) , a v la s n ik z e mljiš ta n e s a v je s ta n (z n a o je z a


gradnju, a nije se odmah tome usprotivio ), g ra d i te l j ć e s te ć i p ra v o
v la s n iš tv a n a z g ra d i, z e mlj iš tu n a k o je m je z g ra d a iz g ra Ċ en a i
z e mljiš tu k o je s lu ţ i z a n je n u redovnu upotrebu.
Vl a sn i k ze ml j i šta im a p ra vo d a tra ţi n a kn a d u za ze m l j i šte p o p ro me tn o j vrijednosti n a d a n d o n o še nj a su d ske o dl u ke . Ova j za h tj e v vl a sni k ze m lj i šta
m o ţe p o sta vi ti u su b j e kti vn om ro ku o d 3 g o di n e o d d an a sa zn a n j a za
za vrše n u i zg ra d n j u i l i u o b j e kti vno m ro ku o d 1 0 g o d i n a o d za vrše tka
gradnje (sm a tra se d a j e o b j e ka t za vrše n ka d a g a j e m o g u će ko ri sti ti u
svrh u za ko j u j e sa g ra Ď e n ) .

2. Ako je graditelj bio nesavjestan (ako je znao ili je mogao znati da gradi
n a tu Ď e m ze m l j i štu ), v la s n ik z e mlj iš ta mo ţ e a lte rn a tiv n o z ahtjevati:

a) d a mu p rip a d n e v la s n iš tv o n a z g ra d i , u z uslov da g raditelju
n a d o kn a d i vrij e d n o st zg ra d e u vi si n i p ro sj e čn e ci j e ne vri j ed n o sti
g ra Ď e vi n sko g o b j e kta u vri j e m e i mjestu d o n o še n j a su d ske o d lu ke ,
b) d a z a h tje v a ru š e n je z g rad e i v ra ć a n je z e mljiš ta u p r vobitno
stanje (o va j za h tj e v su d m o ţe o d b i ti a ko to n e b i b il o o p ra vd a n o s
o b zi ro m n a vri j e d n o st o b j e kta i l i p o n a ša n j e g ra d i tel j a il i vl a sni ka zemlje),
c) d a z a h tje v a n a k n a d u z a z e mljiš te p o p ro me tn o j v r ije d n o s ti .

V l a sn i ku ze ml j i šta p ri p ad a p ra vo i zb o ra u ro ku od 3 godine od dana
za vrše tka i zg ra d n j e o b j e kta , a n a ko n p ro te ka to g ro ka im a p ra vo tra ţi ti
sa m o n a kn a d u p ro m e tn e vri j e d n o sti ze m lj i šta .

3. Ako su i graditelj i v la s n ik z e mljiš ta s a v je s n i-postoje 3 mo g u ć n o s ti (u
z a v is n o s ti o d v rije d n o s ti g ra Ċ e v in s k o g o b je k ta i z e mlj iš ta ):

a) a k o je g ra Ċ e v in s k i o b je k a t z n a tn o v e će v rije d n o s ti o d z e mljiš ta
– o b j e ka t sa ze m l j i šte m p ri p a d a g ra d i te lj u , a l i u z o b a ve zu d a
vl a sn i ku ze m l ji šta n a d o kn a d i p ro m e tn u vri j e d no st ze m l j i šta ,
b) a k o je v rije d n o s t z e mljiš ta v e ć a – s u d ć e n a z a h tje v vlasnika
z e mljiš ta d o s u d iti mu o v a j g ra Ċ e v in s k i o b je k a t i u je d n o g a
obvez ati da graditelju naknadi vrijednost objekta. Ovaj zahtjev
se m o ţe p o sta vi ti u ro ku o d 3 g o di n e o d d a n a za vrše tka i zg ra d n j e objekta.
c) a k o s u v rije d n o s ti z e mljiš ta i o b je k ta p rib liţ n o jednake – sud
o b je k a t i z e mljiš te mo ţ e do s u d iti ili v la s n ik u il i g ra d ite l ju , ali u
to j si tu a ci ji vo d i ra ču n a o o ko l n o stim a koj e o p ra vd a vaj u d o n o še nj e takve odluke (npr. kome je potrebniji), p ri čem u i j e d a n i d ru gi im aj u
p ra vo n a t r ţi šn u n a kn a d u za vri j e d n o st o b j e kta , o d n o sn o ze m l j i šta .




d) Dosjelost


D o s je lo s t je o rig in a rn i n a ĉ in s tic a n ja p ra v a v la s n iš tv a savjesnim ili savjesnim i z akonitim p o s je d o v a n je m s tv a ri z a o d re Ċ e n o , z a ko n o m
p re d v iĊ e n o , vrijeme .
Za savjesnog i z akonitog posjednika vrijeme posjeda z a sticanje
p ra v a v la s n iš tv a je :

a) 3 godine – za pokretnu stvar,
b) 10 godina – za nepokretnu s tvar .

Za posjednika koji je savjestan , a n ije z akoniti posjednik , vrijeme
p o s je d a z a s tic a n je p ra v a v la s n iš tv a je :

a) 6 godina – za pokretnu stvar,
b) 20 godina – za nekretni ne.

Nesavjestan posjednik (koji je znao ili je mogao znati da nije vlasnik stvari), b e z o b z ira n a d uţ in u p o s je d a , nikada n e mo ţ e s te ć i pravo
v la s n iš tv a p o o v o m o s n o v u !!!

Posjed je z akonit ako su kumulativno ispunjena slije d e ć a 2 u s lo v a :

1) ako se zasniva na nekom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje
p ra va vl a sn i štva (u g o vo r o p ro d aji, poklonu, zamjeni) i
2) ako nije pribavljen vi, clam, precario (silom, prevarom i zloupotrebom
prava).

Posjed je savjestan ako posjednik nije z nao i nije mogao znati da
s tv a r k o ju d rţ i u p os je d u n ije n je g o v a . Savjesnost posjeda se pretpostavlja, pa ako n e ko i sti če n e sa vj e sn o st, d u ţa n j e d a to i d o ka ţe .
V rije me p o tre b n o z a do s je lo s t p o ĉ in je te ć i o d d a n a k a da je p o s je d n ik
s tu p io u p o s je d s tv a ri, a z a v rš a v a s e is te k o m p o s lje d n je g d a n a v re me n a potrebnog za dosjelost.
U vri j em e p o sj ed a u ra ču n a va se i vrij e me za koje su prethodnici
p o sj e d n i ka vršil i p o sj ed stva ri a ko su u p i ta n j u sa vj e sn i i za ko n i ti p o sj e d n i ci ,
odnosno samo savjesni posjednici.
Nasljednik postaje savjestan posjednik u momentu otvaranja
n a s lje Ċ a , ĉ a k i u situaciji kada je ostav iteljev posjed bio nesavjestan (a
nasljednik nije z nao niti je mogao z nati z a to). Dakle, u ovoj pravnoj situaciji
ro k d o s je lo s ti p o ĉ in je te ć i u tre n u tk u o tv a ra n ja n a s l je Ċ a , tj . smti ostav ioca.

P o sj e d ni k će p o d n i je ti tu ţb u za u tvrĎ e n j e d a j e ste ka o p ra va vl a sn i štva dosj e l o šću n a o d re Ď e n o j n e kre tn i ni . P re su d a j e sam o d e kl ara to rn a i sl u ţi za u p i s
u ze m l j i šn e knj i ge . T u žb a se mo že p o d ni je ti sud u sa mo a ko s u i sp u n je ne s ve na vedene zako nske pre tposta vke, u protivnom sud će tužbu odbiti kao neosnovanu.
e) Stjecanje prava v la s n iš tv a n a p r ib a v lje n o j s tv a ri o d n e v la s n ik a


Za ko n sa d r ži mo g uć no st sti ca nja p ra va vla s ni št va o d ne vla sni ka , što je u
sup ro t no s ti sa o p šti m p ra vi lo m g ra đ a nsko g p ra va d a ni ko ne mo že na d r ug o g a
p re ni je ti vi še p ra va ne g o š to sa m i ma . Me đ uti m , ne ra d i se o d e ri va ti vno m ve ć o
o ri g i na rno m na či n u s ti ca nja p ra va vla s ni št va , a o p ra vd a va se za šti to m si g ur no s ti
p ra vno g p ro me ta i za š ti to m i nte re sa t re ći h sa vje s ni h li ca .
Op š ti u s lo v i z a s tje c a n je p ra v a v la s n iš tv a p o o v o m o s n o v u , k o ji
moraju biti kumula tivno ispunjeni, su s li je d e ć i:
1. mora se raditi o pokretnoj stvari (n e m o ţe n e k re tn i n a ),
2. sticalac mora biti savjes tan (nije znao niti je mogao znati da stvar
pribavlja od nevlasnika),
3. pravni osnov pribavljanja pokretne stvari mora biti teretni, naplatni
pravni posao (ne mo ţe p o vo d o m b e spl a tn o g p r avnog posla, npr.
poklona).

U z na v e d e n e op š te u s lo v e za s tic a n je p ra v a v la s n iš tv a p o o v o m osnovu, p o tre b n o je d a b u d e is p u n je n i je d a n o d s lje d e ć ih u s lo v a (alternativno):
1. d a j e stva r p ri ba vl je n a o d n e vl a sni ka koj i se i n a če b a vi s tavljanjem takvih stvari u promet (npr. zla ta r ko ji vrši p ro d a j u na ki ta ), ili
2. da je stvar pribavljena od nevlasnika kojem je pravi vlasnik stvar predao u posjed na osnovu nekog pravnog posla koji nije osnov za sticanje
vl a sn i štva (npr. ugovo ri o zak up u, posudbi, posluzi), ili
3. da je stvar p ribavljena na javnoj prodaji/d ra ţb i .

R a n iji v la s n ik s tv a ri , ia k o je n a n jo j iz g u b io p ra v o v la s n iš tv a , moţ e
z a h tje v a ti p o v ra t s tv a ri s a mo u k o lik o o n a z a n je g a ima p o s e b a n z n a ĉ a j (afekcionu vrijednost). (npr. stvar je uspomena od oca.) Ova j za h tj e v m o ţe
postaviti u roku od 1 godine od d a n a ka d a j e i zg u b i o p ra vo vl a sni štva , u z obavezu da s ticaocu nadoknadi prometnu vrijednost stvari.

f) S t je c a n je p ra v a v la s n iš tv a o kupacijom n a p u š te n e s tv a ri

Ok u p a c ija je u z ima n je u po s je d n ap u š te n e p o k re tn e s tv a ri s namjerom da se postane vlasnik (tj. s namjerom njenog prisvajanja u svoju korist).
N a p u š te n e s tv a ri s u o n e k o je s u o d v la s n ik a v id n o n a p u š te n e (npr.
b a ca nje m na sme će ). N a p u š te n im s e n e mo g u s ma t ra ti iz g u b lje n e s tv a ri .
Oku p a ci j o m se n e m o ţe ste ći p ra vo vl a sni štva n a n e kre tn i n i , j e r
n a p u šte n e n e kre tn i n e p o sta j u d r ţa vn o vl a sn i štvo .

g) S tic a n je p ra v a v la s n iš tv a o d v a ja n je m p lo d o v a

Plodovi su sporedne pok re tn e s tv a ri k o je p e rio d iĉ n o d a je g la v n a stvar. Mogu b iti prirodni i civilni.
Do odvajanja, plodovi se smatraju sastavnim dijelom glav ne stvari i pripadaju njenom vlasniku. Kao samostalni objekt prava, plodovi se smatraju tek odvajanjem od glavne stvari.


Pravilo je da je vlasnik stvari ujedno i vlasnik odvojenih plodova.
Me Ċ u tim, a k o s e g la v n a s tv a r n a laz i k o d p lo d o uţ iv a o c a ili z a k u p c a , po
o s n o v u z a k lju ĉ e n o g u g o vo ra o p lo d o uţ iv a n ju ili z a k u p u , o n d a s u o n i vlasnici odvojenih plodova.


B. STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA NA OSNOVU PRAVNOG POSLA (DERIVATIVNO)

Derivativnim n a ĉ in om s tic a n ja p ra v a v la s n iš tv a s tic a la c s v o je p ra v o
v la s n iš tv a iz v o d i iz p ra v a p re th o d n ik a .
P ra v o v la s n iš tv a s e u o v a k v i m s lu ĉ a je v ima z a s n iv a z a k lju ĉ e n je m ugovora (pravni osnov), a stiĉ e s e raz liĉ ito , u z a v is n o s ti d a li s e ra d i o
pokretnim stvarima ili o nekretninama.
Kada su u pitanju nekretnine, p o tre b n o je d a s e z a k lju ĉ i p is me n i
ugovor o prodaji, koji, p re ma Za k o n u o no ta rima , p o d lije ţ e notarskoj obradi i ovjeri. Ako je ugovor potpisan, a i sti ni j e ob ra Ď e n i potpisi nisu ovjereni kod Notara, u g o vo r j e n i šta v, a a ko su n a o sno vu ta kvo g (n i šta vo g ) u g o vo ra
u g o vo rn e stra n e i sp u n i l e svo j e o b a ve ze , p ra vi l o j e re sti tu ci j e , a a ko n i j e m o g u ća onda se daje naknada u novcu. Kriteriji koje će sud koristiti u ovom slučaju jeste cijena u momentu donošenja odluke.
P ra v o v la s n iš tv a n a n e k re tn in i s e s tiĉ e u mo me n tu u p is a to g p ra v a u
z e mljiš n u k n jig u . Ova j u p i s se vrši p o d u sl o vom d a j e sti cal a c sa vj e sta n , a
savjesnost se pretpostavlja. Ak o p o s to ji v iš e savjesnih sticalaca (nekretn ina
je p ro d a ta v iš e lic a ) , p ra v o n a u p is u z e mljiš n u k n jig u ima o n a j k o je m je
stvar predata u posjed, a ako je nekretnina u posjedu prenositelja prava
v la s n iš tv a , p ra v o n a u p is i ma o n a j k o j i je p rv i z a k lju ĉ io u g o v o r (s te k a o pravni osnov).
Kada su u pitanju pokretne stvari, p ra v n i p o s a o je p u n o v a ţ an i k a d a
s e z a k lju ĉ i u u s me n o j fo rmi, a p ra v o v la s n iš tv a s e s tiĉ e p re d a jo m s tv a r i u
posjed sticaoca.
P re d a ja s e s ma tra iz v rš e n o m i u s lu ĉ a ju s imb o l iĉ n e p re d a je s tv a ri:
a) predajom isprave (npr. to va rn o g l i sta , skl a d i šn i ce i sl .),
b) u ru če n j e m n e ko g d ij e l a stva ri ( npr. kl j u če va a u to m o b il a ), te
c) izdvajanjem - ka d a su u p i ta nj u g e ne ri čke stva ri (npr. si p a n je o d re Ď e ni h
ko l i čin a p še n i ce u vre će ).

Iz uz etak od navedenog pravila, kada se pravo v la s n iš tv a n a pokretnoj stvari stiĉe već u trenutku zakljuĉenja ugovora, su 3 sluĉaja tzv. fiktivne prodaje:

1) kada se stvar od ranije nalazi la u posjedu sticaoca, ali po nekom drugom
p ra vn o m o sn o vu ko ji n ij e o sn o v za sti ca n j e p ra va vl a sn i štva (npr. po
osno vu ug o vo ra o p o sud b i i li č u va n j u);
2) kada sticalac i dalje ostavi stvar u posjedu prenositelja prava, koji stvar
nastavlja da posjeduje po nekom drugom pravnom osnovu (npr. po
o sno vu ug o vo ra o č u va n j u) ;


3) ka d a se stva r n a l a zi u p o sj e d u t re će g l i ca .

C. STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA ODLUKOM DRŢAVNOG ORGANA

N a ĉ in i s tic a n ja p ra v a v la s n iš tv a o d lu k o m d rţ a v n o g o rg a n a s u :
a) eksproprijacija,
b) arondacija,
c) komasacija
d) i uzurpacija.

U o vi m s l uča je vi ma , li ce p o sta je vla s ni k u mo me n t u p ra vo s na žno s ti
rje še nja i li o d l uke na d le žno g o rg a na .

a) Ekspro prija cija (Zakon o eksp roprijaciji FBiH - "Sl. nov. FBiH", br.70/07) .
E k s p ro p rija c ija je p re la z n e k re tn in e u p riv a tn o m v la s n iš tv u
o d re Ċ e n o g lic a u d rţ a v no v la s n iš tv o , k a d a to z a h tje v a op ć i in te re s (npr. radi
i zg ra d n j e p u te va , ţe l j e znice i sl.).
Za o d u z e to p ra v o v la s n iš tv a , ra n ije m v la s n ik u p rip a d a p ra v o na p un u naknadu. P rvo se n a sto j i p o sti ći sp o ra zu m o vi si n i n a kna d e , a a ko se sp o ra zu m
n e p o sti g n e , sp i s se d o sta vl j a n a dl e ţn o m o p ći n skom su d u , ko ji će u
va n p a rn i čn o m p o stu p ku o d re d i t i naknadu.

b) Aron dacija
Aro n d a c ija (z a o k ru ţ iv a n je ) je o d uz ima n je ze mljiš ta o d re Ċ e n o m lic u i
p rip a ja n je to g z e mljiš ta u k o ris t d ru g o g lic a , ra d i ra c io n a ln ije o b ra d e
z e mljiš ta . Z a o d u ze to p ra vo vl a sn i štva , ra n i j e m vl a sni ku p ri p a d a p ra vo na
naknadu, i to ze m lj o ra d n i ku u stu p a n j em d ru g o g ze ml j i šta , a n e zemljoradniku naknada u novcu. Ako se korisnik arondacije i raniji vlasnik ne sporazum iju o
n a kn a d i , sp i s se d o sta vl j a n a dl e ţn o m o p ć i n skom su d u , ko j i će u va n p a rn i čn om
postupku odrediti naknadu.

c) Komasacija
K o ma s a c ija je n a ĉ in u re Ċ iv a n ja z e mlj iš n ih p o v rš in a , ta k o d a s e n a
o d re Ċ e n o m (tz v . k o ma s a c io n o m) p o d ru ĉ ju s a ĉ in je n o m o d u s itn je n ih i
n e p ra v iln ih p a rc e la , b e z obz ira u ĉ ije m s u v la s n iš tv u , fo rmira ma n ji b ro j
v e ć ih i p ra v iln ih p a rc e la .
N a ko n to g a se vrši ra sp o d j el a ze m lj i šta i z ko m a sa ci o n e m a se , ta ko d a
sva ki u če sn i k d o b ij e ze m l j i šte p ri b li ţn o i ste p o vrši n e i ku l tu re ko j e j e i m a o p ri j e komasacije.

d) U zurpa cija (ze ml jiš ta u dr ţa v n o m v la s n iš tv u )
U zu rp a c ija je s v a k o s a mo v la s n o z a uz ima n je z e mljiš ta il i d rţ a nje
z e mljiš ta u d rţ a v n o m v la s n iš tv u .
U zu rp a n tu o d n . n j e g o vi m n a slj e d n i cim a se p o d o d re Ď e ni m u sl o vim a m o ţe
p ri zn a ti p ra vo vl a sn i štva n a u zu rp i ra n o m ze m l j i štu . P o stu p a k p ro vo d i n a d le ţn a opći n ska sl u ţb a za imovinsko-pravne poslove.




D. STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA NASLJEĐIVANJEM

Nasljednik postaje vlasnik momentom s mrti ostavioca-
Tim momentom nasljednik postaje i posjednik (tzv. idealni posjednik), iako
d e fa cto n e d rţi stva r u p o sj e d u (što j e i zu ze ta k o d p ra vi l a ) i o d to g m om e n ta
p ri p a d a j u m u sva vl a sni čka p r ava i prava posjeda, u kl j u či vo p ra va n a za š ti tu .

ZAŠTITA PRAVA VLASNIŠTVA

P ra v o v la s n iš tv a s e š tit i v la s n iĉ k im tu ţ b a ma , a to s u :

1) Rei Vindicatio - tuţba za vraćanje stvari u posjed - sud odluĉuje rješenjem!
2) Actio Publiciana - tuţba za predaju stvari radi jačeg prava – sud odluĉuje
rje š e n je m!
3) Actio Negatoria - tuţba kojom se zahtjeva zaštita od uznemiravanja prava
vl a sn i štva (nema oduzimanja) – s u d o dlu ĉu je p re s u do m!

Za ra z lik u o d tu ţ b e z a s me ta n je p ra v a p o s je d a , v la s n iĉ k e tu ţ be n e z astarjevaju.
R e i Vi n d i ca ti o i A cti o Pu b l i ci a n a (tu ţb a i z p re tp o sta vl j e n o g vl a sn i štva )
o d n o se se n a p re d a j u (vra ća n j e ) stva ri , a A cti o N eg a to ri a se o d n o si n a za šti tu o d
u zn e m i ra va n j a vl a sni štva (b e z o d u zimanja).

1) REI VINDICATIO – „ tu ţb a za v ra ća n je s tv a r i u po s je d“

Ov o je n a jĉ e š ć a v la s n iĉ k a tu ţ b a .
Ov u tu ţ bu moţ e p o d n ije ti vlasnik (aktivno legitimiran), protiv posjednika nevlasnika k o ji n e o v la š te n o d rţ i stvar (pasivno legitimiran),
p o s ta v lja n je m tu ţ b e n o g z a h tje v a d a mu s e s tv a r p re d a u posjed i da mu se naknade tro š k o v i postupka.
U p o s tu p k u p o o v o j tu ţ b i, tu ţ ila c mo ra :
1) dokazati da je vlasnik stvari (ZK izvadak),
2) odrediti identitet stvari i
3) d o ka za ti d a se i n di vi d u al n o o d re Ď e na stva r n a l a zi ko d tu ţe n o g b e z pravnog osnova.

K a d a s e p o s ta v lja tu ţb e n i z a h tje v , o n d a s e mo ra v od iti ra ĉ u n a o savjesnosti posjednika, jer se sporedni z ahtjevi mogu postaviti u z avisnosti od toga da li je savjestan posjednik ili ne.
Ak o je tu ţ e n i s avjestan posjednik, onda on:
 d u ţa n j e vra ti ti stva r vl a sn i ku za j e d n o sa p l o d o vi m a ko ji n i su u b r ani;
 n e o d g o va ra za p o g o rša n j e i l i p ro p a st stva ri d o ko j i h j e d o šl o za vri j e m e savjesnog posjeda;
 i m a p ra vo n a n a kn a d u n u ţn i h tro ško va o d rţa va n j a , ko ri sn i h tro ško va u
o b i m u u koj em j e vri j e dn o st stva ri p o ve ća n a , te tro ško va koj e je u čin i o ra di


svog zadovo l j stva il i ul j e p ša va n j a stva ri (u z m o g u ćn o st d a tra ţi o d va j a nj e
a ko j e o n o m o g u će );
 m o ţe stva r za d r ţa ti d o k m u vl a sni k n e n a d o kn a di n u ţn e i ko ri sn e
tro ško ve .

Ak o je tu ţ e n i n e s a v je s ta n p o s je d n ik , o n d a o n :
 d u ţa n j e stva r vra ti ti vl a sn i ku za j e d n o sa svim plodovima koje je stvar dala za vrijeme posjedovanja, a ako plodove nije ubrao ili je ubrane plodove
p o tro ši o , o tu Ď i o i l i u n i šti o , d u ţa n j e vl a sn i ku p l a ti ti n a kn a d u ;
 d u ţa n j e n a kn a di ti šte tu ko j a j e n a sta l a n a stva ri , o sim a ko b i ta šte ta nastala i da se stvar nalazila kod vlasnika;
 i m a p ra vo n a n a kn a d u n u ţn i h tro ško va ko j e bi im a o i vl a sni k d a se stva r
n a l a zi l a ko d n j e g a , a p ra vo n a n a kn a d u ko ri sni h tro ško va sa m o a ko su
ko ri sn i l i čn o za vl a sn i ka , d o k n e m a p ra vo n a n a kn a d u t ro ško va ko j e j e
u či n i o ra d i svo g za d o vo l j stva i l i u lj e p ša va nj a stva ri .

Savjestan posjednik postaje nesavjestan od momenta kada mu je
tu ţ b a u ru ĉ en a . T u ţi l a c m o ţe d o ka zi va ti d a j e sa vj e sn o st i ra n i j e p re sta l a , a l i se
d o m o m e n ta u ru če n j a tu ţb e o n a p re tp o sta vl j a .
P ra vo d a se p o tra ţu j u n a kn a d e zastarjeva u roku od 3 godine od dana predaje stvari vlasniku.

2) ACTIO PUBLICIANA – „tu ţb a za pre da ju s tv a ri ra di ja ĉe g p ra v a “, t zv .
„ tu ţb a pre t po s ta v lje n o g v la s n ik a “

T o je tu ţb a k o ja s e p o d no s i k a d a n ek o s ma tra d a ima ja ĉ e p ra v o n a posjed.
N a p od n o š e n je tu ţb e a k tiv n o je le g itimi ra n o lic e k o je je p rib a v ilo
in d iv id u a ln o o d re Ċ e n u s tv a r p o p ra v n o m p o s lu i n a za k o n it n a ĉ in , a u
momentu pribavljanja nije z nalo ili nije moglo z nati da nije postalo vlasnik stvari. T u ţ ila c s e z o v e i p re tp o s ta v lje n i v la s n ik . N pr. kada su dva lica
za kl j u či l a u g o vo r o p ro d a ji n e kre tn i n a ko ji j e p u n o va ţa n i i zvrše n , a l i ku p a c n i j e postao vlasnik, j e r n i j e i zvrši o u p i s u ze m l j i šn oj kn ji zi (ko d p ro d a j e n e kre tn i n a ,
ku p a c n e p o staj e vla sn i k m om e n to m za kl j u če nj a u g o vo ra , ve ć m om e n tom u pisa
u ze m l j i šn u knj i g u ). A ko j e u o vom sl u čaj u , ku p cu p o sj e d o d u ze l o l i ce koj e n em a pravnog osnova, tada kupac (pretp o sta vl j e n i vl a sni k) m o ţe p o d n ij e ti o vu tu ţb u i
tra ţi ti d a su d o b a ve ţe to g p o sj e d n i ka d a m u p re d a stva r u p o sj e d .
T u ţb a s a d rţ i tuţ b e n i z a h t e v k o jim s e tra ţ i p o v ra t s tv a ri o d o s ob e
k o ja tu s tv a r d rţ i p o s la b ije m p ra v n o m o s no v u ili b ez p ra vn o g o s n o v a . Ako i
tu ţe n i i m a n e ki p ra vn i o sno v, p a se p o zi va n a n j e g a , j a či p ra vn i o sn o v im a li ce koje je predmet pribavilo teretnim pravnim poslom u odnosu na lice koje je stvar pribavilo besplatno, a ako su im pravni osnovi jednaki, prvenstvo ima lice kod koga se stvar nalazi u posjedu.
P o v o d o m o v a k v e tuţ b e , tu ţ ila c mo ra d o k a z a ti:
1. d a j e tra ţe n a stva r i n d i vi d u a l n o o d re Ď e n a ;
2. da je njegov posjed zakonit (savjesnost se p retpostavlja);
3. d a j e p o sj e d tu ţe n o g b e z p ra vn og osnova ili po slabijem pravnom osnovu.


U odnosu na prava i obaveze pretpostavljenog vlasnika prema savjesnom,
o d n . n e sa vj e sn om p o sj e d n i ku u p og l e d u p l o d o va , o tu Ď e n j a i u ni šte n j a stva ri i
naknade, prim j e nj u j u se p ra vi l a i zl o ţe n a ko d rei vindicatio.

3. ACTIO NEGATORIA - tu ţb a k o jo m s e za h t je v a za š tita o d u zn e mira v a n ja
pra v a v la s n iš tv a (be z o du zimanja)

Ov d je s e ra d i o v la s n iĉ k o j tu ţ b i z b o g uz n e mira v a n ja v la s n iš tv a , a da posjed stvari nije oduz et.
T u ţb a mo ţ e b iti p o d n e s e n a o d s tra n e vlasnika ili pre tpostavljenog
v la s n ik a p ro tiv o s o b e k o ja g a p ro tiv p ra v n o u z n e mira v a u k o riš te n ju s tv a ri .
T u ţ ila c mo ra d o k a z a ti:
1. da je vlasnik ili pretpostavljeni vlasnik,
2. d a j e tu ţe n i u či n i o u zn e m i ra va n j e , koj im om e ta i l i o g r a n i ča va n j eg o vo
p ra vo vl a sn i štva .

U zn e mira v a n je mo ţ e b iti u ĉ in je n o :
a) ra d n j o m ko j a či ni sm e ta n j e p o sj e d a , a koja nije oduzimanje posjeda,
b) p ri sva j a n j em p ra va sl u ţn o sti .

T u ţb e n i z a h tje v g la s i d a s u d u tv rd i:
1. d a j e tu ţe n i i zvrši o u zn e m i ra va n j e i
2. d a j e d u ţa n d a sa u zn e m i ra va n j em p re sta n e , te d a se u b u d u će u zd r ţi o d
u zn e m i ra va n j a p o d p ri j e tn j om i zvrše n j a .

Za raz liku od postupka po rei-v in d ik a c io n o j tu ţb i i tu ţ b i pretpostavljenog vlasnika (actio publiciana), g d je s u d d o n o s i rje š e n je , u
p o s tu p k u p o o v o j tu ţ b i s u d o d lu ĉ u je p re s u d o m!!!
P re su d a d o n e se n a u o vo m p o stu p ku i m a sn a g u i zvršn o g n a sl o va , što
zn a či d a u sl u čaj u p o no vn o g u zn e m i ra va nj a ni j e p o tre b n o p o d n o si ti n o vu tu ţb u ,
ve ć j e n a o sn o vu p ra vil a i zvršn o g p o stu p ka m o g u će ko ri sti ti od g o va ra j u će p ra vn o sredstvo. P o re d za h tj e va ko j i se o d n o si n a p re sta n a k u zn e m i ra va nj a , m o ţe se
p o sta vi ti i za h tj e v za n a kn a d u šte te u ko l i ko j e i sta p ri či n j e n a u zn e m i ra va nj e m .

PRESTANAK PRAVA VLASNIŠTVA

V la s n iš tv o p re s ta je u s li je d e ć im s lu ĉ a je v ima :
1. kada druga osoba stekne pravo vla s n iš tv a n a is to j s tv a r i,
2. n a p u š ta n je m s tv a ri (ka d a j e n j e n vl a sn i k n a n e su m nj i v n a či n i zra zi o
slobodnu vol j u d a vi še n e ţe l i d a im a vl a sn i štvo na stva ri - takvu izjavu
m o ţe d a ti p re d n a d l e ţn i m o rg a n im a , n a ko n če g a se d o n o si rj e še n j e koj im
se u tvrĎ u j e d a j e stva r n a p u šte n a ) ,
3. p ro p a š ć u s tv a ri,
4. a k o je d ru g im z a k on o m to p o s eb n o od re Ċ e n o (npr. oduzima nje stva ri
u ja vno m i n te re s u u s l uča je vi ma e ksp ro p ri ja ci je , a ro nd a ci je , ko ma sa ci je i uzurpacije).




II STVARNE SLUŢNOSTI

Za k o n o m o v la s n iĉ k o -pravnim odnosima regulisane su stvarne
s lu ţ n o s ti, u s ta n o v lje n e u k o ris t s v a k o d o b n o g v la s n ik a n e k e n e k re tn in e .
Sl u ţn o sti m o g u bi ti i li čn e - u sta n o vlj e n e u ko ri st o d re Ď e n o g l i ca , a regulisane su pravnim pravilima OGZ-a (A u st ri j ski g ra Ď a n ski za ko n ) .
S tv a rn a s luţ n o s t je p ra vo v la s n ik a o d re Ċ e n e n e k re tn in e (p o v la s no g
dobra) da:
 za potrebe te nekretnine (povlasnog dobra), vrši o d re Ď e n e ra d n j e n a
n e kre tn i n a m a d ru g o g vl a sn i ka (p o sl u ţn o g d o b ra ) i l i
 za h ti j e va o d vl a sni ka p o sl u ţn e n e kre tn i n e d a se u zd rţi o d vrše n j a o d re Ď e ni h radnji koje b i i n a če im a o p ra vo vrši ti n a svo j o j n e kre tn i n i .
S tv a rn a s lu ţn o s t s e moţ e z a s no v a ti n a o d reĊ e n o i n e o d re Ċ en o
vrijeme .
P re ma s a d rţ a ju d ije le s e n a poz itivne i negativne:
1. Poz itivne s lu ţ n o s ti o vl a šću j u ti tu la ra sl u ţn o sti da za potrebe svog povlasnog dobra oba vlj a o d re Ď e n e ra d n j e n a n e kre tn i ni d ru g o g l i ca ,
vl a sn i ka p o sl u ţn o g d o b ra , (npr. d a p re l a zi p re ko su sj e d o vo g ze m l ji šta ) , ali
samo u situaciji kad ne bi mogao koristiti svoje nekretnine,
2. Negativne s luţ n o s ti o vl a šćuj u ti tu l a ra da za h ti j e va o d vl a sn i ka p o sl u ţnog
d o b ra d a se u zd r ţa va o d o d re Ď e n i h ra d n j i n a ko j e b i i n a če ka o vl a sni k imao pravo, (npr. d a za h ti je va o d sus je d a d a ki šni cu sa svo g kro va , koja
na vo d nja va n je g o vo ze m lji šte , ne o d vo d i , ne ka na li še na d r ug o ze ml ji šte ).

K a ra k te ris tik e s tv a rn ih s lu ţ n o s ti su:
1. D a p o sto j e n a tu Ď o j stva ri ,
2. D a se o d vl a sn i ka p o sl u ţn e n e kre tn i n e za h tj e va o d re Ď e n o trp l j e n j e i li
u zd r ţa va n j e ,
3. D a se vrše „ci vi l i te r“ , š to zn a či d a se vrše n a n a či n d a se što m a n j e
o p te re ću j e p o sl u ţn o d o b ro ,
4. Da, a ko j e za v rše n j e stva rn e sl u ţn o s ti p o t re b n o ko ri šte n j e n e ko g u re Ď a j a
i l i p re d u zim a n j e n e ke ra d n j e , tro ško ve postavljanja tog u re Ď a j a sn o si vlasnik povlasnog dobra. Ukoliko taj u re Ď a j ko ri sti i vl a sni k p o sl u ţn o g dobra onda i on, sra zmjerno, sn o si te t ro ško ve .

S tv a rn e s lu ţ n o s ti s e z asnivaju:
1. Pravnim poslom: T o m o ţe b i ti u g o vo r (u p i sm e n o j fo rm i ) i li te sta m en t. P ra vn i
p o sa o j e sa m o p ra vn i o sn o v za sti ca n j e p ra va sl u ţn o sti , a za n a s ta n a k
sl u ţn o sti ka o stva rn o g p ra va j e p o t re b a n u p i s u ze m l j i šn u kn ji g u
2. Od lu k o m s u d a i d ru go g d rţ a vn o g o r gana: Sud, o d n o sn o n a d l e ţn i d rţa vn i
organ će svo j o m o d l u kom za sn o va ti p ra vo sl u ţn o sti ka d a vl a sn i k p o vl a sn o g
d o b ra u ci j e lo sti i li d j el im i čno n e m o ţe ko ri sti ti svo j e d o b ro b e z ko ri šte n j a nekretnine drugog lica. U to m sl u čaj u , p ra vo sl u ţn o sti se sti če pravosn a ţn o šću o d l u ke , m a d a za ko n o m m o ţe b i ti o d re Ď e n o i d ru g a či j e . Na
za h tj e v vl a sn i ka p o sl u ţn o g d o b ra , u tvrĎ u j e se n a kn a d a u n j egovu korist.


3. Do s je lo š ć u : P re tp o sta vka za sti ca n j e stva rn e sl u ţn o sti p u te m d o sj e l o sti j e
fa kti čko ko ri šte n j e (n a j če šće p ro la z p re ko n e či j e g ze m lj i šta ) u tra j a n j u 2 0
g o d i n a , b e z p ro ti vl j e n j a vl a sn i ka p o sl u ţn o g d o b ra . K a ko se o vd j e ra d i o
o ri g i n a rn o m sti ca nj u p ra va sl u ţn o sti , e ve n tu a l n i n a kn a d n i u p i s p ra va u
ze m l j i šn u kn ji g u im a sa m o d e kl a ra to ra n ka ra kte r.

ZAŠTITA PRAVA SLUŢNOSTI

Stvarn a s lu ţ n o s t s e š titi p o s e b n o m , k o n fe s o rn o m tu ţb o m .
Ativno je leg itimisan vlasnik povlasnog dobra, a pasivno , u prav ilu,
v la s n ik p o s lu ţn o g d o b ra , ali se ova tu ţb a se mo ţe p o d n ijeti i protiv svake
tre će o so b e ko j a vlasnika povlasnog dobra o m e ta u ko ri šte n j u tog prava.
V la s n ik p o v la s n o g d o b ra o vu tuţ b u p o d no s i ra d i u tv rĊ e n ja v e ć
s te ĉ e n o g p ra v a s luţ n o s ti, n a j če šće a ko j e p ra vo ste ka o d o sj e l o šću , p a o d su d a
tra ţi d a to u tvrd i (ko n sta tu j e )
T u ţ ila c u o v o j p a rn ic i mo ra d o k a z a ti:
1. p o sto j a n j e p ra va sl u ţn o sti ,
2. da je on vlasnik povlasnog dobra, a da je tu ţe n i vl a sn i k p o sl u ţn o g d o b ra ,
3. d a i m a p ra vn i i n te re s za p o d n o še n j e tu ţb e (n a j če šće j e to o sp o ra va n je d a
m u p ri p a d a p ra vo sl u ţn o sti ).

T u ţb e n i z ah tje v g la s i d a s e u tv rd i d a tu ţ io c u , k a o v la s n ik u o d re Ċ e n e nekretnine, prip a d a p ra v o s luţ n o s ti na o d re Ċ e n im nekretninama tuţ e n og (npr. p ra vo sl u ţn o sti p j e ša čko g p ro l a za -o d re Ď u j e se p re ci zn o u ko j o j ši ri n i ,
d u ţi n i ). U pravilu se pravi i skica koja je sastavni dio izreke presude .
Za šti ta stva rn e sl u ţn o sti m o ţe se o stva ri ti i tu ţb o m zbog smetanja
p o sj e d a p ra va sl u ţn o sti , ako se podnese u zakonom propisanim rokovima za
p o d n o še n j e tu ţb e zb o g sm e ta n j a p o sj e d a (3 0 da n a – subjektivni rok i 1 godina – objektivni rok).

PRESTANAK PRAVA SLUŢNOSTI

S tv a rn a s lu ţ n o s t p re s ta je :
1. kada i sta o so b a p o sta n e vl a sn i k p o vl a sn o g i p o sl u ţn o g d o b ra ,
2. p ro p a šću p o sl u ţn e i /ili povlasne nekretnine,
3. jednostranom izjavom korisnika sl u ţn o sti d a se o d ri če p ra va ,
4. protekom vremena za koje je sl u ţn o s t zasnovana,
5. odlukom suda da se sl u ţn o st ukida (ako je u tvrĎ e n o d a j e sl u ţn o s t i zgubila razumnu svrhu),
6. a ko j e sl u ţn o st ste če n a d o sj e lo šću , za n j e n p re sta n a k p o tre b n o j e n e vrše nj e
sl u ţn o sti kro z p e ri o d 2 0 g o d .
7. j e d a n o d n a či n a m o ţe b i ti i taj da se vlasnik posl. d o b ra p ro ti vi ko ri šte nj u
o d re Ď e n e sl u ţn o sti , a vlasnik povl. dobra u periodu od 3 g . n e vrši sl u ţn o st .
Ako se povlasna nekretnina, u ko rist koje je sl u ţn o st uspostavljena,
podjeli, ko n sti tu i ra n a sl u ţn o st o sta j e u ko ri st svi h d i j e l o va .
A ko se p o d i j e l i p o sl u ţn a n e kre tn i n a , sl u ţn o st o staje samo na dijelovima na
ko j im a j e vrše n a .




III dio: PRAVO ZALOGE

P ra v o z a lo g e je p ra v o n a tu Ċ o j p o k re tn o j il i n e p o k re tn o j s tv a r i, odnosno na tuĊem pravu, na osnovu kojeg zalogoprimcu pripada
o v la š te n je d a s e iz z a lo ţ e n e s tv a ri , odnosno prava, namiri ako mu njegovo
d o s p je lo p o tra ţ iv a n je n e bu d e n a v rije me iz mire n o . Povjerilac se namiruje na
n a či n što o d su d a t ra ţi p ro d a j u stva ri i i zm i re n j e d u g a o d o stva re n e ci j e n e .
Predmet z aloge mogu biti:
a) p o kre tn e stva ri i p ra va (p o t ra ţi va n j a , a u to rsko p ra vo , p ra vo pa tenta i sl) –
pignus;
b) nepokretne stvari – hipoteka;

Zaloga na nekretni nama (hipoteka) je re g u li sa na Za ko no m o vla sni čko - pravnim od nosima, a za loga na pokre tnim stvarima i pra vima Zako nom o obligacionim odnosima.

HIPOTEKA

Hipoteka je pravo zaloga na nekretnini, k o ja o v la š ć u je h ip o te k a rn o g
p o v je rio c a d a s e iz z a loţ e n e n e k re tn in e n a miri , ako njegovo dospjelo
p o tra ţ iv a n je p re ma d uţ n ik u n e b u d e b la g o v re me no is p u n je n o . Realizacija
ta kvo g o vl a šte n j a o stva ru j e se su d sko m p ro d aj om za l o ţe n e n e kre tn i n e n a j a vn o j
p ro d a j i . P ro d a j a se vrši p o p ra vi l i m a i zvršn o g p o stu p ka .
Hipoteka nastaje na osnovu:

1) pravnog posla – za nastanak hipoteke je potreban upis u zemlj. knjigu;
2) sudske odluke – za nas tanak hipoteke je potreban upis u zemlj. knjigu;
3) po z akonu – nastaje kada se steknu zakonski uslovi;

U p i s h i p o te ke se vrši u j a vn o j (ze m l j i šn oj ) kn j i zi .
Hipotekarnom povjeriocu pripada pravo prvenstva u odnosu na ostale povjerioce koji na nekretnini nemaju z asnovanu hipoteku, a kada
p o s to ji v iš e h ip o te k a rn ih p o v je ri la c a , p ra v o p rvenstva na namirenje ima
onaj koji je ran ije z asnovao hipoteku.
Hipoteka se odnosi na cijelu nekretninu i na njene plodove koji nisu
odvojeni od glavne stvari i na druge sastavne dijelove i pripa tke, kao i na
p o b o ljš a n ja stvari, a k o je d o n j ih d o š lo n a k o n z asnivanja hipoteke.
H i p o te ka se m o ţe za sn o va ti i n a i d e a l n o m su vl a sni čkom d i j el u n e kre tn i n e
Za je d n o p o tra ţ iv a n je mo ţ e s e z as n o v a ti h ip o te k a n a v iš e n e k re tn in a
- tz v . z a je d n iĉ k a ili s imu lta n a h ip o te k a . Primjenjuje se kada se iz vrijednosti
j e d n e n e kre tn i n e p o tra ţi va n j e n e m o ţe namiriti u cjelosti.
H ip o te k a je n e d je ljiv a , š to z n a ĉ i d a z a loţ e n a n e k re tn in a o s ig u ra v a
p o tra ţ iv a n je p o v je rio c a d o p o tp u n o g is p u n je n ja o b a v ez e , bez ob zira na
e ve n tu a l n e si tu a ci j e ka d a j e p o sl i j e d o šl o d o p o d j e l e n e kre tn i n e .


P o sto j i m o g u ćn o st p re n o sa h ip oteke, ali samo zajedno sa prenosom
p o tra ţi va n j a o si g u ra n o g h i p o te ko m , i to b e z p ri sta n ka h i p o te ka rn o g d u ţn i ka .
H ip o te k a rn i p o v je rila c mo ţ e z a sn o v a ti h ip o te k u n a p o s to je ć o j
h ip o te c i u k o ris t tre ć e o s ob e bez p ris ta n k a h ip o te k a rn o g d uţ n ik a - tz v.
nadhipoteka. D o to g a m o ţe d o ći ka d a h i p o te ka rn i p o vj e ri l a c im a o b a ve zu (d u g )
p re m a tre će m l i cu , p a ra d i o be zb j e Ď e n j a ta kvo g p o tra ţi va n j a tre će g l i ca vrši zalaganje hipoteke, uz napomenu da se ovim ne vrši prenos hipoteke na to lice.
Ak o h ip o te k a rn i d u ţ n ik p o g o rš a va s ta n je z a loţ e n e ne k re tn in e i time
s ma n ju je n je n u v rije d n o s t, h ip o te k a rn i p o v je ri la c mo ţ e tra ţ iti d a s u d n a lo ţ i
h ip o te k a rn o m d u ţn ik u d a s e o d ta k v o g p o n a š an ja u zd rţ i, a a k o o v a j i d a lje
n a s ta v i s a p o g o rš a n je m s ta n ja z a lo ţ en e n e k re tn in e , h ip o te k a rn i p o v je ri lac
ima p ra v o z a h tje v a ti n a m ire n je i p r ije d o s p je lo s ti s v o g p o tra ţ iv a n ja .

Prestanak hipoteke

Hipoteka prestaje:
1) ka d a p re sta n e p o tra ţi va n j e zb o g ko j e g j e za sn o va n a h i p o te ka , ( n pr.
hi p o te ka r ni d u žni k p la ti p o tra ži va n je o b e zb je đ e no hi p o te ko m i d r .)
2) kada se hipotekarni povjerilac odrekne hipoteke, (izja va o odricanju mora
b i ti sa či nje na u p i sme no m o b li ku i d a ta ko d na d le žno g o rg a na ko ji vo d i javnu k njig u gdje je hipoteka upisa na)
3) ka d a i sta o so b a p o sta n e n o si l a c p ra va vl a sni štva i p ra va h i p o te ke n a i sto j
stvari i
4) ka d a n e kre tn i n a ko j a j e b i l a o p te re će n a h i p o te kom propadne, a ne bude
obnovljena.

Postoje odredbe (klauz ule) ugovora o hipoteci koje su z abranjene i
n iš ta v e (ne proi zvode pravno dejstvo ako se ugovore) , a to su:
1) odredba da hipotekarni povjerilac p o sta j e vl a sn i k za l o ţe n e n e kre tn i n e , a ko
za l o ţn i d u ţn i k n e i zm i ri svo j u o b a ve zu p o d o sp j e l o sti p o tra ţi va n j a ;
2) odredba da hipotekarni povjerilac ima pravo ubiranja plodova koje ta
n e kre tn i n a d a j e i l i i sko ri šta va n j a n e kre tn i n e n a d ru g i n a či n .

ZEMLJIŠNI DUG – Radi se o stvarno-pravnom osiguranju nepokre tnosti, koji nije ak cesorne priro de kao hipoteka. To je ustvari hipoteka bez
po tra ţiv a n ja (Z a ko n o s te č aj u , Z e m l j i šn e knj i g e , N o ta ri ).

IV dio: POSJED

P o s je d je fa k tiĉ k a v la s t n a s tv a ri. Za razliku o d p o sj e d a , vl a sn i štvo j e pravna vlast nad stva ri.
Postoji posjed stvari i posjed prava (npr. posjed pra va stvarne
slu žno s ti i ma o so b a ko ja fa k ti čki ko ri sti ne k re t ni n u d r ug e o so b e za p ro la z i sl . ).
Posjed se sastoji od:
1. posjedovanja,
2. ko ri šte n j a i


3. raspolaganja - ko je se mo ra vrši ti u skla d u sa na mje no m i p ri ro d o m st va ri .

P o s je d mo ţ e b iti:
a) neposredni - Ne p o sre d n i p o sj e d n i k j e o n a j ko vrši fa kti čku vl a st n a stva ri ,
kod koga se stvar nalazi.
b) posredni - Ako neposredni posjednik preda stvar drugom licu po nekom
p ra vn o m o sn o vu , ko j i ni j e o sn o v za sti ca n j e p ra va vl a sni štva , (p o o sn o vu
za ku p a , ču va n j a stva ri , p o sl u g e i sl .), ta d a l i ce ko j e j e d a l o stva r u p o sj e d postaje posredni posjednik, a ovaj kojem je stvar data u posjed postaje neposredni posjednik.

I n e p o s re d n i i p o s red n i p o s je d n ik ima ju p ra v o n a p o s je d o v nu z a š titu .
T o zn a či d a o n i m o g u p o d n i j e ti tu ţb u zb o g sm e ta n j a p o sj e d a u o d n o su n a sva
tre ća l i ca (tj. protiv s vakog onog ko ih uznemira va ili im oduzima posjed), a to isto
p ra vo i m a j u i me Ď u so b n o .
S u p o s je d n iš tv o postoji ka d a v iš e o s o b a ima p o s je d n a je d n o j s tv a r i.
S u p o sj e d ni ci i m aj u p ra vo n a za šti tu u o d n o su n a tre ća l i ca i u o d n o su n a d ru g o g suposjednika ukoliko ih ometa u posjedu.
Od posjeda treba raz likovati detenciju (d rţ a n je s tv a ri). Detentor je
o so b a ko j a n a o sn o vu ra d no g o d n o sa vrši vl a st n a d stva ri tj . d rţi n e ku stva r prema uputama drugoga. Detentor se ne smatra posjednikom , ve ć sa m o
d rţa o ce m stva ri . On n e m a p ra vo n a p o sj e d o vn u za š ti tu .

Posjed, takoĊ e r, mo ţ e b iti:

a) Zakonit: Ako s e z a s n iv a n a p u n o v aţ n o m p ra v no m o s n o v u ,
p o d o b no m z a s tic a n je p ra va v la s n iš tv a , te a k o n ije p rib a v lje n v i, c la m
i p re c a rio (š to z n a ĉ i s ilo m, p re v a ro m i z lo u p o tre b o m p ra v a ). Jedino pod ovim uslovima možemo govoriti o zakonitom posjedu, a to će biti značajno i kroz zaštitu posjeda.
b) Savjestan: Ako posjednik ne z na, niti bi mogao z nati da stvar koju
d rţ i u p o s je d u n ije n je g o v a . Savjesnost se pre tpostavlja, a onaj ko tv rdi
suprotno mora to i doka za ti.
c) Idealni posje d: Po s to ji u s lu ĉ aju kad nasljednik postane posjednik u
ĉ a s u s mrti o s ta v io c a , n e o v is n o o d to g a š to n ije s te k a o fa k tiĉ k u v la s t na stvari. Ovi m se šti ti n a sl j ed n i k i nj e g o va p ra va je r m u o d to g m om e n ta
p ri p a d a p ra vo n a p o sj e d o vn u za šti tu , ča k i a ko n e m a fa kti čki p o sj e d .

PRESTANAK (GUBITAK) POSJEDA

K a d a p o s je d n ik p re s ta n e d a v rš i fa k tiĉ k u v la s t n a s tv a r i, o n g u b i posjed. Od ovog pravila ima izuze tak. Posjed se ne gubi kada je posjednik,
n e o v is n o o d s v o je v o lje , p riv re me n o s p rije ĉ e n v rš it i fa k t iĉ k u vlast na stvari
(npr. bolest, elementarna nepogoda, rat i sl.).
ZAŠTITA POSJEDA


P o s je d n ik ima p ra v o n a z a š titu z b o g p ro tiv p ra v n o g u z n e mira v a n ja i
o d uz ima n ja p o s je d a , a to s e je d n o m rje ĉ ju n a z iv a smetanje posjeda.
P o s je d n ik tu z a š titu moţ e o s tv a riti k o d s u d a p o d no š e n je m tu ţb e
z b og s me ta n ja p o s je d a , p ro tiv s v a k o g o n o g k o g a n a b ilo k o ji n a ĉ in
uz nemirava ili mu oduz ima posjed.
T u ţi l a c j e po sj e d ni k ( aktivno legitimisan) , a tu ţe n i o so b a ko j a j e napravila smetanje (pasivno legitimisan).
U tu ţ b i z bo g s me ta n ja p o s je d a tu ţ ila c mo ra d a d o k a ţ e :
1. d a j e i m a o fa kti čki p o sl je d n ji m i rn i p o sj e d n a o d re Ď e n o j stva ri i
2. d a g a j e u či n i l a c om e ta o u p o sj e d u .

U tu ţ b i s e , ta k o Ċ e r, mora navesti
1. či n sm e ta n j a ,
2. vrijeme smetanja i
3. osobu koja je to uradila.

T u ţb e n i z a h tje v g la s i n a u s po s ta v u r anijeg posjedovnog stanja.
D a kl e , tu ţi l a c tra ţi o d su d a d a se n a te m e l j u u tvrĎ e n i h d o ka za do n e s e rje š e n je
ko j im će se u tvrd i ti d a se tu ţi te l j n a l a zi u mi rn o m fa kti čko m p o sj ed u i d a g a j e
tu ţe n i o m e o u p o sje d u , te d a m u se n al o ţi d a u sp o sta vi ra n ij e p o sj e d o vno stanje
i d a se u b u d u će ka n i ta kvo g i sl i čn o g sm e ta n j a p o d p ri j e tn j o m n o vča n e ka zn e ,
ka o i d a n a kn a d i tro ško ve sp o ra i to sve u ro ku o d 1 5 d a n a p o d p ri j e tn j o m
i zvrše n j a . K a d a j e o d u ze ta s tva r, t ra ţi se vra ća n j e .
T u ţb a z b o g s me ta n ja p o s je d a moţ e s e p o dn ijeti sudu u z akonom
o d re Ċ e n im ro k o v ima . S u b je k tiv n i ro k je 3 0 d a n a i ta j ro k s e ra ĉ u n a o d d a n a
s a z na n ja z a u ĉ in je n o s me ta n je i u ĉ in io c a . Ob je k t iv n i ro k je 1 g o d in a i o n
te ĉ e o d d a n a u ĉ in je n o g s me ta n ja . Po proteku tih rokova , posjednik gubi pravo
na posjedo vn u za šti tu . S u d će p rvo ci j e n i ti da li j e tu ţb a p o d n ij e ta u za ko n o m
p ro p i sa n o m ro ku . A ko j e ro k p ro te ka o , d o n o si se rj e še n j e ko j i m se tu ţb a o d b i j a .

OBIM PRUŢANJA ZAŠTITE POSJEDA

S u d p ruţ a z a š titu p o s je d n ik u u on o m o b imu u k o je m je p o s je d postojao prije nasta log smetanja .
U p o s tup k u p o tuţ b i z a s me ta n je p o s je d a , ra sp ra v lja n je je
o g ra n iĉ e n o s a mo n a u tv rĊ e n je :
1. posljednjeg fa kti čko g m i rn o g p o sj e d a i
2. či n a sm e ta n j a .

Is k lju ĉ e n o je ra s p ra v lja n je o p ra v u n a p o s je d i p ra v n o m o s n o v u z a sticanje posjeda. Onaj ko sm a tra d a m u p ri p a d a p ra vo n a p o sj e d , to m o ţe
u tvrd i ti u p o se b n oj p a rni ci ne o vi sn o o d o dl u ke koj a se d o n o si u p o stu p ku p o tu ţb i zbog smetanja posjeda. Ovaj postupak je hitan, je r mu je c ilj d a z a š titi p o s je d ma kakav da je, pa je z bog svega toga raspra v lja n je o g ra n iĉ e n o n a o v e
d v ije ĉ in je n ic e i o v a k v o m o d lu k o m k o ja s e d o n o s i u o v o m po s tu p k u n e
rje š a v a s e d e fin itiv n o p ra v o n a p o s je d je r s e o to me u o p ć e n e ra z g o v a ra .


Prema tome, ako je neko vlasnik predmeta koji se nalazi u posjedu druge osobe, koja je za šti će n a ovom tu ţb o m , to p ra vo m o ţe za šti ti rei vindikacionom tu ţb o m .
P o s je d n ik ima p ra v o n a p o s je d o v n u z a š titu i u s lu ĉ a ju a ko je posjed
pribavio silom, prevarom i z loupotrebom prava (vi, clam, pre cario) , i to u
odnosu na svakog drugog ko ga uz nemirava ili mu oduz ima posjed, iz uz ev
u o d n o su n a lic e o d k o ga je n a ta j n a ĉ in p rib a v io p o s je d . Ukoliko je raniji
posjednik vratio posjed u zakonom propisanim rokovima za podnošenje tužbe za smetanje posjeda (subjekti vni rok), ne može se zaštiti.
Smetanje posjeda pretpostavlja protupravno postupanje. Nema
o s n o v a z a p o s je d o v n u z a š titu a k o je s me ta n je u ĉ in je n o :
a) n a o sn o vu za ko n sko g o vl a šte n j a ,
b) o d l u ke n a d l e ţn o g o rg a n a i l i
c) uz p ristanak posjednika.

P o s je d n ik ima p ra v o i n a s a mo po mo ć protiv onoga ko ga uz nemirava ili ko mu je u z e o po s je d i to a k o s u k u mu la tiv n o is p u n je n i s lje d e ć i u s lo v i:
(sl i čn o n u ţn o j o d b ra n i , o d n o sn o kra j n j o j n u ţd i i z k ri vi čn o g p ra va )
1. da je opasnost neposredna,
2. d a j e sa m o p om o ć n u ţn a i
3. d a j e n a či n vrše n j a sa m o p om o ći a d e kva ta n o ko l n o stim a .

Ako mu je stvar oduzeta on ima pravo stvar vratiti odmah, a najkasnije u
ro ko vi m a p re d vi Ď e ni m za p o d n o še n j e tu ţb e zb o g sm e ta n j a p o sj e d a .
S u p o s je d n ik uţ iv a is tu z a š titu k a o i p o s je d n ik u o d n o s u n a tre ć e
osobe, kao i u odnosu na drugog suposjednika.
Od lu k a s u d a p o tuţ b i z a s me ta n je p o s je d a s e d o n o s i u v id u rje š e n ja ! U iz reci tog rje š e n ja s to j i i z a b ra n a tu ţ en o m d a u b u du ć e s me ta p o s je d i
n a v o d i s e n o v ĉ a n a k az n a .

V dio: PRAVA STRANIH LICA

Od re d b a ma Za k o n a o v la s n iĉ k o -pravnim odnosima regulisana su i prava stranaca.
 Stra n a p ra v n a i fiz iĉ k a lic a mo g u , p o d o d re Ċ e n im u s lo v ima , biti nosioci
p ra v a v la s n iš tv a n a p o k re tn im i nepokretnim s tv a rima k a o i d o ma ć a lic a ,
a ko za ko n o m n i j e d ru g a či j e o d re Ď e n o .
 S tra n a p ra v n a i fiz iĉ k a lic a mo g u s te ć i p ra v o v la s n iš tv a n a p o d ru ĉ ju
FBiH na z e mljiš tu i z g ra d i n a s lje Ċ iv a n je m , a ko m e Ď u d rţa vn i m u g o vo rom
n i j e d ru g a čij e o d re Ď e n o .
 Ak o s tra n o fiz iĉ k o i p ra v n o lic e o b a v lja o d re Ċ en u privrednu djelatnost
n a p o d ru ĉ ju F B iH , ta d a mo ţ e s te ć i p ra v o v la s n iš tv a na poslovnim
z g ra d a ma , p ro s to rija ma i z e mljiš tu na kojem se objekti nalaz e.
Mo g uć no st s ti ca n ja mo že b i ti o g ra ni če na (np r. ve za no za terito riju-bli zina vojni h ob jekata)
 Zakonom je, pored ostalog, p re d v iĊ e n a mo g u ć n o s t d a s e z a p o tre b e
d ip lo ma ts k o k o nz u la rn ih p re d s ta v n iš ta v a i n jih o v ih o rg a n a i s p e c i jalnih


agencija, kao i organa UN -a i EU, u z p rethodnu pismenu saglasnost Federalnog ministra p ra vd e , ko j e j e d u ţn o p re th o d n o p ri b a vi ti m i šl j e nj e ministra vanjskih poslova BiH, mogu iz dati u d u g o ro ĉ n i z a k u p zg ra d e n a
k o jima p o s to ji p ra v o v la s n iš tv a . D u g o ro č n i za ku p m o ţe se za kl j u či ti n a
period od 5 do 50 godina.
 S tra n a fiz iĉ k a i p ra v n a lic a mo g u b iti o g ra n iĉ e n a u k u p o v in i z b o g
principa reciprociteta.

PROMET NEKRETNINA Zakon o prometu nepokretnosti - preuzet po čl.
9 . ta čka 5 . Usta va F B IH (Ovim zakonom se u re Ď u j u u vj e ti i p o stu p a k p o ko je m se
vrši p ro m e t n e kre tn i n a .)

F o rma u g o v o ra k o jim s e v rš i p ro me t n e k re tn in o m

U g o v o r n a o s n o v u k o je g s e p re n o s i p ra v o v la s n iš tv a n a
n e k re tn in a ma mo ra b i ti s a ĉ in je n u p is a n o m o b l ik u i p o tp is i u g o v o ra ĉ a moraju biti ovje reni kod suda.
Me Ċ u tim, Zakonom o notarima, ovo pravilo je derogirano, jer je njime
u tv rĊ e n o d a u g o v o ri n a o s n o vu k o jih s e p re n o s i p ra v o v la s n iš tv a n a
n e k re tn in a ma p o d lije ţ u n o ta rs k o j o b ra d i i o v je r i.
U g o v o r ko ji n e is p u n ja v a n ap rije d n a v e d e n e u v je te je n iš ta v i ne proiz vodi pravno dejstvo. U s ta je s e s a tu ţ bo m z a u tv rĊ e n je n iš ta v o s ti .
Presuda ima dek larati va n karak ter.
N iš ta v i u go v o r i s e n e mo gu k o n v a l id ira t i is pu n je n je m.
Ako ugovorne strane ispune obavez e iz takvog ugovora, to
is p u n je n je n e z n a ĉ i n iš ta . S v e o n o š to je d a to p o o s n o v u ta k v o g (n iš ta v o g )
u g o v o ra mo ra s e v ra titi , a a k o to n i je mo g u ć e , o n d a s e d a je n o v ĉ a n a
n a k n a d a po c ije n a ma u v rije me d o n o š en ja s u d s k e o d lu k e . Primjenjuje se
re sti tu ci j a u n a tu ri , a a ko re sti tu cij a ni j e m o gu ća o n d a p o sto ji o b a ve za davanje
n a kn a d e p o ci j e n am a u vri j e m e p re su Ď e nj a .
Zakonom o izmjenama i dopunama ZPN-a iz 1994. godine preu zeto je pravilo o kojem se ranije govorilo, tj. da ugovor o prijenosu prava
v la s n iš tv a n a n e k re tn in a ma mo ra b iti s a ĉin je n u p is a n o m o b lik u i po tp is i ugovara ĉa o v je re n i u n a dle ţn o m s u du .
Ov im za k o n o m o dre Ċe n o je da s u pu n o v a ţn i u go v o ri:
1. za kl j u če n i p rij e stu p a nj a n a sn a g u o vo g za ko n a a ko su sa či nj e n i u pisanom obliku, ukoliko su ugovorne strane obaveze iz ugovora ispunile u
ci j e lo sti i l i u p re te ţn o m d i jelu ili
2. ukoliko su u roku od 6 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
ugovorne strane i zvrši l e o vj e ru p o tp i sa .

P ra v ila s e p rimje n ju ju n a p re d me te z a te ĉ e n e u ra d u p re d s u d o v ima ako nije donesena I - stepena presuda, odnosno ako je I - stepena presuda ukinuta.
K a d a se p re n o si p ra vo vl a sni štva n a zg ra d i , p re n o si se i p ra vo vla sn i štva
n a ze m l j i štu p o d zg ra d o m i ze m l ji štu ko j e sl u ţi re d o vn o j u p o tre b i zg ra d e . Pod


ze m l j i šte m ko je sl u ţi re d o vn o j u p o tre b i zg ra d e , sm a tra se ze m l j i šte ko j e j e ka o
ta kvo u tvrĎ e n o va ţe ći m p ro sto rn o p l a n ski m d o kum e n to m – regulacionim planom
ili urba n i sti čki m p ro j e ktom , a a ko ta ka v p l a n p ro sto rn o g u re Ď e n j a n i j e d o n e še n ,
o n o se o d re Ď u j e rj e še n j e m n a dl e ţn o g o p ćinskog organa uprave.

P ra v o p re ĉ e k u p n je

P ra v o p re ĉ e k u p o v in e u s ta n o v lj eno je u koris t:
a) suvlasnika (a ko n a mj e ra va p ro d a ti svo j su vl a sni čki di o n a g ra Ď e vi n skom
objektu, stambenoj ili poslovnoj zg ra d i , sta n u , p o l j o p ri vre d n o m ze m lj i štu itd)
b) z akupca (ako je poslovna zgrada odn. prostorija izdata u zakup - zakupac
i m a p ra vo p re č e kupovine pod uslovom da je zgradu odnosno poslovnu prostoriju koristio najmanje 5 godina).

P ro d a v a c k o ji ţe li d a p ro d a o v a k v e n e k re tn in e d uţ a n je d a s a ĉ in i i dostavi ponudu u pisanom obliku u kojoj mora navesti podatke o nepokretnosti i ZK oz nake, kojima s e u tv rĊ u je id e n t ite t p re d me ta p ro d a je , navesti cijenu i druge uvjete prodaje. Ponudu mora dostaviti na pouzdan
n a ĉ in (da ima dokaz o dostavi, n pr. p o što m p re p o ru če n o ili uz potpis primaoca).
P o n u Ċ en i je d u ţ a n da se oglasi u roku od 30 dana, a ako u ovo m
ro k u n e ob a v ije s ti p o n u d io c a o p rih v a tu p o n ud e , s ma tra ć e s e d a p o n u du
ne prihvata.
Po proteku navedenog roka, prodavac nekre tn in u moţ e p ro da ti
tre ć e m lic u , ali ne pod povoljnijim uvjetima. Ako proda po povoljnijim uvjetima (npr. p o n i ţo j cij e n i ili uz od g o d u pl a ća n j a il i u z p l a ća nj e u o b ro cim a ) il i a ko uo p će
p o n u d u n ij e i zvrši o li cu u či j u ko ri st j e ko n sti tu i ra n o p ra vo p re če ku p o vin e , o n d a
to l i ce m o ţe u sta ti sa tu ţb o m ko d su d a , ko j o m če tra ţi ti p o n i šte n j e u g o vo ra i ustupanje te nekretnine njemu pod uvjeti m a po d ko ji m a j e p ro d a j a i zvrše n a
tre će m l i cu , s tim d a p ri li kom p o d n o še n j a tu ţb e m o ra d e p o ni ra ti ku p o vnu cij e n u , jer time dokazuje da ima ozbiljnu namjeru da kupi tu stva r.
Ovaj u g o v o r je ru š ljiv . T u ţ b a z a p o n iš te n je s e moţ e p o dn ijeti u
z akonom propisanim rokovima. Subjektivni rok je 3 0 d a n a , a ra ču n a se o d dana saznanja za prodaju i uvjete prodaje. Objektivni rok je 1 godina od dana
za kl j u če n j a u g o vo ra . Ako propusti ovaj rok od godinu dana, nema nikakva prava.
Ak o v la s n ik n e iz v rš i p ro d a ju n e p o k re tn o s t i u roku od 1 godine po
is te k u ro k a z a p rih v a ta n je p o u n ud e , d uţ a n je da kod ponovne prodaje
p o s tu p i n a n a p rije d n a v e d e n i n a ĉ in .

Od ric a n je o d p ra v a v la s n iš tv a

V la s n ik s e moţ e o d re ć i p ra v a v la s n iš tv a n a n ek re tn in i u k o ris t
o p ć in e , a k o n a to j n e k re tn in i n e ma s tv a rn ih te re ta , o s im s tv a rn e s lu ţn o s ti.
Iz ja v u o o d ric a n ju d a je p red n a d leţ n im o rg an o m o p ć in e . Nakon toga se
d o n o si rj e še n j e i d o sta vlj a se u Z K u re d .
N iš ta v o s t p ra v n ih p o s lo v a z a k lju ĉ e n ih n a k o n 3 0 .0 4 .1 9 9 1 .


Jednostrana iz java volje, kao i drugi pravni p o s lo v i z a k lju ĉ e n i n a k o n 30.04.1991., kojim je vlasn ik nekretnine pod dejstvom prinude, prevare ili
s ile p re n io p ra v o v la s n iš tv a n a d ru g o fiz iĉ k o il i p ra v n o lic e n e p ro iz v o d e
p ra v n o d e js tv o , o dn o s n o ta k v i p ra v n i p o s lo v i s u n iš ta v i. Prema tome, ne
predstavljaju pravni osnov za sticanje prava vlasništva.
N i šta vi su p ra vni p o sl o vi n a tem e l ju ko ji h su tre ća l i ca ste kl a p ra vo
vl a sn i štva n a n e kre tn i n a ma p o d n a p ri je d n a ve d en im u vj e ti m a i sl ij e d om to g a svi
u p i si u j a vne kn j i g e i zvrše n i n a te m e l j u je d n o stra n i h i zjava i pravnih poslova sa
n a ve d e n im n e d o sta ci m a ni šta vi su i n e p ro i zvo d e p ra vn o d e j stvo .

JAVNE KNJIGE O NEKRETNINAMA - ZEMLJIŠNE KNJIGE

Za k o n o z e mljiš n im k n jig a ma - predmet regulisanja ovog zakona je
u re Ď e n j e , vo Ď e n j e , o d rţa va n j e i u sp o sta va ze m l j i šn i h knjiga, kao i upis
n e kre tn i n a i p ra va n a n e kre tn i n a m a u ze m l j i šnim kn j i g am a F Bi H .
Ze ml jiš n a knjiga je javna knjiga u koju se upisuju i evidentiraju svi
pravni odnosi vez ani z a nepokretnosti.
Ov a e v id e n c ija s e v o d i k o d ze mljiš n o k n jiţ n ih u re d a o p ć in s k ih sudova. Osno va na je po propisima donese nim 1930. godine.
Nekretnine, u smislu ovog zakona, su ze m l j i šta , zg ra d e , s ta n o vi , p o sl o vn e
p ro sto ri j e , p o se b n i d j e l o vi zg ra d a i d ru g i g ra Ď e vi n ski o b j e kti .
Ze ml jiš n a knjiga se sasto ji od:
1) glavne knjige,
2) zb irke isprava i
3) registara.

1) GLAVNA KNJIGA je skup z e mljiš n o k n jiţ n ih u loţ a k a je d n e
k a ta s ta rs k e o p ć in e .
 Z e mljiš n o k n ji ţn i u lo ţa k je dio glavne knjige kojeg či n e p o j e di n i listovi te
kn j i g e i o b u h va ta j e d n o ze m l ji šn o -kn ji ţn o ti j e l o .
Z e mljiš n o -k n j i ţn i u lo ţa k ĉ in e :
a) posjedovnica ili popisni list A-upisuju se nepokretnosti sa podacima
ko j i o zn a ča va j u b ro j ka ta sta rske če sti ce , o p i s n e p o kre tn o sti (o ra n i ca ,
šu m a , zg ra d a , d vo ri šte ), p o vrši n a n e p o kre tn o s ti i e ve n tu a l n e p ro m je n e
ka o što su o tp i si ka ta sta rski h če sti ca u d ru g i ze m l j i šno -kn j i ţn i u l o ţa k.
b) v la s to v n ic a i li v la s n iĉ k i lis t B - sa d r ţi e vi d e n ci j u p o j e di n i h p ra va i
n j i h o vi h ti tu l a ra (p ra vo vl a sn i štva , p ra vo ra sp o l a g a n j a , sa p o d a ci m a kome to pravo pripada). U ovaj list se unose i podaci o pravnom osnovu po kome je ne ko l i ce ste kl o o d g o va ra j u će p ra vo ( npr. ugovor o
p ro d a j i ), sa n a zn a ko m ka d a j e ug o vo r za kl j u če n i o vj e re n . U o va j li st se
u p i su j u i d ru gi p o d a ci ve za n i za o g ra n i če nj a ra sp ol a g a n ja s o b zi ro m n a
l i čn o st u p i sn i ka vla sn i štva ( npr. poslovna nesposobnost).
c) teretovnica ili te retni list C - u taj list se upisuju pravo zaloge
(h i p o te ka ), p ra vo stva rn i h sl u ţn o sti , p ra vo p re če ku p o vi n e , o tku p a , i td .


 K a ta s ta rs k u o pćin u či n i o d re Ď e n a te ri to ri j a u ko j u se u p i suj u ze m lj i šta i
zg ra d e j e d n o g i li vi še na se lj a , a sa sto j i s e i z sku p a vi še ka ta sta rski h
če sti ca .
 Z e mljiš n o k n ji ţn o t ije lo je ukupnost nepokretnosti jednog vlasnika ili
su vl a sn i ka ko ji se na l a ze u i stoj ka ta sta rsko j o p ćin i ta ko da či ne j ed n o pravno jedinstvo (def. iz Zakona: « Zemljišnoknjižno tijelo se sastoji od jedne ili više katastarskih parcela koje s e nalaze u istoj k atastarskoj općini i na kojima postoj e isti pravni odnosi »)
S va ko ze ml ji š no -k nji žno ti je lo i ma s vo j p o se b a n ze m l ji šno -k n ji žni ulo ža k sa posebnim bro jem.

2) ZBIRKA ISPRAVA je skup isprava (ug ovora, sudskih i drugih
o d lu k a ) n a o s n o v u k o jih s u iz v rš e n i u p is i u z e mlj iš n o j k n j iz i kako bi se mogla kontrolirati ispravnost tih upisa.
3) P OM OĆ N I REGISTRI - ĉ in e ih p o mo ć n e k n j ig e k o je o mo g u ć a v a ju
la k š e p ro n a la ţ en je o d g o v a ra ju ć ih p od a ta k a (registar parcela, dnevnik, registar vlasnika (tzv. abecedni imenik) – o n sa d rži sp i sa k li ca ti tu la ra ZK p ra va
sa o zna ko m ZK ulo ška u ko me s u ta li ca up i sa na u ZK ).

Vrste upisa
1. U k n jiţ b a (in ta b u la c ija) – to j e ko n a ča n u pi s sti ca nj a , p ri j e n o sa i li p re sta n ka
n e ko g ze m l j i š no-knj i ţn o g p ra va . P re d me to m uk nji žb e mo g u b i ti st va r na prava, rea lni tere ti i neka obligaciona pra va .
2. P re d b ilje ţ b a (prenotacija) – to je uslovni upis koji ima privremeni karakter
u p i sa sti ca n j a , p ri j e n o sa i p re sta n ka ze m l j i šn o -kn ji ţn o g p ra va . Ta ko će se u
p re d b i lje žb i up i sa ti d a ug o vo r , o d no s no p o tp i si na njemu, nis u o vjere ni.
3. Za b il je ţ b a (abnotacija) – to je upis informativnog karaktera radi publikovanja
va ţn i h l i čn i h od n o sa u p o gl e d u o g ra ni če n j a ra sp ol a g a nj a i u p ra vl j a nj a nekretninom (postojanje nekog spora , s ta vlja nje nekog pod stara teljstvo i sl.).
S v e v rs te up is a s e v rš e n a o s n o vu rje š e n ja ZK u re d a o p ć in s k og s ud a
kod kojeg se vode knjige i na osnovu sudske odluke donesene u
p a rn iĉ n o m, v a n p a rn iĉ n o m, iz v rš n o m i k riv iĉ n o m p o s tu p k u .
T a j u pi s se vrši n a osnovu zahtjeva/molbe osobe u kojoj treba navesti kakav upis se tra ţi , sa podacima o nekretninama i ispravama na osnovu kojih se
tra ţi u p i s. U z zahtjev/molbu moraju se p ri l o ţi ti i sp ra ve .
Os n o v n a n a ĉ e la z e mljiš n o k n jiţ n ih p ra v a s u :
1) N a ĉ e lo u p is a - P re ma o v o m n a ĉ e lu z e mljiš n o k n jiţ n o p ra v o moţ e s e
steć i, prenijeti i prestati upisom u ZK. Ovo j e va ţn o za d e ri va ti vn o sti ca n j e
p ra va vl a sn i štva . N e ka p ra va se m o g u ste ć i i n a o ri gi n a ra n n a či n (n p r. p ra vo
vl a sn i štva i stva rn e sl u ţn o sti ), p a j e m o g u će d a j e n e ko l i ce u p i s ano kao
n o si l a c p ra va vl a sn i štva u Z K , a d a j e d ru g o l i ce stva rn i vl a sn i k. On j e stva rn i ,
a l i va n knj i ţn i vla sn i k to g p ra va (dosjelošću se stiče pravo vlasništva istekom
zadnjeg dana roka propisanog zakonom za sticanje prava vlasništva, pa je prema tome tim danom prestalo pravo vlasništva licu upisanom u ZK).
2) N a ĉ e lo ja v n o s ti - Ze ml jiš n e k n j ig e s u ja v n e k n jig e o n e p o k re tn o s tima i
svakome je doz voljeno da ih raz gleda. P re ma to me , ni tko se ne mo že
p o zi va ti na ne p o zna va n je o no g što je up i sa no u ZK . O vo na če lo je jako


zna ča j no je r se lj ud i p o zi va j u d a su u za b l ud i i d a ni su zna li . O vo na če lo
o mo g uća va d a se st ra nke ne p o zi va j u na za b l ud u.
3) N a ĉ e lo p o uz d an ja u z e mljiš n e k n jig e - Sve što je upisano u ZK u pravilu se smatra pravilnim i potpunim. Ovo n a če l o se n e o d n o si n a p o vrši n u
ka ta sta rske če sti ce , j e r Z K n e g a ra n ti ra j u i sti n i to st , o d n o sn o ta čn o st tih podataka.
4) N a ĉ e lo p rio rite ta - Jaĉe pravo ima onaj ko je ranije upisan. Prioritet se
ra ĉ u n a p o v re me n u p rije ma z ahtjeva/molbe z a upis u ZK uredu. Na zahtjevu/molbi se osi m d a tum a p rij e ma b il j e ţi i ča s ka d a j e zahtjev/molba primljena. Ako su istog dana primlje na dva za htje va/mo lbe, za upis istih nekretni na, prvi za htje v/mo lba ko ji je dospio u u re d u va ži će se , a d r ug i odbiti.
5) N a ĉ e lo le g a lite ta - To znaĉi da se upis moţe dozvoliti na osnovu isprave
iz k o je s e moţ e ja s no z a k lju ĉ iti, o d n o s n o , v id je ti d a s e ra d i o
p u n o p ra v no m p ra v n o m o s n o vu i a k o je z a h tje v , o d n os n o sa d rţ a j z a
upis u skladu sa z k stanjem. Ovl a šte n a l i ca u zk u re d u d u ţn a su p ro vj e ri ti da li postoje neke zapreke zbog kojih upis ne bi bio dozvoljen.

P o s tu p a k za u p is u z e mljiš n u k n jig u

U k n jiţ b a s e moţ e v rš iti (o n a je k o n a ĉ a n u p is ) n a te me lju p u n o v aţ no g pravnog osnova (ugovor o prodaji, z amjeni, darivanju -poklonu, sudska
o d lu k a i o d lu k a o rg a n a u p ra v a ). U k n jiţ b a b ez pravnog osnova ne proiz vodi
p ra v n o d e js tv o i mo ţ e s e tra ţ iti b ris an je ta k o iz v rš e n o g u p is a (tzv. brisovna
tu ţb a ) .
Zahtjev/m olba za upis odnosi se prema licu koje je upisano kao ZK vlasnik ili suvlasnik (pretodnik), a zahtjev/molbu p o d n o si l i ce u čij u ko r ist treba da se
i zvrši u p i s (sti ca l a c).
Uz za htje v/mo lb u se p ri la že i sp ra va ko ja mo že p o sl u ži ti ka o p ra vni o sno v za upis, odnos no p rijepis sa jedne osobe na drug u.
S v a k i u g o v o r n a o s n o v u k o g a s e v rš i p re no s p ra v a v la s n iš tv a , b ilo
da se radi o poklonu, z amjeni itd., mo ra d a s a d rţ i k la uz u lu in ta b u la n d i . To je iz java ranijeg vlasnika da je sag la s a n d a s e iz v rš i p rije n o s v la s n iš tv a s a
njega na novog vlasnika (kupca), bez ĉ e g a nema upisa u z e mlj iš n u k n jig u .
K a ta s ta rs k a e v id e n c ija (o p ć in e )

P o re d ZK , n a d le ţn i o rg a n i o p ć in e v o de katastarsku evidenciju. Svrha
o v e e v id e n c ije je o s tv a re n je te h n iĉ k ih , e k o n o ms k ih , p o re s k ih i s ta t is tiĉ k ih
ciljeva, iz rada ZK, oporez ivanje prihoda ostvarenih na nekretninama itd. U
k a ta s ta r s e u p is u ju p o s je d n ic i, a u ZK p ra v a v la s n iš tv a . I u ZK postoje
ka ta sta rske o p ći n e , n e kre tn i n e sa o zn a ka m a p a rcel a . Ovi p o d a ci se u pi su ju u ZK u A listu, a u ka tastru u posjedovnom li stu. K a ta sta r ta ko đ e r p o sje d u je re g i sta r
ra d i la kše g s na la že nja u p o d a ci ma sa d r ža ni m u ka ta sta rsko j e vi d e nci ji .
Postupak za u p i s i p rom j e n e u p o sje d o vn om e vi de n ci ji ka ta stra vrše se p o pravilima upravnog postupka.
Katastar se sastoji od katastarsk ih planova i katastarskog ope rata. Katastarski planovi sa d r ţe p o d a tke o p o l o ţa j u i o b l i ku ze m l ji šta i
o b j e ka ta n a to m ze m l j i štu ko j i p ri p a d aj u j e d n o j ka ta sta rsko j o p ći n i .


Katastarski operat či n i zb i rka p o pi sa i p re gl e d a koj i sa d rţe p o d a tke o
p o vrši n i p a rce l e , p l o d n o sti , kva l i te tu , b o n i te tu , kl a si , ka ta sta rsko m p ri h o d u i
posjednicima.
Osnovna jedinica u katas tru je katasta rska parce la. T o j e d i o ze m l j i šta
koji pripada jednom il i vi še posjednika. Kat. čestice su o zn a če n e b ro j e m , a ka d
d o Ď e d o ci j e p a nj a , p o d je l e p a rce l a , o n d a o va, novonastala parcela, pored glavnog broja, d o b i va j o š i p o d b ro j , a o n p o či nje o d 1 p a na d a lje .

ZAKON O ZAKUPU POSLOVNIH ZGRADA I PROSTORIJA
(preuzet po članu 9. tačka 5. Ustava FBiH - O vi m za ko no m ure đ e ni su na či ni i uvje ti pod kojima se mog u izda vati u zakup poslo vne zg rade i prosto rije.)

POSLOVNOM ZGRADOM s matra se zgrada n a m je n je n a za v rš e n je poslovne dje la tn o s ti, u k o lik o s e pre te ţn im d ije lo m k o ris ti u tu s v rh u .
POSLOVNOM PROSTORIJOM s ma tra s e pro s to rija (je dn a il i v iš e ) ,
n a mje n je n a za v rš e n je po s lo v n e d je la tn o s t i, k o ja po pra v i lu , ĉin i je dn u
gra Ċe v in s k u cje l in u i ima za s e b a n gla v n i u la z. Z a j e d n i čke p ro s torije u stambenim zgradama ne smatraju se poslovnim prostorijama, i ne mogu se
i zd a va ti p o d za ku p , u ko l i ko o p ći n sko vi j e će n a d ru g a či j i n a či n to n e u re d i .
Za z a s n iv a n je za k u p a po tre b n o je s a ĉ in iti u g o v o r o z a k u p u u pisanom obliku. Zakup poslovnih z grada i poslovnih prostorija z asniva se
ugovoro m iz me Ċ u z a k up o d a v c a i za k u p c a , i moţ e s e z a k lju ĉ iti n a o d re Ċ e n o ili neo d re Ċ e n o v rije me . Ug o vo r ko ji ni je za kl j uče n u p i sme no m o b li ku ne proizvodi pra vno dejs tvo.
Za k u p a c s e mo ţ e u s e liti u p o s lo v n e p ro s to rije tek na k o n z a k lju ĉ e n ja ugovora o z akupu.
U vez i sa naprijed navedenim, niš ta v je s p o ra zu m , bez obz ira u kom
v id u z a k lju ĉ e n :
1) ko j im j e j e d n a stra n a o b e ća l a i m o vi n sku ko ri st d ru g o j stra n i u ci l j u d a o va njoj ili kome drugom izda poslovne prostorije u zakup.
2) kojim j e za ku p o d a va c i l i tre ć e l i ce o b e ćal o za ku p cu i m o vi n sku ko ri st a ko
zakupac isprazni poslovne prostorije u cilju da se u njih useli
zakupodavac, ili neko tre će l i ce .
3) ko j im j e j e d n oj stra n i o b e ća n a i mo vi n ska ko ri st a ko od u sta n e o d
za kl j u če n j a i li o d ve ć za kl j u če n og u g o vo ra o za ku p u p o sl o vn i h p ro sto ri j a , u
ci l j u d a ta ka v u g o vo r za kl j u či d ru g a stra n a i l i n e ko d ru g i .

P o s re d o v a n je p ri z a k lju ĉ iv a n ju u g o v o ra o z a ku p u p o s lo v n ih
p ro s to rija mo g u v rš it i s a mo p r iv re d n a d ru š tv a , o d n o s n o p re d u z e ć a ili
pravna lica koja s e b a v e to m d je la tn o š ć u .

PRAVA I OBAVEZE ZAKUPODAVCA I ZAKUPCA

Za k u p o d a v a c je duţ a n da preda z akupcu poslovnu prostoriju u
s ta n ju u k o me s e on a moţ e up o trije b iti z a s v rh u o d re Ċ e nu u g ov o ro m i u
to m s ta n ju je o d rţ a v a ti. Ako zakupodavac ne preda zakupcu poslovnu


p ro sto ri j u u sta n j u u ko m e j e b i o d u ţa n p re d a ti , za ku p a c i m a p ra vo d a o d u s ta n e
o d u g o vo ra i l i d a tra ţi sra zm j e rn o sm a nj e n j e za ku p n i n e , i li d a n a te re t
zakupodavca dovede poslovnu prostonju u takvo stanje. Da bi ovo pravo izbora
ko ri sti o , za ku p a c j e d u ţa n o b a vi j e sti ti za ku p o d a vca i o sta vi ti m u p ri m j e ra n ro k
Zakupac ima pravo poslovnu prostoriju da koristi samo z a svrhu
o d re Ċ e n u u g o vo ro m i p re ma o s ta lim u s lo v ima iz u g o v o ra . P ri ko ri šće n j u
p o sl o vn e p ro sto ri j e za ku p a c j e d u ţa n d a p o stu p a sa svom p o tre b n o m p a ţn j om –
p a ţn j o m d o b ro g d o m a ći n a .
Za k u p a c je d u ţ a n :
1) p la ć a ti z a k u p n in u u vrij em e o d re Ď e n o u g o vo rom , a a ko to vri j em e n ij e odreĎ eno ugovorom, za ku p a c j e d u ţa n za ku p n i n u d a p l a ća m j e se čn o unaprijed i to najkasnije do petog u mjesecu.
2) obavijestiti z akupodavca o potrebi popravke, ako nastane potreba da
se n a p o sl o vn o j p ro sto ri j i ra di nj e n o g od rţa va n j a i zvrši popravka. Ako
za ku p o d a va c u o d re Ď e n om ro ku n e i zvrši popravku, zakupac ima pravo da
n a te re t za ku p o d a vca sa m i zvrši popravku ili da odustane od ugovora. Zakupac ima pravo na n a kn a d u tro ško va ko j e j e im a o za popravke koje ne
padaju na njegov teret.
U h i tn i m sl u ča j e vim a , za ku p a c m o ţe o ve p o p ra vke i zvrši ti n a te re t
za ku p o d a vca i b e z o b a vj e šta va nj a , a li u ta kvo j p ra vn oj si tu a ci ji , o d g o vara
za š te tu ko j u j e ti m p ro p u šta n j e m n a n i o za ku p o d a vcu .
3) o s v o m tro š k u n a p o s lo v n o j p ro s to riji iz v rš iti popravku ĉ iju je
potrebu sam prouz rokovao.
Z a ku p a c j e d u ţa n om o g u ći ti za ku p o d a vcu d a p o tre b n e p o p ra vke vrši neometano, a zakupodavac da te popravke oba vi n a ta ka v n a či n d a što m a n j e
o m e ta za ku p ca u ko ri šte n j u za ku p l j e n e p ro sto ri j e .
Z a ku p a c n e o d g o va ra za p o g o rša n j e sta n j a p o sl o vn e p ro sto ri j e d o ko g a j e
d o šl o u sl j e d nj e n o g re d o vn o g ko ri šće n j a , u skl a d u sa o d re d b a m a u g o vo ra . Zakupac nema pravo bez odobren j a za ku p o d a vca d a vrši p re p ra vke
poslovne prostorije.
Z a ku p a c m o ţe d i o za ku p l j e ni h p ro sto ri ja d a ti u p odzakup drugom licu samo na osnovu saglasnosti zakupodavca.
P o p re sta n ku za ku p a za ku p a c j e d u ţa n d a p re d a za ku p o d a vcu p o sl o vn u prostoriju u stanju u koje m j u j e p ri mi o , a ko ni j e d ru kči j e u g o vo rom il i o vim
za ko n o m o d re Ď e n o .

PRESTANAK UGOVORA O ZAKUPU

U g o v o r o z a ku p u p o s lo v n ih p ro s to rija mo ţ e p re s ta ti:
1. na osnovu otka za,
2. istekom p e ri o d a n a ko j i j e za kl j u če n i
3. na osnovu odustanka.

1. Prestanak na osnovu otkaz a

U g o v o r o z a k u p u p o s lo v n ih p ro s to rija z a k lju ĉ e n n a n e o d re Ċ en o vrijeme prestaje:


a) sporazumom ili
b) na osnovu otka za, ali ne p ri j e i ste ka 1 g o d i n e o d za kl j u če n j a u g o vo ra .

Otk a z je p u n o v aţ a n k a d a iz me Ċ u d a na d o s ta v e o tk az a p ro tiv n o j strani i dana kada treba da prestane z akupni odnos protekne vrijeme
o d re Ċ e n o ug o v o ro m ili o v im z a k o n o m (o tk az n i ro k ). Otka zn i ro k m o ţe te ći
sa m o o d p rvo g o d n o sn o p e tn a e sto g u mj e se cu , o sim a ko u g o vo rom n ij e d ru kčij e
o d re Ď e n o . A ko n i j e o d re d e n u g o vo ro m , o tka zn i ro k i zn o si 6 mjeseci.
U g o v o r o z a k up u po s lo v n ih p ro s to rija o tk a zu je s e p re ko n a d leţ no g

suda.


U o tka zu se m o ra n a zn a či ti i d a n o d ko g a j e , p o za h tj e vu o tka zi va o ca ,

p ro ti vn a stra n a d u ţn a i se l i ti se i z p o sl o vn i h p ro sto ri j a i p re d a ti i h o tka zi va o cu ,
odnosno dan do koga j e p ro ti vn a st ra n a d u ţn a p o sl o vn e p ro sto ri j e d a p ri m i .
N a o s n o v u o tk az a ko ji je p o d n io z a k u p o da v a c s u d ć e iz d a ti n a lo g ,
a k o iz o tk a z a i p rilo ţ e n o g u g ov o ra o z a k up u p ro is tiĉ e d a z a k u p o d av a c ima pravo na otkaz , kao i da je o d rţ a o o tk a zn i ro k p re d v iĊ e n o v i m z akonom.
S u d ć e n a lo ţ iti z a k u p c u:
a) d a d o d a n a o zn a če n o g u o tka zu p o sl o vn e p ro sto ri j e i sp ra zn i i p re d a zakupodavcu ili
b) da u roku od 8 dana od dana dostave naloga podnese sudu prigovor protiv naloga.

Danom podn o še n j a p ri g o vo ra p ro ti v n a l o g a za ku p o d a va c d o b i j a p o l o ţa j
tu ţi o ca , a za ku p a c p o l o ţa j tu ţe n i ka . S p o ro vi n a o sn o vu o tka za u g o vo ra o
zakupu poslovnih prostorija rj e ša vaj u se p o p ra vi li m a p a rn i čn o g p o stu p ka i smatraju se hitnim.
Ukoliko sud prigovore z akupca ocijeni opravdanim, tj. u tvrdi da ne
postoje o p ra v d a n i ra z lo z i za o tk a z , s u d ć e u k in u ti o tk a z n i n a lo g .
A ko za ku p o d a va c o tka ţe u g o vo r za to što n i j e za d o vo l j a n vi si n om
za ku p n i n e , za ku p cu se m o ra o b e zb i j e d i ti p ra vo d a po vo d o m o tka za p re d l o ţi
u tvrĎ i va n j e za ku p n i n e p u te m j a vn o g n a dm e ta n j a , ka o i p ra vo prvenstva zakupca
n a ko ri šće n j e p ro sto ri j a a ko p ri h va ti u vj e te koj i su n a j a vn om na d m e ta nj u
postignuti.
P o se b ni m p ro p i so m mo že se p re d vi d je ti d a se o d re đ e ni m ka te g o ri ja ma
za k up a ca p o slo vni h p ro sto ri ja ko je vrše zd ra vs t ve n u , so ci ja l n u , p ro s vje t n u, kulturnu i li d rug u d je la t no st o d p o se b no g d ruš tve no g i n te re sa , ka o i d rža vni m
o rg a ni ma , d r ušt ve no -p o li ti čki m o rg a ni za ci jma i o d re đ e ni m d r uš t ve ni m
o rg a ni za ci ja ma o tka z ug o vo ra o za k up u mo že d a ti sa mo u z p re t ho d n u saglasnos t na d le žno g o rg a na (ra ni je i zvrš no g o d b o ra sk up šti ne o p šti ne ).

2. Prestanak istekom ugovorenog vremena

U g o v o r o z a k u pu p o s lo v n ih p ro s to rija z a k lju ĉ e n n a o d re Ċ e no v rije me
p re s ta je is te k o m v re me n a n a k o je je z a k lju ĉ e n .
Ako po isteku ugovorenog vremena poslovne prostorije ne budu
i sp ra ţn j e n e i p re d a te , za ku p o d a va c m o ţe tu ţb o m ko d n a d l e ţno g su d a tra ţi ti
p re d a j u i sp ra ţn j e n i h p ro sto ri j a . Za kup a c se mo že usp ro ti vi ti za ht je vu za p re d a j u


poslovni h prosto rija, ako za ta j za htje v ne postoje ra zlo zi iz ko jih bi zak upodavac mogao otka zati ugo vor o zak upu poslo vnih prosto rija ili od usta ti od tog ugovo ra.
S p o ro vi p o tu ţb i za p re d a j u p o sl o vn i h p ro sto ri j a sm a tra j u se h i tn i m .
U g o v o r o z a ku p u p o s lo v n ih p ro s to rija z a k lju ĉ e n n a o d re Ċ eno
vrijeme , p o is te k u v re me n a n a k o je je z a k lju ĉ e n , smatra se p re ć u tn o obnovljen im n a n e o d re Ċ e n o v rije me a k o z a k u p a c i p o s lije v re me n a n a k o je
je u g o v o r b io z a k lju ĉ e n n a s ta v i d a k o ris ti p o s lo v n u p ro s to riju , a
z akupodavac se tome ne protivi. Smatra se da se z akupodavac ne protivi
a k o d o is te k a v re me n a n a k o je je u g o v o r z a k lju ĉ e n ili 1 5 dana po isteku
toga vremena, nije p ismeno ili preko suda z ahtijevao da mu z akupac preda prostorije.

3. Prestanak na osnovu odustanka

Za k u p o d a v a c mo ţe o d u s ta ti o d u g o v o ra o z a k u pu poslovnih prostorija u svako vrijeme, bez obz ira na ugovorene ili z akon ske odredbe o trajanju z akupa ako z akupac:
a) i poslije opomene od strane zakupodavca, koristi poslovne prostorije
p ro ti vn o u g o vo ru , i l i i m n a n o si zn a tn i j u šte tu ko ri ste ći i h b e z p o t re b n e
p a ţn j e ;
b) ne plati dospjelu zakupninu ni u roku od dva mjeseca od dana s a o p šte nj a opomene zakupodavca;
Za k u p a c mo ţ e o d u s ta ti o d u g o vo ra o z a k u pu poslovnih prostorija u svako vrijeme bez obz ira na ugovorene ili z akonske odredbe o trajanju
z akupa, ako z akupodavac u primjerenom roku koji mu je z akupac z a to ostavio, ne dovede pos lo v n e p ro s to rije u s ta n je u k o me ih je d u ţ a n p re d a ti
o d n o s n o o d rţ a v a ti.
S tra n a k o ja o d u s ta je o d u g o v o ra d u ţ n a je :
1) drugoj strani pismenim putem dati izjavu o odustanku, kao i
2) o d re d i ti j oj ro k d o ko g a se i m a p re d a ti o d n o sn o p rim i ti i sp ra ţn j e n a p ro sto ri j a
(ro k n e m o ţe b i ti kra ći o d 3 0 d a na , ra ču n a j u ći o d d a n a ka da j e d ru g a stra n a primila izjavu o odustanku od ugovora).

A ko za ku p a c ko m e j e u či n j en a i zj a va o o d u sta n ku o d u g o vo ra u ro ku odreĎ enom u izjavi n e p re d a i sp ra ţe n j e n e p ro sto ri j e , za ku p o d a va c m o ţe tu ţb o m
ko d n a d l e ţn o g su d a t ra ţi ti p re d a j u i sp ra ţn j e n i h p o sl o vn i h p ro sto ri j a .

4. Ostale odredbe o prestanku ugovora o z akupu

Ugovor o z akupu poslovnih prostorija prestaje i kada se na osnovu
p ra v o s n aţ n o g rje š e n ja n a d le ţ no g o p š tin s k o g o rg a n a u p ra v e u tv r di:
1) da je poslovna prostorija eksproprisana;
2) d a p o sl o vn a p ro sto ri j a p re d sta vlj a o pa sn o st p o ţi vo t i zd ra vl j e lj u d i ,
sa o b ra ća j i l i o kol n e o b j e kte .

Za k u p n e p re s ta je k a d a tre ć e lic e k u p o v in o m il i p o d ru g o m o s n o v u ,
o s im iz s lu ĉ a je v a iz p re th o d nog stava, stekne od z akupodavca z gradu ili


posebni dio z grade u kojoj se nalaz e z akupljene prostorije. U to m s l uča j u
tre će li ce st up a u p ra va i o b a ve ze za k up o d a vca .
Ak o z a k up o d a v a c n e z ah tije v a p rin u d n o iz v rš en je n a lo g a ili p re s u d e u roku od 60 dana kada je na to stekao pravo, ugovor o z akupu poslovnih
p ro s to rija s ma tra s e p re ć u tn o o b n o v lje n im n a n e o d re Ċ e n o v rije me , pod istim uslovima pod kojima je bio zaključen.

AUTORSKA I SRODNA PRAVA (Zakon o autorskim pravima)

Ovim z akonom regulirani su autorsko-pravni odnosi.
Autorsko djelo je individualna, duhovna tvorevina iz oblasti
k n ji ţe v n o s ti, n a u k e , u mje tn o s t i i dru g ih o b la s t i s tv a ra la š tv a b e z o b zira n a
v rs tu , n a ĉin i o b l ik i zra ţa v a n ja , a k o Za k o n o m n ije n e š to dru go pro p is a n o
(p is a n a dje la , k n j ige , b ro š u re , k n ji ţe v n i te k s to v i, ĉ la n c i, dra ms k a ,
u mje tn i ĉk a dje la ) .
Autorom se smatra lice koje je napravilo o d re Ċ e n u intelektualnu
tvorevinu. T a k o Ċ e r, autorom se smatra l ic e ĉ i je je i me i p re z ime i li
p s e u d o n im o zn a ĉ e n , d o k s e s u p ro tn o n e d o k aţ e .
Au to r mo ţ e b iti s a mo fiz iĉ k o lic e , a pravna lica mogu biti nosioci
autorskog prava.
U k o lik o s e ra d i o d je lu u k o je m a u to r n ije p o z n a t (o z n a ĉ en
p s e u d o n imo m), a u to rs k o p ra v o p rip a d a iz d a v a ĉ u d je la .
Au to r d je la mo ţ e u g o v o ro m ili te s ta me n to m p re n ije t i s v o ja a u to rs k a
p ra v a n a fiz iĉ k a ili p ra v n a lic a , a ta l ic a s tiĉ u s ta tu s n o s io c a a u to rs k o g
prava. P re n o še n j e au to rsko g p ra va m o g u će j e i n a sl j e Ďi va nj e m n a o d re Ď e ni kru g lica propisan zakonom.

Au to rs k a p ra v a s a d rţ e :
1. autorsko imovinsko pravo, i
2. autorska moralna prava (to su l i čn a p ra va , l i čn o -p ra vn a o vl a šte n j a ).

Autorsko imovinsko pravo s a d rţ i o v la š te n je a u to ra n a is k o riš ta v a n je djela, njegovo re p ro d u k o va n je , u mn oţ a v a n je , p rik az iv a n je , p re n o š e n je i
p re v o Ċ e n je ra z n ih d je la . Au to rs k a imo v in s k a p ra v a s u p re n o s iv a .
A u to rsko d j e l o mo ţe d a i sko ri šta va i d ru g o l i ce , a li sa mo p o o d o b re nj u
a u to ra . Z a sva ko i sko ri šta va n j e a u to rsko g d j e l a o d stra n e d ru g o g l i ca a u to ru pripada pravo na naknadu. Autorska imovi nska prava sadrže ovlaštenje na
iskorištavanje
Pravo autora na is k o riš ta v a n je d je la mo ţ e s e u p o tp un o s ti ili
d je lim iĉ n o , uz naknadu ili bez naknade, prenijeti na pojedince ili na pravna
lic a z a v ri je me t ra ja n ja a u to rs k o g p ra v a il i z a o d re Ċ e n o v rije me .
L ic e n a k o je je p re n e s e n o a u to rs k o p ra v o , o d no s n o is k o riš ta v a n je
autorskog djela, ne mo ţ e :
a) autorsko p ra vo p re n o si ti n a tre ća l i ca b e z sa g l a sn o ti a u to ra , a ko
u g o vo ro m n i j e d ru g a či j e o d re Ď e n o .
b) u autorsko djelo, p ri l i ko m ko ri šte n j a , unositi bilo kakve izmjene.


Autorska moralna prava s a d rţ e n e o tu Ċ iv a i n e p re n o s iv a o v la š te n j a autora da mo ra b iti p r iz n a t i o z n a ĉ en k a o s tv a ra la c d je la p o d s v o jim imenom ili pod pseudonimom koji mora in icirati.
On se m o ţe su p ro s ta vi ti sva ko m d e fo rm i sa nj u , sa ka će n j u il i d ru g om
m ij e n j a nj u n j e go vo g d j el a i sva ko j u p o tre b i dj e l a koj a b i vri je Ď a l a nj e g o vu ča st i ugled.
Svoja imovinska autorska p ra v a is k o riš ta v a n ja d je la a u to r p re n o s i
autorskim ugovorom (n pr. i zd a va čki u g o vo r, u g o vo r o p ri ka zi va n j u , i zvo Ď e n j u ...
Au to rs k i u g o v o ri mo ra ju b i ti z a k lju ĉ e n i u p is a n o j fo rm i. Auto rski
u g o vo r ko j i n i j e za kl j u č en u pisanom obliku ne proizvodi pravno dejstvo n i šta v j e !
P re d m e t a u to rsko g u g o vo ra m o ţe b i ti i d j e l o ko je j o š n ij e stvo re n o ,
d o vrše n o . N i šta v j e a u to rski u g o vo r ko j i m a u to r p re n o si p ra va i sko ri šta va n j a svi h
svo j i h b u d u ćih d j e l a .
D užno s t a uto ra je d a se za vri je me t ra ja nja a u to rsko g ug o vo ra u zd r ža va
o d p o stup a ka ko ji b i ko ri s ni ka o me ta li u vrše n j u p re ne se no g a uto rsko g p ra va .
U s lu ĉ a ju z a k o n s ko g n a s lje Ċ iv a n ja a u to ra, imovinska prava
n a s lje Ċ u ju s a mo n je g o v a d je c a , b ra ĉ n i d ru g i ro d ite l ji . U k o lik o n e ma
nasljed n ik a , a u to rs k a imo v in s k a p ra v a p o s ta ju d rţ a v no v la s n iš tv o . P rije smrti autora , autorska moralna prava mogu š ti tit i i organiz acije autora (npr. savezi knji ževnika, fi lmskih radnika itd).
Ta k vu za šti t u mo g u p re u ze ti i a ka d e mi je na uka i umje tnos ti, a po
prestank u a utorski h pra va auto ra, o ni su g a ra nti d a šti te ći a uto rska mo ra l na
p ra va a u to ra u je d no šti te i ja vni i n te re s .

ZAŠ T IT A AU T OR S K IH P R AV A

L i ce čij e j e a u to rsko il i sro d n o p ra vo p o vrij e Ď e n o , m o ţe za h ti j e va ti za šti tu
to g p ra va ka o i n a kn a d u šte te p re d vi Ď e n e za ko n o m po pravilima ob ligacionog prava.
Autoru pripada pravo na naknadu nematerija ln e i ma te rija ln e š te te ,
z avisno od vrste povrede i postavljenog z ahtjeva. Je d n a ko su za šti će n a
imovinska i moralna prava.
D o p o vre d e m o ţe d o ći a ko se au to rsko d j e l o i sko ri šta va b e z d o zvo l e autora ili suprotno odredbama autorskog ugovora – a ko se vri je đ a ju mo ra l na
p ra va a u to ra ti me što se ne o zna či nje g o vo i me i p re zi me i li što se d je lo
i sko ri šta va na na či n ko ji m se vri je đ a ča st i ug le d a uto ra i li se d je lo d e fo rmi še , mijenja.
Za š ti tu s v o jih p ra v a a u to r mo ţ e tra ţ iti k o d s u d a . P ra v o n a z a š titu ,
pored autora, imaju i koautori, njihovi nasljednici, nosioci autorskog prava i
organiz acije kojima je autor pripadao. Sva ova lica su ak tivno legitimira na za
p o d no še n je t u žb e ko d s ud a za za šti t u a u to rski h p ra va .
P o re d za šti te a u to rski h i mo vi nski h i mo ra l ni h p ra va , o vla šte ne o so b e
mo g u tra ži ti i na k na d u š te te ko ja i m je p ro u zro ko va na p o vre d o m a uto rski h p ra va .
P o s tu p a k s e p o k re ć e p o d no š e n je m tu ţ b e k o d s u d a .
Sud z avisno od postavljeno g tuţ be n o g z ah tje v a n a k o n p ro v e d e no g
p o s tu p k a i u tv rĊ e n ja p ra v n o re le v a n tn ih ĉ in je n ic a mo ţ e :


1. donijeti presudu, odnosno o dre dit i n a k n a du š te te tu ţi te l ju koja
p re d sta vl j a sa ti sfa kci j u za u či n j e n u p o vre d u a u to rsko g p ra va .
2. zabraniti tu ţe n o m n a n o š e n je daljih povre da autorskih prava ili da se
p re su d a o b j a vi o tro šku tu ţe n o g , d a se u n i šte p re dm e ti koj im a j e
nanesena povreda autorskog prava.
3. na za h tj e v a u to ra , su d m o ţe to ko m p o stu p ka odrediti privre mene mjere
ko j im će se n a re d i ti d a se p ri vre m e n o o du zm u i li i skl j u če i z p ro m e ta
p re d m e ti , o d n o sn o d a se za b ra n i n a sta vlj a n je za p o če ti h ra d n ji koj im a b i se mogla nanijeti povreda autorskog prava. Predmeti koji se oduzimaju ili isključuju iz prometa mogu biti knjige, djela likovne umjetnosti, fotografije, a radnje koje se zabranjuju mogu se odnositi na zabranu prikazi vanja.

Posebno je regulisano pitanje prava na naknadu za i sko ri šta va n j a d j el a zbog neobjavljivanja imena i prezimena autora (i zd a va č n e o b j a vi im e a u to ra ).
M o ţe tra ţi ti n a kn a d u š te te ko j u j e p re trp i o i za h ti jevati naknadno objavljivanje autorovog imena i prezimena uz zabranu ponavljanja takve povrede. U o vak voj
p ra vno j si t ua ci ji t u že ni je li ce ko je je ja vno i sko ri šta va lo a uto ro vo d je lo b e z
o zna ča va n ja n je g o vo g i me na i p re zi me na .
L i ce čij e j e a u to rsko p ra vo p o vri j e Ď e no mo ţe za h ti j e va ti i sp l a tu n a kna d e
ka ko p o p ra vi l im a o p ro u zro ko va n j u šte te , ta ko i p o p ra vi l i m a o sti ca nj u b e z osnova.
Au to rs k o p ra v o s e š titi z a ţ iv o ta i 7 0 go d in a n a ko n s mrti a u to ra . U
to m p e rio d u moţ e s e tra ţ iti s u d s k a z a š tita p ra v a . S u d u v ije k o d lu ĉ u je u granicama postavljenog z ahtjeva, što zn a či d a n i ka d a e x o ffi ci o n e će p re ći granice zahtjeva.






U SL OV I Z A P UN OV AŢ NO ST BR AK A

B ra k je z a k o n o m u re Ċ e n a z a je d n ic a ţ iv o ta iz me Ċ u mu š k a rc a i ţ e n e .

Za postojanje braka potrebno je:
1. D a su b u d u ći b ra čn i p a rtn e ri ra zl i či to g sp o l a .
2. D a su b ud u ći b ra čni p a rtn e ri p re d m a ti ča rem i zj a vil i p ri sta n a k za skl a p a nj e braka (taj pristanak mora da je slobodan, istinski, produkt svijesti, a ne
p ri si l a n i n a p re va ra n n a či n ).

Osim toga, potrebno je ispuniti slije d e ć e u s lo v e z a p u n o vaţ n o s t braka (ra n i j e b ra čn e sm e tn j e ) :
1. B ra k n e mo ţ e s k lo p iti o s o b a k o ja je v e ć u b ra k u .
2. B ra k n e moţ e s k lo p iti o s o b a k o ja n ije n a v rš ila 1 8 g o d in a . Izu zetno,
su d m o ţe u va n p a rn i čn om p o stu p ku d o zvo l i ti za kl j u če n j e braka osobi koja
j e n a vrši l a 1 6 go d i n a , a ko u tvrd i d a p o sto j e o p ra vd a ni ra zl o zi , tj . d a j e to
o či to u n j e n om i n te re su , te d a j e ta o so b a d u še vn o i tj el e sn o sp o so bn a za
vrše n j e p ra va i d u ţn o s ti ko j e p ro i zi l a ze i z b ra ka .
3. B ra k n e moţ e s k lo p iti p u no lje tn a o s o b a kojoj je oduz eta poslovna
s p o s o b no s t ili k o ja je n e s p o s o b n a z a ra s u Ċ iv a n je . Izu ze tn o , su d m o ţe
u va n p a rn i čn om p o stu p ku d o zvo l i ti skl a p a nj e b ra ka o so bi koj a j e
n e sp o so b n a za ra su Ď i va n je , ako utvrdi da je ona sposobna shvatiti
zn a če n j e b ra ka i o b a ve ze ko j e i z n j e g a p ro i zi l a ze , a ka d a j e o či to b ra k u
interesu te osobe.
4. B ra k s e n e moţ e s k lo p iti iz me Ċ u k rv n ih s ro d n ik a u p ra vo j i p o b o ĉ n o j
liniji do 4 . stepena.
5. B ra k n e mo g u s k lo p iti u s v o ji la c i n je g o v u s v o je n ik u s lu ĉ a ju nepotpunog usvojenja (u slučaju potpunog usvojenja to svakako ne mogu jer tada postaju krvni srodnici).
6. B ra k s e n e moţ e s k lo p iti iz me Ċ u s v ek ra i s n a h e , z e ta i p un ic e , o ĉ u h a
i p a s to rk e , ma ć e h e i p a s to rk a , bez obz ira na to da li je prestao brak
ĉ ijim je s k la p a n je m n a s ta lo o v o s ro d s tv o . Izu zetno, u navedenim
sl u ča j e vi m a , su d m o ţe u va n p a rni čn o m p o stu p ku d o zvo l i ti skl a p a nj e braka.
7. Brak nije valjan a k o je n a n je g o v o s k la p a n je b ra ĉ n i p a rtn e r p r is ta o :
a. u strahu i za zvanom ozbiljnom prijetnjom ili
b. u zabludi o bitnim o so b i na m a d ru g o g b ra čn o g p a rtn e ra il i o njegovoj osobnosti (druga osoba). Z a bl u d a o bi tn o j o so bi n i b ra čn o g
p a rtn e ra p o sto j i ka d a se ra d i o o kol n o sti , ko j a b i d ru g o g b ra čn o g partnera odvra tila od sklapanja braka da je za n j u zn a o , a n a ro či to :
 kra j nje o p a sne i te ške b o le sti ,
 tra j ne i ne i zl je či ve sp o l ne ne mo ći ,
 tr ud no će že ne sa d r ug i m m uška rce m i
 ranije osude zbog kri vi č. d jela p roti v dosto ja nstva osobe i morala .


Ako pri sklapanju braka nije bio ispunjen neki od navedenih uslova, ne nastupaju pravne posljedice braka.
U ova kvo m sl u ča j u sva ka o so b a ko j a i ma p ra vn i i n te re s, i ma p ra vo n a
tu ţb u ko j o m tra ţi u tv rĎ e n j e d a b ra k n e p o s to j i (je d na vrs ta tu žb e za ut vrđ e n je ).

POSTUPAK SKLAPANJA BRAKA


Oso b e ko j e ţe l e skl o pi ti b ra k, li čn o p o d n o se p ri ja vu za skl a p a n je b ra ka u
o p ći n i u koj o j ţe l e skl o pi ti b ra k. U z p ri j a vu se p o d n o si i zvo d i z m a ti čn e kn ji g e
ro Ď e n i h (M K R ) i l i čn a ka rta , a p o n e ka d j e p o tre b n o p ri l o ţi ti i n e ku d ru g u dokumentaciju (npr. list o ra zvodu b raka).
Ma tiĉ a r, n a k o n p o d n o š e n ja p rija v e z a s k la p a n je b ra k a , p ris tu p a
provjeri:
 d a l i p o sto j e u sl o vi za p u n o va ţn o st b ra ka ,
 dogovara datum sklapanja braka, te
 p re p o ru ču j e b u d u ći m b ra čn im p a rtn e rim a d a se u za j a mn o o b a vj e ste o
svom zdravstvenom stanju i da posjete neke ustanove iz oblasti
zd ra vs tva , sa vj e to va l i šta i sl .

Brak sk la p a ju b ra ĉ n i p a rtn e ri , u z p ris u s tv o ma tiĉ a ra i d v a s v je d o k a .
Iz uz e tn o , b ra k s e mo ţ e s k lo p iti i p re d je d n im b ra ĉ n im p a r tn e ro m, u z
prisustvo punomoć n ik a d ru g o g b ra ĉ n o g p a rtn e ra .
P o stu p a k skl a p a nj a b ra ka p o či nj e i zvj e šta j e m m a ti ča ra d a su b ra čn i partneri pri su tn i , te d a j e , n a o sn o vu n j i h o vih i zj a va , i zj a va svj e d o ka i p ril o ţe n i h
i sp ra va , u tvrĎ e n o d a su i sp u n j e ni u sl o vi za p o sto j a n j e i p u n o va ţn o st b ra ka .
N a ko n to g a , a ko n e m a p ri g o vo ra , m a ti ča r u p o zn a j e b ra čn e p a r tn e re o n j i h o vim pravima i obavezama, te o znače n j u b ra ka .
P o sli je o va ko za kl j uče no g b ra ka , b ra k se mo že sklo p i ti i p re d vje rski m
slu žb e ni ko m.

P RE ST AN AK BR AK A (naĉ ini pre s ta nk a b rak a)


Brak prestaje:

1) p o n iš te n je m b ra k a - ako se utv rdi da prilikom njegovog sklapanja nije postojao jedan od uslova za p u n o va ţn o st b ra ka (b ra k se u o vo m s l uča j u
p o ni šta va p o d no še n je m t u žb e za p o ni šte nje , š to je je d na vrsta u t vrđ uj uće
tu žb e )
2) raz vodom braka
3) s mrć u b ra ĉ n o g p a rtn e ra .
4) p ro g la š e n je m u mrl im n e s ta lo g b ra ĉ n o g p a rtn e ra .

RAZVOD BRAKA

B ra ĉ n i p a rtn e r mo ţe tra ţ iti ra z vo d braka a k o su b ra ĉ n i o dn o s i te š k o i
tra jn o p o re me ć e n i.


R az v o d b ra k a mo ţe s e z a h tije v a ti:
a) tu ţ b o m - m u ţ n e m a p ra vo n a tu ţb u za ra zvo d za vri j e m e tru d n o će i li d o k
n j i h o vo d ij e te n e n a vrši 3 g o d i n e ţi vo ta .
b) ili z ahtjevom z a sporaz umni raz vod braka - sud će razvesti brak po
za h tj e vu za sp o ra zu m n i ra zvo d b ra ka p o d sl i j e d e ćim u sl o vi m a :
1. ako je od sklapanja braka pro teklo najmanje 6 mjeseci, i
2. a k o p o s to ji s p o raz u m b ra ĉ n ih p a rtn e ra s k lo p lje n u p o s tu pk u
p o s re d o v a n ja i to u s lje d e ć im e le me n t ima :
a) ostvarivanju roditeljskog staranja,
b) i zd r ţa va n j u d j e te ta i i zd r ţa va n j u b ra čn o g p a rtn e ra ,
c) odnosu i kontaktu roditelja kome dijete nije povjereno sa djetetom.

S u d ć e o db iti z a h tje v z a s p o razu mn i ra z v o d b ra k a a k o s po ra zu m k o ji
s e tiĉ e d je te ta n ije u d je te to v o m in te re s u .

POSREDOVANJE

P rije p o k re ta n ja p o s tu p k a z a raz vo d b ra k a , b ra ĉ n i p a rtn e r ili o b a braĉna partnera koji imaju djecu nad kojom ostvaruju roditeljsko staranje,
d u ţn i s u p o d n ije ti z a h tje v z a p o s re d o v an je fiz iĉ k o m il i p ra v n o m l ic u
o v la š te n o m z a p o s re d o v an je .
Zahtjev z a p o s re d o v a n je mo g u p o d n ije ti i b ra ĉ n i p a rtn e r i k o ji n e ma ju
djecu nad kojom ostvaruju roditeljsko staranje, a li nisu obavez ni.

B ra ĉ n i p a rtn e r n i je d u ţ a n p o d n ije ti z a h tje v z a p o s re d o v a n je:
a) a ko j e b o ra vi šte d ru g o g b ra čn o g p a r tn e ra n e p o zn a to n a j m a n j e 6 m j . ili
b) a ko j e b ra čn o m p a rtn e ru o d u ze ta p o sl o vn a sp o so b n o st .

Z a h tj e v za p o sre d o va n j e p o d n o si se o vl a šte n oj o so b i n a či j em p o d ru čj u
p o d n o si l a c za h tj e va im a p re b i val i šte , o d n o sn o b o ra vi šte i l i g d je su b ra čni p a rtn e ri
i m al i p o slj e d n je p re b i va l i šte .
U postupku po sre d o va n j a n a sto j a će se o tkl o n i ti u zro ci ko j i su d o ve li d o
p o re m e ća j a b ra čn i h o d n o sa i i zmi ri ti b ra čn e p a rtn e re .
Ak o s u o b a b ra ĉ n a p a rtn e ra uredno poz vana i ne odazovu se na
p o z iv d a u ĉ es tv u ju u po s tu p k u p o s re d o v an ja i n e o p ra vd a ju s v o j iz o s ta n a k , postupak ć e s e o b us ta v iti. I zu ze tn o , p o stu p a k se n e će o b u sta vi ti u sl u ča j u
i zo sta n ka b ra čn o g p a rtn e ra ko j i se n a sil n i čki p o n a ša p rem a d ru g om b ra čn om partneru.
A ko n a ko n o b u sta ve p o stu p ka b u d e p o d n e se n a tu ţb a i l i za h tj e v za
sp o ra zu m n i ra zvo d b ra ka , su d će tu ţb u o d baciti.
Ak o s e u p o s tu p ku p o s re do v a n ja b ra ĉ n i p a rtn e ri n e iz mire , o v la š te n a
o s o b a ć e n a s to ja ti d a b ra ĉ n i p a rtn e ri p o s tig n u s p o ra z u m o :

1) ostvarivanju roditeljskog staranja,
2) i zd r ţa va n j u d j e te ta i i zd r ţa va n j u b ra čn o g p a rtn e ra ,
3) odnosu i kontaktu roditelja kome dijete nije povjereno sa djetetom.


Ako o navedenim elementima rodite lji ne postignu sporaz um ili ako postignuti sporaz um ne odgovara interesima djeteta, o rg a n s ta ra te ljs tv a ć e
n a z a h tje v o v la š ć e n e o so b e ili p o s lu ţ b e n o j d uţ n o s ti o d lu ĉ iti o s v im g o re navedenim pitanjima .
U p o stu p ku p o sre d o van j a o vl a šće n a o so b a sa sta vi će za p i sn i k. In a če ,
o vl a š tena osoba je d u ţn a u ro ku 2 m j e se ca d a o ko n ča p o stu p a k p o sre d o va n j a .

KARAKTERISTIKE (SPECIFIĈNOSTI) POSTUPKA ZA RAZVOD BRAKA

NADLEŢNOST

U I s te p e n u n ad le ţ an je o p ć in s k i s u d i to su d ija p o je d in a c k o ji je
s p e c ija liz ira n z a p o ro d iĉ n e o d n o s e , a u II s te p e n u s u d u v ije ć u o d 3 s u d ija ,
s tim d a je d a n o d n j ih mo ra b it i s p e c i ja liz ira n z a p o ro d iĉ n e o d n o s e .
U p o s tu p k u z a ra z v od b ra k a n e mo ţ e s e d o n ije ti p re s u d a :
a) na osovu priznanja,
b) na osnovu odricanja,
c) zb o g p ro p u š ta n j a .

R o či šte se m o ra za ka za ti u ro ku o d 15 dana, presuda se mora donijeti u roku od 15 dana, ţa l b a j e u ro ku o d 15 dana, II stepeni sud mora donijeti odluku u roku od 15 dana.
Pravni lijekovi: Dozvoljena je sa m o ţa l b a , a n i su d o zvo l j e n a va n re d n a
pravna sredstva.
A ko se u o vo m p o st up k u o d l uč u je o p i ta n ji ma ve za ni m za p o vje ra va nje
d je ce i i zd r ža va n je , u p o st up k u o b a ve zno uče st vu je o rg a n sta ra te l jst va .

OĈINSTVO, VANBRAĈNO OĈINSTVO, PRIZNANJE OĈINSTVA, OSPORAVANJE MATERINSTVA I OĈINSTVA I UTVRĐIVANJE OĈINSTVA


M a j kom d j e te ta sm a tra se ţe n a ko j a g a j e ro d i l a .
Oc e m d je te ta s ma tra s e mu ţ ma jk e , a k o je d i je te ro Ċ e n o u b ra k u i li
periodu do 300 dana od prestanka braka.
Ak o je d ije te ro Ċ e n o u ka s n ije m b ra k u ma jk e , a li prije isteka 300 dana
o d d a n a p re s ta n k a n je n o g p re th o d n og b ra k a , o c e m ć e s e s ma tra t i mu ţ majke iz kasnijeg braka.
D i je te ko je je ro đ e no va n b ra ka sma tra se va nb ra č ni m d je te to m .
Ma te rin s tv o i o ĉ in s tv o s e mo ţ e p riz n a ti p re d ma tiĉ a re m, o rg a n o m starateljs tv a , s u d o m i n o ta ro m, a mo ţ e b iti d a to i u te s ta me n tu . T a k o Ċ e r,
mo ţ e b iti d a to i p o s lije s mrt i d je te ta , a l i p o d u s lo v o m d a je u mrlo d ije te
o s ta v ilo p o to ms tv o . Oĉ in s tv o s e mo ţ e p riz n a ti i p ri je ro Ċ e n ja d je te ta , a l i to priz nanje proiz vodi pravne posljedice sa mo a k o je d i je te ro Ċ e n o ţ iv o .
P riz n a n je ma te rin s tv a i o ĉ in s tv a je n e o p o z iv o .


Z a p ri zn a n j e o či n stva i m a te ri n stva dj e te ta ko j e j e n ap u n il o 1 4 g o d ., potrebna je njegova saglasnost.
D ije te mo ţ e , tu ţ b o m, o s p o ra v a ti ma te rin s tv o i o ĉ in s tv o o s o b i/a ma
koje su u MK R u p is a n i k a o n je g o v i ro d ite lji, i to d o n a v rš e n e 25 . g o d .
ţ iv o ta . T u ţb u za o sp o ra va n j e o či n stva m o ţe p o d n i j e ti d i je te , a a ko j e m a l o lj e tn o
o n d a tu ţb u p o d n o si m a j ka d j e te ta i /i l i o rg a n sta ra te l j stva .
Mu š k a ra c k o ji s e b e s ma tra o c e m d je te ta , ta k o Ċ e r, mo ţ e p o d n ije ti
tu ţ b u z a o sp o ra v a n je oĉ in s tv a mu š k a rc u ko ji je d ije te p riz n a o z a s v o je , a li
s a mo p o d u s lo v o m d a s e u to m p o s tu p k u u tv rd i n je g o v o o ĉ in s tv o .
Mu š k a ra c k o ji je p riz n a o o ĉ in s tv o , p a k a s n ije s a z n a o z a ĉ in je n ic u
k o ja to n je g o v o o ĉ in s tv o is k lju ĉ u je , m o ţ e p o d n ije ti tu ţ b u z a o sp o ra v a n je
o ĉ in s tv a .
T u ţb u z a u tv rĊ iv a n je o ĉ in s tv a mo ţ e p o dn ije ti d i je te , mu š k a ra c k o ji sebe smatra ocem, majka d jeteta i organ s tarateljstva.
Ak o je o ĉ in s tv o i ma te rin s tv o u tv rĊ e n o s u d s k o m od lu k o m, n ije dozvoljeno osporavanje takvog u tv rĊ e n ja .

USVOJENJE

U s v o je n je je p o s e b an o b lik p o ro d iĉ n o -p ra v ne z a š tite d je c e b ez
ro d ite lja il i d je c e b e z o d go v a ra ju ć e g ro d ite ljs k o g s ta ra n ja . On o s e mo ţ e z asnovati samo ako je u interesu usvojenika .
U s v o je n je s e mo ţ e z as n o v a ti kao:
1. potpuno i
2. nepotp uno.

1. Potpuno usvojenje

P o tp u n o s e mo ţ e u s vo jiti d ije te d o 1 0 g o d in a ţ iv o ta .
P o tp u n o u svo j i ti di j e te m og u b ra čn i p a rtn e ri za j e d n i čki , m a će h a i o ču h
d j e te ta ko j e se u sva j a , a m o g u i va n b ra čn i p a rtn e ri ko ji ţi ve n a j m a nj e 5 g o di n a u
va n b ra čn o j za j e d n ici.
P o tp u n im u s v o je n je m s e iz me Ċ u u s v o jio c a , n je g o v ih s ro d n ik a i usvojenika i njegovih potomaka z asniva odnos srodstva jednak krvnom
srodstvu.
P o tp u n i m u svo j e nj e m p re sta j u m e Ď u sob n a p ra va i d u ţn o sti i zm e Ď u usvojenika i njegovih krvnih srodnika.

2. Nepotpuno usvojenje

N e p o tp u no s e moţ e us v o jiti d ije te d o n a v rš e n e 1 8 g o d in e ţ iv o ta . Za
u s v o je n je d je te ta s ta rije g o d 1 0 g o d in a , k o je je s p o s ob n o da s h v a ti z n a ĉ a j
usvojenja, potreban je i n jegov pristanak.
N e p o tp u n o u svo j i ti di j e te m og u b ra čn i p a rtn e ri za j e d n i čki , i l i j e d a n u z
p ri sta n a k d ru g o g , a m o g u i va n b ra čn i p a rtn e ri ko ji ţi ve n ajm a n j e 5 go d . u
va n b ra čn o j za j e d n i ci .


N e p o tp u n im u s v o je n je m n a s ta ju iz me Ċ u u s v o jio c a s je d n e s ta n e , te
u s v o je n ik a i n je g o v ih p o to ma k a s d rug e s tra n e , p ra v a i duţ n o s ti k o ja
prema z a k o nu p o s to je iz me Ċ u ro d ite lja i d je c e . N e p o tp u n o u svo j e n j e n e u ti če
n a p ra va i d u ţn o sti u svo j e n i ka p re m a n j e g o vi m ro d i te lj im a i d ru g i m sro d n i ci ma .
Postupak usvojenja je postupak upravnih organa – Centra z a socijalni rad.
Dijete ima pravo z nati da je usvojeno. U svoj i o ci su d u ţn i u po zn a ti d i j e te
d a j e u svo j e n o n a j ka sni j e d o nj e g o ve 7 . g o d i n e ţi vo ta , o d n o sn o o d m a h n a ko n usvojenja, ako je dijete starije od 7 godina.
N e mo ţ e s e u s v o jiti:
1) srodnik po krvi u pravoj liniji, te brat i sestra .
2) dijete prije isteka 3 mje s e c a o d n je g o v o g ro Ċ e n ja .
3) dijete maloljetnih rodite lja - i zu zetno o vo se d i j e te m o ţe u svo j i ti p o
i ste ku 1 g o d . o d n j e g o vo g ro Ď e n j a , a ko n e m a i zg l e d a d a će se o n o podizati u porodici roditelja.
4) d ije te ĉ ije s u ro d ite l ji n e p o z n a ti moţ e s e u s v o jiti te k po isteku 3
mje s e c a o d n je g o v o g n a p u š ta n ja .

Usvojilac moţe biti:
1. D rţ a v lja n in B iH .
2. S tra n i d rţ a v lja n in , a k o je u s v o je n je u in te re s u d je te ta i a k o d ije te n e
mo ţ e b iti u s v o je n o u B iH . U o vo m sl u ča j u p o tre b n o j e o d o b re n j e
n a d l e ţn o g fe d e ra l n o g o rg a n a za p o sl o v e so ci j a l n e za šti te .
3. S a mo o s o b a ko ja je u ţ iv o tn o j d ob i o d 2 5 do 4 5 g od in a i k o ja je
starija od usvojenika najmanje 18 godina.
4. Ak o p o s to je p o s eb n o o p ra v d an i ra z loz i, u s v o jila c moţ e b iti i o s o b a
s ta rija o d 4 5 g o d in a , a li d o b n a ra z lik a iz me Ċ u u s v o jio c a i u s v ojenika
n e s mije b it i v e ć a o d 4 5 g o d in a .

U s v o jila c n e mo ţ e b iti:
1. Osoba kojoj je oduzeto roditeljsko pravo.
2. Oso b a ko j a j e o g ra n i če n o p o sl o vn o sp o so b n a .
3. Oso b a ko j a n e p ru ţa d o vo l j n o si g u rn o sti d a će p ra vi l n o o stva ri ti ro d i te l j sko stranje.
Za usvojenje je potre b a n p ri sta n a k o b a ro d i te l j a i to i zri či t p ri sta n a k i u odnosu na vrstu usvojenja.

RODITELJSKO STARANJE


R o d ite ljs k o s ta ra n je je s k u p s v ih o d g o v o rno s ti, d u ţ no s ti i p ra v a
ro d ite lja k o je ima ju z a c i lj z a š titu l iĉ n ih i i mo v in s k ih p ra v a d je te ta , a s v e to
u njegovom najboljem interesu.
R o d i te lj i su za j e d ni čki i p rve n stve n o o d g o vo rn i za ra zvo j i o d g o j d j e te ta .
On i se n e m o g u o d re ći ro di te l j sko g sta ra n j a . D u ţn i su u p o zn a ti d i j e te o n j eg o vim
pravima i obavezama. S p o ra zu m no m u o d re đ uj u i me i p re zi me , a a ko ne po sti g n u sp o ra zum , o to me će o d l uči ti o rg a n sta ra te l jst va .


R o d i te lj i su d u ţn i b ri nu ti se o ţi vo tu i zd ra vl j u d j e te ta i ču va ti di j e te o d svi h
p o ro ka . T a ko Ď e r, d u ţn i su ko n tro l i sa ti d j e te to vo p o n a ša n j e i o d g a j a ti di j e te u
duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti, a sve to u skladu sa njegovim uzrastom.
R o d i te lj i su du ţn i d a se sta ra j u i o o b ra zo va n j u d j e te ta , ka ko o sn o vn o m i
sre d n j o ško l skom , ta ko i o vi so kom ob ra zo va n j u , a l i p re m a svo ji m m o g u ćn o stim a i ovisno o djetetovim sposobnostima i sklonostima.
Roditelji zastupa ju d jete , up ra vljaju njego vom imo vi nom, a ima ju p ra vo i
ži vje ti sa nji m .

ODUZIMANJE RODITELJSKOG STARANJA

R o d i te lj sko sta ra n j e se m o ţe o g ra n i či ti o d l u ko m n a d l e ţn o g d rţa vn o g organa i to samo iz zakonom utvrĎ e n i h ra zl o g a .
Os im o g ra n iĉ a v a n ja , ro d ite l js k o s ta ra n je s e mo ţ e i o d u ze ti o d lu k o m
s u d a u v a n p a rn iĉ n o m p o s tu p k u , i to k a d a ro d ite l ji z lo u p o tre b lja v a ju s v o je
p ra v o ili g ru b o z a n e ma ru ju s v o je duţ n o s ti, n e s ta ra ju s e o d je te tu ili g a
n a p u š ta ju , ĉ ime s e d o v o d i u o p a s n o s t ţ iv o t i z d ra v lje d je te ta .
Izricanjem ove mjere, prestaju sve obaveze i prava roditelja prema djetetu,
o si m o b a ve ze n j e g o vo g i zd rţa va n j a .
Roditeljsko stara nje presta je i kada dijete s tek ne poslo vnu sposob nost ili kada bude us vo jeno .

STICANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI M ALOLJETNIKA

P o s lo v n a s p os o b n os t s tiĉ e s e p u n o lje ts tv o m, a li o d o v o g p ra v ila postoje iz uz eci:
1) Malolje tnik sa n a v rš e n ih 14 god., k o j i je u s ta n ju d a s h v a ti z n a ĉ a j s v o jih radnji, mo ţ e o b a v lja ti n e k e p a rn iĉ n e ra d n je - o gra n iĉe n a po s lo v na sposobnost (npr. da prihvati poklon, ili da u postupku za ra zvod braka
u če stvu j e u o d l u či va n j u koj e m o d ro d i te l ja će b i ti p o vj e re n ).
2) Malolje tnik sa n a v rš e n ih 14 god., k o ji o s tv a ru je z a ra du moţ e ra s po la g a ti
sa njom, a l i m o ra d o p ri n o si ti svo m i zd r ţa va n j u, odgoju i obra zovanju.
3) Ma lo lje tn a o s o b a s ta ri ja o d 1 6 g o d . p o s lo v n u s p o s o b n o s t mo ţ e s te ć i:
a) ako je postala roditelj ili
b) a ko j e p o o d o b re n j u su d a u va n p a rn i čn o m p o stu p ku za kl j u či l a b ra k.

STARATELJSTVO NAD M ALOLJETNICIM A


P o d p o j m om sta ra te l j stva u o p će , p o d ra zu m i j e vam o o b li k za šti te maloljetnih osoba bez roditeljskog staranja i punoljetnih osoba koje nisu sposobne brinuti se o svojim pravima, obavezama i interesima. Takve osobe
n a zi va m o šti će n i cim a .
Svrha starateljstva je, dakle, zamjena roditeljskog staranja. Organ
sta ra te l j stva šti će n i cim a i me n u j e sta ra te l j a , a sta ra te l j stvo m o ţe vrši ti i sa m o rg a n


sta ra te l j stva . U rj e še n j u o im e n o va nj u sta ra te l j a u tvrĎ u j u se nj e g o va p ra va i
d u ţn o sti . S ta ra te l j za stu p a š ti će n i ka sa m o sta l n o .
Pod starateljstvo s ta v it ć e s e ma lo lje tn a o s o b a :
1) či j i su ro d i te l ji u m rli , n e sta l i , n e p o zn a ti i l i su n e p o zn a to g b o ra vi šta ,
2) či j im ro d i te l ji ma j e o d u ze to ro d i te l j sko p ra vo ,
3) či j i ro di te l ji n i su ste kli p o sl o vn u sp o so b n o st (p o sta o ro d i te l j i spo d 1 6 godina),
4) či j i su ro d i te l ji sp ri j e če ni i li n e sp o so b n i re d o vn o se sta ra ti o svo m d j e te tu .

IZ D R ŢA VA NJ E

Iz d rţ a v a n je d je c e

Roditelji s u d u ţ n i iz d rţ a v a ti ma lo l je tn o d i je te i u iz v rš a v a n ju te
o b a v ez e mo ra ju is k o ris t it i s v e s v o je mo g u ć n o s ti i s p o s o b n o s ti.
Ako se dijete nalaz i na redovn o m š k o lo v a n ju , ro d ite lji s u d u ţ n i
p re ma s v o jim mo g u ć n o s tima (ako roditelj ima malu penziju - ne mora)
o s ig u ra ti mu iz d rţa v a n je i n a k on p u no lje ts tv a , a n a jd u ţ e d o n a v rš en e 2 6 .
g o d in e ţ iv o ta . P o d re d o vn i m škol o va n j em se sm a tra o n a j stu d e n t ko j i n ij e
izgubio godinu bez opravdanih ra zloga (npr. opravdana bi bila bolest).
Ak o je p u n o lje tn o d ije te z b o g b o le s ti, fiz iĉ k ih i li p s ih iĉ k ih n e d o s ta tk a
n e s p o s o bn o z a ra d , a n e ma d o v o ljn o s re d s ta v a z a ţ iv o t ili ih n e moţ e
o s tv a riti iz s v o je imo v in e , ro d ite l ji s u d u ţ n i d a g a iz d rţ a v a ju d o k ta n je go v a nesposobnost traje.
R o d i te lj ko ji n e o stva ru j e ro d i te lj sko p ra vo i l i m u j e o g ra n i če n o ro d i te lj sko
sta ra n j e , n e o sl o b a Ď a se o b a ve ze i zd r ţa va n j a d j e te ta .
Ma ć e h a i o ĉ u h su d uţ n i iz d rţ a v a ti p a s to rk a a k o o v a j n e ma s vo g
b io lo š k o g r oditelja. Baka/Nana i djed d uţ n i s u d a iz d rţ a v a ju ma lo lje tn o g unuka. Ob a ve za i zd r ţa va n j a p u n o lj e tn o g u n u ka p o sto j i p o d i sti m u vj e tim a koj i se
tra ţe za i zd r ţa va n j e p u n o l j e tn o g d j e te ta .

Iz d rţ a v a n je ro d ite lja

P u n o lje tn o d ije te d u ţ n o je iz d rţ a v a ti s v o g ro d it elja koji je
n e s p o s o b an z a ra d i n e mo ţ e s e z a p o s liti, a n e ma d o v o ljn o s re d s tv a z a
ţ iv o t. D i j e te se m o ţe o sl o b o d i ti d u ţn o sti i zd rţa va n j a ro d i te l j a ko j i g a i z
n e o p ra vd a n i h ra zl o g a n ij e i zd rţa va o u vri j e m e ka d a j e b i o o b a ve za n p o za ko n u
d a to či n i .

Iz d rţ a v anje srodnika

Ob a v e z a iz d rţ a v a n ja p o s to ji i iz me Ċ u b ra ć e , s e s ta ra i u o d n o s u n a malodobne osobe – srodnike.
P ri to m e se tre b a n a g l a si ti d a se p ra vo n a i zd rţa va n j e o stva ru j e o n i m
re d o sl i j e do m ka ko b i o n i b il i p o zi va n i n a n a sl je Ď i va nj e .


Iz d rţ a v a n je b ra ĉ n o g i v a n b ra ĉ n o g p a rtn e ra

B ra ĉ n i p a rtn e r k o ji n e ma d o v o ljn o s re ds ta v a z a ţ iv o t ili ih n e moţ e
o s tv a riti iz s v o je imo v in e , a n e s p o s o b a n je z a ra d ili s e n e mo ţ e z ap o s liti,
ima p ra v o n a iz d rţ a v a n je o d s v o g b ra ĉ n og p a rtn e ra s raz mje rn o n je g o v im
mo g u ć n o s tima .
Zahtjev z a iz d rţ a v an je b ra ĉ n i p a rtn e r moţ e po s ta v iti d o z a k lju ĉ e n ja
g la v n e ra s p ra v e u p o s tu p k u z a ra zv o d ili p o n iš te n je b ra k a .
Izu ze tno, b ra čn i p a rtn e r m o ţe tu ţb o m tra ţi ti i zd r ţa va n j e u ro ku o d 1 g o d .
o d p re sta n ka b ra ka , a ko su u sl o vi za d o su Ď i va n j e i zd rţavanja postojali u vrijeme
za kl j u če n j a g l a vn e ra sp ra ve u p o stu p ku za ra zvo d b ra ka i b e z p re sta n ka t ra j a l i
d o za kl j u če n j a g l a vn e ra sp ra ve za i zd r ţa va n j e .
S u d moţ e o d b iti z a h tje v z a iz d rţ a v a n je b ra ĉ n o g p a rtn e ra (iako su ispunjeni prethodni uslovi) pod slijed e ć im u s lo v i ma :
1) a ko se o n b e z o zb i l j n o g p o vo d a o d d ru g o g b ra čn o g p a rtn e ra g ru b o i li
n e d o l i čn o p o n a ša o u b ra čn o j za j e d n i ci ( npr. preljuba) ili
2) a ko b i o b a ve za i zd r ţa va n j a p re d sta vl j a l a o či tu n e p ra vd u za d ru g o g
b ra čn o g p a rtn e ra ili
3) a ko su b ra čn i p a rtn e ri kr o z d u ţe vri j e m e o d voj e n o g ţi vo ta p o tp u n o
sa m o sta l n o o si g u ra val i sre d stva za vl a sti to i zd r ţa va n j e ili
4) a ko se i z o ko l n o sti sl u ča j a u tvrd i d a b ra čn i p a rtn e r, ko j i za h tj e va
i zd r ţa va n j e , nije p re sta n ko m b ra ka ko j i j e kra tko tra j a o d o ve d e n u te ţi
materijalni pol o ţa j o d o n o g a u ko j e m se n a l a zi o p ri l i kom stu p a n j a u b ra k.

S u d moţ e od lu ĉ iti d a o b a v e za iz d rţ a va n ja b ra ĉ n o g p a rtn e ra tra je
o d re Ċ e n o v rije me , n a ro ĉ i to u s lu ĉ a je v ima :
a) ka d a j e b ra k tra j a o kra će vri j e m e i li
b) ka d a j e tra ţi l a c i zd rţa va n j a u m o g u ćn o sti d a u d ogledno vrijeme na drugi
n a či n o si g u ra sre d stva za ţi vo t.

Ako se partner z aposli makar i na mjesec dana u toku te godine, tada
g u b i p ra v o n a iz d rţ a v an je .
P ra v o n a iz d rţ a v a n je p re s ta je a k o izd rţa v a n i ra zv e d e n i b ra ĉ n i partner:
1) sklopi novi brak, ili
2) zasnuje va n b ra čn u za j e d n i cu i l i
3) p o sta n e n e d o sto j a n d a p ri m a i zd r ţa va n j e .

K a d a se o d l u čuj e o i zd r ţa va n j u , b i tn o j e i m a ti n a um u d u ţi n u tra j a n j a
b ra ka i či n j en i cu d a l i se o sob a n a ko n ra zvo d a n a šl a u te ţo j si tu a ci j i o d o n e u kojoj je bila prije stupanja u brak.

V a n b ra ĉ n i p a rtn e r ko ji is p u n ja v a u s lo v e z a izd rţ a va n je ima p ra v o d a
tu ţ b o m z a h tije v a iz d rţ a v an je v a n b ra ĉ n o g p a rtn e ra .
T u ţb a za i zd r ţa va n j e m o ţe se p o d n i j e ti u ro ku o d 1 g o d . o d p re sta n ka
va n b ra čn e za j e d n i ce . U sl o v j e d a j e va nb ra čn a za j e d n i ca tra j a l a n a jmanje 3 godine.


Ma jk a v a n b ra ĉ n o g d je te ta ima p ra v o d a z a h tije v a o d o c a v a n b ra ĉ no g
d je te ta d a je , s ra z mje rn o n je g o v im mo g u ć n o s tima , iz d rţ av a 3 mje s e c a p rije
p o ro Ċ a ja i 1 g o d in u n a k o n p o ro Ċ a ja .

Od re Ċ iv a n je iz d rţ a v a n ja

U p o stu p ku za i zd rţa va n j e su d će u tvr diti ukupan iznos sredstava
p o tre b n i h za i zd r ţa va n j e .
P rilik o m u tv rĊ iv a n ja p o tre b a o s o b e k o ja z ah tije v a iz d rţ a v a n je , s u d ć e
u z e ti u o bz ir n je n o imo v n o s ta n je , s p o s o b n o s t z a ra d , mo g u ć n o s t z aposlenja, z dravstveno stanje i druge okolnosti od kojih zavisi ocjena njenih potreba.
Prilikom u tv rĊ iv a n ja mo g u ć n o s ti o s o b e ko ja je d uţ n a d a va ti
iz d rţ a v a n je s ud ć e uz e ti u o bz ir s v a n je n a p rima n ja i s tv a rn e mog u ć n o s ti
d a s tiĉ e p o v e ć a nu z a ra d u , k ao i n je n e v la s tite p o tre b e i z a k o n sk e o b av ez e
iz d rţ a v a n ja .
Federalni ministar ra d a i so ci j al n e p ol i ti ke ob j a vi će j e d no m go d i šnj e
p o d a tke o p ro sj e čni m p o tre b a m a o so b e koj a za h ti j e va i zd rţa va n j e s o b zi ro m n a
tro ško ve ţi vo ta .
K a d s e iz d rţ a v a n je z a h tije v a z a d ije te , s u d ć e p o s e b n o c ije n i ti ra d i brigu koju u odgoj i podiz anje djeteta u laţ e ro d ite lj s a k o jim d ije te ţ iv i i to
ć e u z e ti u o bz ir k a o d o p rin o s to g rod ite lja u iz d rţ a v a n ju . (sud po službenoj
dužnosti utvrđuje visinu izdržavanja za dijete)

IM O V IN SK I O D N OS I BR A Ĉ N IH P AR TN ER A

B ra ĉn i pa rtn e r i mo gu ima t i b ra ĉn u s te ĉe v in u i posebnu imovinu.

B ra ĉ n a s te ĉ e v in a

B ra ĉ n u s te ĉ e v in u ĉ in i imo v in a k o ju s u b ra ĉn i p a rtn e ri s te k li ra d o m z a
v rije me tra ja n ja b ra ĉ n e z a je d n ic e , k a o i p rih o d i iz te i mo v in e .
Pokloni tre ć ih lic a u ĉ in je n i z a v rije me tra ja n ja b ra ĉ n e z a je d n ic e (u novcu, stvarima , p ru ţ a n ju p o mo ć i ra d o m) u la z e u b ra ĉ n u s te ĉ e v in u b ez
o b z ira n a to k o ji ih je b ra ĉ n i p a rtn e r p ri mio , u ko l i ko d ru g a či j e n e p roi zl a zi i z namjene poklona ili ako se i z o ko l n o sti u m o m e n tu d a va n j a p o kl o n a m o ţe
za kl j u či ti d a j e p o kl o n o d a va c ţe l i o u či ni ti p o k l o n sam o j e d n om o d b ra čn i h
partnera.
D o b ita k o d ig a ra n a s re ć u , ta k o Ċ e r, je b ra ĉ n a s te ĉ e v in a .
I prih o d i o d in te le k tu a ln o g v la s n iš tv a (auto rskih djela) ostvareni z a
v rije me tra ja n ja b ra ĉ n e z a je d n ic e s u b ra ĉ n a s te ĉ e v in a .
B ra ĉ n i p a rtn e ri s u u je d n a k im d ij e lo v i ma s u v la s n ic i u b ra ĉ n o j
s te ĉ e v in i, a k o n is u d ru g a ĉ ije u g o v o ri li.
B u d u ći b ra čn i p a rtn e ri , o d n o sn o , b ra čn i p a rtn e ri m o g u b ra čn i m , o d n o sn o
p re d b ra čn i m u g o vo ro m d ru g a čij e u re di ti svoj e o dn o se ve za n e za b ra čn u
ste če vi n u .


Ukoliko je u zemlji šni m knjigama ka o vl a sni k ste če vi n e u p i san j ed a n
b ra čn i p a rtn e r, d ru g i b ra čn i p a rtn e r m o ţe za h tj e va ti i sp ra vku tog upisa.
N a b ra čn u ste če vi n u p ri m j e nj u j u se p ra vi l a o b li g a ci o n o g i stva rn o g p ra va .

Posebna imovina

Imo v in a k o ju b ra ĉ n i p a rtn e r ima u ĉ a s u s k la panja braka ostaje njegova posebna imovina.
T a k o Ċ e r, to je i o n a imovina k o ju z a v rije me tra ja n ja b ra ĉ n e
z ajednice partner stekne po posebnom pravnom osnovu (npr. nasljedstvo).

P o d je la b ra ĉ n e s te ĉ e v in e

P o d je la b ra ĉ n e s te ĉ e v in e v r š i s e u g o v o ro m. Is p ra v a k o jo m s e v rš i
d io b a mo ra ima t i s v o js tv o iz v rš n e is p ra v e (npr. o n a će tre b a ti b i ti n o ta rski
o b ra Ď e n a ).
A ko b ra čn i p a rtn e ri n e za kl j u če u g o vo r, p o d j el u b ra čn e ste če vi n e i zvrši t
će su d n a za h tj e v b ra čn ih p a rtn e ra . B ra čn i p a rtn e r ko j em j e p o vj e re n o ču va nj e i
o d g o j d j e te ta d o b i t će p ri p o d j e li b ra čn e ste če vi n e , p o re d n j e g o vo g d ij e l a , i stva ri
koje su namijenjene neposrednoj upotrebi djece.

B ra ĉ n i / P re d b ra ĉ n i u g o v o r

B ra čn i m /P re d b ra čn i m u g o vo ro m mo g u se u re d i ti i m ovinsko pravni odnosi
b ra čn i h p a rtn e ra p ri l i ko m skl a p a nj a b ra ka , ka o i to ko m t ra j a n j a b ra ka .
R a zl i ka i zm e Ď u p re d b ra čn o g i b ra čn o g u g o vo ra j e u m om e n tu za kl j u če nj a
(p re d b ra čn i u g o vo r se za kl j u ču j e p ri j e skl a p a nj a b ra ka , a b ra čn i to ko m b ra ka ) .

Odg o v o rn o s t b ra ĉ n ih p a rtn e ra

Za o b a v e ze k o je je je d a n b ra ĉ n i p a rtn e r ima o p rije s tu p a n ja u b ra k n e
o d g o v a ra d ru g i b ra ĉ n i p a rtn e r. Ova j b ra čn i p a rtn e r o d g o va ra za svo j d u g
svo j o m p o se b n om im o vi n om i svo ji m d ij e lo m b ra čn e ste če vi n e .

Solidarna odgo v o rn o s t b ra ĉ n ih p a rtn e ra

Z a o b a ve ze ko j e j e je d a n b ra čn i p a rtn e r p re u ze o ra d i p o d m i re nj a te ku ći h
p o tre b a b ra čn e za j e d n i ce , ka o i za o b a ve ze za ko j e p re ma za ko n u o d g o va raj u
za j e d n i čki o b a b ra čn a p a rtn e ra , o d g o va ra j u b ra čn i p a rtn e ri so li d a rn o , kako
b ra čn o m ste če vi n o m , ta ko i svo j o m p o se b n om i mo vi n om .

P OS TU PA K U BR A ĈN IM S PO RO V IM A

P o s tu p a k u b ra ĉ n im s p o ro v ima p o k re ć e se tu ţb o m, a mo ţ e i z ahtjevom (npr. sporaz umni raz vod braka).


Z a su Ď e n j e u b ra čn im sp o ro vim a , p o re d su d a o p će mj e sn e n a dl e ţn o s ti,
n a d l e ţa n j e i su d n a či j em su p o d ru čj u b ra čni p a rtn e ri im al i p o sl j ed n j e za j e d ni čko
p re b i va l i šte .
P ra vo na t u žb u ne za s ta ri je va , i ni je o g ra ni če no ni ti ro ko m ni ti us lo vi ma .
P ra v o n a tuţ b u z a raz vo d ili p o n iš te n je b ra k a n e p re la z i n a
n a s lje d n ik e b ra ĉ n o g p a rtn e ra , a li v e ć z a p o ĉ e ti p o s tu p c i mo g u s e n a s ta v iti .
U p a rn i ci za ra zvo d b ra ka , tu ţi l a c , b e z p ri sta n ka tu ţe n o g , m o ţe tu ţb u
p o vu ći d o za kl j u či va nj a gl a vn e ra sp ra ve , a u z n j e g o v p ri sta n a k d o k se p o stu p a k
p ra vo m o ćn o n e za vrši .

Z AŠ T IT A OD NA S IL JA U P OR ODICI


Za š ti tu o d n a s iln iĉ k o g p o n a š a n ja u p o ro d ic i d u ţ n i s u p ru ţ iti p o lic i ja , organ starateljs tva i sud.
Zdravstveni i socijalni radnici, obrazovne i druge ustanove, koje u
o b a vl j a nj u svo je d u ţn o sti /d j e l a tn o sti sa zn a j u za u či n j e n o n a sil j e , d u ţn i su o dm a h
po sa zn a n j u p ri j a vi ti n a si l je n a d l e ţn o j p o l i ci j skoj u p ra vi .
P ro tiv u ĉ in io c a n a s il ja u p o ro d ic i mo g u s e iz re ć i s l ije d e ć e z a š titn e
mjere:

1. U d a lj e n j e i z ku će , sta n a i d ru g o g sta m b e n o g p ro sto ra ,
2. Z a b ra n a p ri b l i ţa va n j a ţrtvi n a si l j a u p o ro d i ci ,
3. Osi g u ra n j e za šti te ţrtvi nasilja u porodici,
4. Z a b ra n a u zn e m i ra va n j a i u h o Ď e n j a ţrtve nasilja u porodici,
5. Obavezan psiho-socijalni tretman i
6. Ob a ve zn o l i j e če n j e o d o vi sn o sti b i l o ko je vrste .






PRAVILA NASLJEDNOG PRAVA


Z a ko n sko n a sl j e Ďi va nj e , ka o i te sta m entalno, zasnivaju se na volji
o sta vi te l j a , s ti m d a se ko d te sta m e n ta l n o g n a sl j e Ďi va n j a p o stu p a p o n j e g o voj
i zri či to j vo l j i , d o k se ko d za ko n sko g n a sl j e Ď i va nj a ta vo l j a p re tp o sta vl j a .
P ra vi l a o za ko n sko m n a slj e Ď i va nj u su d i sp o zi ti vn e p ri ro d e , a l i sam o u tom
sm i sl u d a o sta vi te l j m o ţe te sta m e n to m o d re d i ti p o sve d ru g i n a či n n a sl j eĎ i va nj a
(i zu ze v ka d a j e u p i ta n j u n u ţn o n a sl j e d stvo ).
Z a ko n ske n a sl j e dn e re d o ve o d re Ď u j u či n j e ni ce krvn o g sro d stva o sta vi te l j a
i o so b a ko je d o l a ze u o b zi r d a g a n a sli j e d e , b ra čn a v eza ostavitelja, te odnos
usvajanja sa ostaviteljem.
T e sta m e n t j e j a či p ra vn i o sn o v p o zi va n j a n a n a sl ij e Ď e u o d n o su n a za ko n .

ZAKONSKI NASLJEDNICI


Z a ko n ski n a slj e d ni re d o vi u re Ď e n i su n a o sn o vu p a re n te l a rn o -linearnog sistema.

I. nasljedni red

Zakonski nasljednici I nasljednog reda su djeca ostavioca i njegov
b ra ĉ n i d ru g (p o d d j e co m se sm a tra j u i va n b ra čn a i u svo j e n a d j e ca ).
On i n a s l je Ċ u ju n a je d n a k e d i je lo v e .
D io z a o s ta v š tin e k o ji b i p rip a o ra n ije u mrlo m d je te tu , d a je n a dţ iv ilo ostavioca, naslje Ċ u ju n je g o v a d je c a (u n u ĉ a d o s ta v io c a ), n a je d n a k e
d je lo v e , a a k o je n e k o o d u n u ĉ a d i u mrlo p rije o s ta v io c a , d io k o j i b i n je mu
p rip a o d a je b io ţ iv u tre n u tk u s mrti o s ta v io c a , n a lje Ċ u ju n je g o v a d je c a
(tzv pravo predstavljanja).
Npr. postoji otac koji im a 3 d j e ce i b ra čn og d u g a . P ri j e o ca um re n j eg o vo
j e d n o d ij e te , ko j i i m a svo j u dj e cu . S mi sa o o d re d b e j e ta j d a a ko p ri j e o sta vio če ve
sm rti u m re n j e g o vo d j e te , ta d a n a l j e Ď u j u n j e go va d j e ca (p ri n ci p re p re ze n ta ci j e ).

II nasljedni red

Za o s ta v š tin u u mrlo g a k oji nije ostavio potomke (d j e cu , u n u ča d ,
p ra u n u ča d ) n a s lje Ċ u je n je g o v b ra ĉ n i d ru g i to 1/2 , (koji u toj varijanti prelazi iz I u II nasljedni red) i roditelji ½, na jednake djelove (dakle svaki 1/4).
Ak o iz a u mrlo g n i je o s ta o b ra ĉ n i d ru g , z a o s ta v š tin u u c jelosti
n a s lje Ċ u ju ro d ite lji .
A ko j e j e d an o d ro d i te l j a um ro p ri je o sta vi o ca , di o za o sta všti n e ko ji bi m u
p ri p a o n a sl j e Ď uj u n j e g o va dj e ca , a to su u stva ri b ra ća i se s tre o s ta vi o ca .


III nasljedni red

Za o s ta v š tin u u mrlo g a k o j i n ije o s ta v io n i p o to mk e n i rodite lje, niti su
o n i o s ta v ili n e k o g p o to mk a , n iti b ra ĉ n o g p a rtn e ra , n a s l je Ċ u ju n je g o v i
djedovi i nane.

N UŢ N I N A SLJ ED N IC I

N uţ n i n a s lje d n ic i s u o d re Ċ e n i n a jb liţ i s ro d n ic i u mrlo g k o ji ima ju
p ra v o n a n uţ n i d io . N uţn i d io je z a k o n o m p re d v iĊ e n i d io z ao s ta v š tin e n a
k o ji i ma ju p ra v o n u ţ n i n a s lje d n ic i, b e z o b z ira n a p ra v ila z a k o n s k o g i
te s ta me n ta ln o g n a s lje Ċ iv a n ja .
N uţ n i n a s lje d n ic i s u :

1. d je c a u mrlo g a , n je g o v i u s v o je n ic i i n je g o v b ra ĉ n i d ru g – n j i h o v n u ţn i d i o iznosi 1/2 od zakonskog dijela.
2. ostali potomci u m rlo g a (n p r. u n u c i) , n je g o v i ro d ite lj i i n je g o v a b ra ć a i
s e s tre s u n u ţ n i n a s lje d n ic i u s lu ĉ a je v ima :
a) a ko su tra j n o n e sp o so b n i za ra d i n e m a j u n u ţn i h sre d s ta va za ţi vo t , i
b) ka d a su p o za ko n sko m re d u p o zva n i n a n a slj e Ď e (ako nema nasljed nika iz I. nas ljed nog reda).
N j i ho v n u ţn i d i o i zn o si 1/3 od zakonskog dijela.
Os ta v ila c n i ti d a ro v n im u g o v o ro m n it i te s ta me n to m n e mo ţ e
p o v rije d iti n u ţ n i n a s lje d n i d io .

N UŢ N I I R A S POL OŢ IV I D IO

N uţ n i n a s lje d n ic i ima ju p ra v o n a d io z a o s ta v š tin e k o jim o s ta v ila c n e
mo ţ e ra s p o la g a ti, a k o j i s e n a z iv a n u ţ n i d io .
Os ta v ila c z a ţ iv o ta n e mo ţ e ra s p o la g a ti ( poklono m ili testame nto m) sa
d ije lo m k o ji p re d s ta v lja n u ţ n i d io n a s l je d n ik a .
K a d a je p o v rije Ċ e n n u ţ n i d io , ra s p o la g a n je te s ta me n to m ć e s e
s ma n jiti , a p o k lo n i ć e s e v r a titi k o lik o je p o tre b n o d a b i s e n a mirio n uţ n i dio.
P rvo se n a m i re n j e vrši i z o n o g a što j e te s ta m e n to m d a to , pa ako je to
d o vo l j n o za n a m i re n j e n u ţn o g d j e l a , n e će se d i ra ti u p o kl o n e . A ko n i j e , vrši t će se
p o vra t p o kl o n a d o i zn o sa n a m i re n j a n u ţn o g d i j e l a .
U g o v o r o d oţ iv o tn o m iz d rţ a v an ju n ik a d a n e p od lije ţ e re d u c ira n ju
ra d i n u ţ n o g d je la , je r je to d v o s tra n o o b v e z u ju ć i u g o v o r.

IS K L JU ĈE NJ E N UŢ N IH N ASL JE DN IK A IZ N A SL JE DST VA

Os ta v ila c mo ţ e is k lju ĉ i ti iz n u ţ n og d ije la n a s l je d n ik a :
a) ako se povredom z akonske ili mo ra ln e o b a v e z e te ţ e o g rije š io p re ma
ostaviocu (npr. o ta c b e z i ka kvi h sre d sta va za ţi vo t ţi vi u ku ći sa si n om , a
si n n e p o m a ţe o cu , ve ć o n j e m u b ri n e i h ra n i g a ko m ši l u k).


b) a k o je s a u miš l ja je m u ĉ in io te ţ e k riv iĉ n o d je lo p re ma n je mu ,
n je g o v o m b ra ĉ n o m p a rtn eru ili dje tetu.

Is k lju ĉ e n je iz n u ţn o g d ije la u te s ta me n tu mo ra b it i iz ra ţ en o s a mo n a
n e s u mn jiv n a ĉ in , a k o ris n o je d a s e n a v e d e i ra z lo g (o s n o v ) z a is k lju ĉ e n je .
U sl u čaj u sp o ra o sta vi n ski po stu p a k se p re ki d a i u če sn i k či j e j e p ra vo manje vjerovatno se up u ću j e n a p a rn i cu .

P OS LJ ED IC E IS K LJ UĈ EN JA IZ N U ŢN OG DJ EL A

U s lu ĉ a ju k a d a je n a s lje d n ik is k l ju ĉ e n iz n u ţ n og djela, sma tra se da
je is k lju ĉ e n ik u mro p ri je o s ta v io c a , p a s e u mje s to n je g a k a o n a s lje d n ic i
pojavljuju njegova djeca, odnosno potomci.
Iskl j u če n j em n a sl j e d ni k g u bi n a sl j e d n a p ra va u o bi m u u ko j em j e i skl j u če n ,
a p ra vo o sta l i h l i ca ko ja m o g u n a sl j e di ti o sta vi o ca o d re Ď u je se ka o d a j e
i skl j u če n i u m ro p ri j e o sta vi o ca .

IZ D V AJ AN JE U KO R IS T P OT OM AK A K OJ I S U P R IV RE Đ IV AL I S A OSTAVIOCEM

P o to mc i o s ta v io c a k o ji s u ţ iv je li u z a je d n iĉ k o m do ma ć in s tv u s a
o s ta v io c e m i s v o jim ra d o m d o p rin o s ili u s tic a n ju imo v in e u d o ma ć in s tv u ,
ima ju p ra v o d a u o s ta v in s ko m p o s tu pk u traţ e d a s e iz o s ta v in s k e ma s e
iz d v o ji d io k o ji o d g o v a ra v e liĉ in i n j ih o v o g doprinosa.
Ova j za h tj e v i m a stva rn o p ra vn i ka ra kte r i m o ţe se p o sta vl j a ti i p o
o ko n ča n j u o sta vi n sko g p o stu p ka .

U RA ĈU NA VA NJ E P OK LO NA U NA SLJ ED N I D IO

U n a s lje d n i d io n a s lje d n ik a u ra ĉ u n a v a ju s e p o k lo n i u k o lik o o s ta v ila c
iz riĉ ito n i je n a g la s io d a s e p o k lo n i n e u ra ĉ u n a v a ju u n a s l je d n i d io .
Ovo se n e o d n o si n a n u ţn e n a sl j e d n i ke .

N AS LJ EĐ IV A NJ E N A OSN OV U TES TAM ENT A


T e s ta me n t mo ţ e sa ĉ in iti s v a k o lic e s p o s o b n o za ra s u Ċ iv a n je k o je je
n a v rš ilo 1 6 g o d in a .
T e s ta me n t je n iš ta v :

1. ako za vj e šta l a c n i j e i m a o 1 6 g o d . i a ko n i j e b i o sp o so b a n za ra su Ď i va n j e ,
2. u sl u ča j u a ko j e za vj e šta l a c n a tj e ra n p ri j e tn j o m i li p ri n u d om d a g a sa či n i ,
3. u sl j e d to g a što j e za vj e šta l a c b i o p re va re n i l i se n a l a zi o u za b l u d i .

T u ţb o m se m o ţe za h tj e va ti p o n i šta j te sta m e n ta u ro ku o d 1 godine od
d a n a sa zn a n j a za p o sto j a n j e u zro ka n i šta vo sti , a najdalje za 10 go dina.


OBLICI TESTAM ENTA

S v o je ru ĉ n i te s ta me n t

Ak o o s o b a zn a d a ĉ ita i p iš e , o n a s v o jo m ru k o m n a p iš e te s ta me n t i
p o tp iš e g a . T e s ta me n t je p u n o v aţ an a k o ga je z a v je š ta la c n a p is a o s vojom
ru k o m i a k o g a je p o tp is a o . P o tp is mo ţ e b iti i n e p u n o ime i p re z ime , a k o je
p o tp is a n o o p ć e poz n a tim n a d imk o m il i p s e u d o n imo m, il i n p r. n a z n a k o m
p o tp is a u s mis lu „v a š o ta c “ !
Z a p u n o va ţn o st o vo g te sta m e n ta n i j e n u ţn o d a j e u n j e m u n a zn a če n datum kada je sa či n j e n , a l i j e ko ri sn o d a b u d e n a p i san .

Ov a j te s ta me n t b i s e mo g a o p o b ija ti iz s lje d e ć ih ra z lo g a :

a) da potpis ne pripada ostaviocu ili
b) d a za vj e šta l a c p ri li kom sa či n j a va nj a i sto g ni j e b i o p ri či sto j svi j e sti i zd ra vo j pameti tj. da nije bio sposoban za ra su Ď i va n j e ili
c) d a j e te sta m e n t sa či n j e n p o d p ri si l om .

Pismeni testament pred svjedocima

Za v je š ta la c k o ji z n a d a ĉ ita i p iš e moţ e s a ĉ in iti te s ta me n t n a ta j n a ĉ in
š to ć e is p ra v u k o ju mu je n e k o d ru g i s a s ta v io s v o je ru ĉ n o p o tp is a ti u prisustvu dva svjed o k a , iz ja v lju ju ć i p re d n jima d a je to n je g o v te s ta me n t.
S vj e d o ci se ta ko Ď e r p o tp i su j u n a te sta m e n tu .
V a ţn o j e d a j e o n a j ko g a sa s ta vl j a p i sm e n ka o i za vj e šta l a c.

Sudski testament

Ovo j e re d o vn i j a vn i te sta m e n t sa sta vl j e n p o ţe l j i te sta to ra , pred sudom.
S i g u rn ij i j e o d svo j e ru čn o g te sta m e n ta , zb o g m a n j e vj e ro va tn o će o d g re ške .
U smislu forme, postoje dvije vrste ovog testamenta, zavisno od toga
d a li te s ta to r z n a d a ĉ ita i p iš e il i n e :

1. S u d s k i te s ta me n t k a d a je z a v je š ta la c p is me n

Testame n t mo ţ e z av je š ta o c u s a ĉ in iti p o n je g o v o m k az iv a n ju s ud ija nadleţnog suda koji će prethodno utvrditi identitet zavještaoca. Identitet se
u tv rĊ u je te me lje m ja v n ih is p ra v a s a fo to g ra fijo m, a a k o ih te s ta to r n e
p o s je d u je , u z d v a s v je d o k a . N a k o n š to s u d ija u t vrdi sposobnost osobe da
p u n o v aţ no s a ĉ in i te s ta me n t , u p o z n a je te s ta to ra s a p o je d in i m v a ţ n ijim pitanjima ko ja s e o d n o s e n a o b la s t n a s lje Ċ iv a n ja (o g ra n iĉ e n ja , is k l ju ĉ e n ja i
sl.), a z atim u testament vjerno unosi kaz ivanje testatora. P o što za vj e šta l a c ovako sa či n j e n te sta m e n t p ro či ta i p o tp i še , su d ij a će p o tvrd i ti n a sa m om
te sta m e n tu d a g a j e za vj e šta l a c u n j e g o vo m p ri su stvu p ro či ta o i p o tp i sa o ,
n a zn a či ti d a tu m sa či n j a va n j a , te g a i sa m p o tp i sa ti i sta vi ti o ti sa k p e ča ta .


2. S u d s k i te s ta me n t k a d a z a v je š ta la c n i je pismen

Ak o z a v je š ta la c n ije u s ta n ju d a p ro ĉ ita te s ta me n t k o ji je s a ĉ in io
s u d ija , p o p ro c e d u ri k o ja je n a p ri je d o p is a n a , s u d i ja ć e g a p ro ĉ i ta ti
z a v je š ta o c u u p ris u tn o s ti d v a s v je d o k a . Za tim ć e z a v je š ta la c , u prisustvu dva svjedoka, staviti prstoz nak i iz javiti da je to njegov testament. Sudija
o si m p o tp i sa n a zn a ča va d a j e o b a vi o sve p re th o d n o n a ve d e n e ra d n j e . I svj e d o ci potpisuju testament.
Za v je š ta la c mo ţ e s v o je ru ĉ n i te s ta me n t, te s ta me n t s a ĉ in je n p re d
svjedocima ili sudski testa me n t, p re d a ti n a ĉ u v a n je s u d u , o ĉ e mu ć e s ud
s a s ta v iti z a p is n ik , z a tim te s ta me n t s ta v i ti u z a s e b a n o mo t k o ji ć e z a p e ĉ a titi
i ĉ u v a ti u s u d u . S u d ski te sta m e n t ko ji se sa či n j a va u su d u ne m o ra se ta m o i
ču va ti , to n i j e o b a ve za , ve ć sl o b o d n a vo l j a o sta vi o ca .
N i šta ve su o d re d b e te s ta m e n ta ko j im a se o sta vl j a n e što su d ij i koj i g a j e
sa či n i o , svj e d o cim a ka o i p re ci ma /p o to m cim a ti h svj e d o ka .

T e s ta me n t s a ĉ in je n n a b ro d u i li z a v rije me mo b il iz a c ije /ra ta
S a či n j a va se p re d ka p e ta n o m b ro d a i l i komandirom u ratu, i to po
o d re d b a m a ko j e va ţe za sa sta vl j a n j e su d sko g te sta m e n ta .
Ova j te sta m e n t va ţi 6 0 d a na p o za vrše tku ra ta , a a ko j e n e ko
d e m o b il i san ka sn i j e , o n d a va ţi 3 0 d a n a o d d a n a d e m o b i l i sa nj a .

Usmeni testament

Za v je š ta la c mo ţ e iz ja v iti s v o ju p o s le d n ju v o l ju u s me n o p re d d v a
s v je d o k a s a mo a k o u s lje d iz uz e tn ih p rilik a n ije u mo g u ć n o s t d a s a ĉ in i pismeni testament. Izuze tne prilike bi bile npr. n e ko d o b i j e i n fa rkt i u te ško m j e
sta n j u . D a kl e , i zn e n a d n a b o l e st i sp ri j e če n o st o d l a sk a u sud jer je sud udaljen.
U s me n i te s ta me n t p re s ta je d a v a ţ i p o is te k u 3 0 d a n a od p re s ta n k a
iz uz e tn ih o k o ln o s ti p o d k o jima je s a ĉ in je n .
S vj e d o ci p ri l i kom sa či nj a va nj a o vo g te sta m e n ta m o g u b i ti sam o l i ca koj a
m o g u b i ti svj e d o ci p ri li ko m sa či njavanja sudskog testamenta, ali moraju znati
či ta ti i p i sa ti .
S v je d o c i p re d k o jima je z a v je š ta la c u s me n o iz ja v io s v o ju p o s lje d n ju
v o lju d u ţ n i s u d a b ez o d la g a n ja s a s ta v e n a p is me n o iz ja v u z a v je š ta o c a i d a
je š to p rije p re d a ju s u d u ili d a je u s m e n o g o v o re p re d s u d o m, izn o s e ć i
k a d a , k a k o , g d je i u k o j im o k o ln o s t ima je o v a j te s ta me n t s a ĉ in je n .
Izv rše n j e o ve d u ţn o sti n i j e u sl o v za p u n o va ţn o st o vo g te sta m e n ta , j e r svjedoci izjavu mogu dati i tokom ostavinskog postupka.

Testament pred konz ularnim predstavnikom
S a či n j a va g a d rţa vl j a n i n Bi H u i n o stra n stvu , p re m a o d re d b am a ko j e va ţe
sa sa či n j a va n je su d sko g te sta m e n ta .
S a či n j a va g a ko n zu l a rn i p re d sta vn i k ze m l j e d rţa vl j a n stva o sta vi o ca .


Supstitucija
Ako lice koje je o zn a če n o ka o n a sl j e d ni k u te sta m e n tu u m re p ri j e
o sta vi o ca , o n mo ţe u to m sl u ča j u te sta m e n to m im e n o va ti n a sl j ed n i ka svo g umrlog nasljednika.
T a ko Ď e r, za vje š ta la c mo že o d re d i ti te sta me n to m li ce ko me će p ri p a sti
na sl je d st vo , a ko o d re đ e ni na sl je d ni k u mre p ri je n je g a i li se o d re k ne na s lje đ a i li bude nedosto jan da nasljedi.
Za vje š ta la c ne mo že o d re d i ti na s lje d ni ka s vo m na s lje d ni k u ko ji je ži v.

P ON IŠ T E N JE T E S T AME N T A ZB OG N E D OS T AT K A OB L IK A IL I F OR ME
P o n i šte n j e te sta m e n ta i z ra zl o g a n e d o sta tka o b l i k a i li fo rm e , mo ţe tra ţi ti samo lice koje ima pravni interes, i to u roku od jedne godine od saznanja ili 10 godina od otvaranja testamenta.

DOKAZIV ANJE POSTOJANJA TESTAMENTA
T e s ta m e n t u n i šte n sl u ča j em i l i ra d n j om n e kog d ru g o g l i ca , i zg u b l j e n p ri je ili
n a ko n sm rti za vj e šta o ca , a l i b e z n j e g o vo g zn a n j a , i m a t će p ra vn o d e j stvo a ko
za i n te re si ra n o l i ce d o ka ţe d a j e te sta m e n t p o s to j a o .

OPOZIVANJE TESTAMENTA
T o je iz ja v a v o lje k o jo m z a v je š ta la c mije n ja i li u c i je lo s t i u k id a s v o j raniji te s ta me n t. Za v je š ta la c mo ţ e u v ije k o p oz v a ti te s ta me n t u c ije l in i i li
d je lo miĉ n o i to iz ja v o m u b ilo k o m o b l ik u , n a jĉ e š ć e u o b l ik u u k o je m je
s a ĉ in je n i s a m te s ta me n t k o j i s e o p o z iv a .
T a ko Ď e r se te sta m e n t m o ţe o p o zva ti sa či n j a va n j em n o vog te sta m e n ta , a li
n a j če šće se to ra d i n j e g o vi m fizi ĉk im u n iš te n je m (n p r. „pocijepa se“).

ODNOS RANIJEG I KASNIJEG TESTAMENTA
A ko se ka sn i jim te sta m e n to m i zri či to n e op o zo ve ra n i j i te sta m e n t, o d re d b e ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama kasnijeg testamenta.

LEGAT

T o je p o s lje d n ja v o lja k o jo m z a v je š ta la c o s ta v lja n e k o j o s o b i
(L E GAT AR U ) o d re Ċ e n u imo v in s k u v rije d n o s t iz ĉ is te z a o s ta v š tin e . Legatar
m o ţe b i ti sva ko li ce , što zn a či i za ko n ski i te sta m e n tal n i n a slj e d n i k (tada se takav
n a sl j e d ni k zo ve „P re l e g a t“ ).
Za vje š ta la c mo že o sta vi ti te sta me n to m je d n u i li vi še o d re đ e ni h st va ri i li
ne ko p ra vo o d re đ e no m li c u, i li na lo ži ti na sl je d ni k u i li ko me d rug o m li cu ko me
ne što o s ta vl ja , d a i z o no g a što je o s ta vl je no d a ne ku st va r o d re đ e no m li c u, i li d a
mu i sp la ti sum u no va ca , i li d a g a o slo b o d i ne ko g d ug a , i li d a g a i zd r ža va i li
uo p šte d a u n je g o vu ko ri st ne š to uči ni i li d a se u zd r ži o d ne če g a i li d a ne što trp i .
D a b i s e le g a t o s tv a rio , le g a ta r tre b a d a n a d ţ iv i o s ta v io c a , d a s e
prihvati legata i da ga bude dostojan. U suprotnom, legat se gasi, a predmet
l e g a ta o sta j e o so b i ko j a j e b i l a d u ţn a d a i zvrši l e g a t. Lega tar se ne smatra nasljednikom.


U ko l i ko se l eg a t n e i zvrši , l e g a ta r i m a p ra vo d a g a tu ţb o m po tra ţu je. Pra vo
na i zvrše nje le g a ta za sta r je va za g o d i n u d a na o d d a na ka d je le g a ta r sa zna o za
svo je p ra vo i b i o o vla šće n d a t ra ži i zvrše n je le g a ta .

U GOV OR O R AS P OD J E L I IMOV IN E Z A ŢIV OT A

P re d a k moţ e p ra v n im p o s lo m me Ċu ţ iv ima u s tu p iti i ra zd ije lit i s v o ju imovinu svojoj djeci i drugim potomcima.
Ov a j u g o v o r mo ra b iti s a ĉ in je n u p is me n o m o b lik u i o v je re n o d
s u d ije . S u d ija je d u ţ a n p rilik o m o v je re u g o v o ra is ti p ro ĉ ita ti i u p o z n a ti
p o tp is n ik e s a p o s lje d ic a ma n je g o v o g z a k lju ĉ e n ja .
Ustupanje i raspodjela imov ine pun o v aţ n i s u s a mo a k o s u s e s tim
saglasila sva djeca i drugi potomci koji bi bili poz vani na z akonsko
n a s lje Ċ iv a n je . Ak o b ra ĉ n i d ru g n ije p o tp is n ik o v og ug o v o ra , n je mu s e d a je
p ra v n a z a š tita u o k v iru n u ţ n o g d ije la .
Ako neko od ovih lica nije bilo prisutno ili se nije saglasilo, onda se ne radi o ugovoru o raspodjeli (gubi se njegov stvarno-pravni karakter), nego
taj ugovor ima karakter ugovora o darovanju (za d r ţa va o b l i g a ci on o -pravni karakter).
On a j p o to m a k, o d n o sn o b ra čni d ru g , ko j i se ni j e sa g l a si o sa ta k vim
u g o vo ro m , im a sta tu s n u ţn o g n a sl j e d ni ka . P o sl j e di ca o vo g a j e ste d a a ko p o sl ij e
sm rti o sta vi o ca n j e g o v n a sl j ed n i di o b u d e p o vrij e Ď e n ra sp o d j el om n a či nj e n om u
u g o vo ru , re d u ci ra će se d i j el o vi o n i h koj i su d o b il i di o u stu p lj e n p o ug o vo ru o raspodjeli imovin e za ţi vo ta (jer se njiho v dio tretira kao poklo n).
Ov im u g o v o ro m moţ e b iti o b u hv a ć e n a s a mo s ad a š n ja imo v in a ostavioca, cjelovita ili jedan njen dio. Imovina iz ovog ugovora ne ulazi u
ostavinsku masu, tj. imovinu ostavioca koja se raspodjeljuje nakon nj egove smrti.

U GOV OR O D OŢ IV OT N OM I ZD R ŢAV AN J U

Ovo je d vo stra no o b ve zuj ući ug o vo r.
K o d da ro v n o g u go v o ra li ca s e za ţiv o ta o s ta v io ca u p is u ju u
ze m ljiš n u k n j igu k a o v la s n i c i, a o v dje s tv a r p re la zi u v la s n iš tv o te k n a k o n smrti ostavio ca.
To je ugovor kojim s e je d a n u g o v a ra ĉ o b a v ez u je d a izd rţa v a
d o ţ iv o tn o d ru g og u g ov a ra ĉ a ili n e k o tre ć e lic e , a d ru g i s e u go v a ra ĉ
o b a v ez u je d a mu u s lu ĉ a ju s m rti o s ta v l ja d io il i s v u s v o ju imo v in u .
D a v a la c iz d rţ a v a n ja n e o d g o v a ra z a o b a v ez e p rima o c a iz d rţ a v a n ja . Ovaj ugovor mora b iti sastavljen u pisanoj formi i ovjeren od sudije.
Iz d rţ a v a n je m s e s ma tra :
a) ka d a se da va l a c i zd rţa va n j a o b a ve za o d a sa p ri m a o ce m i zd rţa va n j a
za j e d n o ţi vi ,
b) o b a ve za d a va o ca i zd r ţa va n j a d a će ču va ti i p a zi ti p ri m a o ca i zd r ţa va n j a ,
c) o b a ve za d a va o ca i zd rţa va n j a d a će ob ra Ď i va ti i ma n j e p ri ma o ca
i zd r ţa va n j a i
d) o b a ve za d a va o ca i zd rţa va n j a d a će p o sl ij e sm rti sa h ra n i ti p ri ma o ca
i zd r ţa va n j a .


Ov a j u g o v o r s e mo ţ e ra s k in u ti sporaz umom, i to:
a) a ko j e u g o vo re n a za j e d n i ca ţi vo ta p o sta l a n em o g u ća , zb o g te ško g
p o re m e ća j a o d n o sa , ka d a za j e d n i čki ţi vo t p o sta n e n e p o d n o šl j i v,
b) u sl u ča j u n e i zvrša va n j e u g o vo ra , ka d a d u g a stra n a im a p ra vo tra ţi ti ra ski d
ugovora.
Prilikom raskida ugovora, svaka strana ima pravo, po pravilima
o b l i g a ci o n o g p ra va , tra ţi ti n a kn a d u , b il o p o o sno vu n a kn d e šte te , b i l o p o o sn o vu
n e o sn o va n o g b o g a će n ja .

N AS L J E Đ IV AN J E AU T OR SK OG P R AV A

Poslije smrti autora, autors ko pravo p relazi na njegove nasljednike.
Osn o v m o ţe b i ti ka ko za ko n sko , ta ko i te s ta m e n ta l n o n a sl j eĎ i va nj e .
U s lu ĉ a ju z a ko n s k o g n a s lje Ċ iv a n j a , u mrlo g n a s lje Ċ u ju s a mo n je g o v a
d je c a , b ra ĉ n i d ru g i ro d ite lj i u mr lo g , i to p o n a s lje d n im re d o v ima k o j i s u p o
z a k on u o d re Ċ e n i. Ako nema tih nasljednika, autorsko pravo postaje
d rţ a v no v la s n iš tv o .
Poslije smrti autora, nasljednici mogu koristiti autorska imovinska prava
sa m o u ro ko vim a o d re Ď e ni m Z a ko n om o a u to rski m p ra vim a . Protekom tih
ro ko va , a uto rsko d je lo p o sta je s lo b o d no d je lo , ta ko d a se n ji me mo že ko ri sti ti
sva ka o so b a , b e z o g ra ni če n ja .

N E D OS T OJ N OS T ZA N AS L J E Đ IV AN J E

Nedostojan je da nasljedi, kako na osnovu z akona tako i na osnovu testamenta, onaj:
1) ko j e s u m i šl j aj em l i ši o i li p o ku ša o d a l i ši ţi vo ta o sta vi o ca ,
2) ko j e o sta vi o ca n a tj e ra o d a sa či n i i li o po zo ve te sta m e n t, te u n i šti o il i sa kri o testament
3) ko se o g ri j e ši o o o b a ve zu i zd r ţa va n j a o sta vi oca ili
4) ko o sta vi o cu n i j e h ti o u ka za ti n u ţn u p o m o ć.

N e d o s to jn o s t z a n a s lje Ċ iv a n je n ije s me tn ja p o to mc ima n e d o s to jn o g
d a n a s lje d e z a o s ta v š tin u k a o d a je n e d o s to jn i u m ro p ri je o s ta v io c a .

N AS L J E DN IĈ K A IZJ AV A - ODRICANJE OD NASLJEDSTVA

Nasljedniĉ k a iz ja v a je iz ja v a p re d su d o m d a s e o s o b a /n a s lje d n ik
p rih v a ta i li o d riĉ e n a s lje d s tv a . On a mo ţ e b iti p o z itiv n a il i n e g a tiv n a .
Os o b a mo ţ e iz ja v iti d a s e p rih v a ć a ili n e p rih v a ć a n a s lje d s tv a . Ak o s e
n e p rih v a ć a n a s lje d s tv a , ta d a g o v o rimo o o d ric a n ju . Ak o je to odricanje u
n e ĉ iju k o ris t , ra d i s e o d a ro v a n ju il i u s tu p a n ju n a s l je d s tv a .
N a sl je d n i k se m o ţe o d re ći n a sl j e d stva i zj a vo m ko d su d a d o za vrše tka
o sta vi n ske ra sp ra ve . Ovo j e n e g a ti vn a n a sl j e d n i čka i zj a va i va ţi i za p o to m ke
onoga koji se odrekao od nasljeĎ a , o si m u ko li ko d a va la c te i zj a ve n i j e i zri či to
n a g l a si o da se o d ri če sam o u svo j e i m e . U o vo m sl u ča j u se sm a tra ka o d a nikada nije bio nasljednik.


ODGOVORNOST NASLJEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIOC A

N a s lje d n ik o d g o v a ra z a o s ta v io ĉ e v e d ug o v e d o visine vrijednosti
n a s lje Ċ e n e imo v in e .
K a d a i m a vi še n a sl j e d ni ka on i o d g o va ra j u so li d a rn o za d u g o ve o sta vi o ca , i to svaki do visine vrijednosti svog nasljednog djela.
J e d in o k a d a s e ra d i o o b a v ez i k o ja z a v is i o liĉ n o s ti o b v ez n ik a ( npr.
slikar), o b a v ez a n e p re laz i n a n a s lje d n ik e , a li a k o je o s ta v ila c v e ć p rimio
n o v a c z a n e iz v rš e n o d je lo , n a s lje d n ic i is t i mo ra ju v ra t it i.

UPUĆIVANJE NA PARNICU

1) U ko l i ko se n a ko n p ra vo sn a ţn o g o ko n ča n j a o sta vi n sko g p o stu p ka p o j a vi li ce sa testamentom, u to m sl u ča j u to se l i ce u p u ću j e n a p a rn i cu .
2) A ko se n a ko n o kon ča n j a o sta vi n sko g p o stu p ka p oj a vi n o vi n a slj e d ni k i o n se
u p u ću j e n a p a rn i cu .
3) A ko n a sta n e sp o r u p o gl e d u p o n o va ţn o sti te sta m e n ta , p re ki d a se o sta vi n ski
p o stu p a k i u p u ću j e n a p a rn i cu .
4) Ako nastane sp o r o ko p u n o va ţn o sti i skl j u če n j a n u ţn o g d j e l a .
5) A ko n a sta n e sp o r o ko n e d o sto j n o sti za n a sl j e Ď i va n j e .
6) Ako nastane spor u pogledu da li potomcima pripada pravo na izdvajanje
o d re Ď e n o g d j e l a p o o sn o vu n j i ho vo g d o p ri n o sa .

T u ţ b a s e p o d n os i u ro k u o d 30 dana. Ako s e tuţ b a ne podnese, ostavinski postupak se nastavlja. Ako se p o d n e s e , ĉ e k a s e z a v rš e ta k parnice.

RJEŠENJE O NASLJEĐIVANJU

N a k o n š to ra s p ra v i z ao s ta v š tin u , s u d d o n o s i rje š e n je o
n a s lje Ċ iv a n ju , k o je s a d rţ i s li je d e ć e p o d a tk e :
1. Podatke o umrloj osobi,
2. P o d a tke o n j e g o vo j za o sta všti n i i
3. P o d a tke o n a sl j e dn i cim a , u z o zn a ku n a sl j e d n i čki h di j el o va koj i im
p ri p a d a j u , a a ko n e koj o so b i p ri p a d a l e g a t, p l o d o u ţi va n j e il i ne ko d ru g o
p ra vo , o zn a či će se i ta o so b a ko j o j to p ra vo p ri p a d a .

U rje š e n ju ć e s e , ta k o Ċ e r, n a v e s ti d a l i n a s lje d n ic i n a s lje Ċ u ju
z a o s ta v š tin u p o z a k o n u ili te s ta me n tu i k o ji s u to n a s l je d n ic i.
A ko za o sta všti n u či n e n e p o kre tn o sti , p ra vo sn a ţn o rj e še n j e o n a slj e Ď i va nj u
će se o b a ve zn o d o sta vi ti i ZK u re d u su d a n a d l e ţn o g za vo Ď e n j e ze m lj i šni h
kn j i g a , ra d i p ro vo Ď e n j a to g rj e še n j a u ti m kn j i g am a .
Ako se utvrdi da nema nasljednika ili se ne z na da li ih ima, a u
o d re Ċ e n o m ro k u n ik o s e n e p o ja v i, d o n o s i s e rje š e n je k o j im s e
z a o s ta v š tin a p re d a je o p ć in i.
N a k n a dn o pro n a Ċe n a imo v in a raspore Ď u j e se p re m a p o sto j e će m
rj e še n j u o n a sl j e Ďi va n ju .





(ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA – ZOO /preuzet/)

POJAM (ELEMENTI) OBLIGACIONO-PRAVNOG ODNOSA

Obligaciono-pravni odnosi su g ra Ċ a n s k o -pravni odnosi na osnovu kojih jedno lice (povjerilac, vjerovnik) ima o v la š te n je d a o d d ru g o g lic a
(d u ţ n ik a ) z a h tje v a od re Ċ e n u ĉ in id b u , poz itivnog ili negativnog karaktera,
k o ju je d u ţ n ik o b a v e za n iz v rš iti.
Subjekti obligaciono-pravnog odnosa su:

1) Povjerilac (v jerovnik) – l i ce o vl a šte n o d a za h tj e va či n i d b u – p o tra ţi va n j e ;
2) D uţ n ik – l i ce ko j e j e o b a ve za n o n a či n i d b u – obligacija ili obaveza;

Predmet (objekt) obligaciono - p ra v n o g o d n o s a je ĉ in id b a , odnosno
o d re Ċ e n o p oz itiv n o ili n e g a tiv n o p o n a š a n je d u ţ n ik a .
P oz itiv n e ĉ in id b e se mogu sastojati u nekom:
a) davanju (npr. kod ugovora o prodaji – obaveza prodavca da kupcu preda
stvar),
b) ĉ in je n ju (npr. kod ugovora o djelu – d u ţn o st j e d n e o d u g o vo rn i h stra n a
d a i zvrši n e ki p o sa o ).

N e g a tiv n e ĉ in id b e se mogu sastojati u nekom:
a) n e ĉ in je n ju (npr. da se n e u če s tvu j e u j a vn o j l i ci ta cij i ),
b) trplje n ju ili u z d rţ a v a n ju (npr. ka d a n e ko trp i d a kom šij a crp i vo d u i z
njegovog bunara)

U p ra v ilu , p re d me t d u ţ n ik o v e o b a v ez e mo ţe b iti s v a k a ĉ in id b a , a li ona mora biti:

1) m o g u ća ,
2) dop u šte n a , i
3) o d re Ď e n a i l i o d re d i va .

Raz lika obligaciono-pravnog od stvarno - pravnog odnosa sastoji se
u s lije d e ć e m:
1) dok stvarno-pravni odnos djeluje prema svima (erga omnes), obligaciono-pravni o d n o s d je lu je s a mo iz me Ċu o d re Ċe n ih lic a (inter- pares). U či n a k o b li g a ci on o p ra vn o g u g o vo ra m o ţe se p ro ši ri ti i n a tre ća li ca ukoliko se ugovorne strane dogovore, odnosno ukoliko su ugovorne strane
ta kvo p ra vo u g o vo ri l e u ko ri st tre će g li ca . U ta kvo j p ra vn oj si tu a cij i , jedna
u g o vo rn a stra n a u svo je im e u g o vo ri po tra ţi va n j e u ko ri st tre će strane. Tada
tre će l i ce sti če so p stve n o i n e p o sre d n o p ra vo p re m a d u ţn i ku , a ko n ij e n e što
drugo ugovoreno. Ug o vo ra č ko ji je p re ni o p ra vo na t re će li ce , ima pravo
za hti je va ti o d d u žni ka d a i zvrši o b a ve zu . D u žni k mo že i sta ći sve p ri g o vo re prema ugo va ra č u p o o s no vu ug o vo ra .


2) z asnivanjem stvarno-pravnog odnosa nastaje pravo na nekoj stvari, dok z asnivanjem obligaciono-pravnog odnosa nastaje samo osnov/z ahtjev z a sticanje stvarnog prava, odnosno z a pribavljanje stvari. Na osnovu
u g o vo ra se d a kl e tra ţi re a l i za ci j a stva rn o g p ra va . U g o vo r je p ra vn i o sno v za sticanje stvarnog prava.
3) dok je kod stvarnog prava poz nata samo jedna strana tog odnosa
(titu lar nekog stvarnog prava), a druga strana u tom odnosu se javlja tek
kada povrijedi to pravo, kod obligaciono-pravnog odnosa su subjekti
u n a p rije d o d re Ċ e n i i p o z n a ti.

NAĈELA (PRINCIPI) OBLIGACIONO-PRAVNIH ODNOSA

N a ĉe la o b li ga c io n o -pravnih o dnosa su: 1. N a čel o ra vn o p ra vn o sti ,
2.Načelo savjesnosti i poštenja, 3. N a če l o za b ra n e zl o u p o tre b e p ra va , 4. N a če l o
za b ra n e stva ra n j a i i sko ri šta va nj a m o n o p ol sko g p ol o ţa j a , 5. N a čel o
ekvivalentnosti, 6. N a če l o za b ra n e p ro u zro ko va n j a šte te i 7. N a če l o d u ţn o sti ispunjenja obaveze.

1. NAĈ E L O R AV N OPR AV N OS T I - stranke imaju potpuno jednaka prava u svakom pogledu. To zn a či d a j e d n a u g o vo rn a stra n a n e m o ţe i sko ri šta va ti
svo j j a či e ko n om ski p o l o ţa j i d r uge prednosti i nametati drugoj strani obavezu koju ona po redovnom toku stvari ne bi prihvatila (npr. pri hvatanje obaveze da se prodaja uslovljava protivno dobrim poslovnim običajima);
2. N AĈ E L O S AV J E SN OS T I I P OŠ T E N J A - z n a ĉ i d a s u u ĉ e s n ic i u
z asnivanju obligaciono-pravnih odnosa i ostva riv a n ju p ra v a iz n jih d uţ n i da postupaju iskreno, otvoreno i savjesno, uz povjerenje na spremnost da se potpuno i valjano ispune preuz ete obavez e. Otvorenost i iskrenost -
ra d i se o p o u zd a n o sti stra n a u ča su za kl j u čen j a o b li g acionog odnosa, što j e prednost za valjano ispunjenje.Jedna strana je iskreno spremna na ispunjenje obaveze, u z i sto vre m e n o o če ki va n j e i sp u nj e n j a o b a ve ze i d r uge strane.
3. N AĈ E L O ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVA - z a b ra n je n o je v rš e n je
prava i obavez a iz obligacionih odnosa suprotno cilju z bog koga je ono
ustanovljeno ili priz nato. Realizacijom prava ne smije se drugi ometati u
n j e g o vom p ra vu , n i ti m u se vrše n je m svog p ra va smi j e n a n o si ti šte ta , te je
i skl j u če n a sa m o vol j a , o b j e st, n e p a ţn j a i sl .
4. N AĈ E L O ZABRANE ST V AR AN J A I IS K OR IŠ T AV AN J A MON OP OL S K OG
P OL OŢ AJ A - za b ra n j e n o j e stva ra n j e n e ko g od n o sa i sko ri šta va n j em
monopolskog p o l o ţa j a ko jim se sti ču m a te ri j al n e ko ri sti , a koje nisu utemeljene na radu i stva ranju ravnopravnog odnosa ugovornih strana .
5. N AĈ E L O E KV IV AL ENTNOSTI /jednake vrijednosti uz ajamnih davanja/ -
što zn a či d a za o n o š to j e d a n u g o va ra č daje treba da dobije jednaku protuvrijednost. O vo na če lo se vrlo če sto zlo up o tre b l ja va u p ra ksi . (npr.
ze le na ški ug o vo r)
P rimje n a n a ĉ e la ekvivalentnosti vez ana je z a dvostrane teretne
ugovore, dakle ugovore iz kojih nastaju uz ajamne obvez e kao iz vor saglasnosti volja stranaka. Ovo n a če l o , ne dolazi u obzir kod : 1. besplatnih ugovora, 2. u g o vo ra n a sre ću i l i 3. ko d ku p o vi n e stva ri n a j a vn o j d ra ţb i .


P o v re d a o v o g n a ĉ e la mo ţ e s e ma n ife s tira ti k a o :
a) p re ko m j e rn o o šte će n j e ,
b) za kl j u či va n j e ze l e n a ško g u g o vo ra ,
c) m o g u ćn o st ra ski d a u g o vo ra zb o g p ro m j e n j e n i h o ko l n o sti .
Me đ uti m , s va ka p o vre d a o vo g na če la ne p ro i zvo d i i ste p o slje d i ce ( ne ka d a
će b i ti ni šta vo st , ne ka d a r ušl ji vo s t).
6. N AĈ E L O ZAB R AN E PR OU ZR OK OV AN J A Š T E TE - u ĉe s n ic i u
obligaciono-p ra v n im o d n o s ima d u ţ n i s u p o s tu p a ti n a n a ĉ in k o jim s e
d ru g o m u ĉ e s n ik u n e n a n o s i, o d no s n o , n e p ro uz ro k u je š te ta . Prema
to m e , d u ţn i su se su zd r ţa ti o d svi h p o stu p a ka ko ji m b i se d ru g om u če sni ku nanijela šte ta .
7. N AĈ E L O DU ŢN OS T I IS P U N JE N J A OB AV E ZE - u ĉ e s n ic i s u duţ n i is p u n iti
obavez u u cijelosti, i to n a u g o v o re n i n a ĉ in i u ugovoreno vrijeme.
U g o vo r se m o ra p o što va ti u ci j el o sti , jer je on zakon za ugovorne strane . Ako jedna strana ne ispuni preuzetu obavezu u ci j e l o sti i n a u g o vo re n i n a či n , p a
ti m e d ru g oj stra n i n a n e se šte tu , d u ţn a j e tu šte tu n a kn a d i ti . Ovo p ro p u šta nj e
m o ţe i m a ti za p o sl j e d i cu ra ski d u g o vo ra zb o g neispunjenja preuzete obveze .

Pri ispunjenju obaveza, uĉesnici obligacionopravnih odnosa duţni
s u p o n a š a ti se p aţ n jo m d o b ro g d o ma ć in a , p aţ n jo m dobrog privrednika ili sa p a ţ n jo m d o b ro g s tru ĉ n ja k a (p o v e ć a n o m p aţ n jo m ):
 P a ţn ja do b ro g do ma ćin a se o d n o si n a p ra vn i sta n d a rd g ra Ď a n a u
n j i h o vi m sva ko d n e vnim ţi vo tn i m a kti vn o sti m a .
 P a ţn ja do b ro g pr iv re dn ik a je pravni standard koji se odnosi na pravna
l i ca i vrši o ce sa m o sta l ni h d j el a tn o sti ka o u če sn i k e u pravnom prometu.
 Pa ţn ja do b ro g s tru ĉn ja k a (p o ve ća n a pa ţn j a , p a ţn j a profesionalca) jeste
p o j a ča n a pa ţn j a ko j a se za h ti j e va o d stru čn i h l i ca ko j a se p ro fe si o n al no
b a ve o d re Ď e n o m d j e la tn o šću .

NASTANAK (IZVORI) OBLIGACIONO-PRAVNIH ODNOSA

1. Ugovori - To su dvostrani pravni poslovi kojima se zasnivaju obligacioni odnosi, na osnovu kojih se ugovorne strane sporazumjevaju da jedna ugovorn a stra n a (d u ţn i k) d ru g o j stra n i (p o vj e ri o cu ) i zv rši o d re Ď e n u či n i d b u , i li
se o b j e stra n e m e Ď u so b n o o b a ve zu j u d a i zv rše o d re Ď e n e či n i d b e .
2. P ro uz ro k o v a n je š te te - To je protupravna radnja kojom se činjenjem ili
p ro p u šta n j e m d ru g om e p ro u zro ku j e šte ta , p ri če m u j e šte tn i k du ţa n nadoknaditi šte tu o šte će n o m p o d za ko n o m p ro p i sa n i m u sl o vi m a .
3. Sticanje bez osnova - To je prelazak imovine sa jednog na drugo lice bez
pravnog osnova, u z obave zu s ticaoca da je vrati.
4. Poslovodstvo bez naloga - To je mješanje u tuĎe poslove, vršenjem nekog
fa kti čko g i l i pravnog posla od strane jednog lica u korist drugog , bez
o vl a šte n j a o so b e u či j u ko ri st se vrši ta j p o sa o . Može biti nužno i korisno.
5. Jednostrana iz java volje - To su i zjave na osnovu kojih nastaje obaveza
p re m a su bj e ktu ko ji i sp u n i u sl o v, a ko to o b e ća nje nije prethodno opozvano na
za ko n o m p ro p i sa n i n a či n . T u sp a d a j u :


a) J a v n o o b e ć a n je n a g ra d e – njime se n e o d re Ď e ni kru g l i ca p o zi va d a za
n a g ra d u p o d u zm e n e ku ra d n j u , i li d a p o sti g n e ne ki u sp j e h , i l i d a se n a Ď e u
o d re Ď e n o j si tuaciji (npr. nagrada za na jbolji roma n).
b) Vrijednosni papir – to je pismena izjava kojom se njen izdavalac
obavezuje ispuniti obavezu upisanu u toj izjavi njenom zakonitom imaocu
(npr. m je ni ca , če k, ko nosma n)
c) Legitimacioni papiri – to su ţe l j e zn i čke , p o zo ri šn e i d r uge karte
(ulaznice), bonovi i sli čn e isp ra ve ko j e sa d rţe o b a ve zu za i zd a va o ca , u z
n a p o m e n u d a u n j im a n i je n a zn a če n p o vj e ri l a c. Od legitimacionih papira
treba ra zlikova ti legitimacione znake , koji p redsta vljaju samo doka z za
o d re đ e no g p o vje ri o ca d a je s nji m za kl j uče n d vo st ra ni ugo vor (npr. broj na
znak u ko ji se i zdaje u garderobi).

I UGOVOR KAO IZVOR NASTANKA OBLIGACIONO-PRAVNOG ODNOSA

Ugovor je d v o s tra n i p ra v n i p o s a o k o ji s e z ak lju ĉ u je s a g la s n o š ć u
v o lja u g o v o rn ih s tra n a u c ilju p o s tiz a n ja o d re Ċ enih p ra v n ih u ĉ in a k a . Ovim
dvostrano-pravnim poslom se zasnivaju obligacionopravni odnosi kojim se jedna strana (d uţ n ik ), u pravilu, obvez uje drugoj s tra n i (p o v je rio c u ) iz v rš iti
o d re Ċ enu ĉ in id b u ili s e o b je s t ra n e o b v e z u ju n a iz v rš e n je ĉ in id b e .

Ugovori mogu biti:

 Jednostranoob v e zu ju ć i - ka d a o b a ve za n a i zv rše n j e či n i d b e n a sta j e sam o za jednu ugovornu s tranu (npr. ugo vor o poklo nu, depozitu).
 D v o s tra n o o b v e zu ju ći - ka d a o b a ve za n a s ta j e za o b a u g o va ra ča . (npr.
ugo vor o dje lu, ugo vor o zak up u itd).
 Teretni ili naplatn i - kada se za či n i d b u je d n e stra n e d a j e p ro tu či n i d b a d ru g e strane (npr. ugo vor o prodaji ili ugo vor o zak up u).
 Be s p la tn i il i do b ro ĉ in i - ka d a se za p ri m l j e n u či ni d b u n e d a j e p ro tu či n id b a
(npr. ugo vor o poklo nu, posluzi).
 Ekvivalentni ugovori - kada se ugo vara jednaka vri je d no s t či ni d b i ( npr.
cijena i z ugo vora o prodaji odgo vara vrijed nosti proda ne s tvari).
 A le a to rn i i li u go v o ri n a s re ću - za ko j e j e ka ra kte ri sti čn o d a u m o m e n tu
za kl j u če n j a u g o vo ra vri j e d n o st m e Ď u so b ni h davanja nije poznata, a neizvjesno je koja će od dvije ugovorne strane biti povjerilac, a koja d u ţn i k (npr. ugo vor o opkladi).
 Konsenzualni ugovori - su oni koji postaju perfe ktn i ka d a se u g o va ra či sporazumiju o bitnim sastojcima ugovora, bez posebne forme propisane zakonom i bez predaje stvari. ZOO je prihvatio konsenzualnost ugovora kao pravilo. Dakle ugovori su u pra vilu ne forma lni tj. konse nzua lni, osim ukoliko posebnim zako nom nije propisana forma . Forma može biti i ugovorena.
 Realni ugovori - su oni kod kojih se, pored saglasnosti volja, zahtjeva i predaja stvari.


TUMAĈENJE UGOVORA

Od re d b e u g o vo ra p ri m j e nj u j u se o n a ko ka ko g l a se . Me Ď u ti m , p ril i kom
tu m a če n j a u g o vo ra , n ij e p o tre b n o uvijek se d rţa ti doslovno izraza kako oni glase,
ve ć tre b a i z n j i h tra ţi ti za j e d n i čku n a mj e ru u g o vo rni h stra n a , i o dredbe tako
sh va ti ti ka ko b i to b i l o u d u h u n a če l a Z OO -a.
Nejasne odre d b e u g o vo ra , za kl j u če n e n a u n ap ri j e d p ri p re ml j e nj im
obrascima – fo rm ul a rim a , tu m a či će se u ko ri st su p ro tne strane , a ne one koja je
šta m p a l a te o b ra sce – fo rmulare.
Nejasne odredbe besplatni h u g o vo ra , tu m a či će se u sm i sl u ko ji j e m a nj e
te ţa k za d u ţn i ka , a u te re tn i m u g o vo ri m a n a n a čin ko j im se o stva ru j e p ra vi ča n odnos uzajamnih davanja.

OPŠTE PRETPOSTAVKE ZA ZAKLJUĈIVANJE PUNOVAŢNOG UGOVOR A

Op š te p re tp o s ta v k e z a z a k lju ĉ e n je p u n o v aţ nog ugovora su:
1. saglasnost volja u govornih strana o b itnim elementima u govora ,
2. da je pre dme t o b a v e ze mo gu ć, do pu š te n i o d re Ċe n (ili barem odrediv),
3. da postoji osnova (cilj, svrha, ra zlo g) ugovorne obaveze i da je ta
o s n o v a do pu š te n a ,
4. da su u govorne strane s po s o b n e za za k lju ĉe n je u go v o ra ,
(P o slo vn u sp o so b no st fi zi čk o lice sti č e sa na vrše ni h 1 8 g o d . ži vo ta , pod
p re tp o sta vko m d a je ta k vo li ce d uše vno zd ra vo , t j. d a mo že sa mo d a se sta ra o svo jim pra vima, oba ve zama i interesima. Lice starije od 15 god. dje lomi čno
je p o slo vno sp o so b no i mo že za kl j uči ti p u no va ža n ug o vo r o ra d u i slo b o d no raspolagati s vojom za radom. Lice s tarije od 16 god . ko je je za kl j uči lo b ra k sa
o d o b re nje m sud a , ta ko đ e r mo že za kl j uči ti p uno va ža n ug o vo r je r je ti me ste k lo
poslovnu sposobnos t. P ra vna li ca tu sp o so b no st sti č u up i so m u ja vni registar.)
5. kod nekih u govora zahtjeva se i zakonom pro pisana posebna forma.

IZJAVA VOLJE

Kod iz jave volje z ahtijeva se da ugovorne strane iz raz e saglasnost o bitnim sastojcima ugovora. Svaki ugovor ima posebne bitne sastojke (npr. kod prodaje s u to predme t i cije na).
Iz ja v a v o lje z a z a k lju ĉ e n je u g o v o ra mo ţ e s e d a ti :
a) rije ĉi ma , dakle usmenim putem,
b) u o b iĉa je n im zn a c ima (r uko va nje m, ki ma n je m g la ve , ne ka d i š ut njo m), ili
c) konkludentnim ra dnjama (npr. kada k upac na o s no vu p o n ud e p o ša lje prodavc u cije nu).

U n e kim sl u čaj e vim a , za p u n o va ţn o s t u g o vo ra j e , osim izjave volje,
p o tre b n a i sa g l a sn o st tre će g l i ca . S ag l a sn o st se d aj e u n a p rij e d (ka o d o zvo l a ) i li
naknadno (kao odobrenje) (npr. kada je po odredbama po ro di čn o g zakona potrebno d a o rg a n sta ra te l j stva o d o b ri o tu Ď e n j e im o vi n e li ca koj e j e p o d starateljstvom).


Pregovori koji preth o d e z a k lju ĉ iv a n ju u g o v o ra n e o b a v ez u ju , tj. mogu, ali i ne moraju, d o v e s ti d o z a k lju ĉ iv a n ja u g o v o ra . Ali, pre g o v a ra ĉ i s u
p re g o v o re d uţ n i v o d iti o zb iljn o , s a n a mje ro m d a s e z a k lju ĉ i u g o v o r, te u
s k la d u s a n a ĉ e lima s a v je s n o s ti i p o š te n ja .
L i ce koj e n em a n amj e ru d a za kl j u či u g o vo r, n e smi j e p re g o va ra čim a
stva ra ti p ri vi d d a ta ka v u g o vo r ţe l i za kl j u či ti , j e r u ko li ko ta ko p o stu p i , o d g o va ra će
za šte tu prou zrokovanu pregovorima. To isto se odnosi i na lice koje je imalo
n a m j e ru za kl j u či ti u g o vo r, a l i o d to g a o d u sta n e b e z o sn o va n o g ra zl o g a .
Iz ja v a v o lje s a d rţ i p o n u d u i p rih v a ta n je .
Ponuda je p rije d lo g z a za k lju ĉ e n je u g o v o ra u ĉ in je n o d re Ċe n o m lic u , koja s a d rţ i s v e b itn e e le me n te u g o vo ra , ta k o d a b i s e n je n im p rih v a ta n je m
mo g a o z a k lju ĉ iti ugovor. B i tn i e l e me n ti se o d n o se n a va ţn o st u g o vo ra , a
sp o re d n i n e . A ko su u go va ra či i zo sta vi l i n e ke sp o re d n e el em e n te s namjerom da
i h ka sn i j e re g u li šu , u g o vo r n a sta j e .
Iz laganje robe, sa o z n a ĉ e n je m cijene, sma tra se ponudom.
S l a n je ka ta l o g a , cj e no vn i ka , ta ri fa i d r. o b a vj e šte n ja , o g l a sa p u tem
šta m p e , ra d i j a , T V n e sm a tra j u se p o n u d om , ve ć sa m o p o zi vom d a se u či ni
ponuda pod objavljenim uslovim.
Ponuda je prihvaćena kada ponudilac primi izjavu ponuĊenog da
prihvata ponudu.
Da bi prihvat ponude proiz veo pravno dejstvo , mora ispunjavati
o d re Ċ e n e u s lo v e :
1) sa d rţi n a p ri h va ta nja ponude m o ra u cij e l o sti d a o d g o va ra sa d rţi n i p o n u d e ,
j e r a ko p o n u Ď e ni p ri h va ta p o n u d u koj u u ne če m u mijenja ili dopunjuje,
sm a tra se d a j e p o n ud u o d b i o i d a j e u či ni o d ru g u p o n ud u su p ro tn o j stra n i
(onda se on javlja u ulozi ponuđača).
2) da je prihvatanje ponude stiglo ponudiocu blagovremeno i
3) da je prihvat u či n j e n u fo rm i ko j u za ko n p ro p i su j e za o d re Ď e n i ugovor.

P o d p rih v a to m s e s ma tra i k a d a po n u Ċ en i p o š a lje s tv a r ili p la ti c i je n u
ili u ĉ in i n e k u d ru g u ra d n ju k o ja s e mo ţ e s ma tra ti iz ja v o m o p rih v a ta n ju .
Kada su ponuĎ eni i ponudilac u neposrednoj blizini, ili se ponuda ša lj e telefonski ili putem faxa, smatra se d a j e p on u d a o db i je n a u kol i ko n ij e p ri h va će n a
b e z o d l a g a n j a , a to zn a či o d m a h .
Š u tn ja n e z n aĉ i p rih v a ć a n je . M e Ď u tim , izuzetno, šu tn j a p o n u Ď e n o g
sm a tra će se p ri h va to m u ko l i ko su p o n u di l a c i p o n uĎ e n i u sta l n o j p o sl o vn oj ve zi u
p o g l e d u o d re Ď e n e ro b e , a ponuda nije odmah ili u ostavljenom roku odbijena.

MANE VOLJE

1) prijetnja – (ugovor rušljiv, pobojan),
2) bitna zabluda – (ugovor rušljiv, pobojan),
3) prevara – (ugovor rušljiv, pobojan),
4) nesporazum – (ugovor ne nastaje – n iš ta v je ),
5) priv idan (fiktivan) ugovor – (ugovor ne nastaje – n iš ta v je ).


P rije tn ja , b itn a z a b lu d a i p re v a ra ĉ in e u g ov o r ru š ljiv im (p o b o jn im) , p a
z a in te re s o v a n a s tra n a moţ e traţ iti p o n iš te n je u g o v o ra (p o d n o si se tu ţb a za
p o n i šte n j e u g o vo ra u su b j e kti vn om ro ku o d 1 g o d . od sa znanja za ra zloge
ru šl j i vo sti , a o b j e kti vn i ro k j e 3 g o d. o d za kl j u če nj a u g o vo ra . U ko li ko n i ko n e
p o b i j a o va j u g o vo r u za ko n o m p re d vi Ď e n im ro ko vi m a , u g o vo r o sta j e n a sn a zi ).
U s lu ĉ a ju n e s p o raz u ma i fik t iv n o g u g o v o ra s ma tra s e d a u g o v o r n e
n a s ta je , t j. n iš ta v je (On o što j e n i šta vo , n e m o ţe ko n va l i d i ra ti . Podno si se tu ţb a
za u tvrĎ i va n j e n i šta vo sti . S u d to ko m ci j e l o g p o stu p ka p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti p a zi
n a n i šta vo st).

1) Prije tnja

Prijetnja je iz az ivanje straha kod jedne od ugovornih strana do te mjere da druga strana bez te prije tnje ne b i ni z a k lju ĉ ila u g o v o r.
Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom
o p a sn o šću u g ro ţe n ţi vo t , i l i neko d ru g o d o b ro u go vo rn e stra n e i u to m slu ča j u ,
d ru g a stra n a m o ţe t ra ţi ti d a se u g o vo r p o n i šti .
P ri je tn ja se mo že i zja vi ti d i re kt no , te le fo no m i li p i smo m od ugovorne
stra ne i li tre će g li ca .

2) Bitna z abluda

Za b lu d a je n e s a g la s n o s t iz me Ċ u fa k tiĉ k o g s ta n ja i p re d o dţb e n e ko g lica o tom stanju. S tra n a ko j a j e u za b l u di n e svj e sn o n e što i zj a vl j uj e il i či n i u
o d n o su n a o n o što j e n a m j e ra va l a i zj a vi ti o d n osno u či n i ti .
Ona je bitna ukoliko se odnosi na bitne elemente ugovora, pa u vez i
s tim ra z lik u je mo s lje d e ć e v rs te b itn e z a b lu d e :

1) zablu da o pre dmetu ugovora, koja se od nosi:

a) na identitet predme ta (n pr. za kl j u ču j e se u g o vo r o p ro d a j i j ed n e parcele, a u ugovor se unosi druga parcela) ili
b) na bitna svojstva predmeta (npr. kupuje se zlatna narukvica, a ona
j e u stva ri sa m o p o zl a će n a ) ;

2) zablu da o licu, postoji kada se pogrešna predstava odnosi na lice sa kojim se sklapa ugovor (npr. A sklapa ugovor sa B, a uvjeren je da
za kl j u ču j e u g o vo r sa C ) ;
3) zablu da o prirodi ugovora (npr. skl a p a se u g o vo r o o sta vi , a u g o va ra či
ţe l e u g o vo r o za j m u ).

Strana koja je u ovoj z a b lu d i mo ţ e traţ iti p o n iš te n je u g o v o ra z bo g bitne z ablude, osim ako pri sklapanju ugovora nije postupala s p a ţ n jo m koja se u prometu z ahtijeva .
U s lu ĉ a ju p o n iš tenja ugovora z bog z ablude, druga savjesna strana
ima p ra v o tra ţ iti n a k n a d u p re trp lje n e š te te , b e z o b z ira n a to š to s tra n a k o ja je u z abludi nije kriva z a svoju z abludu.


S tra n a ko j a j e u za b l u d i n e m o ţe s e na nju po zivati ako je druga strana
sp re m n a i zvrši ti u g o vo r ka o d a za b l u d e n i j e b il o .
Kod ugovora bez naknade (npr. ugovor o poklonu) bitnom zabludom se
sm a tra i za b l u d a o p o b u d i ko j a j e b i l a o d l u čn a za p re u zi m a n j e o b ve ze .

3) Prevara

Prevara je namjern o d o v o Ċ en je ili o d rţ a v a n je je d n e s tra n e u z a b lu d i
o d d ru g e s tra n e ili t re ć e g lic a , k a k o b i s e p re v a re n a s tra n a n a v e la n a
z a k lju ĉ e n je u g o v o ra .
Strana koja je prevarom d ov e d e n a u z a b lu du moţ e traţ iti p o n iš te n je ugovora i kada z abluda nije bitna, a ako je po d p re v a ro m z a k lju ĉ ila u g o v o r i
time p re trp i la š te tu ima p ra v o i n a n a k n a d u š te te .
Ak o je p re v a ru u ĉ in ilo tre ć e lic e , o n a ć e u tic a ti n a p u n o v aţ n o s t
ugovora samo ako je druga ugovorna strana znala ili morala z nati z a prevaru. Od ovoga su izuzetak ugovori bez naknade, koji se mogu p o n i šti ti ka d a
j e p re va ru u či ni l o tre će li ce b e z o b zi ra d a l i j e d ru g a u g o vo rn a stra n a zn a l a i li morala znati za prevaru .

4) Nesporaz um

Nesporaz um postoji kada strane vjeruju da su saglasne o svim elementima ugovora, ali postoj i obostrana nesaglasnost o prirodi ugovora ili predme tu obavez e. Npr. j e d n o li ce ţe l i p ro d a ti a u to m o bi l za 1 0 .0 0 0 K M , n a
što d ru g a s tra n a p ri sta n e vj e ru j u ći d a ku p u j e d ru g i a u to m o bi l za 8 .0 0 0 K M .

5) Prividan (fik tivan) ugovor

Raz likujemo 2 vrs te priv idnog ugovora:
1) ka d a se za kl j u či ug o vo r b e z n a m j e re d a se tim e o stva ri n e ki ci lj , ve ć sam o da izgleda da je za kl j u č e n o d re Ď e n i u g o vo r, iako ugovara či za i sta n e ţe l e
za kl j u či ti ta ka v u g o vo r
2) ka d a u g o vo rn e stra n e za kl j u ču j u u g o vo r koj i n e ţe l e ( simulirani), a ustvari
ţe l e d ru g i u g o vo r ( disimulirani) (n pr. za kl j u ču j u u g o vo r o p ro d aj i , a
u stva ri ţe l e u g o vo r o p o kl o n u ).

P ri vi d a n u go vo r n e m a u či n ka m e d u u g o vo rn im stra n a m a , on je
n e p o sto j e ći u g o vo r. Ali, ako taj ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi, disimulirani ugovor, v a ţ i a k o su ispunjeni u s lo v i z a n je g o v u p u n o v aţ no s t.
P ri vi d no st ug o vo ra ne mo že se i sti ca ti p re ma t re ćo j sa vje s no j o so b i .

ZASTUPANJE

Ugovor, kao i drugi pravni posao, m o ţe se za kl j u či ti i p re ko za stu p n i ka .
Za s tu p n iš tv o je n a ĉ in p re d u z ima n ja pravnih poslova z a drugoga, u kome jedno lice (zastupn ik), u g ra n ic a ma d o b ije n ih o v la š te n ja , z a k lju ĉ u je ili
p re d uz ima je d a n il i v iš e p ra v n ih p o s lo v a z a d ru g o g a ( zastupanog), sa is tim


p ra v n im d e js tv o m k a o d a s u ti p o s lo v i z a k lju ĉ e n i , odnosno obavljeni, po samom z astupanom licu.
Za s tu p a n je mo ţ e n a s ta ti:
1) na osnovu z akona - z akonsko z astupanje (npr. Zakonom o privrednim
d ru štvi m a o d re Ď e n o j e d a d ru štvo za stu p a u p ra va d ru š tva , tj . direkto r,);
2) mo ţ e p ro iz ilaz iti iz s ta tu ta i li a k ta n a d le ţ n o g o rg a n a ;
3) na osnovu iz jave volje z astupanog (za s tu p a n j e n a o sn o vu p u n o m o ći ).

Za s tu p n ik s v o je o v la š te n je z a z a stu p a n je mo ţ e p re n ijeti na drugog:
a) ukoliko ga je na to ovlastio zas tupani ,
b) ako to do zvoljava zakon (npr. Za ko n o a d vo ka t uri p re d vi đ a i mo g uć no st d a
o vla š te ni a d vo ka t p re ne se to o vla šte nje na d r ug o g a d vo ka ta ) ,
c) u sl u čaj u n u ţn e su p sti tu cij e - kada je zbog nekih o ko l no sti za st up ni k sp ri je če n da obavlja posao, a i nteresi zas tupanog zahtje va ju neodgodivo zas tupanje.

U g o v o r je pu n o v aţ an a k o je z a k lju ĉ e n je p ra v n o g p o s la iz v rš e n o u
g ra n ic a ma d o b iv e n o g o v la š te n ja .
K a d a za stu p n i k p re ko ra či g ra ni ce dobivenog o vl a šte n ja , pravilo je da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na zas tupanog.
Me Ċ u tim, z a s tu p a n i moţ e ov a k a v u g o v o r n a k n a dn o o d o b riti
(ratificirati). Ratifikacija mo ţ e b iti iz riĉ ita il i p re š u tn a (ako zastupani nekom radnjom manifestuje svoju saglasnost).
Za s tu p a n i tre b a n a k n a d n o o v la š te n je d a ti u ro k u k o ji mu je p o tre b a n da taj ugovor raz motri.
A ko p o p ro te ku to g ro ka za stu p a n i n i j e re a g i ra o , n ij e se i zj a šn j a vao , šu tn j a zastupanog smatra se odbijanjem odobrenja.
Ako je zastupani odbio dati odobrenje, pa druga ugovorna strana zbog
to g a trp i šte tn e p o sl j e d i ce , za šte tu su so l i d a rn o o d g o vo rn i za stu p n i k i za stu p a n i .
U sl o v za o stva re n j e n a kn a d e šte te j e d a j e d ru g a u govorna strana bila savjesna,
tj . da nije znala, niti j e m o ra l a zn a ti za p re ko ra če n j e o vl a šće n j a .

Sklapanje ugovora od strane n e o v la š te n e o s o b e

U g o v o r š to g a n e k a o s o b a s k lo p i k a o p un o mo ć n ik u ime d ru g o g a ,
b e z n je g o va o v la š te n ja , o b v e z u je n e o v la š te n o z a s tu p a n og s a mo a k o o n ugovor naknadno odobri.
Strana s k o jo m je u g o v o r s k lo p lje n mo ţ e z a h tije v a ti o d n e o v la š te n o
z astupanog da se u primjerenom roku iz jasni da li ugovor odobrava.
Ak o n e o v la š te n o z a s tu p an i n i u o s ta v lje n o m ro k u u g o v o r n e o do b ri,
smatra se da ugovor nije ni sklopljen. U to m sl u ča j u stra n a s k ojom je ugovor
skl o p lj e n m o ţe o d o so b e ko j a j e kao p u n om o ćni k b e z o vl a šte n j a za kl j u čil a
u g o vo r tra ţi ti n a kn a d u šte te , a ko u t re n u tku za kl j u če n j a u g o vo ra n ij e zn a l a n i ti j e
m o ra l a zn a ti d a ta o so b a n i j e i m al a o vl a šte n j e za skl a p a n j e u g o vo ra .


PUNOMOĆ

Pun o mo ć je o v la š te n je z a z a s tu p a n je š to g a v la s to d a v a c p ra v n im poslom (je dn o s tra n im pra v n i m po s lo m il i u go v o ro m o pu n o mo ćs tv u ) daje
p u n o mo ć n ik u . P u n o mo ć n ik moţ e b iti i p ra v n a o s o b a .
U g o vo r o p u n o m o ćstvu j e u p ra vi l u n e fo rm a l a n u g o vo r.
P u n o mo ć mo ra ima ti o d g o v a ra ju ć u fo rmu s a mo a k o s e o d no s i n a
o v la š te n je z a z a k lju ĉ e n ja u go v o ra z a k o je je z ak o n o m p re d v iĊ e n a p o s e bn a forma (n a jĉ e š ć e p is me n a ).
S o b z iro m n a o p s e g o v la š te n ja , p u n o mo ć mo ţ e b iti:

a) o pš ta (ge n e ra ln a ) - izdaje se za sve poslove redovnog upravljanja nekim
d o b ri m a d a va o ca p u n om o ći ( npr. up ravljanje pokretnom i nepokretnom imovinom vlastodavca), i sključ u j ući o tuđ e nje i ra sp o la g a nje , je r se za ta k va
o vla š te nja za h tje va sp e ci ja l na p u no mo ć ;
b) posebna (spe cijalna) - izdaje se za poslove koje prevazilaze okvire redovnog poslovanja (npr. o tu Ď e n j e i ra sp o l a g a n j e d o b rim a vl a sto d a vca );
c) vanredna - i zdaje se u slučajevima kada posao za vlastodavca ima poseban
e ko n o m ski zn a ča j (npr. p re u zi m a n j e mj e ni čn e o b a ve ze , skl a p a n j e u g o vo ra o
jemstvu, ugovora o poravnanju).

P u n o mo ć prestaje:

1. o p oz iv o m p u n o mo ć i o d s tra n e v la s to d a v c a - moţe se učiniti izjavom bez posebne forme.
2. smrć u p u n o mo ć n ik a , tj. p re s ta n k o m p ra v n e o s o b e k a o p u n o mo ć n ik a .
3. smrć u vlastodavca, tj. p re s ta n k o m p ra v n e o s ob e k o ja je p u no mo ć da la ,
o si m a ko se za p o če ti p o sa o n e m o ţe p re ki n u ti b e z šte te za p ra vn e sljedbenike.

A ko j e o p o zi va n j em (il i su ţa va n j em ) p u n om o ći p o vri je Ď e n u g o vo r o n a lo g u ili ugovor o djelu ili dr. u g o vo r, p u n o m o ćn i k i m a p ra vo n a n a kn a d u n a sta l e šte te .
Op o z iv a n je p u no mo ć i, n je z in o s uţ av a n je i o s ta li s lu ĉ a je v i p re s ta n k a
p u n o mo ć i n e ma ju u ĉ in a k p re ma tre ć o j o s o b i k o ja je s p u n o mo ć n ik o m
sklopila ugovor ili obavila drugi pravni posao, pod uslovom da je bila savjesna (n i j e zn a l a n i ti j e m o ra la zn a ti d a j e p u n om o ć o po zva n a , su ţe n a ili
p re sta l a n a d ru g i n a či n ).
U o v o m s lu ĉ a ju , v la s to d a v a c ima p ra v o z a h tije v a ti o d p u n o mo ć n ik a
n a k n a d u š te te k o ju b i z b o g to g a p re trp io , iz u z ev k a d je p u n o mo ć n ik b io
savjestan (nije znao ni morao znati za opo zivanje, za su ţa va n j e p u n o m o ći i li
p re sta n a k p u n o m o ći n a d ru g i n a či n ).

Poslo v n a p u n o mo ć
P o sl o vn u p u n om o ć , u granicama zakona, m o ţe d a ti pravna osoba, i
n j o m e o vl a sti ti p u n om o ćn i ka d a skl a p a u g o vo re i o b a vl j a p o sl o ve ko ji su
u o b i ča j e ni u o b a vl j a nj u p o sl o vn e dj e l a tn o sti p ra vn o g l i ca .


P o sl o vn i p un o m o ćn i k n e mo ţe o tu Ď i ti i l i o p te re titi nekretnine, preuze ti
m j e ni čn e o b ve ze i li o b ve ze j a m stva , u ze ti za j a m i vo d i ti sp o r, a ko n ij e d o bi o
p o se b n u p u n o m o ć za sva ki ta ka v p o sa o .
P o sl o vn a p u n om o ć m o ţe b i ti o g ra n i če n a n a o d re Ď e n u vrstu p o sl o va i l i n a
o d re Ď e n e p o sl o ve , a l i ta o g ra n i če n j a im aj u u či n a k p re ma tre će m sa m o a ko j e za njih znao ili mora znati.

T rg o v a ĉ k i p u tn ik
T rg o va čki p u tn i k im a o vl a šte n j e p o sre d o van j a i n a sto j an j a p ro n a l a ţe n j a
ku p a ca , p ri ku p l j a n ja n a re d b i , d a kl e vrši sve p ri p re m e za za kl j u če n j e u g o vo ra .
On n e m a p ra vo d a za kl j u ču j e u g o vo r, n a p l a ti ci j e n u , vrši p ro d a j u n a kre d i t.
P re m a to m e , trg o va čki p u tn i k i m a sa mo o vl a šte n j e n a p o sre d o va nj e d a b i
d o šl o d o za kl j u če n j a u g o vo ra ko j i će skl o p i ti n je g o v p o sl o d a va c.

USLOVI I ROKOVI KAO NAĈINI OGRANIĈENJA UGOVOR A

USLOV je neiz vjesna b u d u ća ĉ in je n ic a k o ja n a ko n z a k lju ĉ e n ja ugovora tek treba da nastupi i od koje z avisi nastanak ili prestanak ugovora. D a kl e , u g o vo r je za kl j u če n p o d u sl o vo m a ko n j e g o v na sta n a k i li
p re sta n a k za vi si o d n e i zvrše n e či n i d b e .
U s lo v mo ţ e b iti:

a) o d lo ţ n i ili s u s p enz ivni - od njegovog nastupanja zavisi nastanak ugovora,
b) raskidni ili rez olutivni - od njegovog nastupanja zavisi prestanak
ugovora.

K o d o d loţ n o g u s lo v a , a k o s e uslov ostvari, smatra se da ugovor
d je lu je o d v re me n a k a d a je z a k lju ĉ e n (re tro a k tiv n o d e js tv o ), a kod
raskidnog uslova, njegovim nastupanjem ugovor automatski prestaje, tako da nije potrebna još neka radnja ugovarača.
N e mo gu ć je u s lo v a ko j e p o sta vl j e n a či n j e n i ca ko j a se n e m o ţe o stva ri ti
i z fa k ti čki h i l i p ra vni h ra zl o g a . U sl u ča j u n e m o g u će g o dl o ţ nog uslova ugovor je
n i šta v , a a ko j e p o sta vl j e n n e mo g u ći ra ski d ni u sl o v, sm a tra se d a ta ka v u sl o v n e
postoji, tj. kao da ni je naveden.

ROK je b u d u ć a iz v je s n a ĉ in je n ic a k o ja ć e s e sa s ig u rn o š ć u d e s iti. T o
je o d re Ċ e n i p r o te k v re me n a ili o d re Ċ e n i tre n u t ak u v re me n u , z a k o ji s e v eţ e
p o ĉ e ta k d e js tv a il i p re s ta n a k d e js tv a pravnog posla.
R o k, ka o i u sl o v, sp a d a u s re d stva o g ra n i če n j a p ra vn o g p o sl a .
Rok, kao i uslov, mo ţ e b iti:

a) o d lo ţ n i ili s u s p e nz iv n i - od čijeg nastupanja zavisi početak dejstva pravnog posla, (npr. o d 1 . j u la će se d a ti p o s lo vna p ro sto ri ja u za k up , a
ug o vo r je za k lj uče n 1 . a p ri la i ste g o d i ne );
b) raskidni ili rez olutivni - od čijeg nastupanja zavisi prestanak dejstva
pravnog posla (npr. 1. marta treba da se vrati s tvar data na pos lugu).


Nadalje, rokovi mogu biti:

a) strogi – o d re Ď e n i su za ko n skim p ro p i sim a , a ko j e su b j e kti p ra vn o g p o sl a ne mogu mijenjati (tu spadaju prekluzi vni i zastarni roko vi);
b) dispoz itivni – o d re Ď e n i su p ra vn i m n o rm a m a , a p ri m j e nj u j u se a ko
subjekti pravnog posla nisu u konkretno m sl u ča j u o d re d il i ro k.
Rokovi se izra ţa va j u u d a n i m a , se d m i cam a , m j e se cim a i g o d in a m a , a
mogu b i ti o d re Ď e n i i terminom.

ZNAĈAJ FORME ZA PUNOVAŢNOST UGOVORA

Ugovori su u pravilu neformalni. Os im z akonom propisane forme , i same stranke mogu ugovoriti formu. Ako je forma propisana z akonom, tada
u g o v o r mo ra b iti s a ĉ in je n u to j fo rmi, u s u p ro tn o m ne p ro iz v o d i p ra v no
dejstvo, od n o s n o ta k a v p ra v n i p o s a o je n iš ta v .
Ovakav ugovor, ko j i n i j e sa či n j e n u za ko n o m p ro p i sa n oj fo rm i , n e će
ko n va l i di ra ti ča k i a ko su obave ze iz takvog ugovora ispunjene u cjelosti.
On o š to je d a to p o o s n o v u n iš ta v o g u g ov o ra mo ra s e v ra titi - pravilo restitucije. Ako nije moguće vraćanje, daje se cijena stvari u vrijeme
p re s u Ċ e n ja .
Ako je forma ugovorena, time n ije iz riĉ ito o d re Ċ e n o d a p u n o vaţ n o s t ugovora z avisi od ugovorene forme. Dakle, p ro p u š ta n je fo rme u o v o m
s lu ĉ a ju n e ć e u tic a ti n a p u n o v aţ n o s t ug o v o ra a ko s u o b je s tra n e ob a v ez e iz ugovora ispunile u cjelosti. Ova j u g o vo r se i sp u n j e n j em m o ţe ko n va l i d i ra ti .
Izuzetno, ako su strane p is me n o m fo rmo m u v je to v a le pu n o v a ţn o s t
u go v o ra , pro pu š ta n je te fo rme ima će za po s lje di cu n iš ta v o s t u go v o ra !

SREDSTVA OBEZBJEĐENJA UGOVORA

S re d s tv a o b e zb je Ċ e n ja u g o v o ra s u : 1.) kapara i 2.) odustanica.

1.) Kapara

Kapara je o d re Ċ e n a imo v in s k a v rije d n o s t, n a jĉ e š ć e no v a c , k o j u jedan
u g o v a ra ĉ d a je d ru g o m p rilik o m z a k lju ĉ e n ja u g o v o ra k a o z n a k d a je u g o v o r
z a k lju ĉ e n , a ĉ ime p rima la c k a p a re s tiĉ e p ra v o v la s n iš tv a n a p ri ml je n o m novcu ili drugoj imovinskoj vrijednosti.
Svrha kapare je s l ije d e ć a :
1) to je znak d a j e u g o vo r za kl j u če n ,
2) d a o si g u ra i zvrše n j e u g o vo ra ,

Kapara se, u pravilu, u ra ču n a va u d j e l i mi čn o i sp u nj e n j e u g o vo ra .
O ka p a ri se za kl j u čuj e p o se b an u g o vo r i l i se u o sn o vn i u g o vo r u n o si klauzula o kapari.
Kapara je p u no v aţ n a kada se postigne saglasnost i iz v rš i p re d a ja
s tv a ri, š to z n a ĉ i d a je k a p a ra re a la n u g o v o r a k c e s o rn e p riro d e .


Kapara, k a o s re d s tv o o b ez b je Ċ e n ja ug o v o ra , stupa u dejstvo kada se
n e is p u n je n je u g o v o ra mo ţ e s ta v iti n a te re t je d n o m o d u g o v a ra ĉ a .
Tako, a k o je z a n e izv rš e n je u g ov o ra k riv davalac kapare, primalac kapare ima pravo:
a) d a ra ski n e u g o vo r i za d r ţi p ri m l j e n u ka p a ru i li
b) d a u mj e sto to g a tra ţi i zvrše n j e u g o vo ra i n a kn a d u šte te zb o g
za ka šn j e n j a u i zvrše n j u , u koju šte tu se u kj l j u ču j e i i zn o s ka p a re .
Ak o je , p a k , z a n e iz v rš e n je u go v o ra k riv primalac kapare, davalac kapare ima pravo:
a) d a za h ti j e va ra ski d u g o vo ra i vra ća n j e ka p a re u d vo st ru ko m i zn o su i l i
b) d a u mj e sto to g a tra ţi i zvrše n j e u g o vo ra i n a kn a d u šte te ko j u j e pretrpio.

P re ma to me , n a v e d e n a p ra v a s u u tv rĊ e n a u k o ris t s tra n e k o ja s e
p rid rţ a v a la u g o v o ra ( strane koja je „ nevina“ ).
A ko j e kap a ra p re tj e ra n o vi so ka , p o sto ji m o g u ćn o st d a j e sud, na zahtjev stranke, sve d e n a ra zu m n u m j e ru . Ta ka v za h tj e v im a p ra vo p o sta vi ti u g o va ra č n a
či j i te re t p a d a ka p a ra ( „kriva“ s trana).
U sluĉajevima kad se ugovor izvrši, kapara se uraĉunava u izvršenje
u g o v o ra ili s e v ra ć a (o b iĉ n o k a d a je p re d me t u g o v o ra n e š to d ru g o ).
K o d d a va n j a kap a re u n o vcu , o n a se ra ču n a ka o a va n s (u n a p ri j ed p l a će ni dio) cijene ugovora o prodaji.

2.) Odustanica

Odustanica je iz nos novca koji se ugovara i k o ris ti z a s lu ĉ a j ra s k id a ugovora. Od u s ta n ic u p la ć a ugova ra ĉ k o ji ra s k id a u g o v o r.
Ovo pravo davanja odustanice traje do momenta ugovorenog roka, a ako ugovorom n i j e p re d viĎ e n ro k , o n d a d o m o m e n ta d o sp i j e ća o b a ve ze i z u g o vo ra .
On a s tra n a k o ja k o ris ti o v o s re d s tv o (o d u s ta n ic u ), d uţ n a je ,
istovremeno sa davanjem iz jave da odustaje od ugovora, isplatiti ugovorenu odustanicu. N a ko n to g a n e m o ţe vi še za h ti j e va ti i zvrše n j e u g o vo ra !
Kada je kaparom ugovoreno pravo da se odustane od ug ovora onda se
ka p a ra sm a tra ka o o d u sta n i ca i sva ka s tra n a m o ţe o d u sta ti o d u g o vo ra .

PREDUGOVOR

Predugovor je iz java volja kojom se preuz ima obavez a da se kasnije
z a k lju ĉ i g la v n i u g o v o r.
P re d u g o v o r mo ra s a d rţ a v a ti s v e b itn e e le me n te g la v n o g u g o v o ra , a
a k o je p re d v iĊ e na p os e b n a fo rma z a pu n o v aţ no s t g la v n o g u go v o ra i
p re d u g o v o r mo ra b iti z a k lju ĉ e n u to j fo rmi .
Prema tome , i z pred ugo vora ne nasta ju oba ve ze za p reduzima nje nekih
či ni d b i , o d nosno ne ki h ug o vo r ni h o b a ve za , ve ć sa mo o b a ve za na za k lj uče nje
ugo vora, s ti m d a će sklo p lje ni ug o vo r za s no va ti o d re đ e ne či ni d b e .
Za k lju ĉ e n je g la v n o g u g o v o ra moţ e s e tra ţ iti u ro k u o d 6 mje s e c i o d
is te k a ro k a u k o me je b ilo p re d v iĊ e n o z a k lju ĉ e n je g la v n o g u go v o ra , a a k o


ta j ro k n ije b io o d re Ċ e n , o n d a u rok u o d 6 mje s e c i o d dana kada je po
p riro d i s tv a r i tre b a lo d a s e z a k lju ĉ i g la v n i u g o v o r.
Ak o je d n a o d u g o v o rn ih s tra n a n e z ak lju ĉ i u g o v o r u o d re Ċ e n o m
ro k u , d ru g a s tra n a moţ e traţ iti d a je s u d o ba v eţ e na z a k lju ĉ e n je g la v n og
ugovora. U to m za h tj e vu tre b a n a ve sti d a se tu ţe n i o b a ve ţe n a za kl j u če n j e ugovora, a ako ne postupi po tom, onda ta p resuda zamjenjuje glavni ugovor.
U ko l i ko su se o d vre m e n a za kl j u če n j a p re d u g o vo ra d o p e ri o d a ka d a tre b a
skl o p i ti gl a vn i u g o vo r p ril i ke ta ko i zm i je n il e d a p re d u go vo r n e bi b i o n i za kl ju če n da su ta kve o ko l n o sti b i l e u ča su njegovog za kl j u če nj a , ne postoji obaveza sklapanja glavnog u govora.

USTUPANJE UGOVORA

Radi se o pravnom poslu kojim jedna ugovorna strana (ustupilac),
k a o u g o v o rna s tra n a u d v os tra n o te re tn o m u g o v o ru , u s tu p a u g o v o r tre ć e m lic u (p ri ma la c ) , ta k o d a to tre ć e lic e p o s ta je u g o v o rn a s tra n a , sa svim
p ra v ima i o b v e z a ma k o je je i ma o u s tu p ila c k a o u g o v a ra ĉ .
U s tu p a n je je mo g u ć e k o d d v os tra n o -teretenih ugovora, kod kojih svaka ugovorna strana ima istovremeno i prava i obveze . Ovo prenoše n j e
n i j e m o gu će ko d stro g o l i čn i h o b ve za .
Za p u n o v a ţ n o s t u s tu p a n ja p o tre b n o je :
1) d a d ru g a u g o vo rn a st ra n a p ri sta n e n a p re n o še n j e u g o vo ra i
2) d a se za kl j u či u g o vo r i zm e Ď u u stu p i o ca i p rim a o ca o u stu p a n j u u g o vo ra
(ko j i m o ra b i ti za kl j u če n u fo rm i p ro p i sa n oj za ugovor koji se ustupa).

Ustupilac garantuje samo da je ustupljeni ugovor pravno valjan, a ne
g a ra n tu j e d a će se u n o vo m o d n o su i zv rši ti m e Ď u so b n e u g o vo rn e o b a ve ze .

NIŠTAVOST UGOVORA

U g o v o r je n iš ta v a k o je p ro tiv a n :
1. u sta vo m u tvrĎ e n i m n a če l im a d ru š tve n o g u re Ď e n j a ,
2. prinudnim propisima i
3. m o ra l u d ru štva .
Ni šta v u g o vo r j e p ro ti va n j a vn o m p o re tku j e r vri j e Ď a o p šte d ru š tvene interese.
P o s lje d ic e n iš ta v o s ti ugovora su:
1) Ak o u g o v a ra ĉ i n is u is p u n ili o b a v e z e – o tp a d a o b a ve za i zv še n j a ,
2) Ako su obje ili jedna ugovorna strana ispunile obavez e – tre b a i zvrši ti
re sti tu ci j u (vra ća n j e p ri m lj e n o g ), p ri če m u su d m o ţe o d b i ti za h tj e v za
re sti tu ci j u p o d u sl o vo m d a re sti tu ci j u tra ţi n e sa vj e sn a stra n a ,
3) Ak o re s t itu c ija n ije mo g u ć a – p o sto j i o b a ve za i sp l a te n o vča n e n a kn a d e ,
4) Kriva ugovorna s tra n a mo ţ e b iti o b a v ez a n a n a n a kn a d u š te te k o ju je druga strana pretrpila.

D a k le , n iš ta v i u g o v o ri n e p ro iz v o d e p ra v n o d e js tv o . U to m s lu ĉ a ju
id e s e tu ţ b o m z a u tv rĊ e n je n iš ta v o s ti, a donosi se deklara torna presuda.


N a n iš ta v o s t s u d p az i p o s lu ţb e n o j d uţn o s ti, a p ra v o n a is tic a n je
n iš ta v o s ti n e z a s ta rje v a .
P ra vo d a za h tj e va u tvrĎ e n j e n i šta vo sti i m a sva ko za i n te re so va n o l i ce , kao
i n a d l e ţn i tu ţi l a c.

RUŠLJIVI (POBOJNI, OBORIVI) UGOVORI

K o d o va k v ih u g o vo ra ra d i s e o n e d o s ta c ima k o ji p o v rje Ċ uju
p o je d in a ĉ n e , a n e o p š te d ru š tv e n e in te re s e .
U g o v o r je ru š lj iv :
a) k a d a g a je z a k lju ĉ ila o g ra n iĉ e n o p o s lo v n o s p o s ob n a o so b a (lica
i zm e Ď u 1 4 i 1 8 g o d i n a ko j a ni su za kl j u čil a b ra k p o o do b re n j u su d a , ka o i
p u n o l j e tn a li ca ko j im a j e o g ra n i če n a p o sl o vn a sp o so b nost); ili
b) k a d a s u p rilik o m z a k lju ĉ e n ja u g o v o ra p o s to ja le ma n e v o lje , i to:
prijetnja , bitna zablu da i prevara (u sl u ča j u preostale dvije mane volje:
n e sp o ra zu m a i fi kti vn og u g o vo ra sm a tra se d a u g o vo r n e n a staj e , tj . n i šta v je); ili
c) kada je to z a pojedin a ĉ n e s lu ĉ a je v e iz riĉ ito propisano ZOO ili drugim z akonom (npr. u sluča j u p re ko mje r no g o šte će nja , ko d tzv. P a uli ja nske
tu žb e i d r. ).

R u š ljiv i u g o v o ri s u v a ţ e ć i n a k o n š to s u z a k lju ĉ e n i, a li s e mo ţ e tra ţ iti
p o n iš te n je ta k v o g u g o v o ra u z a k on o m p ro p is a n o m ro k u. Naime, podnosi
s e tu ţ b a z a p o n iš te n je u g ov o ra u s ub je k tiv n o m ro k u o d 1 g od in e o d dana
s a z na n ja z a raz lo g e ru š ljiv o s ti, a o b je k t iv n i ro k je 3 g o d in e o d z a k lju ĉ e n ja
ugovora. U kol i ko n i ko n e p o b ij a o vaj u g o vo r u za ko n o m p re d viĎ e n im ro ko vim a , ugovor ostaje na snazi. P ra vo d a tra ţi p o n i šte n j e u g o vo ra im a o na j n a či j oj stra n i
p o sto j i o g ra n i če n a sp o so b n o st, o d n osno mana volje.
D ru g a s tra n a moţ e o d s tra n e na ĉ ijo j s tra n i s e n a la z i ru š lj iv o s t tra ţ iti
d a s e iz ja s n i d a li o s ta je k o d u g o v o ra , je r ć e s e u s u p ro tn o m u govor
s ma tra ti p o n iš te n im . Ako se suprotna strana ne izjasni ili izjavi da ne ostaje kod
u g o vo ra , sm a tra će se d a j e u g o vo r p o n i šte n .
P o sl j e di ca p o ni šte n j a je re sti tu ci j a p rim lj e n o g , a a ko to n i j e m o g u će , m o ţe
se za h tj e va ti n o vča n a n a kn a d a .

ZELENAŠKI UGOVOR

Ze le n a š k i u g o v o r je dvostrano-obvez u ju ć i, teretni ugovor, ko jim
je d n a u g o v o rn a s tra n a u g ov a ra z a s e b e ili tre ć e l ic e n e s ra z mje rn u imovinsku korist , z lo u p o tre b lja v a ju ć i s ta n je n u ţ d e , te š k o ma te rija ln o
stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili z avis nost druge strane.
Dakle, z a p o s to ja n je z e le n a š ko g u g o vo ra z a h tje v a ju s e s l ije d e ć e
pretpostavke:
1) D a j e vri j ed n o st p re u ze ti h m e Ď u so b ni h ob a ve za u o či to m n e sra zm j e ru
(npr. i zra zito niska cije na u odnos u na stva r koja se k up uje );
2) Da je na ovaj nesrazmjer isko ri šte n a stra n a p ri sta l a zb o g n e ki h nepovoljnih okolnosti, koje mogu biti :


a) stanje n u ţd e (npr. p o t re b a li je če n ja ) ,
b) te ško m a te ri j a l n o sta n j e (npr. zbog ne zaposle nosti),
c) nedovoljno iskustvo (npr. mla đ a o so b a ) ,
d) lakomislenost,
e) zavisnost prema drugoj strani (zele n a šu ).
Poenta je u zloupotrebi tih okolnosti u cilju postizanja nesrazmjerne imovinske koristi.
Ov a k v i u g o v o ri s u p ro tn i s u mo ra lu d ru š tv a , te s u s a m im tim n iš ta v i .
Ošte će n a stra n a m o ţe p u te m su d a tra ţi ti d a se n j e g o va o b a ve za sm a n ji
n a p ra vi ča n o b im , d a kle da ugovor opstane uz takvu izmjenu. Ovakav zahtjev
o šte će n a stra n a m o ţe podnij e ti u to ku o d 5 g o d i n a o d d a n a za kl j u če n j a u g o vo ra .

RASKID UGOVORA

Ugovorne strane mogu uvijek sporaz umno raskinuti ugovor.
U g o v o r s e mo ţ e i je d n o s tra n o ra s k in u ti (b e z s a g lasnosti drugog
u g o v a ra ĉ a ), a k o z a to p o s to je z a k o n o m p ro p is a n i u s lo v i , a to su:
1. zbog neispunjenja;
2. zbog promjenjenih okolnosti;
3. zb o g p re ko m j e rn o g o šte će n j a ;
4. zbog postojanja materijalnih i pravnih nedostataka na stvari;
5. kada su ugovorne strane ugovorile odustanicu;
6. u drugim zakonom propisanim sl u ča j e vi ma ;

1. Raskid ugovora zbog neispunjenja

D a b i s e iz ov o g raz lo g a mo g ao tra ţ iti ra s k id ugovora, pretpostavlja
s e d a u g o v o r n ije is p u n je n il i n i je is p u n je n n a u g o v o re n i n a ĉ in .
Da bi se mogao z ahtijevati raskid po ovom pravnom osnovu,
p o tre b n o je d ru g o m u g o v a ra ĉ u o s ta v iti n a k n a d n i ro k z a is p u n je n je obavez e.
Me Ċ u tim, a k o s e ra d i o fik s n o m u g o v o ru , gdje je bitn i element tog
u g o v o ra is p u n je n je ob a v ez e u o d re Ċ en o m ro k u , a d uţ n ik n e is pu n i s v o ju obavez u u ugovorenom roku, ugovor se raskida automatski, tj. po samom z akonu istekom tog roka. U o vo m sl u ča j u , j e d i n o a ko p o vj e ri la c i m a in te re s d a
o d rţi u g o vo r m o ţe o b a vij e sti ti du ţn i ka d a m u d a j e m og u ćn o st d a i sp u ni ugovornu obvezu. Tu obavijest mora dostaviti odmah po isteku roka uz
u p o zo re n j e d a d u ţn i k u ra zu m n o m ro ku i sp u n i o b a ve zu i z u g o vo ra .
Posljedice raskida ugovora su:

1) u g o va ra či se o sl o b a Ď a j u m e Ď u so b ni h o b aveza iz ugovora;
2) a ko j e o b a ve za d j e l i mi čn o i sp u n je n a o d j e d n e stra n e , vrši se re sti tu ci j a
(vra ća n j e p ri m l je n o g);
3) a ko se vra ća n o va c, u g o va ra č j e d u ţa n p l a ti ti za te zn e ka m a te o d
momenta kada je novac primio;
4) a ko j e zb o g ra ski d a u g o vo ra j e d an u g o va ra č p re trp i o šte tu , a nije kriv za
ra ski d , i m a p ra vo n a n a kn a d u te š te te .


2. Raskid ili izmjena ugovora zbog promjenjenih okolnosti

Ova j i n sti tu t i m a u p o ri šte u n a čel u e kvi val e n cij e (jednakih davanja) i u
n a če l u p ra vi čn o sti .
Iz raz loga promjenjenih okolonosti ugovor se raskida:
1. a ko j e n a ko n za kl j u če nj a d vo stra n o g n a pl a tn o g u g o vo ra d o šlo d o promijenjenih okolnosti,
2. ako se ra d i o va n re d n im i n e p re d vi Ď e n im o kol n o stim a (npr. potres,
poplava , neke upra vne mje re, p romje na sistema cije na, nagli skok ci jena ),
3. ako te o ko l n o sti o te ţa va j u i sp u n j en j e ob a ve za j e d n e stra n e d o te m je r e da
j e te ško e ko n o m ski p o g a Ď a ju ,
4. ako su te okolnosti n a stu p i l e p ri j e ro ka o d re Ď e n o g za i sp u n j e n j e te
obaveze, te
5. ako bi, zbog navedenog, o d r ţa va n j e u g o vo ra b i l o n e p ra vi čn o .

P ra v o n a ra s k id u g o v o ra ima ug o v o rn a s tra n a k o ju p og a Ċ a ju te iz mijenjene okolnosti, tj . ko j a j e d o ve d e n a u te šku m a te ri j a l n u si tu a ciju.
Umjesto raskida ugovora iz ovog raz loga, mo ţ e s e tra ţ iti i iz mje n a uslova ugovora ukoliko na to pris tanu obje ugovorne strane.
Pravo na raskid ugovora po ovom pravnom osnovu nema ugovorna strana
ko j a j e b i l a d u ţn a u ze ti u o b zi r ta kve o ko l n o sti p ri l i kom sklapanja ugovora.

3. Poništenje ugovora zbog prekomjernog oštećenja

U k o lik o je u v ri je me z a k lju ĉ e n ja u g o v o ra , u d v o s tra n o o b v ez u ju ć e m ugovoru, p o s to ja o o ĉ iti n e s ra z mje r iz me Ċ u uz a ja mn ih d a v a n ja , o š te ć e n a
s tra n a mo ţ e tra ţ iti p o n iš te n je u g o v o ra u k o lik o u v rije me z a k lju ĉ e n ja
ugovora nije z nala, niti je morala z nati z a pravu vrijednost stvari.
D a k le , d a b i se ra d ilo o p re k o mje rn o m o š te ć e n ju , po tre b n o je d a
b u d u is p u n je n i s lje d e ć i u s lo v i:
1. D a j e za kl j u če n d vo stra n o -tere tni (naplatni) ugovor (n pr. o prodaji i sl.);
2. D a n e sra zm j e r i zm e Ď u u za j a m n ih d a va nj a p o sto ji u vrij em e za kl j u če nj a
ugovora;
3. D a o še će n a stra n a n e zn a n i ti j e m o ra l a zn a ti za ta j n e sra zm j e r
m e Ď u so b ni h či ni d b i (d a kle u vri je me ug o vo ra o š te će ni ni je zna o ni ti je mogao znati pra vu vrijed nost - o vd je je zna ča ja n mo me na t za k lj uče nja ugo vora i u to j fa zi se posmatra sa vjes nos t ugo vornih strana ).

Ov d je s e ra d i o ru š ljiv o m u g o v o ru i o š te ć e n a s tra n a ima p ra v o
p o d n ije ti tu ţ b u z a p on iš te n je u g o v o ra u ro k u o d 1 g od in e o d z a k lju ĉ e n ja ugovora. Ošte će n i ta k o Ď e r m o ţe tra ţi ti n a d o p u n u vri j e d n o sti p ro tu či n id b e (cijene), ali pod uslovom da na ovo pristane druga strana .
Iako je postojao nesraz mjer, p o n iš te n je u g o v o ra s e n e mo ţ e tra ţ iti u slije d e ć im s lu ĉ a je v i ma :
a) a ko j e n e što ku p l j e n o n a j a vn o j p ro d a ji , ili
b) kod igara n a sre ću , ili
c) a ko j e vi ša ci j e n a d a ta zb o g o so b i te n a kl o n o sti .


ODGOVORNOST (JAMSTVO) ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE
(4. raz log z a jednostrani ra s k id /p o n iš te n je u g o v o ra - postojanje materijaln ih
i pravnih nedostataka na stvari)

Pravila o odogovornosti za materijalne i pravne nedostatke odnose se na dvostrano-obve zu j u će teretne ugovore .
Radi se o odgovornosti prenosioca stvari ili prava (prodavca) z a
p o s to je ć e n e d o s ta tk e , i to u s lu ĉ a ju a k o stvari ili prava nemaju ugovorena ili pretpostavljena svojstva.
C i lj o vi h o d g o vo rn o sti j e d a g a ra n tu j u j e d n a ko st m e Ď u so bn i h da va n j a , koj a bi u sl u čaj u postojanja materijalnih ili pravnih nedostataka bila nesrazmjerna, pa sticalac da je za njih znao, n e b i za kl j u či o u g o vo r . (Pravila o ovoj odgovornosti su detaljno sadržana kod ugovora o prodaji i shodno se primjenjuju na teretne ugovore).

1. Od g o v o rn o s t z a ma te ri ja ln e ( fiz iĉ k e ) n e d o s ta tk e

Ona postoji ako stvar koja je predmet ugovora:
a) n e m a i zri či to u g o vo re n a svo j stva ili
b) n e m a u o b i čaj e n a svo j stva , ta ko d a p ri ma l a c (ku p a c) n e m o ţe ko ri sti ti stva r
n a p re d vi Ď e n i n a či n .

Prodavac odgovara z a materijalne nedostatke bez obz ira na to da li mu je nedostatak poz nat.
K u p a c je d uţ an p re g le d a ti k u p lje n u s tv a r ili je d a ti n e k o m s tru ĉ n o m na pregled i o vidljivim nedostacima obavijestiti prodavca u roku od 8 dana, a kada se radi o ugovorima u privredi to mora uraditi bez odlaganja. Ako su obje stranke prisutne pregledu, ku p a c j e d u ţa n o d m a h sta vi ti p ri mj e d b e zb o g vidljivih nedostataka, a ako se radi o skrivenim nedostacima, onda u roku od 8
d a n a ra ču n a j u ći od d a n a ka d a j e n e d o sta ta k o tkri o , a ko d u g o vo ra u p ri vre d i b e z odlaganja.
P ro d a v a c n e ć e o d g o va ra ti z a n e do s ta ta k a k o s e ta j n e d o s ta ta k
pokaz ao nakon proteka 6 mjeseci od predaje s tvari kupcu.
M e Ď u tim , ku p a c n e g u bi p ra vo d a se p o zo ve n a n e d o sta ta k i p o sli j e i ste ka navedenih rokova, pod uslovom da je nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao biti nepoznat.
Kupac koji je blagovemeno obavijestio prodavca o nedostacima ima
pravo (ku p če va p ra va):
a) T ra ţi ti o d p ro d a vca d a o tkl o ni n e d o sta ta k i l i d a m u p re d a d ru g u stva r iste vrste be z nedosta tka;
b) U mj e sto to g a m o ţe tra ţi ti o d p ro d a vca d a se sm a n j i ci j e n a za iznos
umanjene vrijednosti stvari, s ti m d a će za d r ţa ti stva r sa ti m n e d o sta tko m .
c) T ra ţi ti raskid ugovora, ali prije toga mora prodavcu ostaviti rok za isporuku stvari be z nedostatka .
Os im n a v e d e n ih p ra v a , k u p a c ima p ra v o i n a n a k n a d u š te te a k o je
p re trp io š te tu z b og n e do s ta tk a s tv a ri (npr. nije mogao upotrebljavati stvar sa
nedostatkom i stoga nije ostvario prihode – izgubljena dobit).


2. Odgovornost z a pravne nedostatke (odgovornost za evikciju)

Ova odgovornost po s to ji a k o je p rima la c (k u p a c ) o d s tra n e tre ć e g
lic a o n e mo g u ć e n u re do v n o j up o tre b i s tv a ri, tj. ako na prodatoj stvari postoji
neko pra vo tre će g l i ca ko j e ku p če vo p ra vo i skl j u čuj e , u m a n j uj e i li o g ra n i ča va .
Stvar ima pravni nedostatak:
a) a ko p ro d a va c n e m a p ra vo vl a sn i štva n a stva ri j e r to p ra vo p ri p a d a n e ko m
d ru g o m ko j i mo ţe o d ku p ca za h ti j e va ti p re d a j u stva ri (rei vindicatio), ili
b) ako na stvari pos toji neki teret, odnosno pravo (npr. p ra vo sl u žno s ti ) koje
o g ra n i ča va ku p če vo p ra vo (vla s ni št va ).

Kada se pojavi takav nedostatak, kupac treba po zvati prodavca da otkloni takav nedostatak (npr. d a p re ne se p ra vo vla s ni št va na n je g a ).
U situaciji d a tre ć e lic e o d uz me s tv a r o d k u p ca , u g o vo r iz meĊ u
p ro d a v c a i k u p c a s e ra s k id a , a u s lu ĉ a ju k a d a s u k u p ĉ eva prava umanjena
ili o g ra n iĉ e n a , k u p a c mo ţ e tra ţ iti ra s k id u g o v o ra il i s ma n je n je c i je n e .
Pravo kupca prestaje protekom 1 godine od saznanja za pos tojanje prava
tre će g l i ca n a stva ri . D a kl e ra d i se o su b j e kti vn o m ro ku . N e m a o b j e kti vn o g ro ka .

UGOVORNA KAZNA

Ugovorna (konvencionalna) kazna je u n ap rije d u g o v o re n ili u tv rĊ e n
iz n o s n ov c a ili n e k e d ru g e imo v in s k e k o ris ti k o ju d u ţ n ik o b e ć a v a d a is p la ti pov je rio c u u s lu ĉ a ju d a u g o v o re n u n e n o v ĉ a n u o b a v ez u:
a) ne ispuni ili
b) neuredno je ispuni ili
c) zakasni sa njenim ispunjenjem.

U g o v o rn a k az n a p re d s ta v lja o s ig u ra n je p o v je rio ĉ e v o g po tra ţ iv a n ja , a
p o s e b a n z n a ĉ a j ima u p riv re d n im s p o ro v ima . Od n o s i s e s a mo n a neno v ĉ a n a po tra ţ iv a n ja , je r n a n o v ĉ a n im p o tra ţ iv a n jima s e k a o s re d s tv o
o b ez b je Ċ e n ja p rimje n ju je k a ma ta .
Ugovorna kazna m o ra b i ti ug o vo re n a u fo rm i p re d vi Ď e n oj za u g o vo r i z
ko g a p ro i zi l a zi d u ţn i ko va o b a ve za (tzv. paritet forme);
On a se č e sto p re d vi Ď a u sa m o m ugovoru kao posebna klauzula, a
m o g u će j e d a se sa sta vi p o se b a n a kce so ra n u g o vo r o u g o vo rn o j ka zn i ;
Ak o d uţ n ik n e is p u n i ob a v ez u ili je n e is p u n i n a u go v o re n i n a ĉ in ,
p o v je rila c mo ţ e z a h tje v a ti o d d uţ n ik a ili d a is p u n i u g o v o re nu o ba v ez u ili d a plati ugovornu kaz nu, a k a d je k az n a u g o v o re n a z a s lu ĉ a j z a k a šn je n ja s a ispunjenjem obavez e, ima pravo da kumulativno z ahtjeva i jedno i drugo.

II UZROKOVANJE ŠTETE - KAO IZVOR NASTANKA OBLIG.-PR. ODNOSA

Š te ta s e mo ţ e ja v iti k a o ma te rija ln a š te ta u v idu: 1. sman j e nj a n e čij e imovine (o b iĉn a š te ta ) ili 2. sp ri j e ča va n j a n j e n o g po ve ća n j a ( izmakla korist), te
k a o n e ma te rija ln a š te ta (n a n o še n j e fi zi čke i l i p si h i čke b o li i l i stra h a ).


OSNOVI ODGOVORNOSTI KOD ŠTETE

Od g o v o rn o s t z a š te tu mo ţ e p o s to ja ti p o p rin c ip u :
1. subjektivne odgovornosti – o d g o vo rn o st za š te tu p o o sn o vu kri vn j e ,
2. objektivne odgovornosti – o d g o vo rn o st za šte tu o d o p a sn e stva ri i li djelatnosti,
3. odgovornost za drugo g.

1. SUBJEKTIVNA ODGOVORNOST (Odgovorn. za š te tu po o s n o v u k riv n je )

Po principu subjektivne odgovornosti, o b a v ez a z a n a k n a du š te te
n a s ta je zb o g tog a š to s v a k o o n a j ko d rug o m uz ro ku je š te tu v la s tito m
k riv n jo m d u ţ a n je d a tu š te tu n a d ok n a d i, uz p rimje n u p ra v ila o pretpostavljenoj krivnji , što zn a či d a se p ol a zi o d p re tp o sta vke d a j e šte tn i k kr iv
za p ro u zro ko va n u šte tu , a l i m o ţe d o ka zi va ti d a šte ta n i j e n a sta l a nj e g o vom krivnjom.
Dakle, k o d ru g o m p ro uz ro ku je š te tu d uţ a n ju je n a k na d iti , iz uz ev ako
d o k aţ e d a je š te ta n a s ta la b e z n je g o v e k riv n je . I z o vo g se m o ţe j a sn o
za kl j u či ti d a se ra d i o p re tp ostavljenoj krivnji. To je oboriva pretpostavka i na
šte tn i ku j e te re t d o ka zi va n j a d a n i j e kri v za p ro u zro ko va n u šte tu .
Pretpostavke z a nastanak odgovornosti nekog lica z a prouz rokovanu
š te tu s u :
1) po sto j a n j e sp o so b n o sti šte tn i ka d a o d g o va ra za šte tu , j e r p o stoje lica koja nisu odgovorna (npr. d i je te d o o d re đ e no g u zra sta i li li ca ne sp o so b na za
ra suđ i va n je ) ;
2) p ro ti vp ra vn a (n e d o p u šte n a ) ra d n j a i l i p ro p u šta n j e ;
3) uzro čn a ve za i zm e Ď u n e d o p u šte n e ra d n j e i šte te ka o p o sl j e d i ce ;
4) kri vn j a , ko j a zn a či o d g o vo rn o st n e ko g l i ca zb o g to g a što se ni j e p o n a šal o
ka o ra zu m a n i p a ţl j i v čo vj e k.

Krivnja se stepenuje na:

1. u m iš lja j (n a mje ru ) – ko j i se m o ţe m a n i fe sto va ti ka o :
a) d ire k tn i u miš lja j - ka d a šte tn i k n e d o p u šte n o d j e l o vrši n am je rn o i
svj e sn o , a p ri to m e ţe l i n a stu p a n j e p o sl j e di ce (šte te ),
b) e v e n tu a ln i u miš lja j - ka d a šte tn i k n e d o p u šte n o d j el o vrši n a mj e rn o
i svj e sn o , a l i p ri to m e n e ţe l i , ve ć p ri sta je na nastupanje posljedice
(šte te ) .
2. n e h a t (n e p a ţ n ja ) - postoji kada štetnik postupa nepaţljivo, nemarno,
za n e m a ru j u ći p a ţn j u p ro sj e čno g čo vj e ka , o d n osno d o b ro g do m a ći n a , a
m o ţe se manifestovati kao:
a) s v je s n a n e p aţ n ja - ka d a j e šte tn i k p re d vi d io m o g u ćn o st n a stu p a n j a
šte te , a l i se n a d a o d a o n a n e će n a stu p i ti ,
b) n e s v je s n a n e p aţ n ja - ka d a šte tn i k n i je p re d vi Ď a o m o g u ćn o st
n a stu p a n j a šte te, ali je morao i mogao to predvidjeti ,
c) k ra jn ja i li g ru b a n e p a ţ n ja - ka d a se šte tn i k p o n a ša o kra j n j e n em a rn o
i lakomisleno,


d) o b iĉ n a n e p aţ n ja - ka d a j e šte tn i k za n e m a ri o p a ţn j u b ri ţl j i vo g čo vj e ka ,
e) p ro fe s io n a ln a n e p aţ n ja - ka d a j e šte tn i k za n e m a ri o p a ţn j u ko j u
i sp o lj a va o d re Ď e n o l i ce u vrše n j u p ro fe si o n a l n e d j el a tn o sti o d ko g a se
o če ku j e p o ve ća n j a p a ţn j a .

Š te tn ik o d go v a ra za s v a k i o b lik k r iv n je , ali, izu ze tno, za ko n p re d vi Ď a
m o g u ćn o st sn i ţe n j a šte te , a ko šte ta n i j e p ro u zro ko va n a n a mj e rn o il i kra jn j om
n e p a ţn j o m!!!

2) OBJEKTIVNA ODGOVORNOST ( Od go v o rn o s t za š te tu o d o pa s n e s tv a ri ili djela tnosti)

Po principu objektivne odgovornosti, o b a v ez a za n a k n ad u š te te
n a s ta je n a o s n o v u s a mo g p ro uz rok o v a n ja š te te . T o z n a ĉ i d a je ima la c
opasne stvari, odn. onaj ko se bavi opasnom djelatnosti, d u ţ a n n a d o kn a d iti
š te tu u z ro k o va n u o d te s tv a ri , o d n . d je la tn o s t i, a l i s e mo ţ e o s lo b o d iti o d
o d g o v o rn os ti u z a k o n o m p re d v iĊ e n im s lu ĉ a je v ima . Dakle, ovdje se krivnja
n e d o ka zu j e . Ošte će n i m o ra d o ka za ti sa m o u zro čn o -p o sl j e d i čn u ve zu i zm e Ď u
o p a sn e d j e l a tn o sti i n a sta l e šte te .
Za š te tu je o d g o v o ra n ima la c o p a s n e s tv a ri (a to je v la s n ik s tv a r i k a o
š to je a u to mo b il, g ra Ċ e v in s k a ma š in a , o ru ţ je i s l.), o d n osno onaj ko se bavi opasnom djelatnosti (to su one djelatnosti u kojima se koriste opasn e
stvari ili sam proces pro iz vodnje stvara tu opasnost).
A ko j e i ma o cu n a p ro ti vp ra va n n a či n od u ze ta stva r , za šte tu o d g o va ra onaj ko je stvar odu zeo.
Ako je imalac opasne stvari povjerio stvar nekom drugom licu onda
to lice odgovara.
Me Ċ u tim, imalac opas n e s tv a ri ć e o d g o v a ra ti z a š te tu k o ju prouz rokuje opasna stvar i z a vrijeme dok se o n a n a la z ila k o d tre ć e g l ic a :
a) a ko j e šte ta n a sta l a zb o g n e ke skri ve n e m a n e il i n e d o sta tka , a tre ći n a n ji h nije upozoren,
b) a ko tre će l i ce , kojem je opasna stvar povjerena, nije osposobljeno da
njome upravlja.
Ima la c o p a s n e s tv a ri s e moţ e o s lo b o d iti o d g o vo rn o s ti a k o d o k aţ e d a
š te ta p o tiĉ e o d :
a) v iš e s ile
b) o d s a mo g o š te ć e n o g - ali samo ako njegove ra d n j e il i p ro p u šta n j a n ij e
m o g a o p re d vi dj e ti i p o sl j e di ce i zb j e ći i o tkl o n i ti
c) od tre ć e g lic a - ta ko Ď e r, sa m o a ko njegove ra d n j e il i p ro p u šta n j a n ij e
m o g a o p re d vi dj e ti i p o sl j e di ce i zb j e ći i o tkl o n i ti .

3) ODGOVORNOST ZA DRUGOG

Ob a v e z a z a na k n a d u š te te p o p rin c ip u o d g o v o rno s ti z a d ru go g z n a ĉ i
d a o d re Ċ en a lic a p o p ra v ilima o p re tpostavljenoj krivnji n a d o k n a Ċ u ju š te tu koju je prouz rokovalo drugo (neodgovorno) lice, (npr. roditelj za dijete,
sta ra l a c za š ti će n i ka ), u z mo g u ć n o s t d a s e o s lo b od e o v e o d go v o rn o s ti a k o


su poduz ela sve mjere nadz ora nad neodgovornim licem, ali je i pored toga
š te ta nastupila .
S lu ĉ a je v i o v a k v e o d g o v o rn o s ti s u :
1) Z a d u še vn o b o l e sn a i za o sta l a l i ca - odgovara njihov staralac.
2) Za maloljetnike - odgovaraju njihovi roditelji, i pri tome:
a) a ko se ra d i o d je te tu m l a Ď em o d 7 go d i n a ro di te l ji o d g o va ra ju p o principu objektivne odgovornosti,
b) a ko se ra d i o m a l ol j e tni ku ml a Ď em o d 1 4 g o d i na , koji je sposoban za
ra su Ď i va n j e , roditelji i maloljetnik odgovaraju solidarno,
c) ako se radi o maloljetniku starijem od 14 godina , koji je sposoban za
ra su Ď i va n j e , za šte tu o d g o va ra m a l ol j e tn i k, a l i a ko šte tu n e m o ţe
n a d o kn a d i ti sa m , ro d i te l ji će se o b a ve za ti n a n a kn a d u šte te p o d
u sl o vo m d a j e to p ra vi čn o .
3) A ko j e m al o lj e tn i k p o vj e re n n a ču va n j e sta ra o cu , ško l i i li d ru g o j u sta n o vi ,
za šte tu o d g o va ra sta ra l a c , odnosno u sta n o va , a ko j e šte ta n a sta la zbog
p ro p u šta n j a n a d zo ra .
4) Z a šte tu ko j u tre ći m l i cim a p o či n e ra d ni ci n a ra d u , odgovara privredno
d ru štvo u ko j em je ra d n i k za p o sl e n , a li se to privredno d ru štvo m o ţe
o sl o b o d i ti o d g o vo rn o sti a ko d o ka ţe d a ra d n i k n i j e kri v za n a sta l u šte tu .

Odgovornost za š te tu u s lu ĉa ju n e s re će i za zv a n e m /v u pokretu

Ia k o s u mo to rn a v o z ila u p o k re tu o p as n e s tv a ri (z a k o je s e in a ĉ e odgovara po principu objektivne odgovornosti), u s lu ĉ a ju s u d a ra t ih v o z ila odgovara se po pravilima subjek tivne odgovornosti tj. po principu krivnje.
A ko j e u sud a ru mo to rn i h vo zi l a šte tu p re trp i l o tre će l i ce , imaoci vozila
o d g o va ra j u so l i da rn o p o p ra vi l im a o b j e kti vn e o d g o vo rn o sti . T o zn a či d a sva ki o d
n j i h m o ţe p l a ti ti cij e li i zn o s šte te i ta d a p re m a d ru g o m im a re g re sn o p ra vo u parnici gdje se u tvrĎ u j e ko l i ki j e u di o sva ko g o d n j i h u p ro u zro ko va n j u u šte te .
U o d n o s u n a me Ċ u s o bn u š te tu , p rim je n ju ju s e s li je d e ć a p ra v ila
subjektivne odgovornosti:
a) Ako je kriv je dan imala c m/v - o n d ru g o m i m a o cu n a d o kn a Ď uj e svu
šte tu ;
b) Ako postoji obostrana krivnja - onda imaoci odgovaraju zavisno od
stepena krivnje;
c) Ako nema krivnje ni je dne strane - onda odgovaraju podjednako (na
ra vn e d i j el o ve ), a l i ra zl o zi p ra vi čn o sti m o gu o p re d j el i ti su d d a d o n e se i
d ru g a či j u o d l u ku (npr. zbog slabog imovnog stanja jednog imaoca vozila,
zn a tn e ra zl i ke i zm e Ď u vri j e d n o sti vo zi l a i sl.).

NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE

Ma te ri ja ln a š te ta s e n a d o k n a Ċ u je :

1) u s p o s ta v lja n je m ra n i je g s ta n ja k a k v o je b i lo p r ije š te te ,
2) naknadom u novcu, k o ja ć e s e d o s u d iti u s lje d e ć i m s lu ĉ a je v ima :


a) ako usp o sta vl j a nj e ra n ij e g sta n j a ni j e m o g u će (npr. uni šte na je
i nd i vi d ua l no o d re đ e na s t va r) ,
b) a ko j e m o g u će d j el im i čno u sp o sta vl j a nj e ra n i j e g sta n j a , tada se u preo sta l o m d i j el u d o su Ď u je n o vča n a n a kn a d a ,
c) ako je uspostavljanje ranijeg stanja vezano sa nesrazmjern im
tro ško vi m a ,
d) a ko o šte će n i i zri či to za h tj e va d o su Ď e n j e n a kn a d e u n o vcu .

N a k n a d a u n o vc u s e d o s u Ċu je u v is in i p o tre b n o j z a u s po s ta v u s ta n ja
k o je je p o s to ja lo p rije n a s tu p a n ja š te te . V i si n a te n a kna d e se o d re Ď u j e p o
ci j e n am a u vri j e me d o n o še n j a su d ske o d l u ke.
Ošte će n i i m a p ra vo n a za te zn e ka m a te o d d a n a d o n o še n j a sud ske o dl u ke
pa do isplate naknade, a a ko j e sam o šte će ni o tkl o ni o šte tu ( npr. popravkom), od dana kada je imao izdatak za popravku.
N a k n a d a s e moţ e o d n o s iti n a o b iĉ n u š te tu i n a iz ma k lu d o b it.
Na k n a d a s e moţ e d a ti u ma n je m o b imu o d s tv a rn e š te te (tj . mo ţ e s e sniz iti) p o d s l ije d e ć im u s lo v ima :

1) Ak o š te ta n ije p ro u z ro ko v a n a n a mje rn o ili k ra jn jo m n e p a ţ n jo m , a
š te tn ik :
a) j e l o še g m a te ri j al n o g sta n j a , ta ko d a b i g a i spl a ta d o ve l a u te šku materijalnu situaciju, ili
b) j e p ri l i kom p ro u zro ko va n j a šte te ra d i o p o sl o ve ko ri sn e za o šte će n o g .

2) Ak o ima p o d je lje n e o d g o v o rn o s ti, t j. a k o n a s ta n k u š te te d o p rin e s e
o š te ć e n i (npr. p j e ša k krši sa o b ra ća j n e p ro p i se i ti m e do p ri n e se d a bu d e
p o vri j e Ď e n u sa o b ra ća j n om u d e su ).

P ra v ilo je d a s e š te ta is p la ć u je o d je d n o m. Me Ċ u tim , u iz u ze tn im situacijama (z a s lu ĉ a j s mrt i, t je le s n e p o v re d e , ili o š te ć e n ja z d ra v lja ),
n a k n a d a s e mo ţ e o d red iti u o b l ik u re n te (d o ţi vo tn o i l i n a o d re Ď e n o vri j e m e ).
Ov d je s e ima u v id u š te ta k o ja ć e s e man ife s to v a ti u b u d u ć e , p a ć e s e
ta k o i n a d o k n a Ċ iv a ti. Ov a j v id š te te s e ma n ife s tu je k a o :

a) iz g u b lje n o iz d rţ a v a n je ili p o ma g a n je – koje se odreĎuje licu koga je
npr. p o g i n u l i čl a n p o ro d i ce i zd rţa va o , a n a te re t š te tn i ka u o b l i ku re n te ;
b) gubitak z arade – koja se ka o n a kn a d a d o su Ďu j e o šte će n om koj i j e
p re trp i o p o vre d u zb o g če g a i m a sm a n j e nu ra d n u sp o so b n o st, a ka o posljedica toga i gubitak ili smanjenje zarade koju je ranije ostvarivao.
Ošte će no m u o vo m s l uča j u p ri p a d a p ra vo na ra zli ku i zme đ u za ra d e ko j u je ra nije os tvari vao i zarade koju ostvaruje nako n pre trplje ne po vrede.
Ra zli ka se d o s uđ uje u o b li k u re n te .
c) re n ta s e mo ţ e d o s ud iti i a k o o š te ć e n i ima n e p o k riv e n e tro š k o v e
lije ĉ e n ja i d r.
d) renta se mo ţ e d a v a ti k a o n a kn a d a z a p o ja ĉ a n u is h ra n u , d a b i s e k roz taj period uspostavilo normalno stan je.


e) a k o je n e k o o d re Ċ e n o v rije me n e s p o s o b a n z a o ba v lja n je n e k ih
p o s lo v a p o tre b n ih z a od rţ a va n je liĉ n e h ig ije n e , p a u tu s v rh u mo ra
a n g aţ o v a ti d ru g u o s o b u , p rip a d a mu p ra v o n a n a k n a d u tih iz d a ta k a .
f) mo g u ć e je d o s u d iti n a k n a d u z bo g n e mo g u ćn o s ti n a p re d o v a n ja u
poslu (npr. zbog invalidnost i gubitka sposobnosti).

V is in a d o s u Ċ e n e re n te mo ţ e s e mije n ja t i z a v is n o o d p ro mije n je n ih okolnosti (npr. ve li ka ra zli ka i zme đ u ra d ni h m je sta ). U vi je k se p o sta vl ja za h tje v i sud do nosi odluk u.
Na za h tj e v o šte će n o g i u si tu a ci j i ka d a se u p ra vi l u d o su Ď uj e n a kn a d a u
re n tn o m o b li ku , mo ţe se d o su d i ti n o vča n a n a kn a d a u ka pi ta l i zi ra n o m (j e d n om )
i zn o su a ko to za h ti j e va j u i zu ze tn e o ko l n o sti . V i si n u te n a kn a d e u tvrĎ u j e vj e šta k
o d g o va ra j u će stru ke . (npr. mo mk u na k na d a ko j u je u lo ži o u ško lo va n je ).

NOVĈANA NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE

Ov a n a k n a d a s e u p ra v ilu d o s u Ċ u je z a p re trp lje n e :

1. fi zi čke b o l o ve ,
2. p si h i čke (d u še vn e ) bolove i
3. pretprljeni strah.

F iz iĉ k i b o l mo ţ e biti uz rokovan:

a) tjelesnom povredom,
b) operativnim zahvatom,
c) za v ri j e m e l ij e če nj a ,
d) p o sl ij e za vrše n o g l i j e če n j a (p o vre d e vre m e n a ).

P s ih iĉ k i (d u š e v n i) bol mo ţ e b iti u z ro k o v a n:

1) z b og s ma n je n e ţ iv o tn e a k tiv n o s ti - moţe biti uzrokovan smanjenom pokretljivosti ruke, noge i dr. oblicima invalidnosti ko jima je umanjena
ţi vo tn a a k ti vn o st.
2) z b og u n a k aţ e n os ti - unakaţenost u pravilu uzrokuje psihički bol.
3) z b og p ov re d e ug le d a , ĉ a s ti, s lo b o d e - n a kn a d a se d o su Ďu j e zb o g
p si h i čko g b o la ko j i o šte će n i trp i .
4) z b og s mrti ili te š k o g in v a lid ite ta b l is k o g s ro d n ik a - pravo na naknadu
zb o g sm rti b l i sko g sro d ni ka p ri p a d a čl a n o vi ma n a j u ţe p o ro d i ce (b ra čn om
d ru g u , d j e ci , i ro d i te l j im a ), a b ra ći , se s tra m a i va n b ra čn o m d ru g u sa m o
a ko su sa o šte će n i m ţi vj e l i u tra j n o j za j e d n i ci . Pravo na naknadu zbog
te ško g invaliditeta bliskog sro d n i ka n e p ri p ad a b ra ći i se stra m a , bez obzira
d a l i su ţi vj e l i u za j e d n i ci sa o šte će n i m .
5) z b og k aţ n jiv e p re lju b e , o b lju b e , b lu d n ih ra d n j i - ako je neko
prevarom, prinudom ili zloupotrebom odnosa potči n j e n o sti i li za vi sn o sti
n a ve d e n n a ka ţn j i vu o b l j u b u il i d r. ka ţn j i vu b l u d n u ra d n j u , o n ta d a i m a
p ra vo n a n a kn a d u zb o g p re t rp l j e n i h d u še vn ih b o l o va .


Pretrpljeni strah

On je o s n o v z a n a k n a d u n e ma te rija ln e š te te a k o je z n a tn o g
in te n z ite ta i a k o tra je re la t iv n o d u ţ e vrijeme, tako da opravdava dosuđenja
novčane naknade. U sp o ro vi m a p o vo d om o d re Ď i va nj a n em a te ri j a l ne šte te
a n g a ţu j u se vj e šta ci – stru čn j a ci m e di ci n ske stru ke , ko j i u tvrĎ u j u p o sto j a nj e bolova i straha, njihov intenzitet i trajanje.
V is in a n a k n a d e s e o d re Ċ u je p re ma o k o ln o s tima u v ri je me d o n o š e n ja pres u d e , uz p ra v o tuţ io c a (o š te ć e no g ) n a z a tez n e k a ma te od d o no š e n ja
presude pa do isplate.

PRAVILA O UGOVORNOJ ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU

Ak o d u ţn ik n e is p u n i o b a vez u ili je n e is p u n i u s v e mu k a k o o n a g la s i ili z akasni sa njenim ispunjenjem, tada povjeriocu pripada pravo da, pored z ahtjeva koji se odnosi na ispunjenje obavez e , tra ţ i i n a k n a d u š te te ,
n a ra v n o u k o lik o je z b o g to g a p re trp io š te tu .
Ak o je is p u n je n je o b v e z e p o s ta lo n e mo g u ć e , onda mu pripada samo pravo na naknadu štete.
D uţ n ik s e moţ e o s lo b od iti o d g o v o rn o s ti z a p rouz ro k o v a nu š te tu a k o
d o k aţ e d a n ije mo g a o is p u n it i s v o ju o b avez u, odnosno da je z akasnio sa
is p u n je n je m z b o g o k o ln o s ti k o je n ije mo g a o p re d v id je t i, iz b je ć i, o tk lo n it i, a
n i s p rije ĉ i ti . Ovdje se radi o okolnostima koje su nastupile nakon zak l j u če nj a
u g o vo ra , a ko j e i ma j u ka ra kte r vi še sil e (p o ža r, p o p la va , e ko no mske i up ra vne mjere).
D uţ n ik o dg o v a ra po k rite riju p re tpostavljene krivnje i teret
o s lo b a Ċ a n ja o d o d g o v o rno s ti z a š te tu p a d a n a n je g a .
Za k o n p re d v iĊ a mo g u ćn o s t p ro š ire n ja , o g ra n iĉ e n ja i is k lju ĉ e n ja
u g o v o rn e o d go v o rn o s ti z a š te tu , a k o to u g o v a ra ĉ i p re d v id e u g o v o ro m .
T a ko u g o va ra či m o g u p ro ši ri ti o d g o vo rn o st d u ţn i ka za sl u ča j za ko j i
d u ţn i k i n a če n e b i o d g o va ra o .
Z a ko n n e d o zvo l j a va i sklj u če nj e o d g o vo rn o sti d u ţn i ka za šte tu
prouzrokovanu n a m j e rn o il i kra j nj om n e p a ţn j o m , a m o g u će j e i sklj u če n j e o d
o d g o vo rn o sti za š te tu p ro u zro ko va n u o b i čn o m n e p a ţn j o m .
M o g u će j e o g ra ni če n j e o d g o vo rn o sti za šte tu ta ko d a se u n a p rij e d o d re di
n a j vi ši i zn o s n a kn a d e , o si m a ko to n i j e u o či to m n e sra zm j e ru sa šte tom.
Ako ima krivnje povjerioca ili lica za ko ja o n odgo vara , primje njuje se
pravilo o podje lje noj odgo vornosti.

ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ISTU ŠTETU

V iš e lic a mo g u o d g o v a ra ti z a is tu š te tu a k o je o n a p ro u z ro k o v a na n a
je d a n o d s li je d e ć ih n a ĉ in a :
1) ako su neposrednim za j e d n i čk im ra d n j a ma p ro u zro ko va l i šte tu ;
2) a ko j e p o sre d n o m ra d n j o m je d a n u ti ca o d a d ru g i n a či n i šte tu ;


3) ako su radili nezavisno jedan od drugog (bez dogovora), i ne zavisnim samostalnim radnjama prouzrokoval i i stu šte tu , a p ri to m e se n e mo g u utvrdi ti u d j e l i u p ro u zro ko va n j u šte te ;
4) a ko j e n e su m nj i vo d a su šte tu p ro u zro ko va l a d va i l i vi še l i ca , ko j a su n a
n e ki n a či n po ve za n a , a n e m o ţe se u tvrd i ti ko j e o d n ji h šte tu prouzrokovao
5) n a ru či l a c i i zvo Ď a č ra d o va n a n e kre tn i n am a , za šte tu n a sta l u tim
radovima, tre ći m l i ci m a o d g o va raj u za j e d n i čki .

U s v im n a v ed e n im s lu ĉ a je v ima š te tn ic i o d g o v a ra ju u g ra n ic a ma svoga doprinosa, u k o lik o je ta j d o p rin o s mo g u ć e u tv rd iti. U s u p ro tn o m, odgovaraju solidarno.
Ak o je d a n o d š te tn ik a is p la t i o š te ć e n o m c ije li iz n o s š te te , onda ima
p ra v o d a o d d ru g ih š te tn ik a , u posebnoj regresnoj parnici, tra ţ i n a k n a d u z a
n jih o v o u ĉ e š ć e z a p ro uz ro k o v an je š te te . S u d o vd j e p o ku ša va u tvrd i ti d o p ri n o s
sva ko g o d u če sni ka , a u ko li ko u tom e ne uspije, o b a ve za će sva ko g a o d nj i h n a isplatu naknade u jednakim dijelovima.

PRAVO OŠTEĆENOG DA ZAHTIJEVA NAKNADU NAKON ZASTARJELOSTI ODŠTETNOG ZAHTJEVA

K a d a je u p ita n ju v a nu g o v o rna (d e lik tn a ) o d g o v o rno s t z a š te tu ,
z a h tje v z a n a k n ad u š te te s e mo ţ e po d n ije ti u s u b je k tiv n o m ro k u o d 3 godine od dana saz nanja z a š te tu i š te tn ik a , a u s v a k o m s lu ĉ a ju u
o b je k tiv n o m ro k u o d 5 g o d in a o d d a n a k a d a je š te ta n a s ta la .
M e Ď u tim , Z OO p re d vi Ď a d a o šte će n i im a p ra vo i d a n a ko n i ste ka
za sta rn o g ro ka za n a kn a d u šte te za h ti j e va o d šte tn i ka d a m u u stu p i , p re d a ,
odnosno vrati ono što j e ste ka o šte tn o m ra d n j om j e r se ra d i o sticanju bez pravnog osnova. T a j za h tj e v će p o sta vi ti p o p ra vil im a o sti can j u b e z p ra vn o g osnova.
U o vo m p o stu p ku će mo ći o stva ri ti sa m o o n aj d i o koj i se m a n i fe sti ra o ka o korist koju je ostvario prouzrokovanjem šte te , dakle obeštećenje se u ovom
slučaju ostvaruje samo djelimično.

III STICANJE BEZ OSNOVA - KAO IZVOR NASTANKA OBLIGACIONO- PRAVNOG ODNOSA

Da bi nastala obveza po ovom pravnom osnovu moraju biti ispunjeni
o d re Ċ e n i u s lo v i, i to :
1. da je kod jedne stra n e d o šl o d o p o ve ća n j a i m o vi n e ,
2. d a j e zb o g to g a kod d ru g e stra n e n a stu pi l o o si ro ma še n j e , o d no sn o umanjenje imovine,
3. d a ko d o si ro m a še ne stra n e p o sto j i za b l u d a i li n e zn a n j e , o d n o sn o uvjerenje da isplatom ili drugim davanjem ispunjava svoju obavezu (zabluda da ima obavezu),
4. da ne postoji valjan pravni osnov za s ticanje imovine na drugoj strani.


P o je d in i s lu ĉ a je v i s tic a n ja b e z o s n o v a s u:
a) i sp l a ta n e p o sto j e će g d u g a ,
b) naknadni prestanak pravnog osnova,
c) i zo sta n a k p ro tu či n i d b e ,
d) isplata jednog duga dva puta.

K a d a se m o ţe t ra ţi ti v ra ća n j e za sti ca n j e b e z o sn o va ?
V ra ć a n je moţ e traţ iti o n a j k o ji iz v rš i is p la tu , p o d u s lo vo m d a je u
v rije me p la ć a n ja b io s a v je s ta n , tj . d a je b io u u v je re n ju d a je d u ţ a n to
u ĉ in iti .
Me Ċ u tim, n e mo ţ e tra ţ iti v ra ć a n je d a to g o n a j k o je iz v rš io is p la tu
z n a ju ć i d a n ije d u ţ a n , iz uz e v:
a) a ko j e u to m m o m e n tu za d r ţa o p ra vo d a t ra ţi vra ća n j e i l i
b) a ko j e to u či n i o p o d p ri n u d o m (o n d a m u p ri p a d a p ra vo n a vra ća n j e ).

IV POSLOVODSTVO BEZ NALOGA ILI NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA - KAO IZVOR NASTANKA OBLIGACIONO-PRAVNOG ODNOSA

P o s lo v o d s tv o b ez n a lo g a je n e o v la š te n o mije š a n je u tu Ċ e po s lo v e
v rš e n je m n e k o g po s la u ko ris t d ru g o g lic a , zb o g ĉ e g a iz me Ċ u ta d v a lic a nastaje obligaciono-pravni odnos.
U s k la d u s a z a k o n o m, n ez v a n o m v rš e n ju tu Ċ ih p o s lo v a s e u
o d re Ċ e n im s lu ĉ a je v ima ip a k mo ţ e p ris tu p it i. U vez i s tim, raz likujemo:

1. n u ţn o p o s lo vo d s tv o b ez n a lo g a - postoji ako je poduzeto radi
o tkl a n j a n j a n e p o sre d n o p re d sto j e će šte te , zn a či radi se o poslu koji ne trpi odlaganje (npr. ako je vjetar odnio krov pa kom ši j e p ri stu p e popravci, jer
p a d a ki ša p a će n a stu p i ti j o š ve ća šte ta ).
2. korisno poslovodstvo bez naloga - postoji ako nije nuţno već korisno
za drugo lice (npr. p rilikom boravka u inostranstvu neko za prijatelja pod povoljnom cijenom kupi stvar za koju je o va j ra n ij e i zj a vlj i va o da b i j e ţe l i o kupiti).
3. poslovodstvo protivno z abrani gospodara posla - postoji ako neko
poduzima posao za drugo lice, iako zna da mu je to lice zabranilo da to
či n i .

U s lu ĉ a je v ima n u ţn o g i k o ris n o g p o s lo v o d s tv a b ez n a lo g a , poslovoĊ a je d uţ an d a o b a v ije s ti o s o b u z a k o ju ra d i i d a g a p oz ov e d a on nastavi sa obavljanjem tog posla. Ukoliko ne prihvati da nastavi poslove ili
n ije u mo g u ć n o s ti d a d o Ċ e u ra z u mno m ro k u , p o s lo v o Ċ a će da nastavi
p o s a o u ko lik o je to mo g u ć e i d uţ an je ra d iti s ve dok osoba z a koju posao radi ne preuz me brigu o tome. U takvoj situaciji, kada je obavljen posao,
p o sl o vo Ď a j e d u ţa n i sp o sta vi ti ra ču n i u stu p i ti sve o n o što j e p ri b a vi o za
o b a vl j a nj e to g p o sl a o so b i za ko j u ra d i . P o sl o vo Ď a j e d u ţa n o b a vl j a ti p o sa o sa
du ţn o m p a ţn j o m (pažnjom dobrog domaćina/pri vrednika/stručnjaka).


P o d u s lo v o m d a je u s v e mu ra d io k a ko tre b a i o n o š to su d a te
o k o ln o s ti z a h tije v a le , p o s lo v o Ċ a u s lu ĉ a je v ima n uţ n o g i k o ris n o g
p o s lo v o d s tv a b ez n a lo g a ima i o d re Ċ e n a p ra v a :
1) Ima pravo zahtijevati od onog za koga je radio da ga oslobodi svih obaveza koje je na sebe preu zeo zbog obavljanja tog posla;
2) Im a p ra vo za h ti j e va ti n a kn a d u svih n u ţn i h i ko ri sni h tro ško va , te
eventualno p re trp l j e n e šte te ;
3) Pored toga, pripada mu i pravo na p rimjerenu naknadu za u l o ţe n i t ru d ;
K o d p o s lo v o d s tv a p ro tiv n o z a b ra n i g o s p o d a ra p os la , p o s lo v o Ċ i n e
pripada pravo na naknadu.

V JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJE - KAO IZVOR NASTANKA OBLIGACIONO-PRAVNOG ODNOSA

Jednostrane iz jave volje su iz jave na osnovu kojih nastaje obavez a prema subjektu koji ispuni o d re Ċ e n i u s lo v , a k o to o b e ća n je n ije p re th o d no
o p oz v a n o n a z a k o no m p ro p is a n i n a ĉ in . Tu spadaju:
a) j a vn o o b e ća n j e n a g ra d e ,
b) vrijednosni papiri i
c) legitimacioni papiri.

a) J a v n o o b e ć a n je n a g ra d e

To je poz iv kojim se javnim oglasom n e o d re Ċ en i k ru g lic a p oz iv a d a z a nagradu:
a) poduzmu neku radnju, ili
b) da postignu neki uspjeh, ili
c) d a se n a Ď u u o d re Ď e n o j si tu a cij i (npr. o g la s d a se p ro na đ e i zg ub l je na stva r, konk urs za i zrad u p rojek ta, nagrada za najbo lji ro ma n).

Ob e ć a n je s e mo ţ e o p oz v a ti n a n a ĉ in n a k o ji je u ĉ in je n o , k a o i l iĉ n im
s a o p ć e n je m. Me Ċ u tim , o n a j k o je d a to o b e ć a n je is p u n io , a nije z nao, niti je
mo g a o z n a ti d a je o b e ć an je o p oz va n o , ima pravo z ahtijevati da mu se da
o b e ć a n a n a g ra d a , a o n a j ko je p rije o p oz iv a n ja u ĉ in io iz v j esne izdatke radi
iz v rš e n ja ra d n je o d re Ċ e n e u o g la s u , ima pravo na naknadu tih iz dataka.
Ob e ća n j e n a g ra d e n e m o ţe se o p o zva ti u ko l i ko j e o g l a so m o d re Ď e n ro k
za i zvrše n j e ra d n j e , o d n o sn o za o b a vj e šta va n j e o p o sti g n u to m re zu l ta tu i l i
o stva re n j u o d re Ď e n e si tu a ci je.
b) Vrijednosni papiri su pismene izjave kojim a se njihov izdavalac obavezuje
ispuniti obavezu upisanu u toj izjavi njenom zakonitom imaocu (npr. mjenica,
če k, ko nso ma n, to va r ni li st i d r .) .
c) Legitimacioni papiri su ţe l j e zn i čke , p o zo ri šn e i d r. karte (ulaznice), bonovi i
sl. isprave, ko je sa d rţe o b a ve zu za i zd a va o ca , u z n a p o m e n u d a u n j im a n ij e
n a zn a če n p o vj e ri l a c. Od l e g i tim a ci o ni h p a p i ra tre b a ra zl i ko va ti l e g i tim a cio n e
zn a ke , ko j i p re d sta vl j a j u sam o d o ka z za o d re Ď e n o g p o vj e ri o ca d a j e s nj im
za kl j u če n dvostrani ugovor (n pr. bro j na znak u koji se i zdaje u garderobi ).


OSTALI INSTITUTI OBLIGACIONOG PRAVA

KAMATE

Kamata je n a k n a d a z a k o riš te n je tu Ċ e g n o v c a il i z a k o riš te n je d ru g ih z amjenjivih stvari. Is tovremeno, o n a ima i k a ra k te r n a k n a d e š te te z bog toga
š to je k o d n o v ĉ a n e o b a v e z e p o v je rila c liš e n u p o tre b e s v o g n o v c a .
Kamate mogu biti:
1. ugovorene kamate – a ko su i h u g o va ra či p re d vi d j e l i u u g o vo ru ,
2. z akonske ili tz v. z atez ne kamate – ko j e p re d vi Ď a za ko n za sl u ča j
p o sto j a n j a n o vča n e o b a ve ze .
3. procesne kamate – kamata na kamatu (izuzetak od pravila da „n e m a
ka m a te n a ka m a tu “

Ugovorene kamate

Ov e k a ma te s e o d re Ċu ju u go v o ro m iz me Ċ u ug o v o rn ih s tra n a i te k u
o d v re me n a k a k o s u s e u g o v a ra ĉ i s p o ra z u mje li.
Stopa ugovorenih kamata ne moţe biti veća od kamatne stope koja
s e u mje s tu is p u n je n ja p la ć a n a š te d n e u lo g e p o v iĊ e n ju .
U g o va ra n j e ve će sto p e o d d o zvo l j en e n e či ni u g o vo r n i šta vim , jer se
ka m a te d o su Ď uj u d o d o zvo l j en o g i zn o sa . Ako je kamata ugovorena, a nije
o d re Ď e n a sto p a , vri j e d i ka m a ta ko j a se p l a ća u m j e stu i sp u nj e n j a n a šte d n e
u l o g e p o vi Ď e n j u .

Zatez ne kamate

Za te z n e k a ma te s e p la ć a ju k ad a duţ n ik z a k a s n i s a is p u n je n je m
n o v ĉ a n e o b v ez e , i to z a v rije me od dospjelosti tog duga, pa do ispla te, i to
neovisno od k riv n je , a p o s to p i u tv rĊ e n o j Zakonom o visini stope z atezne kamate, koja iz nosi 18% .
Povjeriocu pripada pravo na zate znu kamatu neovisno od toga da li je
zb o g za ka šn j e n j a u i sp u nj e n j u n o vča n e o b a ve ze p re trp i o šte tu . A ko j e šte ta ve ća od iznosa koji je dobio po osnovu kamata, povjerilac ima pravo na razliku do
p u n o g i zn o sa n a kn a d e šte te .

Procesne kamate

Ovo j e i zu ze ta k o d p ra vi l a d a j e za b ra n j e n o p l a ća n j e ka m a te n a ka m a tu .
P ro c e s n u k a ma tu p la ć a d uţ n ik ko ji je z a d o cn io , o d n osno koji nije platio z atez ne kamate povjeriocu sa kojim je u poslovnom odnosu (p la ća o
m u j e g l a vni d u g sa za ka šn j e n j e m , a n i j e za te zn e ka m a te ) .
U o vo m sl u ča ju , p o vj e ri l a c im a p ra vo d a u sta n e sa p o se b no m tu ţb o m
ko j o m će za h ti j e va ti i sp l a tu n e p l a će ni h za te zn i h ka m a ta .
S a d a z b ir n e p la ć e n ih z a tez n ih k a ma ta ĉ in i g la v n o p o tra ţ iv a n je , a na
to p o tra ţ iv a n je p o v je rio c u (s a d a tuţ ite lju ) p rip a d a p ra v o d a z a h tije v a o d
d u ţn ik a is p la tu k a ma ta o d d a n a p o d n o š e n je tu ţ b e d o is p la te .


T o s e s v e d e š a v a u p arnici i z ato se z ovu procesne kamate.
P ro ce sn a ka m a ta n a i zn o s n e i sp l a će n e za te zn e ka m a te n e m o ţe da se
tra ţi sve d o k n e p re sta n e g l a vn o n o vča n o p o tra ţi va n j e .

ALTERNATIVNE OBAVEZE

Alternativne obavez e su ta k v e o b v ez e k o d k o jih d uţ n ik o va o bv ez a
ima d v a ili v iš e p re d me ta , a l i je d u ţ n ik o ba v ez a n da ti s a mo je d a n o d n jih d a bi se oslobodio obavez e. Sušti n a se o d n o si n a p o sto j a nj e d vij e o b aveze, dva predm e ta i p ra vo i zb o ra p ri p a d a d u ţn i ku .
Alternativne obavez e mogu nastati:
1. ugovorom, kada se o tome usaglase ugovorne strane (npr. kod
za kl j uče nja ug o vo ra o p ro d a ji , k upac se oba ve zuje proda vc u ispla titi od re đ e ni i zno s no vca i li m u u mje s to to g a d a ti ne k u s t va r) ;
2. jednostranom iz javom volje (n pr. kod sas tavljanja legata nasljedniku se
m o ţe o d re d i ti o b a ve za d a l e g a ta ru p re d a o d re Ď e n e stva ri i l i i sp l a ti
o d re Ď e n i i zn o s n o vca ) ;
3. na osnovu z akona (npr. u sl u ča j u za ko n sko g i zd r ţa va n j a , d a va l a c
i zd r ţa va n j a m o ţe p l a ća ti i zd rţa va n j e i l i p ri mi ti i zd r ţa va n o l i ce u svoj e
d o m a ći n stvo n a i zd rţa va n j e ) .

S v rh a a lte rn a tiv n e o b v e z e je p ra v o iz bo ra o d s tra n e d uţ n ik a . Time se
d u ţn i ku d a j e m o g u ćn o st d a i sp u n i o b ve zu n a n a či n ko j i je za njega povoljniji.
Iz b o r s e s ma tra iz v rš en im u mo me n tu k a d a je d uţn ik o b a v ije s tio
d ru g u s tra n u (p o v je rio c a ) o to me š ta je iz a b ra o . T a kva i zj a va se vi še n e m o ţe opozvati.
P ra v o iz bo ra p rip a d a duţ n ik u s v e d o k u postupku prinudnog
iz v rš e n ja je d n a o d d u govanih stvari ne bude predata povjeriocu.
Ak o p ra v o iz b o ra p rip a d a p o v je rio c u , o n d a on to p ra v o moţ e k o ris titi
do is te k a ro k a z a is p u n je n je d uţ n ik o v e ĉ in id b e . Ukoliko se povjerilac do tada
n e i zj a sn i , d u ţn i k g a m o ţe p o zva ti d a i zvrši i zb o r i p ri to m e m u odrediti rok. Po proteku navedenog rok,a p ra vo i zb o ra p re l a zi n a d u ţn i ka .
Ak o s e d e s i d a je d a n p re d me t o b a v e z e p o s ta n e n e mo gu ć iz uz roka
z a k o je n ije o d go v o rn a n i je d n a s tra n a , ob v ez a d uţ n ik a s e s v o d i n a
preostali predmet.

FAKULTATIVNA OBAVEZA I FAKULTATIVNO POTRAŢIVANJE

Kod fakultativne obavez e n e p o s to ji o b a v e z a s a d v a ili v iš e predmeta, v e ć o b a v ez a s a s a mo je dn im p re d me to m, u z o v la š te n je d uţ n ik a
d a s e moţ e o s lo b od iti o b a v ez e d av a n je m n e k og d ru go g p re d me ta , k o ji je
o d re Ċ e n p ra v n im p o s lo m i li z a k o n o m.
Fakultativne obavez e mogu biti z asnovane:
1) ugovorom,
2) zakonom – npr. ZOO p re d vi Ď a o d u sta n i cu po vo d om ko je d u ţn i k i m a d vij e
m o g u ćn o sti :
a) m o ţe i sp u n i ti u g o vo rn u o b a ve zu , i l i


b) m o ţe o d u sta ti o d u g o vo ra d a va n j e m o d u sta n i ce ,
3) testamentom – a ko o sta vi l a c o b a ve ţe n a sl jednika na davanje legata
p re d a j o m o d re Ď e n o g p re d m e ta , a li da se te o b a ve ze m o ţe o sl o bo d i ti a ko
i sp l a ti o d re Ď e n i n o vča ni iznos.

Mo g u ć e je d a o v o p ra v o f ak u lta tiv n o g p o tra ţ iv a n ja p rip a d a povjeriocu tako da on, umjesto dugovanog predmeta, o d d u ţ n ik a z ah tije va
n e k i d ru g i o d re Ċ e n i p re d me t .
T a k v o o v la š te n je p o v je rio c a mo ţ e b iti p re d v iĊ e n o :
1) ugovorom ili
2) zakonom – npr. Z OO p re d vi Ď a d a ka d a se o b a ve za sa s to j i u d a va n j u
stva ri o d re Ď e n i h p o ro d u , a d u ţn i k d o Ďe u za ka šn j e nj e , p o vj e ril a c m o ţe p o
svom izboru:
a) nabaviti stva r i sto g ro d a i za h tj e va ti n a kn a d u ci j e n e i n a kn a d u šte te , ili
b) umjesto toga zahtjevati v ri j e d n o st d u g o va n i h stva ri i n a kn a d u šte te .

DJELJIVE OBAVEZE I POTRAŢIVANJA

N a j če šće o bi g a ci o n o -p ra vni o d n o s n a sta j e i zm e Ď u j e dn o g p o vj e ri o ca i
j e d n o g d u ţn i ka . Me Ċ u tim, p o n e k a d obigaciono-p ra v n i o d n o s n as ta je iz me Ċ u
d v a ili v iš e p o v je rio c a s je d n e s tra n e i d v a ili v iš e d u ţn ik a s d ru g e s tra n e . U
ta k v o m s lu ĉ a ju s e ra d i o p lu ra lis tiĉ k i m o b a v e z a ma .
P lu ra lis t iĉ k e o b a v e z e mogu biti:
a) Djeljive – vi še d u ţn i ka o b a ve zu d ijele na jednake dijelove tako da jedan
d u ţn i k o d g o va ra sa m o za svoj dio obave ze . A ko n a p o vj e ri l a čko j stra n i
i m a vi še l i ca , a n i šta d ru g a či je n i j e d o go vo re n o , p o sto j e će p o tra ţi va n j e se
d i j el i i zm e Ď u nj i h n a j e d n a ke d i je l o ve , a to zn a či d a sva ki o d n ji h i m a pravo
zahtijevati samo dio obaveze.
b) Nedjeljive – to su takve obave ze ko d ko j i h su či n id b e kva n ti ta ti vn o
nedjeljive, tako da se ne mogu ispuniti u dijelovima, i svaki od povjerilaca
m o ţe za h tj e va ti sa m o i sp un j e nj e cij e lo g p o tra ţi va n j a , o d n o sn o d u ţn i k j e obavezan ispuniti cijelu obavezu.

SOLIDARNE OBAVEZE

Solidarne obavez e postoje kada je u p o s to je ć e m o b lig a c iono -
p ra v n o m o d n os u s v a k i od v iš e d uţn ik a d uţ a n is pu n iti c ije lu o b a v e z u i
s v a k i o d v iš e p o v je ri la c a mo ţ e z a h tije v a ti is p u n je n je c i je le o b avez e od bilo
k o je g d u ţ n ik a .
S o lid a rn o s t o b a v e z e moţ e b iti :
1. pasivna i
2. aktivna.

Pasivna solidarnost

Pasivna solidarnost postoji kada u obligaciono - pravnom odnosu na
p a s iv n o j (d u ţn iĉ k o j) s tra n i ima v iš e d u ţ n ik a o d ko jih je s v a k i o d n jih


subjekt cjelokupne obavez e, tako d a ak o d o Ċe d o po tp u n o g is p un je n ja o d
je d n o g d uţ n ik a , p re o s ta li d uţ n ic i s e o s lo b a Ċ a ju ob a v ez e p re ma po v je rio c u .
S d ru g e stra n e , p o vj e ri l a c mo ţe i sp u n j e n j e o b a ve ze za h tj e va ti o d b i l o ko g
d u ţn i ka sve d o k m u o b a ve za n e b u d e u p o tp u n o sti i zm i re n a .
Pojam pasivne solidarnosti podraz umijeva je d in s tv e n o p o tra ţ iv a n je i jedinstvenu obavez u, a ne onoliko potraživanja koliko ima povjerioca, odnosno
ne onoliko obaveza koliko ima dužnika.
P a s iv n a s o lid a rn o s t moţ e n a s ta ti: 1. ugovorom, 2. testamentom (npr.
kada ostavilac testamentom odredi da svi nasljednici solidarno odgovaraju za namirenje legatara) i 3. zakonom (npr. u sl u ča j u o d g o vo rn o sti n a ru či o ca i
i zvo Ď a ča ra d o va za š te tu n a sta l u i zvo Ď e n j e m ra d o va n a n e kre tn i n a m a ).
U situaciji kada jedan od solidarn ih du ţ n ik a is p u n i o b a v ez u u
cijelosti, p rip a d a mu p ra v o re g re s a , tj. d a o d o s ta lih d uţ n ik a z a h tije v a d a mu naknade dio obaveze koja otpada na njih. T o će u ra d i ti u re g re sn oj p a rn i ci
u ko l i ko to n i je m o g u će d ru g a či j e . A ko d ru g a čij e n ij e o d re Ď e n o , u g o vo re n o i li n e
p ro i zi l a zi i z o d n o sa so l i d a rn i h d u ţn i ka , n a sva ko g d u ţn i ka o tp a d a j e d n a k d i o .

Aktivna solidarnost

Od pasivne solidarnosti razlikujemo aktivnu solidarnost.
Aktivna solidarnost z n a ĉ i d a n a po v je rila ĉ k o j s tra n i ima v iš e lic a , a
svako od tih lica ima pravo od d uţn ik a z a h tije v a ti is p u n je n je c ije le o b avez e,
pa kada jedan od solidarnih povjerilaca bude namiren, ob aveza prestaje i u odnosu na ostale povjerioce.
U si tu a cij i ka da im a vi še p o vj e ri l a ca , p ra vo je d u ţn i ka d a i sp u n i ob ve zu prema svom izboru u odnosu na jednog od povjerilaca po svom izboru. To pravo ima do momenta dok jedan od povjerilaca ne zahtijeva ispunjenje obveze.
I aktivna solidarnost m o ţe n a sta ti za ko n o m , u g o vo ro m i te sta m e n to m .
Ako obavez a bude ispunjena prema jednom od solidarnih
povjerilaca, ostali povjerioci imaju pravo z ahtjevati dio koji im pripada.


NAĈINI PRESTANKA OBAVEZA

Ob a v e z e mo g u p re s ta ti n a je d a n o d n iţ e n a v e d e n ih n a ĉ in a :

1. ispunjenjem obaveza,
2. raskidom ugovora zbog neispunjenja,
3. prebojem ili kompenzacijom,
4. otpustom duga,
5. prenovom ili novacijom,
6. sjedinjenjem (konfuzija),
7. n e m o g u ćn o šću ispunjenja,
8. protekom vremena, otka z,
9. smrću d u ţn i ka i l i p o vj e ri o ca .


1) ISPUNJENJE OBAVEZA

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Pod ispunjenjem obavez e podraz umjevamo v a lja n o iz v rš e n je
dugovane ĉ in id b e , k o ja je p re d me t d u ţ n ik o v e o b a v ez e .

Subjekti ispunjenja

Ob a v e z u is p un ja v a d uţ n ik , a li to mo ţ e u ĉ in iti i tre ć e lic e a k o ima pravni interes ili ako nema pravni in teres, a li je d u ţ n ik s t im s a g la s a n .
Ak o je u u g o v o ru o d re Ċ e n o d a o b a v ez u tre b a d a is p u n i d uţ n ik liĉ n o ,
ili a k o p riro d a o b a v e z e n a la ţ e d a je mo ţe is p u n iti s a mo d u ţ n ik , n ije
mo g u ć e d a o b a v ez u is p u n i tre ć e l ic e .
I s pu n je n je s e ĉin i: 1. povjeriocu 2. licu koje odredi povjerilac
(p u n o m o ćn i k), 3. l i cu o d re Ď e n om za ko n o m (za ko n sko m za s tu p n i ku ), 4. licu
o d re Ď e n o m o dl u ko m sud a (su d ski i zvršn i o rg a n ), 5. l i cu o d re Ď e n o m u g o vo rom (ko d u g o vo ra u ko ri st t re ći h l i ca ) .

Predmet ispunjenja

P re d me t is p u n je n ja je o d re Ċ e n u g ov o ro m, a li o b a v ez a moţ e p re s ta ti i
a k o p o v je rila c u s p o ra zu mu s a d uţn ik o m p rimi n e š to d rugo umjesto onoga
š to mu d u ţ n ik d u g u je (davanje umjesto dugovanog).
P o vj e ril a c n i j e d u ţa n p ri m i ti d j el im i čn o i sp un j e nj e o b a ve ze o si m a ko se radi o novča n im o b a ve za m a , a li n i ta d a a ko b i p rim i tkom d j el im i čn o g i sp un j e nj a
p re trp i o šte tu .

Vrijeme ispunjenja

Ak o ro k n i je o d re Ċ e n i sp u n j e n j e o b a ve ze se m o ţe tra ţi ti o d m a h .
Ako je rok o d re Ċ e n d u ţn i k j e o b a ve za n i sp u ni ti o ba ve zu u to m ro ku , j e r u
su p ro tn o m p a d a u d o cn j u (za ka šn j e n j e ).
Za s lu ĉ a j d a je ro k u g o v o re n u in te re s u d u ţ n ik a , on ima pravo ispuniti
obavezu i prije ro ka , a l i j e d u ţa n o to m e o b a vi j e sti ti p o vj e ri o ca .
P o vj e ril a c im a p ra vo tra ţi ti i sp u nj e n j e p ri j e ro ka a ko d u ţn i k ni j e d a o
o b e ća n o o b e zb j e Ď e n j e (za l o g , a va n s, ka p a ru ) i l i a ko j e ro k u g o vo re n u n j eg o vu korist.

Mjesto ispunjenja

D uţ n ik je o b a v e z a n is p u n iti o b a v e zu u mje s tu k o je je p re d v iĊ e n o ugovorom ili z akonom.
Ak o mje s to n ije o d re Ċ e n o n i u g o v o ro m n i z a k o n o m, mje s to
is p u n je n ja s e o d re Ċ u je p o s v rs i p o s la i li p riro d i is p u n je n ja .
M e Ď u tim , a ko se n i n a o va j n a či n n e m o ţe o d re d i ti m j e sto i sp u n j e nj a obaveze , to j e m j e sto p re b i va l i šta , odnosno sj e d i šta d u ţn i ka .


Iz davanje priz nanice

K a d a d u ţn i k i sp un i o ba ve zu , m o ţe o d p o vj e ri o ca tra ţi ti i zd a va n j e
p ri zn a n i ce ko j a p o tvrĎ u j e d a j e i sp u n j e n d u g .

Za k a š n je n je (docnja) d u ţ n ik a

Za k a š n je n je (d o c n ja ) d u ţ n ik a p o s to ji k a d a duţ n ik n e is p u n i o b a vez u
u ro k u o d re Ċ e n o m z a is p u n je n je .
Ak o ro k n ije o d re Ċ e n , d u ţ n ik je u z a k a šn je n ju o d mo me n ta k a d a g a
p o v je rila c p o z o v e d a is p u n i o b a v ez u , š to ĉ in i o p o me n o m il i p o d n o š e n je m
tu ţ b e z a is p u n je n je .
P o vj e ril a c u sl u ča j u za ka šn j e n j a d u ţn i ka im a p ra vo n a n a kn a d u šte te , a
d u ţn i k p o re d to g a o d g o va ra i za sl u ča j n u p ro p a st i li o šte će n j e stva ri . A ko j e u
p i ta n j u n o vča n o p o tra ţi va n j e , p o vj e ri l a c i m a p ra vo n a za te zn e ka m a te .

Za k a š n je n je p o v je r io c a

Zakašnjenje povjerioca postoji kada on bez osnovanog razloga
o d b ije d a p rim i is p u n je n je i li g a s v o ji m p o n a š a n je m s p ri je ĉ i.
Dolaskom povjerioca u docnju, n a n je g a p re la z i riz ik s lu ĉ a jn e
p ro p a s ti ili o š te ć e n ja s tv a ri, a a k o s e ra d i o n ov ĉ a n o m p o tra ţ iv a n ju ,
p re s ta ju te ć i k a ma te z a d u ţ n ik a .
Ako je povjeri l a c u za ka šn j e nj u , a n e p o zn a t j e i l i se n e zn a g d j e se n al a zi , a nema zastupnika, d u ţn i k se m o ţe o sl o b o d i ti svoj e o b a ve ze ta ko što će dugovani iznos novca, odnosno dugovanu stvar, p o l o ţi ti ko d su d a u d e p o zi t, i l i
će tra ţi ti o d su d a d a se o d re d i l i ce ko je će stva r ču va ti , a a ko stva r n i j e p o d e sn a
za ču va n j e u su d sko m d e p o zi tu i l i su za n j e n o ču va n j e p o tre b n i nesra zmjerni
tro ško vi , d u ţn i k j e m o ţe p ro d a ti n a j a vn o j d ra ţb i i d o b i ve n i i zn o s n o vca
deponovati kod suda.

2) PREBOJ ILI KOMPENZACIJA

Kompenzacija ili preboj je jedan od n a či n a prestanka obaveza.
Kumulativni uslovi z a kompenz aciju su:
1. d a p o sto j e m e Ď u so b n a p o tra ţi va n j a ,
2. da ona glase na novac ili druge zamjenljive stvari istog roda i iste kvalitete ,
3. d a su o b a p o tra ţi va n j a d o sp j e l a .

Vrste kompenz acija:
a) jednostrana - kada jedna strana izjavi drugoj da u odnosu na njeno
p o tra ţi va n j e sta vl j a u p re b o j svo j e p o tra ţi va n j e ;
b) ugovorna - ka d a se m e Ď u so b na p o tra ţi va n j a ko m penziraju na osnovu
sp o ra zu m a i m a o ca ti h p o tra ţi va n j a ;
c) sudska - nastaje na osnovu odluke suda po vo d o m p ri g o vo ra tu ţe n o g d a
n e o sp o ra va p o tra ţi va n j e p o vj e ri o ca , a l i d a i sti če svoj e (d u ţn i ko vo )
p o tra ţi va n j e p re m a tu ţi te l j u i za h tj e va o d su d a d a ta p o tra ţi va n j a p re b i j e .


Kompenz acija nastupa momentom ispunjenja z akonske pretpostavke z a kompenz aciju, a kod sudske kompenzacije mora postojati i iz java pred sudom.
Ia k o s u is p u n je n i o p š t i u s lo v i , ne mogu se prebiti:
1. p o tra ţi va n j a ko j a se n e m o g u za p l i j e n i ti p o p ra vil im a i zvršn o g p o stu p ka ,
2. p o tra ţi va n j a stva ri ko j e su d u ţn i ku d a t a n a ču va n j e , p o su d b u i l i ko j e je
d u ţn i k b e sp ra vn o u ze o i l i za d r ţa o za se b e ,
3. p o tra ţi va n j a i z o sn o va n a m j e rn o g p ro uzro ko va n j a šte te ,
4. p o tra ţi va n j a n a kn a d e šte te n a n e se n e o šte će n j e m zd ra vl j a i l i sm rti n e ko g
lica, kao i
5. p o tra ţi va n j a i z o sn o va za ko n sko g i zd r ţa va n j a .

3) OTPUST (OPROST) DUGA

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Obavez a prestaje kada p o v je rila c iz ja v i d a n e ć e tra ţ iti is p u n je n je
obavez e, a d u ţ n ik s e s time s a g la s i (mora izjaviti da je saglasan).
Za prestanak obaveze nije potrebna posebna forma.
Razlog zbog kojeg se neko oslobaĊa obveze ne treba se navoditi.
Otpust duga jemcu n e o s lo b a Ċ a g la v n o g duţ n ik a , a otpust duga
g la v n o m d u ţ n ik u o s lo b a Ċa ja mc a o b v e z e ja ms tv a .
Ak o ima v iš e je ma c a , a povjerilac os lobodi jednog od njih , osta li
ostaju u obavez i, s ti m e što se n j i h o va o bveza smanjuje za dio koji otpada na
o sl o b o Ď e n o g j em ca.
Ak o ima v iš e s o lid a rn ih d uţ n ik a , o p ro s t je d n o m od n jih ne o s lo b aĊ a
o b a v ez e os ta le s o lid a rn e s a d uţn ik e , ali se i tu obveza ostalih smanjuje za onaj
d i o ko j i o tp a d a n a d i o o sl o b o Ď e n og d u ţn i ka .

4) OBNOVA (PRENOV, NOVACIJA)

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Ob v e z a p re s ta je k a d a s e p ov je rila c i d u ţ n ik s a g la s e d a p o s to je ć u
obvez u z amijene novom, a pri tome nova obavez a mora da ima d ru g a ĉ iji predmet i pravni osnov (npr. umjesto isplate cijene iz ugovora o prodaji,
u g o va ra či se sp o ra zu m iju d a d u ţn i k i sp l a ti o d re Ď e n i n o vča n i i zn o s ka o za j a m ) .
S p o ra zu m p o vj e ri o ca i d u ţn i ka ko jim o ni m ij e n j aj u ro k, m j e sto i n a či n ispunjenja obaveze, naknadni sporazum o kamatama, ugovornoj kazni i sl., ne
smatraju se novacijom.
Uslovi z a nastanak novacije su:
a) postojanje ranije obaveze,
b) d a p o vj e ri l a c i d u ţn i k sp o ra zu m n o u g o vo re n o vu o b a ve zu ,
c) d a j e sa d rţa j n o ve o b a ve ze ra zl i či t o d ra n i j e o b a ve ze ,
d) da postoji obostrana volja da ranija obaveza prestane .

Dejstvo prenova:
a) P o n iš tenje - ako se ugovor o prenovu p o n i šti i z b i l o ko j i h ra zl o g a , sm a tra
se da nije bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.


b) Nedostatak ranije obavez e - ako je ranija obveza bila rušljiva, prenov je
p u n o va ţa n a ko j e d u ţn i k zn a o za n e d o sta t ak ( ru šl j i vo st) ranije obveze.
c) N iš ta v o s t ili n e p o s to ja n je ra n ije o b a v ez e - prenov je bez dejstva i u
si tu a ci ji a ko j e ra ni j a o b a ve za b il a n i šta va il i ve ć ug a še n a i z n e ko g razloga.

5) SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Obavez a prestaje sjedinjenjem, kada jedno is to lice postane i
p o v je rila c i d u ţ n ik . (npr. ako su otac i sin u obligacionom odnosu, p a sm rću
oca njegov sin postane jedini nasljednik).
Ako je obavez a upisana u javnu knjigu , obavez a sjedinjenjem prestaje tek kada se iz v rš i u p is b r is a n ja .
U s lu ĉ a ju k a d je ma c p o s ta je po v je rila c , o b a v e z a g la v n o g d uţ n ik a n e prestaje, presta je samo jemstvo, jer sam sebi n e mo ţ e je mĉ i ti.

6) NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Kada govorimo o ovome treba imati u vi d u d a se n e m og u ćn o st o d n o si n a ispunjenje svih obveza, a ne samo jedne obveze iz ugovora.
T o s u u g la v n o m d o g a Ċ a ji k o ji s u d o v e li d o n e mo g u ć n o s ti is p u n je n ja z a koje nije odgovorna ni jedna ugovorna strana i kada je nemo g u ć n o s t
ispunjenja nastupila u pe rio d u od z a k lju ĉ e n ja ug o v o ra d o v re me n a k a da je obvez a trebala biti ispunjena (npr. s tavljanje stvari van prometa itd).
N a o va j n a či n n e m o ţe p re sta ti o b a ve za a ko j e p re d m e t o b a ve ze stva r
o d re Ď e n a p o ro d u . Dakle, odnosi se samo na individualno nezamjenjive stvari.

7) PROTEK VREMENA, OTKAZ

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Trajni dugovinski odnos s a o d re Ċ e n im ro k o m p re s ta je kada taj rok
is te k n e , iz u z e v k a d a je u g o v o re no ili z a k o n o m o d re Ċ e n o d a s e p o s lije
is te k a ro k a o v a j o d n o s mo ţ e p ro duţ iti n a n e o d re Ċ e n o v rije me (n pr. kada
za k up a c p ro d u ži up o tre b l ja va ti st va r na ko n i ste ka ug o vo re no g vre me na t ra ja nja zak up nog od nosa, a zakupoda vac se tome ne pro tivi).
T o j e o d n o s g d j e se i zvrše n j e či n i db e ko j a j e p re dm e t o b a ve ze d u ţn i ka
i zvrša va s ta l n o , n e p re ki d n o k ro z o d re Ď e n o v ri j e m e .
U k o lik o tra ja n je d u g o v in s k o g o d n o s a n ije u n a p rije d o d re Ċ e n o , v a ţ i
p ra v ilo d a g a s v a k a s tra n a moţ e p re k in u ti o tk a z o m - iz javom volje jedne od ugovornih strana.

8) SMRT DUŢNIKA ILI POVJERIOCA

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .


Smrć u d uţ n ik a ili p o v je rio c a o b a v e z a n e p re s ta je , je r o n a p re la z i n a nasljednike.
Ov o p ra v ilo ima iz u ze tk e , u k o jim s lu ĉ a jevima se obavez a gasi s mrć u
d u ţn ik a ili p o v je rio c a :
1) A ko j e o b a ve za n a sta l a s ob zi ro m n a l i čn a svo j stva i l i li čn e sp o sob n o sti
d u ţn i ka – o b a ve za se g a si n j e g o vom sm rću , (npr. obaveza s likara da
izradi portret);
2) A ko su p o vj e ri l a c i d u ţn i k i zri či to u u g o vo ru p re d vi d j e l i d a obaveza
p re sta j e sm rću j e d n o g a o d n j i h ;
3) Ako je priro d a p ra vn o g o d n o sa ta kva d a ob a ve za p re sta j e sm rću j e d n e o d ugovornih strana (npr. smrć u p ri ma o ca i zd r ža va nja ko d ug o vo ra o
d o ži vo t no m i zd r ža va nj u ).

9) ZASTARJELOST

T o j e j e d a n o d n a či n a p re sta n ka o b a ve ze .
Zastraje lost je gubitak prava z ahtijevati ispunjenje obvez e kada
p ro te k n e z a k o no m o d re Ċ e no v rije me . Time se ne gasi samo pravo povjerioca, već se gasi samo zahtjev za ostvarenje tog prava, tj. gubi se
p ra v o n a p o d n oš e n je tu ţ be . D u ţn i ko va o b a ve za ka o n a tu ra l n a i d a l j e p o sto j i ,
što zn a či d a j e d u ţn i k m o ţe i spu n i ti i n a ko n n a stu p a nj a za sta rj e l o sti , a li a ko to n e
u či n i , a p o vj e ri l a c p o d n e se tu ţb u , su d će p o p ri g o vo ru d u ţn i ka d a j e p o tra ţi va n j e
za sta rj e l o o d b i ti tu ţb e n i za h tj e v.
Zastarje ti mogu svi obligaciono-pravni z ahtjevi, iz uz ev prava na
iz d rţ a v a n je , koje n e mo ţ e z a s ta rje ti, a li mo g u z a s tra je ti p o je d in i o b ro c i .
S u d p o s luţ b en o j d uţ n o s ti n e p az i n a z a s t arje lo s t, v e ć s a mo p o
p rig o v o ru d uţ n ik a . D a kl e , tu ţb a se m o ţe p o d n i j e ti i n a ko n p ro te ka za s ta rn i h
rokova, ali ako je druga strana prigovorila na rok, odn osno na zastarjelost, onda
će su d o d b i ti ta ka v tu ţb e n i za h tj e v.
Zastarje lost nastupa k a d a is te k n e p o s lje d n ji d a n o d re Ċ e no g
z a k on o m p ro p is a n o g ro k a p re d v iĊ e n o g z a z a s ta rje lo s t. U vrijeme zastare
ra ču n a se i p e rio d ko ji je p ro te ka o u ko ri st d u ţn i ko va p re d n i ka (npr. u sl uča j u
na sl je đ i va n ja , ra č una se i vri je me d o s mr ti o sta vi o ca ).
Ak o je z as ta rje lo s t n a s tu p ila , d u ţ n ik se moţ e o d re ć i p ra v a d a s e
p o z iv a n a z a s ta rje lo s t. D u ţ n ik s e n e mo ţ e od re ĉ i z a s ta rje lo s ti p ri je n e g o
š to je o n a n a s tu p ila , tj. sve dok ne protekne rok za zastarjelost. I pismeno priz nanje z astarjele obavez e, smatra se odricanjem od z astarjelosti. Isto
takvo dejstvo ima i davanje zaloga ili osiguranje obveze.
U ĉ in a k o d ric a n ja o d z a s ta rje lo s ti se sastoji u tome da, nakon
odricanja, p o v je rila c s t iĉ e p ra v o d a z a h tje v a is p u n je n je o ba v ez e ta k o d a
n e u tu ţ iv a o b a v eza p o s ta je u t u ţ iv a , te z a s ta rje lo s t p o ĉ in je iz nova teć i.
A k o n a s tu pi za s ta r je lo s t , pa i po re d to ga du ţn ik is pu n i s v o ju
o b a v e zu , n e ma pra v o da za h t ije v a v ra ća n je o n o g š to je da o u is pu n je n ju zastarjele obave ze, pa ni u situa ciji kad nije znao da je obave za zastarjela !
Ka d a za sta ri g l a vn o p o tra ţi va n j e , za sta ri j e va j u i sp o re d n a p o tra ţi va n j a (npr. ka ma te , p lo d o vi , t ro ško vi , ugovorna kazna itd).
Od ovih z astarnih rokova treba raz likovati prekluz ivne rokove.


To su strogi rokovi u kojima tre b a d a s e p od n e s e n e k a tuţ b a , ili u
k o jima t re b a d a s e iz v rš i n e k a ra d n ja p o d p ri je tn jo m g u b itk a n e k o g p ra v a .
R az lik a iz me Ċ u p re k lu z iv n ih i z a s ta rn ih ro k o v a je u s li je d e ć e m:
1) K o d p re kl u zi vn i h ro ko va se g u bi n e sam o p ra vo n a tu ţb u u m a te ri j al n om
sm i sl u , ve ć i sam o su b j e kti vn o p ra vo po vj e ri o ca odnosno o b a ve za d u ţn i ka (dok kod zastarni h rokova takve posljedice ne nastupaju, tj. gubi se samo pravo na tužbu ali ne i subjektivno pravo);
2) Ako neko ispuni obavezu u odnosu na koju je nastupila prek luzija, on
m o ţe tra ţi ti v ra ća n j e d a to g , (dok kod zasta re to ni je mo g uće ) ;
3) K o d p re kl u zi j e n em a m o g u ćn o sti za sto j a i p re ki d a (dok kod zastarjelos ti
i ma ta mo g uć no st );
4) S u d n a p re kl u zi j u p a zi p o sl u ţb e n o j du ţn o sti (dok na zastarjelos t samo po
p ri g o vo r u d u žni ka ).

Vrijeme potrebno z a z astarjelost

Op š ti ro k z a s ta rje losti je 5 godina.
Za p o tra ţ iv a n je n a k n a d e š te te p ro u z ro k o v a n e k riv iĉ n im d je lo m, ako je za kriviĉno gonjenje predviĊen rok duţi od 5 godina, taj rok vaţi i za
p o tra ţ iv a n je n a k n a d e š te te .
Za o d re Ċ e n a p o tra ţ iv a n ja r ok z astarjelosti je 10 godina, a to su:
1) potra ţi va n j a u tvrĎ e n a p re d su d o m i l i d r ugim n a dl e ţn i m o rg a n o m ,
2) p o tra ţi va n j a ko j a p ro i zi l a ze i z n a g o d b e za kl j u če n e p re d su d o m i li
n a d l e ţn i m o rg a n o m ,
3) p o tra ţi va n j a i z u g o vo ra o o si g u ra n j u ţi vo ta .

Za o d re Ċ e n a p o tra ţ iv a n ja ro k z a s ta rje lo s ti je 3 g o d in e , a to s u:
1) p o vre m e n a p o tra ţi va n j a ko j a d o sp j e va j u g o di šn j e il i u kra ći m ro ko vim a ,
2) m e Ď u so b n a p o tra ţi va n j a p ra vn i h li ca u d rţa vn o m vl a sn i štvu , ko j a su
proistekla iz ugovora o prometu robe ili obavljanja usluga,
3) p o tra ţi va n j a za ku p n i n e ,
4) p o tra ţi va n j a n a kn a d e šte te , i zu ze v a ko j e šte ta p ro u zro ko va n a kri vi čn im
djelom, a za kri vi čn o g o n j e n j e j e p re d vi Ď e n d u ţi za sta rn i ro k.
Z a o dre Ċe n a po tra ţiv a n ja rok zasta rjelosti je 1 godina (n pr.
po tra ţi va n j a za i sp o ru če n u e l e ktri čn u e n e rg i j u , p li n , vo d u , u sl u g e za o d rţa va n j e
či sto će , ka o i p o t ra ţi va n j a p o šte , ra d i o i T V sta n i c a).
P ra v n im p o s lo m n e moţ e s e o d re d iti d uţ e ili k ra ć e tra ja n je z a s ta rn o g
roka od onog o d re Ċ e no g z a ko n o m, n iti s e p ra v n im p o s lo m moţ e o d re d iti
d a z a s ta rje lo s t n e ć e te ć i k ro z o d re Ċ e n o v rije me .

Zastoj z astarjelosti

Zastoj z astarjelosti nastupa z a vrijeme dok postoji neka z apreka z a
o s tv a riv a n je p o tra ţ iv a n ja , ta k o d a s e n e ra ĉ u n a u z a s ta ru i n a k o n p ro te k a
tih z apreka, z astarjelost se nastavlja.
Za s ta ri je v a n je n e te ĉ e :


1) iz me Ċ u b ra ĉ n ih ili v a n b ra ĉ n ih d ru g o v a - za vrijeme dok brak odnosno
va n b ra čn a za j e d n i ca tra j e ,
2) iz me Ċ u ro d ite lja i d je c e - za vrijeme dok traje roditeljsko pravo,
3) iz me Ċ u š tić e n ik a i n je g o v o g s ta ra o c a /organa starateljstva - za vrijeme
dok takav odnos traje,
4) z a v rije me mo b iliz a c ije u s lu ĉ a ju n e p o s re dne ratne opasnosti ili rata -
u o d n o su n a p o tra ţi va n j a l i ca ko j a su n a vo j n o j d u ţn o sti ,
5) u o d no s u n a po tra ţ iv a n ja ko ja ima ju lic a z a po s le n a u tu Ċ e m
d o ma ć in s tv u p re ma p o s lo d a v c u ili ĉ la n o v ima p o ro d ic e k o ji s n jim
ţ iv e – sve dok taj odnos postoji.
6) z a vrijeme koje povjerilac, z bog nesavladivih prepreka, nije bio u
mo g u ć n o s ti d a s u d s k im p u te m z a h tje v a is p u n je n je o b a v e z e .

Prekid z astarijevanja

Zastarijevanje se prek ida:
1) priz nanjem duga u toku roka z astare - Priznanje se moţe učiniti i izjavom
povjeriocu a i na p o sre d a n n a či n d a va n j em o tp l a te , o si g u ra n j em , p l a ća n j em kamate.
2) p o d n o š en je m tu ţ b e i
3) s v a k o m d ru g o m ra d n jo m p o v je rio c a p o d u z e to m p ro tiv d u ţ n ik a p re d
s u d o m ili d ru g im n a d le ţ n im o rg a n o m .
Me Ċ u tim, p re k id z a s ta re n e ma d e js tv o :
a) ako p o vj e ri l a c p o vu če tu ţb u i l i odustane od radnje koju je preduzeo ,
b) a ko tu ţb a b u d e o d b a če n a i l i za h tj e v za tu ţb u b u d e o d b i j e n .
A ko j e tu ţb a o d b a če n a zb o g n e n a dl e ţn o sti , sm a tra se d a p o d n o šen j em
tu ţb e n i j e n a stu p i o p re ki d za sta re , a uvjet je da u roku od tri mjeseca od
d o n o še n j a rj e še nj a o o d b a ci va n j u po n o vn o p o d n e se tu ţb u n a d l e ţn o m sudu.

Nakon prekida rokovi ponovno teku.

CESIJA

C e s ija je u s tu p a n je p o traţ iv a n ja s a d o sa d a š n je g po v je rio c a n a tre ć e lice (to je promjena povjerioca ).
Za p u n o v aţ n o s t c e s ije p o tre b n o je d a je iz me Ċ u p o v je rioca
(u s tu p io c a ) i t re ć e g lic a (p r ije mn ik a ) z a k lju ĉ e n u g o v o r o c e s iji . U tom
u g o vo ru n e u če stvu j e d u ţn i k, n iti se zahtijeva njegov pristanak.
Cesijom se ne mo ţ e iz v rš iti p rijenos slije d e ć ih p o tra ţ iv a n ja :
1. p o tra ţi va n j a ve za n i h za l i čn o st p o vj e ri o ca ,
2. p o tra ţi va n j a ko j a se n e m o g u za p l i j e n i ti p o o d re d b a m a i zvršn o g p o stu p ka
(npr. d i o p la će , p e n zi je ne mo g u se p re no si ti , a li me n ta ci ja , naknada
neimovinske štete), te
3. p o tra ţi va n j a ko j a se p o svo j oj p ri ro d i p ro ti ve vrše n j u p re n o sa (npr. ugovor
o djelu).




Mo ţ e s e i u g o v o riti z a b ra n a p re n o š e n ja .
U s itu a c iji k a d a je d o z v o lje n o p re n o š e n je , n ije p o tre b a n p r is ta n a k
d u ţn ik a , ali je obavez a ustupioca da ga obavijesti. Od momenta davanja
o b a vi j e sti p u n o va ţn o j e i sp u n j en j e o b ve ze sa m o n o vo m p o vj e ri o cu .
C e s ijo m s e p o lo ţ a j d uţ n ik a n e moţ e p o g o rš a ti. Z b o g to g a d u ţn i k
m o ţe i sta ći sve prigovore protiv novog povjerioca koje je imao prema ranijem povjeriocu.
Raniji povjerilac ne odgovara za p o s to ja n je p o traţ iv a n ja k a d a je
ustupljeno bez naknade. U protivnom odgovara, ali samo za postojanje i
p u n o va ţn o st p o t ra ţi va n j a , a n e i za i sp u n j e n j e o b a ve ze .

PREUZIMANJE DUGA

T o je ug o v o r iz me Ċ u d uţ n ik a i tre ć e g lic a k o jim tre ć e lic e p rima n a sebe obvez u duga (institut suprotan cesiji).
Za p u n o v a ţ no s t o v o g u g o vo ra p o tre b a n je p ris ta n a k p o v je rio ca.
P ris ta n a k s e mo ţ e d a ti iz riĉ ito il i p re ć u tn o . P re ću ta n p ri sta n a k će p o sto j a ti u
si tu a ci ji ka d a j e p o vj e ril a c p rimi o i sp u n j e nj e ob ve ze , a tre će l i ce m u j e d a l o d o
zn a n j a d a to i sp u n j e n j e vrši u svoj e im e . U pravilu, s va ki d ug se mo že p re u ze ti izuze v o nog ko ji je li čne p ri ro d e .
U g o v o r o p re uz ima n ju d u g a mo ra b iti s a ĉ in je n u is to m o b lik u u
k o je m je b io s a ĉ in je n u g o v o r k o je g p re u z ima , z n a ĉ i v a ţ i p ra v ilo p a rite ta .
N a o s n o vu u g o v o ra o p reuz ima n ju d u g a , ra n iji d u ţ n ik s e o s lo b a Ċ a
obvez e. M e Ď u tim a ko j e n o vi d u ţn i k p re za d u ţe n , i n so l ve n ta n , ra n i j i d u ţn i k se
n e će o sl o b o d i ti o b ve ze , ve ć o sta j e u o b ve zi za j e d n o sa ra n i j im d u ţn i ko m .
N o v i d uţ n ik p re uz ima i o b v e z u d a is p un i i s p o re d n a p o tra ţ iv a n ja . U
o d n o su n a ka m a te d o p re u zi m a n j a d u g a p ra vi l o j e d a te re te n o vo g d u ţn ika.

POSEBNI UGOVORI

UGOVOR O ZAMJENI

Ov im u g o v o ro m s e je d n a s tra n a o b a v e z u je d a ć e p re n ijeti pravo
v la s n iš tv a n a o d re Ċ e n o j s tv a ri d ru g o j s tra n i , z a z a mje n u z a s tv a r k o ju ć e ta
s tra n a p re d a ti n je mu u v la s n iš tv o . Mogu se zamjeniti pokretne i nepokretne stvari, p a ča k i a u to rska i p ro n a l a za čka p ra va . Osnovna obavez a se sastoji u
predaji stvari. Š to se ti če fo rm e u g o vo ra , va ţi sl ij e d e će p ra vi l o – ako su predmet ugovora o zamjeni n e kre tn i n e tra ţi se p i sm e n a fo rm a , a i n a če su n e fo rm a l n i .

UGOVOR O POKLONU (nije regulisan ZOO, ali je u primjeni u praksi)

Jedna strana se obavez uje da drugoj strani besplatno prenese u
v la s n iš tv o d ru g u s tv a r (p o k re tn u il i n e p o k re tn u ) , a druga strana to prihvata
(o v o je v a ţ n o z a p u no v aţ n o s t u g o vo ra ). Ugovor je neformalan nače l n o , ali


kada su u pitanju nekretnine forma je bitna. Pravni posao je besplatan, jer
p o k lo n o d a v a c n e tra ţ i p ro tu ĉ in id b u .

P o k lo n s e mo ţ e o p oz v a ti z bo g:

 o si ro m a še nj a p o kl o n o d a vca (ako jepredmet poklona vrijedna stvar),
 nezahvalnosti poklonoprimca,
 razvo d a i l i p o n i šte n j a b ra ka ,
 povrede n u ţn o g d i j e l a ili ako je poklonodavac poklonom ugrozio lica koja je
p o za ko n u d u ţa n i zd r ţa va ti .

UGOVOR O ZAJMU

To je obligaciono - pravni ugovor kojim se z ajmodavac obavez uje da z ajmoprimcu p re d a o d re Ċ e n i iz n o s n o v ca ili drugih z amjenjivih stvari u
v la s n iš tv o , a z a jmo p rima c s e o b a v ezu je d a mu p os lije o d re Ċ e n o g v re me n a
vrati isti iz nos novca tj. k o liĉ in u s tv a ri is te v rs te i k v a l ite ta .
Ugovor je neformalan – konsenzualan . M o ţe b i ti n a p l a tn i i li l u kra ti vn i , ako se uz glavnu obavezu obave zuje i na kamatu.
Ako se radi o ugovorima u privredi , zajmoprimac duguje kamate i kada nisu ugovorene.

UGOVOR O DJELU

To je ta k a v u g o v o r k o jim s e iz v o Ċ a ĉ o b a vez u je d a z a d ru g o lic e ,
n a ru ĉ io c a , obavi neki posao, npr. iz radi neku stvar il i s l iĉ n o . N a ru ĉ ila c s e
o b a v ez u je d a mu z a to p la ti o d re Ċ e n u n a k n a d u .






N AĈ EL A P AR N IĈ N OG PO ST UP KA

1. N a ĉ e lo z a k on ito s ti (PIT ANJE)

Ov o n a ĉ e lo p o d ra z u mije v a s tro g u p rimje n u Za k o n a o p a rn iĉ n o m postupku (ZPP). Sve procesne radnje moraju se z asnivati na ZPP-u. Ono
š to u z a k on u n ije p re d v iĊ e n o , to u p a rn iĉ n o m p o s tu p k u , u p ra v ilu , n ije
d o p u š te n o . S ud ni je o vla š te n d a p o st up a k p ro vo d i p o na če li ma p ra vi č no sti .
To je strogi legalite t i s ud ne ma diskrecioni h pra va.

2. N a ĉ e lo tra ţ e n ja is tin e

On o z n a ĉ i d a s ud v iš e n ije d u ţ a n d a u tv rĊ u je ĉ in je n ic e k o je s tra n k a n ije iz nijela, pa makar one bile i relevantne z a primjenu materija lnog prava. (Po ranijem ZPP-u su d j e , u skl a d u sa n e če l o m o fi ci j el n o sti , b i o d u ţa n d a
u tvrĎ u j e či n j e n i ce i i zvo d i d o ka ze ko j i su re l e va n tn i za rj e ša va n j e sp o ra , p a i
o n d a ka d a i h stra n ke n i su p re d l o ţi l e .)

3. N a ĉ e lo o d lu ĉ ivanja suda u g ra n ic a ma p o s ta v l je n o g tu ţ b e n og z ah tje v a

T o zn a ĉ i d a s u d n e moţe d o s u d iti v iš e n e g o š to je tu ţ ite lj z a h tije v a o ,
n iti d ru g u s tv a r u mje s to o n e k o ju je tra ţ io . (n pr. podnesen zahtjev za
n a kn a d u šte te n a i zn o s o d 1 .0 0 0 K M , su d u tvrd i o ve ću šte tu , a ko tu ţi te l j n e
p o ve ća i zn o s, su d će d o su d i ti 1 .0 0 0 K M ) .

4. N a ĉ e lo d is p o z ic ije (PITANJE)

T o z na ĉ i d a s tra n k e u p o s tu p k u s lo b o d no ra s p o la ţu s v o jim z ahtjevom koji su stavile to k o m p o s tu p k a , ta k o da tuţ ite lj mo ţ e tu ţb u
p o v u ć i, mo ţ e s e o d re ć i tuţ b e n og z a h tje v a , tuţ e n i moţ e p riz n a ti tuţ b e n i
z a h tje v , s tra n k e mo g u z a k lju ĉ it i p o ra v n a n je i s l .
Ov o n a ĉ e lo je o g ra n iĉ e n o u s lu ĉ a ju k a d s e ra d i o tu ţ b e n o m z a h tje v u
k o jim s t ra n k a n e mo ţ e s lobodno raspolagati. To je z ahtjev koji je
p ro tiv a n p rin u d n o m p ro p is u i mo ra lu d ru š tv a . (npr. n e ko p o d n i o tu ţb u
p o vo d o m u go vo ra o p ro d a ji n e kre tn i n a , ko ji j e za kl j u če n u pi sm en o j fo rmi a li
n i j e o vje re n ko d n o ta ra i tra ţi d a se u tv rd i d a j e u g o vo r p u n o va ţa n ; sud mora
ovakav zahtjev odbiti, ili npr.kod prava preče kupnje).

5. N a ĉ e lo k o n tra d ik to rn o s ti

Ov o n a ĉ e lo zn a ĉ i d a s v a k a s tra n k a ima p ra v o d a s e iz jasni o prijedloz ima druge stranke. (n pr. u toku I s tepenog postupka jedna stranka
n a vo d i o d re Ď e n e či n j en i ce , druga stranka se ima pravo izjasniti na te navode.
Isto va ţi i u d ru g o ste p e n o m , te pos tupku revi zije – o d g o vo r n a ţa l b u /re vi zi j u ).




6. N a ĉ e lo ra v n o p ra v n o s ti je z ik a i p is ma

U p a rn i čn o m p o stu p ku su ra vn o p ra n i BH S j e zi k, a sl u ţb e n a p i sm a su
l a ti n i ca i ći ril i ca .

7. R a s p ra v n o n a ĉ e lo (u o d n o su n a ra n i j e n a če l o m a te rij a l n e i sti n e ) (PITANJE)

Ovo j e re vo l u cio n a rn o n a čel o p a rn i čn og p o stu p ka . S tra n k e s u d uţ n e u
p o s tu p k u izn ije ti s v e ĉ in je n ic e n a k o jima z a s n iv a ju z a h tje v i p re d lo ţ iti
s v e d o k az e k o jima te ĉ in je n ic e p o tk r ijepljuju. D a k le , u p a rn iĉ n o m
p o s tu p k u is k lju ĉ iv o s tra n k e iz n o s e ĉ in je n ic e i p re d la ţ u d o k az e .
Raniji zakon je re g ul i sa o d a p o re d stra n a ka i su d , u skla d u sa n a če l om
m a te ri j al n e i sti n e , p ro vo di d o ka ze p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti ; sada dakle, samo
stranke mogu provoditi dokaze u parničnom postupku. (n pr. ako s tranka ima ZK izvadak, a nije ga d o sta vi la , su d tu n e m o ţe n i šta u ra d i ti ; i sto ta ko a ko u I
st. p o stu p ku s tra n ka n i j e p re d l o ţi l a n e ki d o ka z, n e m o ţe g a p re d l o ţi ti n i u
ţa l b i , i zu ze v a ko za taj dokaz nije mogla znati u I st. postupku).
Od navedenog pravila postoji izuzetak, gdje je sud ovlašten utvrditi i
ĉ in je n ic e k o je s tra n k e n is u iz n ije le , a k o iz re z u lta ta ra s p ra v e i
d o k az iv a n ja p ro iz ilaz i d a s tra n k e id u z a tim d a ra s p o laţ u z a h tje v ima kojima ne mogu raspolagati (raspolaganja stranaka koja su protivna
prinudnim propisima).

8. N a ĉ e lo s lo b o d n e o c je n e d o k az a (PITANJE)

Sud, na osnovu slobodne ocjene dokaz a, o d lu ĉ u je k o je ć e ĉ in je n ic e uz eti kao dokaz ane. S u d ć e s a v je s n o i b riţ ljiv o c ije n i ti s v a k i d o k a z posebno i sve d o k az e z a je d n o , ru k o v o d e ć i s e pri tome n a ĉ e li ma pravne logike, lo g ik e u o p š te , te psihologije .
A ko j e su d p ro p u stio d a ci j en i sve d o ka ze , p o či n io j e b i tn u p o vre d u
p a rn i čn o g p o stu p ka .

9. N a ĉ e lo e k o n o miĉ n o s ti

S u d je d u ţ a n p ro v es ti p o s tu p a k b e z o du g o v la ĉ e n ja i s a š to ma n je
tro š k o v a , te o n e m o g u ći ti sva ku zl o u p o tre b u p ra va koj a stra n ka m a p ri p a d aj u
u postupku.

10. N a ĉ e lo k o n c e n tra c ije ro ĉ iš ta

P rv o s te p e n i p o s tup a k ć e s e , u p ra v ilu , s a s to ja ti o d d v a ro ĉ iš ta –
je d n o g p rip re mn o g ro ĉ iš ta i je d n o g ro ĉ iš ta z a g la v n u ra s p ravu.
K o d tu m a če nj a o ve o d re d b e , tre b a i m a ti u vi d u d a ro či šte za g l a vn u
ra sp ra vu m o ţe tra j a ti u ko n ti n u i te tu n e ko l i ko d a n a .


11. N a ĉ e lo p rethodnog pitanja u p a rn iĉ n o m p o s tu p k u (PITANJE)

K a d o d lu k a s u d a z a v is i o rje š a v a n ju n e k o g p re th o d n o g p ita n ja k o je se odnosi na to da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tome
p ita n ju jo š n ije d o n io o d lu k u s ud ili n e k i d ru g i n a d le ţn i o rg a n , s u d moţ e
s a m ri je š it i to p ita n je .
(npr. postojanje nekog prava: tu ţi te l j j e p o d n i o tu ţb u ko j o m za h tj e va d a se utvrdi da je vl a sn i k n e ke n e kre tn i ne i tra ţi p re d a j u u p o sj e d , a tu ţe n i i sti če
p ri g o vo r d a j e ste ka o p ra vo vl a sn i štva n a d ti m n e kre tn i n am a p o o sn o vu
d o sj e l o sti . U o vom sl u ča j u , sud , p ri j e n e g o do n e se ko na čn u o dl u ku , moţe
p re th o d n o d a ri j e ši d a l i j e tu ţe n i ste ka o p ra vo vl a sn i štva d o sj e l o šću ;
npr. postojanje pravnog o dnosa: tu ţi te l j tu ţi tu ţe n o g a d a m u radi
i zvrše n j a u g o vo ra o p ro d a j i p l a ti ci j en u . On d a tu ţe n i i sta kn e p ri g o vo r d a
u g o vo r u o p šte n i j e za kl j u če n . U to m sl u ča j u su d m o ra p re th o d n o u tvrd i ti d a l i
j e u o p šte za kl j u če n u g o vo r i p o sto j i l i ta j p ra vn i o d n o s ).
Odluka suda o prethodnom p ita n ju ima p ra v n i u ĉ in a k s a mo u p a rn ic i
u k o jo j je to p ita n je ri je š e n o .

12. N a ĉ e lo v ez anosti p a rn iĉ n o g s u d a z a p re s u du k riv iĉ n o g s u d a

U p a rn iĉ n o m p o s tu p k u s u d je u p o g le d u p o s to ja n ja k r iv iĉ n o g d je la i
k riv iĉ n e o d g o v o rn o s ti u ĉ in ite l ja v e z a n z a p ra v o s naţ n u p re s ud u
k riv iĉ n o g s u d a k o jo m s e o p tu ţ en i o g la š a v a k riv im. (npr. tu ţi te l j j e p o dnio
tu ţb u p ro ti v tu ţe n o g za n a kn a d u šte te zb o g p re trp l j e n i h b o l o va i u tu ţb i ka o dokaz navodi i prilaţe p ra vo sn a ţn u k ri vi čn u p re su d u ko j o m j e tu ţe n i o g l a še n
kri vi m za n a n o še n j e po vre d a . S u d u o vom sl u čaj u n e tre b a o d l u či va ti o kri vn ji
j e r j e ve za n o d l u ko m kri vi čn o g su d a .)

S AS TA V S UD A U P AR N IĈ NOM PO STU PK U

U prvostepenom postupku i postupku po prijedlogu z a ponavljanje postupka (1. vanredni pravni lijek), sudi sudija pojed inac.
U p rvo ste p e n o m p o stu p ku , u sp o ro vim a m a le vri j e dn o sti , m o ţe p o stu p a ti i
o d l u či va ti stru čn i sa ra d n i k, ko ji u o vo m sl u ča ju m o ţe p re d u zi m a ti sve ra d n j e za
ko j e j e p re d vi Ď e n o d a i h p re duzima sudija pojedinac.
U d ru g o s te p e n o m p o s tu p ku i p o s tu p k u o d lu ĉ iv a n ja p o re v iz iji (drugi
va nred ni pra vni li jek), s u d i v i je ć e o d t ro jic e s u d i ja .

NADLEŢNOST

AP S OL U T N A N AD L E ŢN OS T

Su d u to k u c ije lo g p rv o s te p e n o g p o s tu p k a p a z i d a li je z a rje š a v a n je o z ah tje v u n a d le ţ an s u d ili n e k i d ru g i o rg a n . Ako sud utvrdi ili ocijeni da je za
o d l u či va nj e o za h tj e vu n a dl e ţa n n e ki d ru g i o rg a n (u p ra ksi j e to n a j č e šće o rg a n
u p ra ve ) d o n i j e će rj e še n j e ko ji m tu ţb u o d b a cu j e i u ki d a sve p ro ve d e n e ra d n j e .


STVARNA N AD L E ŢN OS T

Ona p re d sta vl ja o d re đ i va n je ko ji je s ud na d le ža n u o d no s u na vrst u sp o ra .
D a n a s je v iš e n e ma , je r je po n o v o m za k o n u za s v e s po ro v e na dle ţa n
opć inski su d!!!

MJESNA N AD L E ŢN OS T (PITANJE)

M je s n a n a dle ţn o s t dije li se na:

1. opš tu m je s n u n a dle ţn o s t ,
2. izberivu m je s n u n a dle ţn o s t i
3. is k lju ĉiv u mje s n u n a d le ţn o s t.

Op š ta mje s n a n a d le ţ n o s t

Ak o z a k o n o m n ije d ru g a ĉ ije o d re Ċ e n o , o d n osno a k o n ije o d re Ċ e n a
is k lju ĉ iv a m je s n a n a d le ţ n os t, z a s u Ċe n je je n a d le ţ an s u d ko ji je o p š te mjesno nadleţan za tuţenog, a to je sud na ĉijem podruĉju tuţeni ima
p re b iv a liš te , a a k o tu ţ e n i n e ma p re b iv a liš te , o p ć e mje s n o je n a d le ţ a n s u d
n a ĉ ije m p o d ru ĉ ju tu ţ e n i ima b o ra v iš te .
Z a su Ď e n j e u sp o ro vi m a p ro ti v F e d e ra ci je , ka n to n a , g ra d a i o p ći n e , o p će
m j e sn o j e n a d l e ţa n su d n a či j em se p o d ru čj u n al a zi sj e d i šte n j i ho vo g
za ko n o d a vn o g ti j e l a , o d n o sn o vi j e ća .
Z a su Ď e nj e u sp o ro vim a p ro ti v o stal i h p ra vn i h o so b a , o p će mj e sn o j e
n a d l e ţa n su d n a či j e m se p o d ru čj u n a l a zi sj e d i šte tih pravnih osoba.
Z a su Ď e n j e u sp o ro vim a p ro ti v d rţa vl j a n i n a F Bi H koj i s ta l n o ţi vi u
i n o stra n stvu , o p će m j e sno j e n a d le ţa n su d n j e g o vo g p o sl j e d nj e g p re bi va li šta u FBiH.

Iz b e riv a mje s n a n a d le ţ n o s t

Ov a n a d le ţ n o s t p ostoji u sporovima u kojima je, p o re d s u d a o p ć e
mje s n e n a d le ţ n o s ti, n a d le ţ a n i n e k i d ru g i s u d .
Iz beriva mjesna na d le ţ n o s t je p re d v iĊ e n a :
a) u s p o ro v ima z a n a k n ad u š te te : Osim su d a o p će m je sn e n a dl e ţn o sti ,
n a d l e ţa n j e i su d n a či j em j e p o d ru čj u šte tn a ra d n j a p o či nj e n a i li su d n a
či j em j e p od ru čj u šte tn a p o sl je d i ca n a stu pi l a , a a ko j e šte ta n a sta l a zb o g
sm rti i l i te ške tj e l e sn e o zl j e d e , n a d l e ţa n j e i su d n a či j e m p o d ru čj u tu ţi l a c
i m a p re b i val i šte , o d n . b o ra vi šte .
b) u s p o ro v ima z a z a ko n s k o iz d rţ a v an je : Ako j e tu ţi l a c o so b a koj a tra ţi
i zd r ţa va n j e , n a d l e ţa n j e p o re d su d a o p će mj e sn e n a d l e ţn o sti i su d n a
či j em p o d ru čj u tu ţi l a c i m a p re b i va li šte , o d n o sn o b o ra vi šte .
c) u b ra ĉ n im s p o ro v ima - ra d i u tv rĊ iv a n ja p o s to ja n ja il i n e p o s to ja n ja
b ra k a , p o n iš tenja braka ili raz voda braka: Na d le ţa n j e , p o re d su d a
o p će mj e sn e n a dl e ţn o sti , i su d n a čij e m su p o d ru čj u b ra čn i d ru g o vi im a li posljednje za j e d n i čko p re b i va li šte .


d) u s p o ro v ima o u tv rĊ iv a n ju il i o s p o ra v a n ju o ĉ in s tv a il i ma te rin s tv a :
Ako j e tu ţi l a c d ij e te , n a d l e ţa n j e p o re d su d a op će mj e sn e n ad l e ţn o sti i
su d n a či j e m p o d ru čj u tu ţi l a c i m a p re b i val i šte , o d n o sn o b o ra vi šte .
e) u sporovima iz nasljednopravnih odnosa, dok ostavinski postupak
n ije p ra v o mo ć n o z a v rš e n , te s p o ro v ima o p o tra ţ iv a n jima v je ro v n ik a prema ostaviocu: Za su Ď e nj e je , p o re d su d a o p će mj e sn e n a dl e ţn o sti ,
m j e sn o n a dl e ţa n i su d n a čij em se p o d ru čj u n al a zi su d koj i p ro vo di ostavinski postupak.
f) n a d le ţ no s t p o mje s tu p la ć a n ja : Za su Ď e n j e u sp o ro vi m a i m a te lj a
m j e ni ce i li če ka p ro ti v p o tp i sn i ka n a d l e ţa n j e , p o re d su d a o p će m j e sn e
n a d l e ţn o sti , i su d m j e sta p l a ća n j a .
g) u sporovima iz radnih odnosa: Ako j e u sp o ru i z ra d n o g o d n o sa tu ţi l a c
zaposlen i k, za su Ď e n j e j e n a d l e ţa n , p o re d su d a ko j i j e o p će m j e sn o
n a d l e ţa n za tu ţe n o g , i su d n a či j e m se p o d ru čj u ra d o b a vl j a i li se
o b a vl j a o , o d n o sn o su d n a čij e m b i se p o d ru čj u ra d m o ra o o b a vl j a ti , te su d
n a či j e m j e p o d ru čj u za sn o va n ra d n i o d n o s.
h) u sporovima z bog smetanja posjeda na pokretnim stvarima:
Na d l e ţa n j e , p o re d su d a o p će m j e sn e n a d le ţn o sti , i su d n a čij e m se
p o d ru čj u d o g o d il o sm e ta n j e .

Is k lju ĉ iv a mje s n a n a d le ţ n o s t

Ona je pre d v iĊ e n a u s p o ro v ima o n e k re tn in a ma , g d je je u s p o ro v ima
o p ra v u v la s n iš tv a i o drugim s tvarnim prav ima na nekretninama, u
sporovima z bog smetanja posjeda na nekretnini, te u sporovima iz
z a k up n ih ili n a ja mn ih o d n o sa n a n e k re tn in i, ili iz u g o vo ra o k o riš te n ju s ta n a
ili p o s lo v n ih p ro s to ri ja , is k lju ĉ iv o n a d le ţ a n s u d n a ĉ ije m s e p o d ru ĉ ju na la z i
n e k re tn in a . Ak o n e k re tn in a le ţ i n a p o d ru ĉ ju v iš e s u d o v a , n a d le ţ a n je s v a k i od tih sudova.
Iskl j u či va na d l e ţn o st p re d vi Ď e n a j e i za sp o ro ve u i zvršn o m i ste ča j n om
p o stu p ku , p a j e za su Ď e n j e u sp o ro vi m a ko ji n a sta j u u to ku i u p o vo d u su d sko g i l i
a d m i ni stra ti vn o g i zvršn o g p o stu p ka , o d n osno u to ku i u p o vo d u ste ča jn o g
p o stu p ka , i skl j u či vo mjesno n a dl e ţa n su d n a či j e m se p o d ru čj u p ro vo d i i zvršn i i l i
ste ča j n i p o stu p a k, o d n osno su d n a či j em se p od ru čj u p ro vo d i ad mi n i stra ti vn o
i zvrše n j e .

Sporaz um o mje s n o j n a d le ţ n o s ti

Ak o z a k o no m n ije o d re Ċ e n a is k lju ĉ iv a n a d le ţ n o s t n e k og s u d a , stranke se mogu sporaz umjeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije
mje s n o n a d le ţ a n .
S p o ra zu m stra n a ka o m j e sn o j n a dl e ţn o sti va ţi sa m o a ko j e p i sme n o sastavljen, ako su ga p o tp i sa l e sve stra n ke i a ko se ti če o d re Ď e n o g sp o ra il i vi še sporova, ko j i svi p ro i stj e ču i z o d re Ď e n o g p ra vn o g o d n o sa .


P ita n je p rig o v o ra n a mje s n u n e n a d le ţ n o s ti

T u ţe n i mo ţ e is ta ć i p rig o v o r m je s n e n e n a d le ţ n o s ti s a mo u o d g o v o ru
n a tu ţ b u , a s u d s e mo ţe p o s lu ţ benoj d uţ n o s ti o g la s iti m je s n o
n e n a d leţ n im s a mo k a d a p o s to ji is k lju ĉ iv a mje s n a n a d le ţ n o s t d ru g og s u d a , i to d o d o s ta v l ja n ja tu ţ b e n a o d g o v o r .

T UŢ BA

P a rn iĉ n i p o s tu p a k s e p o k re ć e tu ţ b o m (va n p a rn i čn i p o st. prijedlogom).
T u ţb a mo ra s a d rţ a v a ti:
1) osnovu z a n a d leţ n o s t s ud a (u pi ta n j u je o sn o va za mj e sn u n a dl e ţn o st , jer
su za sve sp o ro ve n a d l e ţn i o p ći n ski su d o vi )
2) tu ţ b e n i z a h tje v - u p o g le d u g la v n e s tv a ri i s p o re d n ih p o tra ţ iv a n ja
(tro ško vi i ka ma te ); T u žb e ni za h tje v p re d sta vlja je d a n o d o sno vni h e le me na ta
tu žb e , je r se n ji me t ra ži d a se s ud sko m o d l uko m o d l uči o ne ko j p ra vno j
p o slje d i ci o ko jo j s ud tre b a d a d o ne se o d l uk u. O n mo ra b i ti o d re đ e n.
3) ĉ in je n ic e n a k o j ima tu ţ ila c z a s n iv a tu ţ b en i z a h tje v ,
4) d o k az e k o jima s e u tv rĊ u ju te ĉ in je n ic e , - predmet dokazivanja su tvrdnje o
či n j e ni ca m a , a n e sa m e či n j en i ce .
5) naznaku vrijednosti spora (ne treba ako se radi o n o vča n om po tra ţi va n j u i li
o sp o ru či j a se vri je d n o st n e m o ţe i zra zi ti u n o vcu , npr. b ra čn i sp o ro vi , sporovi za u tvrĎ i va n j e i li o sp o ra va n j e o či n stva i sl . In a če , vrijednost spora je
kri te ri j za o d re Ď i va n j e tro ško va p o stu p ka , vrste p o stu p ka i p ra va n a re vi zi j u ),
6) p ra v n i o s n o v tuţ b e n og z a h tje v a (npr. na kna d a šte te i li i sp un je nje ug o vo ra ).
S u d n ij e ve za n za p ra vn i o sn o v tu ţb e n o g za h tj e va . S u d će p o stu p i ti p o tu ţb i i kad tu ţi l a c n i j e n a ve o p ra vn i o sn o v tu ţb e n o g za h tj e va . D a kl e , p ra vn i o sn o v
tu ţb e n o g za h tj e va n i j e b i ta n e l e m en a t tu ţb e ,
7) druge podatke koje u skladu s z akonom mora imati svaki podnesak
(o zn a ka s tra n a ka , p u n o m o ćn i ka , p re b i va li šte , vrsta sp o ra ).

V R S TE T U Ţ BI (PITANJE)

T U Ţ BA Z A U TV R ĐE N JE (deklara torna ili prejudiciona)

T u ţ b a z a u tv rĊ e n je p re d s ta v lja tu ţ b u k o jo m tuţ ite lj t ra ţ i s a mo d a s e ustanovi:
a) postojanje odnosno nepostojanje nekog prava (npr. tu ţb a za u tvrĎ e n j e
p ra va vl a sn i štva ) ili
b) postojanje odnosno nepostojanje nekog pravnog odnosa (npr. da je
za kl j u če n , tj. da postoji ugovor)
c) istinitost ,odnosno neistinost javne isprave .

U s lo v z a po d n o še n je o v e tuţb e je d a tuţ ite lj ima p ra v n i in te re s (n pr.
tu ţi te l j ko j i tra ţi d a se u tvrd i p ra vo vl a sn i štva – njegov pravni interes postoji ako


m u n e ko o sp o ra va vl a sn i štvo ). Ak o je o ĉ ig le d n o d a n e ma p ra v n o g in te re s a ,
o n d a s e ta tu ţ b a o d b a c u je .

OBV E Z U J U ĆA (k o n de mn a to rn a ) T U Ţ BA

T o je tuţ b a k o jo m s e tra ţ i is p un je n je o b a v eze tuţ e n og da n e š to u ĉ in i, trpi ili propusti. N i j e p o tre b n o d a tu ţi te l j d o ka zu j e svo j p ra vn i i n te re s .

KONSTITUTIVNA (pre o b ra ţa jn a ) T U Ţ BA

N jo me s e tra ţ i u s ta n o v lja v a n je n e k o g p ra v n o g o d n o sa , n je g o v a
p ro mje n a il i ra z v rg n u ć e .
To su o b i čno t u žb e i z o b la sti i mo vi nsko -p ra vni h o d no sa i li p o ro d i čno g
prava.

I S TI CA N J E VI Š E TU Ţ BE NI H Z AH T J EV A U J ED N OJ T U Ţ BI

U je d n o j tu ţ b i tuţ ite lj mo ţ e is ta ć i v iš e z a h tje v a p ro tiv is to g tu ţe n o g , pod uslovom da su svi zahtjevi povezani istom ĉinjeniĉnom i pravnom osnovom. (npr. tu ţi te l j p o d n i o tu ţb u u ra d n o m sp o r u da se vrati na posao i da
m u se i sp la ti li čn i d o h o d a k ili kada neko u saobraćajnom udesu bude povrijeĎen i traţi naknadu materijalne i nematerijalne štete).
Ak o z a h tje v i n is u p o v eza n i is to m ĉ in je n iĉ n o m i p ra v n o m o s n o v o m ,
mo g u s e p ro tiv is to g tu ţ en o g is ta ć i u je d n o j tuţ b i v iš e tu ţb e n ih z a h tje v a
u k o lik o s u d o c ije n i d a to n a laţ u raz loz i e k o no miĉ n o s ti i to s a mo kad je z a
s v e z ah tje v e o d re Ċ e n a is ta v rs ta p o s tu p ka . (Npr. tu ţi te l j u i sto j tu ţb i tra ţi d a
m u se i sp l a ti ci je n a i z u g o vo ra i t ra ţi d a m u se vra ti za j a m)

PREINAĈ EN J E T UŢ BE (PITANJE)

Preinaĉ e n je tu ţ b e , i to o b je k tiv n o , p o s to j i u s lu ĉ a ju :

1. promjene istovjetnosti z ahtjeva (npr. tu ţi te l j tra ţi o d tu ţe n o g d a m u
vra ti stva r ko j a j e ko d n j e g a , tu ţe n i i sti če d a j e stva r p ro p a l a , o n d a tu ţi te l j
p re i n a či za h tj e v i tra ţi p ro tu vrijednost stvari); ili
2. p o v e ć a n ja po s to je ć e g z a h tje v a (npr. tu ţi te l j tra ţi o 1 .0 0 0 K M , a u toku
p o stu p ka se i sp o sta vi d a n i j e to l i ka vri j e d n o st p a j e p o ve ća ); ili
3. isticanja d ru g o g z a h tje v a uz p o s to je ć i (npr. tu ţi te l j ka o d a va l a c
i zd r ţa va n j a j e tu ţb o m tra ţi o ra ski d u g o vo ra o d o ţi vo tn o m i zd r ţa va n j u , a
o n d a u to ku p o stu p ka t ra ţi d a m u tu ţe n i , ka o p ri m a l a c i zd rţa va n j a , vra ti
o n o što m u j e o va j d a o i zvrše n j e m u g o vo ra o d o ţi vo tn o m i zd r ţa va n j u ) .

T u ţb a n ije p re in a ĉ e n a :
a) a ko j e tu ţi l a c p ro m i je n i o p ra v ni o sn o v tu ţb e n o g za h tj e va , ili
b) a ko j e sm a n ji o tu ţb e n i za h tj e v ili
c) ako je promijenio, dopunio ili ispravio pojedine navode.


R o k z a p re in a ĉ e n je tu ţb e

T u ţ ila c moţ e p re in a ĉ iti tu ţ b u n a jk a s n ije d o z a k lju ĉ e n ja p rip re mn o g
ro ĉ iš ta i li d o p o ĉ e tk a g la v n e ra s p ra v e , a k o p rip re mn o ro ĉ iš te n ije o d rţ a n o .
U o vo m sl u ča ju , tu ţi te l j u n i j e p o tre b a n p ri sta n a k tu ţe n o g .
N a k o n o d rţ a v a n ja p rip re mn o g ro ĉ iš ta , a n a jk a s n i je d o z a k lju ĉ e n ja
glavne ra s p ra v e , s u d mo ţ e d o p u s titi p re in a k u tu ţ b e s a mo a k o s u
kumulativno ispunjeni s lijedeć i u s lo v i:
1. ako sud ocijeni da preinače n j e nije usmjereno n a o d u g o vl a če nj e p o stu p ka
i
2. a ko tu ţe n i p ri sta j e n a p re i n a če n j e (S m a tra t će se d a p o sto j i p ri sta n a k
tu ţe n o g a ko se o n u p u sti u ra sp ra vl j a n j e o g l a vn oj stva ri p o p re i n a če n o j
tu ţb i , a n i j e se p ri j e to g a pro tivio preinače n j u ).

P re in a ĉ e n je tu ţ b e ia k o s e tu ţ e n i to me p ro tiv i

N a k o n o d rţ a v a n ja p rip re mn o g ro ĉ iš ta , a n a jk a s n i je d o z a k lju ĉ e n ja
g la v n e ra s p ra v e , s u d ć e do p u s titi p re in a ĉ e n je tu ţ b e i k a d s e tuţ e n i p ro tiv i preinaĉenju, ako su kumulativno ispunjeni slijedeći uslovi:
1) d a tu ţ ila c b ez sv o je k riv n je n ije mo g a o tu ţ bu p re in a ĉ iti ra n ije (n pr.
tu ţi te l j j e n a p ri p re m n om ro či štu za tra ţi o 1 .0 0 0 K M , vj e šta k n i j e d o sta vi o
n a l a z, n a ko n to g a vj e šta k d o sta vi n al a z ko j i p o ka zu j e ve ću vri j e d no st i
ta d a m o ţe p re i n a č iti tu ţb u j e r tu ţi te l j n i j e kri v) ;
2) d a je tu ţ e n i u mo g u ć n o s ti d a ra s p ra v lja p o p re in a ĉ e n o j tu ţ b i b ez
odlaganja glavne rasprave, tj . u ko l i ko j e m o g u će o to m tu ţb e n o m
za h tj e vu o d l u či ti n a to m i sto m ro či štu . (o b j e kti vn o ).

P ro ti v rj e še n j a ko jim se u sva j a il i od b ij a preinače n j e tu ţb e n i j e d o p u šte n a
p o se b n a ţa l b a .

S u b je k tiv n o p re in a ĉ e n je

T u ţ ila c mo ţe , u g o re n a v e d e n o m ro k u , s v o ju tu ţ b u p re in a ĉ iti i ta k o
d a u mje s to p rv o b itn o g tuţ en o g tuţ i d ru g u o s o b u (npr. utvrdi se da je drugo
l i ce p ri či ni l o šte tu ).
Za ovo preinaĉ e n je tuţ b e , p o tre b a n je p ris ta n a k o s o b e k o ja tre b a d a
s tu p i u p a rn ic u u mje s to p rv o b itn o g tu ţ e no g . Ak o s e p rv o b itn i tu ţ e n i v e ć
upustio u raspravljanje o glavnoj s tvari, potreban je i njegov pristanak.
Oso b a ko j a stu p a u p a rn i cu u m j e sto p rvo b i tn o g tu ţe n o g mora primiti parnicu u onom stanju u kojem se ona nalazi u trenu tku kad u nju s tupa.

P OV L A ĈE N J E TU Ţ BE

T u ţ ila c moţ e p o vu ć i tu ţ bu b ez p ris ta n k a tu ţe n o g p rije n e g o š to je
tu ţ b a d o s ta v lje n a tu ţ e no m (ro k za d o s ta vl j a n j e tu ţb e j e 3 0 d a n a ) .
N a če l n o , tu ţb a se n e m o ţe p o vu ći n a ko n za kl j u če nj a gl a vn e ra sp ra ve , osim u sporovima razvoda b raka.


T u ţb a s e moţ e p o v uć i i n a k o n do s ta v e tuţ e n o m, s v e d o z a k lju ĉ e n ja
g la v n e ra s p ra v e , a k o tu ţ e n i n a to p ris ta n e . Ak o s e tu ţ e n i u ro k u o d 8 d a n a
o d d a n a o b a v ije s ti o p o v la ĉ en ju tuţ b e n e iz ja s n i o to me , s ma tra t ć e s e d a je
p ris ta o n a p o v la ĉ e n je .
P o vu če n a tu ţb a sm a tra se ka o d a n ij e n i bi l a p o d n e se n a i m o ţe se ponovo podnijeti.

OD R I CA N JE OD T U Ţ BE N OG Z A H T J EV A

Od ric a n je o d tu ţ b e n og z ah tje v a je iz ja v a tu ţ ite l ja d a s e d e f in it iv n o odriĉ e p ra v a n a p ruţ a n je p ra v n e z a š tite o d re Ċ e n o g sa d rţ a ja , p a s u d u
ta k v o m s lu ĉ a ju d o n o s i p re s u d u z b o g o d ric a n ja .
Ova kva p re su d a im a p ra vn i u či n a k p ra vo m o ćn o presuĎ ene stvari, pa
tu ţi te l j n e m o ţe p o n o vo p o d n i j e ti i stu tu ţb u .

POSTOJANJE PARNICE

Parnica poĉ in je te ć i d o s ta v o m tu ţ b e tu ţe n o m. D o k p a rn ic a te ĉ e , n e moţe se u pogledu istog zahtjeva pokrenuti nova parnica meĊu istim
s tra n k a ma , a a k o ta k v a pa rn ic a b u d e p o k re nu ta , s u d ć e tuţb u od b a c iti
(prigovor litis penden cije) .
S u d će to kom cij e lo g p o stu p ka po sl u ţb e n o j d u ţn o sti p a zi ti te če l i ve ć
d ru g a p a rn i ca o i sto m za h tj e vu m e Ď u i stim stra n ka m a p re d nekim sudom u Bosni i Hercegovini.
A ko ko ja o d stra n ka o tu Ď i stva r i l i p ra vo o ko je m te če p a rn i ca , to n e
sp rj e ča va d a se p a rn i ca m e Ď u i sti m stra n ka m a d o vrši .

PRIPREM ANJE GLAVNE RASPRAVE
(PITANJE)
S u d o d ma h n a k o n p rije ma tu ţ b e p o ĉ in je p rip re me z a g la v n u raspravu. Te pripreme obuhvataju:

1. p re th o d n o i sp i ti va n j e tu ţb e ,
2. d o sta vu tu ţb e tu ţe n o m na obave zni odgovor,
3. o d rţa va n j e p ri p re m n o g ro či šta i
4. zaka zivanje glavne rasprave.

U toku pripremanja glavne rasprave, s tra n k e mo g u u p u ć iv a ti
p o d n e s k e u k o jima ć e n a v e s ti ĉ in je n ic e n a k o jima z a s n iv a ju s v o je z ah tje v e ,
te p re d lo ţ iti d o k a z e k o jima s e u tv rĊ u ju te ĉ in je n ic e .
U to k u p rip re ma n ja g la v n e ra s p ra v e s u d mo ţ e :

1) donijeti presudu na osnovu priznanja,
2) donijeti presudu na osnovu odricanja,
3) donijeti presudu zb o g p ro p u šta n j a , te
4) primiti nagodbu stranaka.


1. P R E T H OD N O I SP I TI VA N JE T U Ţ BE

K a d a s ud ija p rimi tu ţ b u , prvo ispituje da li tu ţ b a s a d rţ i s v e b itn e elemente, tj. ispituje da li je tu ţ b a p o tp u n a . Ak o u tv rd i d a u tu ţ b i n e d o s ta je
n e k i o d b itn ih e le me n a ta , s u d ć e je v ra tit i p o d n o s ite l ju ra d i is p ra v k e i li
d o p u n e , uz n a v od e š ta tre b a is p ra v iti il i d o p u n iti i o d re d ić e ro k z a is p ra v k u
ili d o p u n u , k o ji n e moţ e b iti d uţ i o d 8 da n a , uz upoz orenje na posljedice
nepostupanja po z ahtjevu. A ko tu ţb a n e b u d e vra će n a su d u u o d re Ď e n o m
ro ku , sm a tra t će se d a j e p o vu če n a , a a ko b u d e vra će n a b e z i sp ra vke , odnosno
d o p u n e , o d b a ci će se .
Ak o tu ţ b a n e ma o v ih n e d o s ta ta k a , s u d is p itu je d a li tu ţ b a ima
nedo s ta ta k a u p o g le d u s tra n a ĉ k e i p a rn iĉ n e sposobnosti, ili nedostataka u
pogledu z akonskog z astupanja stranke, ili nedostataka koji se odnose na
o v la š te n je z a s tu p n ik a d a p o k re n e p a rn ic u k a d je ta k v o o v la š te n je p o tre b n o .
Ak o s u d u tv rd i d a u tuţ b i po s to ji n e k i od navedenih nedostataka,
o d re d it ć e ro k z a n jih o v o o tk la n ja n je . Ukoliko se nedostaci ne mogu otkloniti,
i l i a ko ro k b e zu sp j e šn o p ro te kn e , su d će rj e šen j em u ki n u ti ra d nj e p ro ve d e n e u
p o stu p ku i o d b a ci ti tu ţb u a ko su n e d o sta ci ta kve p ri ro d e d a sp re ča va j u daljnje
vo Ď e n j e p a rn i ce .
Sud, ta k o Ċ e r, ispituje i a p s o lu tn u n a d le ţ n o s t , pa ako utvrdi da nije
n a d le ţ an , tj . d a je n a d le ţ a n n e k i d ru g i o rg a n , o n d a tu ţ b u o d b a c u je .
S u d moţ e d a u tv rd i d a n ije mje s n o n a d leţ a n jo š p rije n e g o d o s ta v i
tu ţ b u tuţ e n o m. Ukoliko utvrd i d a se ra d i o i skl j u či vo j mj e sn o j n a dl e ţn o sti ,
d o n i j e će rj e še n je ko ji m se o gl a ša va m j e sno n e n a dl e ţn i m i p re dm e t d o sta v iti
m j e sn o n a dl e ţn o m su d u .
U ko l i ko se i z sta n j a sp i sa u tvrd i da j e m e Ďu stra n ka m a za kl j u če n o
p o ra vn a n j e i li d a se ra d i o p re su Ď e n o j s tva ri , d o n o si rj e še n j e ko j i m tu ţb u
odbacuje.
GE N E R A LN O: S u d će tu ţb u o d b a ci ti rj e še n j e m ka d a : 1. u tvrd i d a n i j e n a d l e ţa n ,
2. a ko j e tu ţb a n e b l a g o vr. 3. ka d a j e tu ţb a p o vu če n a , 4. u slu ča j u L i ti sp e nd e n cij e i Res iudicate, 5. ako je sklopljena sudska nagodba, 6. a ko se tu ţi te l j o d re ka o
tu ţb . za h tj e va i 7. a ko n e p o sto j i p ra vn i i n te re s ko d tu ţb e za u tv rĎ e n j e !
S u d n ik a da n e mo ţe o db a ci ti tu ţb u zb o g pre u ra n je n o s ti !!! (npr. ne
m o ţe se o d b a ci ti tu ţb a za n a kn a d u ra tn e šte te j e r n e m e za ko n a ko j i to p i ta n j e
re g u l i še )

2. DOSTAVLJANJE T U ŢB E N A OB AV E ZN I OD G OV OR I OD G OV OR N A T U Ţ .

T u ţb a s a p rilo z ima s e do s ta v lja tu ţ e n o m n a o d g o vo r u ro k u o d 3 0
d a n a o d d a n a p rije ma is p ra v n e i p o tp u n e tu ţ b e u s u d u .
P rilik o m d o s ta v lja n ja tu ţ b e tu ţ e no m, s u d ć e :

I. p o u ĉ iti tu ţ e n o g :

a) o obavezi d a u ro ku o d 3 0 d a n a d o sta vi su d u p i sm e n i o d g o vo r n a tu ţb u ,
b) o to m e šta tre b a d a sa d r ţi o d g o vo r n a tu ţb u , te


II. o b a v ije s tit i tu ţ e n o g o p o s lje d ic a ma n e d o s ta v lja n ja o d g o v o ra n a tuţ bu u
o d re Ċ e n o m ro k u (tj. d a u sl u ča j u n e d o sta vl j a n ja o d g o vo ra n a tu ţb u p o sto j i
m o g u ćn o st d o n o še n j a p re su d e zb o g p ro p u šta n j a ).

A) Od g o v o r n a tu ţ b u i n je g o v s a d rţ a j

N a k o n p rije ma tu ţ b e s a p rilo z ima , tu ţ e n i je d u ţa n n a jk a s n ije u ro k u
o d 3 0 d a n a d o s ta v iti s u d u p is me n i o d g o v o r n a tu ţ b u .
U o d g o v o ru n a tuţ b u , tu ţ e n i ć e :
1. i sta ći m o g u će p rocesne prigovore i
2. i zj a sn i ti se d a l i p ri zn a j e i l i o sp o ra va p o sta vl j e n i tu ţb e n i za h tj e v .

Ak o tu ţ e n i o sp o ra v a tuţ be n i z a h tje v , o d g o v o r n a tuţ bu mo ra
s a d rţ a vati s lije d e ć e :
1. ra zl o g e i z ko j i h se tu ţb e n i za h tj e v o sp o ra va ,
2. či n j e ni ce n a ko j im a tu ţe n i za sn i va svoje navode,
3. d o ka ze ko j i m a se u tvrĎ u j u te či n j e n i ce , te
4. p ra vn i o sn o v za n a vo d e tu ţe n o g .

K a d u tvrd i d a j e od g o vo r n a tu ţb u n e ra zu m l j i v il i n e p o tp u n , su d će ga , radi otklanjanja tih nedostataka, vratiti podnositelju radi ispravke ili dopune, uz
n a vo d e š ta treba ispraviti ili dopuniti uz upo zorenje na posljedice nepostupanja
po zahtjevu i o d re d i će ro k za i sp ra vku i l i d o p u n u , ko j i n e m o ţe b i ti d u ţi o d 8 dana.
Ak o o d g o v o r n a tuţ b u n e b u de v ra ć e n s ud u u o d reĊ e n o m ro k u ,
s ma tra t ć e s e d a je p o v u ĉ e n , a a k o b u d e v ra ć en b ez is p ra v k e o d n osno
d o p u n e , o d b a c ić e s e .

B) P ro tiv tu ţ b a i o d g o v o r n a p ro tiv tu ţ b u

T u ţe n i mo ţe u o dg o v o ru n a tuţ b u , a n a jk a s n ije n a p rip re mn o m
ro ĉ iš tu , p o d n ije ti p ro tiv tu ţ b u , p o d s lije d e ć i m u s lo v i ma :

1. a k o je z ah tje v p ro tiv tu ţ b e u v ez i s tuţ b e n im z ahtjevom (npr. tu ţi te l j
tu ţb o m tra ţi i sp u n j e nj e u g o vo ra , p l a ća n j e ci j e ne za p ro d a tu stva r, a tu ţe n i
u sta n e sa p ro ti vtu ţb o m i ka ţe d a m u o va j u o p će n i j e p re d a o stva r ) , ili
2. ako se ti z ahtjevi mogu prebiti (kompenzira ti), ili
3. a k o s e p ro tiv tu ţ bo m tra ţ i u tv r Ċ e n je n e k og p ra v a ili p ra v n o g o d no s a od ĉ ije g postojanja ili nepostojanja z a v is i u c ije lo s ti il i d je lim iĉ n o odluka suda o tu ţ b e no m z a h tje v u .

N a ko n o d rţa va n j a p ri p rem n o g ro či šta , p ro ti vtu ţb a se m o ţe p o d n ij e ti sam o
a ko tu ţe n i n a to p ri sta n e i a ko su d o ci j en i da p o d n o še n j e p ro ti vtu ţb e n i j e
u sm j e re n o n a o d u g o vla če n j e p o stu p ka .
Od re d b e o vo g za ko n a o tu ţb i i o d g o vo ru na tu ţb u n a o d g o va ra j u ći n a či n
se p ri mj e n j uj u i n a p ro ti vtu ţb u i o d g o vo r n a p ro ti vtu ţb u , a ko o vi m za ko n o m n ij e
d ru g a či j e o d re Ď e n o .


3. PRIPREMNO R OĈ I Š TE

P rip re mn o ro ĉ iš te je z a v ršn a faz a p rip re ma z a g la v n u ra sp ra v u . On o se z akaz uje u roku od 30 dana o d d a n a d o s ta v e o d g o v o ra n a tu ţb u ili 30 dana od dana p ro te k a ro k a u k o me je tuţ en i bio obavez an dostaviti odgovor. P rip re mn o ro ĉ iš te z a k a z u je s e rje š e n je m.
Z P P , p rij e za ka zi va n j a p ri p rem n o g ro či šta , p re d vi Ď a ob a ve zn e ko n su l ta cij e suda sa strankama, koje se odnose na datum njegovog zakazivanja, te na
n e fo rm a l n i p l an su Ď e n j a .
Od rţ a v a n je p rip re mn o g roĉ iš ta je o b a v ez n o , o s im u s lu ĉ a je v ima u kojima sud, na k o n is p itiv a n ja tu ţ b e i o d g o v o ra n a tu ţ b u , u tv rd i:
a) d a m e Ď u stra n ka m a n e m a sp o rn i h či nj e n i ca il i
b) d a zb o g j e d n o sta vn o sti sp o ra o d rţa va n j e p ri p re m n og ro či šta n ij e p o tre b n o (npr. spor zbog smeta nja).

U p o z iv u z a p rip re mn o ro ĉ iš te s u d ć e o b a v ije s tit i s tra n ke o:
a) p o s lje d ic a ma iz o s ta n k a s p rip re mn o g ro ĉ iš ta , tj. tu ţite lj se
o p o m i nj e d a će se u sl u ča ju njegovog nedolaska na pripremno
ro či šte tu ţb a smatrati p o vu če n o m , o si m a ko tu ţe n i n e p ri sta n e d a se
ro či šte vo d i b e z p ri su stva tu ţi te l j a , a tu ţeni se opominje da se u
sl u ča j u n e d ol a ska n a ro či šte o n o m o ţe p rovesti u njegovoj odsutnosti.
b) to me d a s u d uţ n e n a jk a sn ije n a p rip re mn o m ro ĉ iš tu iz n ije t i s v e
ĉ in je n ic e n a k o jima z a s n iv a ju s v o je z a h tje v e i p re d loţ iti s v e
d o k az e ko je ţ e le izv e s ti u to k u p o s tup k a , te n a p rip re mn o ro ĉ iš te
d o n ije ti s v e is p ra v e i p re d me te k o je ţ e le u p o trije b i ti k a o d o k a z .
S vr ha p ri p re mno g ro či šta je d a k le , ko nce nt ra ci ja d o ka za .

T o k p rip re mn o g ro ĉ iš ta

T o k o m p rip re mn o g ro ĉ iš ta o tk la n ja ju s e s v e s me tn je k o je e v e n tu a ln o
mo g u s p rje ĉ a v a ti p o stupanje suda.
1. S u d ija o tv a ra p rip re mn o ro ĉ iš te i k o n s ta tu je d a li s u p ris tu p ile
pozvane stranke. U ko l i ko tu ţi te l j n i j e p ri stu p i o , a u re d n o j e o b a vi j e šte n ,
su d će d o n i j e ti rj e še n j e da se tu ţb a sm a tra p o vu če n o m , o si m a ko tu ţe n i
n e za h ti j e va d a se ro či šte o d r ţi .
2. P rip re mn o ro ĉ iš te p o ĉ in je kratk im iz la g a n je m tu ţ b e o d s tra n e
tu ţ ite lja , a nakon toga izlaganjem odgovora tu ţe n o g n a tu ţb u .
3. Nakon ovih iz laganja raspravlja se o procesnim pitanjima.
4. Za ti m s l ije d i iz n o š e n je ĉ in je n ic a i p re d la g a n je d o k a z a , prvo jedne pa
druge strane.
5. S u d ć e p re ma rez u lta tima ra s p ra v lja n ja n a p rip re mn o m ro ĉ iš tu
o d lu ĉ iti o ĉ e mu ć e s e ra s p ra v lja t i i k o j i ć e s e d o k a z i iz v e s ti n a
glavnoj raspravi. P ri j e d l o g e ko j e n e sm a tra b i tn i m za d o n o še n j e o d l u ke
su d će o d b i ti i u rj e še n j u će n a zn a či ti ra zlog odbijanja. Ako sud, na
p ri j e d l o g stra n ke , o d re d i i zvo Ď e n j e d o ka za vj e šta če n j em , u vij e k će o d re di ti
ro k u ko j e m vj e šta k tre b a p ri p re mi ti i do sta vi ti svo j na l a z i mi šlj e n je , a to j e
n a j ka sn ij e 8 d a n a p ri j e o d rţa va n j a ro či šta za g l a vn u ra sp ra vu .


S u d ć e , u z avisnosti od prirode spora, n a p rip re mn o m ro ĉ iš tu
n a s to ja ti d a s tra n k e s p o r r ije š e :
a) u postupku medijacije , i to n a j ka sn ij e n a p ri p rem n o m ro či štu (Medijacija
j e a l te rn a ti vn o rj e ša va nj e sp o ro va , u re Ď e n o Z a ko n om o m e di j a ci ji , te
nizom provedbenih propisa) ili
b) u postu pku sudske na godbe:
Stra n ke m o g u za kl j u či ti n a g o db u o p re d m e tu sp o ra u to ku ci j el o g
postupka. T o j e j e d n a vrsta u g o vo ra ko j im se u re Ď u j u ka ko m a te ri j al n o - pravni, tako i procesno-pravni odnosi m e Ď u stra n a m a , koji ima za
p o sl j e di cu p ra vo sn a ţn o st. Su d će , n a n a čin ko ji n e u g ro ţa va n j e g o vu
n e p ri stra sn o st, n a p ri p re m n o m ro či štu , ka o i u to ku ci j e l o g p o stu p ka ,
n a sto j a ti d a stra n ke za kl j u če su d sku n a g o d b u . Sporazum stranaka o
nagodbi unosi se u zapisnik. Na g o d b a j e za kl j u če n a ka d stra n ke p o tp i šu zapisnik, i im a sn a gu i zvršn o g n a sl o va (m o ţe se p o b ij a ti a ko j e za kl j u če n a u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare, i to tu ţb o m , koja se m o ţe podnijeti u roku od 3 mj. od dana saznanja za razloge pobijanja, a najkasnije u roku od 5 god. od d a n a za kl j u če n ja sudske nagodbe).

4. ZAKAZIVANJE GLAVNE RASPRAVE

S u d d o n o s i rje š e n je o z a k az iv a n ju g la v n e ra s p ra v e i o d re Ċ u je :
1. d a n i sa t o d r ţa va n j a g l a vn e ra sp ra ve ;
2. p i ta n j a o ko j im a će se ra sp ra vl j a ti n a g l a vn o j ra sp ra vi ;
3. d o ka ze ko j i će se i zve sti n a g l a vn o j ra sp ra v i;
4. o so b e ko j e će b i ti p o zva n e n a g l a vn u ra sp ra vu .

Gla v n a ra s p ra v a ć e s e o d rţ a ti u pravilu, najkasnije u roku od 30 dana
o d d a n a o d rţ a v a n ja p rip re mn o g ro ĉ iš ta , ali s u d mo ţ e o d re d iti d a s e g la v n a
ra s p ra v a o d rţ i o d ma h n a k o n p rip re mn o g ro ĉ iš ta .
Ako se procjen ju je d a ć e g la v n a ra s p ra v a tra ja ti d u ţe o d je d no g
d a n a , ro ĉ iš te ć e b iti z a k az a n o z a o no lik o d a n a uz a s top n o k o lik o je
n e o p h o dn o d a s e ra s p ra v a o d rţ i u k o n tin u ite tu .
S u d će n a ro či šte za g l a vn u ra sp ra vu p o zva ti stra n ke ko j e n i su b il e prisutne na pripremnom ro či štu , ka o i svj e d o ke i vj e šta ke ko j e j e n a p ri p re m n om
ro či štu o d l u či o p o zva ti .
U p oz iv u z a g la v nu ra s p ra vu , s u d ć e ob a v ije s titi p o z v a n e o
p o s lje d ic a ma iz o s ta n k a s a ro ĉ iš ta .
S tra n ci ko j a n i j e bi l a p ri su tn a n a p ri p re m n om ro či štu , uz po ziv za glavnu raspravu, d o sta vl j a se o vj e re n p re p i s rj e še n j a o za ka zi va n j u g l a vn e ra sp ra ve .

GLAVNA RASPRAVA

Glavna rasprava predstavlja niz procesnih radnji stranaka u
p o s tu p k u i s u d a , k o je s e p re d u z ima ju u c ilju u tv rĊ iv a n ja re le v a n tn ih
ĉ in je n ic a , n a k o je ć e s u d p rimije n i t i ma te r ija ln o p ra v o p rilik o m d o n o š e n ja svoje odluke. Za ka zu j e u ro ku o d 3 0 d a n a o d za kl j u či va n j e p ri p rem n o g ro či šta .


1. Tok glavne rasprave

Sudija otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja.
N a k o n tog a , s u d ija u tv rĊ u je je s u li d o š le s ve p oz vane osobe. Ako
nisu, provjerava jesu li odsutne osobe uredno poz vane i imaju li opravdan raz log za iz ostanak, pa:
a) a ko tu ţi l a c b e z o p ra vd a n o g ra zl o g a n e d o Ď e n a ro či šte za g l a vn u
ra sp ra vu , a b i o j e u re d n o p o zva n , sm a tra t će se d a j e p o vu ka o tu ţb u , osim ako se tu ţe n i n a to m ro či štu u p u sti u ra sp ra vl j a n j e ,
b) a ko n a ro či šte za g l a vn u ra sp ra vu b e z o p ra vd a n o g ra zl o g a n e d o Ď e
tu ţe n i , a b i o j e u re d n o p o zva n , ra sp ra va će se o d rţa ti b e z n j e g o vo g prisustva.

Gla v n a ra s p ra v a s e o d v i ja s l ije d e ć im re d o m:
1. T u ţi l a c u kra tko i zl a ţe tu ţb u , u kl j u ču j u ći i zvo Ď e n j e d o ka za či ta n j em isprava;
2. T u ţe n i u kra tko i zl a ţe o d g o vo r n a tu ţb u i d a j e o d go vo r n a b i tn e n a vo d e
tu ţi o ca ;
3. A ko j e sta vl j e n p ri je d l o g za i zvo Ď e n j e d o ka za sa sl u ša n j e m stra n a ka ,
sa sl u ša va j u se stra n ke , i to p rvo tu ţi l a c, a za ti m tu ţe n i ; (pravi lo da se prvo
sa sluša va j u stra nke p a o nd a svje d o ci je no vi na u na še m p a r ni čno m postupk u)
4. S a sl u ša vaj u se svj e d o ci , i to p rvo svj e d o ci tu ţi o ca , a za ti m svj e d o ci
tu ţe n o g ;
5. Izvo d e se o sta l i d o ka zi , u kl j u ču j u ći i vj e šta če nj e ;
6. N a ko n i zvo Ď e n j a svi h d o ka za , o b j e stra n ke , p o če vši o d tu ţi o ca , i m aj u
p ra vo d a se o b ra te su d u za vršn i m i zl a g a n j e m , ko j im se re zi m i ra j u p ra vni i
či n j e ni čn i a sp e kti p re d m e ta ;
7. S u d m o ţe d o p u sti ti tu ţi o cu d a se u kra tko i zj a sn i n a za vršn o i zl a g a n j e
tu ţe n o g ;
8. A ko j e tu ţi o cu d o p u šte n o d a se i zj a sn i n a za vršn o i zl a g a n j e tu ţe n o g , i
tu ţe n i će i m a ti p ra vo d a se u kra tko i zj a sn i n a ko n a čn e n a vo d e tu ţi o ca .

Postupak na glavnoj raspravi odvija se usmeno, a dokaz i se iz vode
n e p o s re d n o p re d s u do m, u k o lik o n i je d ru g a ĉ ije p re d v iĊ e n o o v im z a k onom.
S tra n k e mo g u to k o m g la v n e ra sp ra v e izn o s iti n o v e ĉ in je n ic e i
p re d la g a ti n o v e d o k az e s a mo a k o u ĉ in e v je ro v a tn im d a ih b ez s v o je k riv ic e
n is u b ili u mo g u ć n o s ti iz n ije ti o d n o s n o p re d loţ iti n a p r ip re mn o m ro ĉ iš tu .
P ri l i kom sa sl u ša nj a svj e d o ka , p ra vil o j e d a svj e d o ka p rvo sa slu ša va
stra n ka ko j a g a j e p re d l o ţi l a , p a te k o n d a su p ro tn a st ra n ka . I su d i j a m o ţe
p o sta vl j a ti p i ta n j a stra n ka m a , svj e d o cim a i li vj e šta cim a u sva ko j fa zi sa sl u ša n j a .
S u d ć e o d b iti p ro v o Ċ e n je p ro c e s n ih ra d n ji k o je n is u b itn e z a
postupak. S u d n e ć e d op u s titi p ita n ja u k o ji ma je s a d rţ a n o k a ko n a n jih
tre b a o d g o v o riti, p ita n ja k o ja s u n e b itn a z a p re d me t i p ita n ja n a k o ja je v e ć
dovoljno odgovoreno.
N a ko n što b u d u o ko n ča n e sve fa ze g l a vn e ra sp ra ve i p re d m e t b u d e
sp re m a n za p re su Ď e n j e , su d će p ro g l a si ti d a j e g l a vn a ra sp ra va za kl j u če n a .


2. Odga Ċ a n je , o d la g a n je i n a s ta v a k ro ĉ iš ta z a g la v n u ra s p ra v u

ZPP-o m su vrl o o g ra n i če n e mo g u ćn o sti o dg a Ď a n j a /o dl a g a n ja g la vn e
ra sp ra ve , ka ko u p o g l e d u ra zl o g a , ta ko i u p o g l e d u p e ri o d a n a ko j i se vrš i
odgaĎanj e/odlaganje.

Odga Ċ a n je ro ĉ iš ta

S u d moţ e o d go d iti z a k az an o ro ĉ iš te z a g l avnu raspravu prije
n je g o v o g o d rţ a v a n ja , a k o u tv rd i:
a) d a n i su i sp u n j e n e za ko n ske p re tp o sta vke za n j e g o vo o d rţa va n j e , ili
b) d a d o ka zi či j e j e i zvo Ď e n j e o d re Ď e n o n e će b i ti p ri b a vl j e n i d o ro či šta .

S u d je d uţ a n , n a jk a s n ije 8 d an a p rije o d rţ av a n ja ro ĉ iš ta , p ro v je rit i d a li su ispunjeni ovi navedeni uslovi. K a d o d g od i ro či šte , su d će o vre me n u
o d rţa va n j a n o vo g ro či šta o d m a h o b a vi j e sti ti sve p o zva n e .

Od la g a n je ro ĉ iš ta

S u d mo ţ e , n a p rije d lo g s tra n k e , od lo ţ iti već za p o ĉ e to ro ĉ iš te s a mo iz
s lije d e ć ih ra z lo g a :
1) ako, b e z k ri vn j e stra n ke ko j a p re d l a ţe o d l a g a n j e ro či šta , n a ro či štu n i j e
m o g u će i zve sti n e ki o d d o ka za či j e j e i zvo Ď e n j e o d re Ď e n o , a ko j i j e va ţa n
za p ra vi l n o d o n o še n j e o d luke;
2) a ko o b j e stra n ke p re d l a ţu o d l a g a n j e ra d i :
a) p o ku ša j a mi rn o g rj e še n j a sp o ra i l i
b) za kl j u če n j a su d ske n a g o d b e .

S tra n k a mo ţ e s a mo je d n o m tra ţ iti o d la g a n je ro ĉ iš ta iz is to g ra z lo g a .
K a d s e ro ĉ iš te o d loţ i, s u d ć e p ris u tn ima o d ma h s a o p ć iti mje s to i vrijeme n o v o g ro ĉ iš ta . S u d ni j e d u ţa n o m j e stu i vre m en u n o vo g ro či šta
o b a vi j e sti ti stra n ku ko j a ni j e b i la p ri su tn a n a o d l o ţe n o m ro či štu , a b i la j e u re d n o
o b a vi j e šte n a .
Pravila koja vrijede z a odgaĊ a n je /o d la g a n je ro ĉ iš ta z a g la v n u
raspravu su:
a) R o ĉ iš te z a g la v n u ra s p ra v u s e n e moţ e o d g o d iti/o d lo ţ iti n a
n e o d re Ċ e n o v rije me , o d n osno n e mo ţ e s e o d g o d iti/o d lo ţ iti d u ţ e o d
30 dana, o sim a ko se zb o g i zu ze tn i h o ko l n o sti n e ki d o ka z n e m o ţe i zve sti
u p re d vi Ď e n im ro ko vim a , p a su d rje še n j em o d re di d u ţi ro k za i zvo Ď e n j e dokaza.
b) Sudija je o svakoj odgodi/o d la g a n ju ro ĉ iš ta d u ţ a n o b a v ije s titi
predsjednika suda.
c) Prilikom odgode/o d la g a n ja ro ĉ iš ta , s u d ć e d a tu m o d rţ a v a n ja n o v o g
ro ĉ iš ta , u p ra v ilu , o d re d it i u z p re th o d n u k o n s u lta c iju s a s t ra n k a ma .
d) P ro tiv rje š e n ja s u d a k o jim s e o d g a Ċ a /od la ţ e ro ĉ iš te ili rje š e n ja k o jim se odbijaju prijedloz i stranaka z a odgodu /o d la g an je ro ĉ iš ta , n ije
d o p u š te n a p o s e bn a ţ a lb a .


N a s ta v a k ro ĉ iš ta
A ko se za p o če to ro či šte n e m o ţe o ko n ča ti u to ku i sto g d a n a , su d će
o d re d i ti n a sta va k ro či šta za sl i j e d e ći ra d n i d a n.

D O KAZ I I IZ V O Đ EN JE DO KA ZA

U postupku dokaz ivanja dokaz uju se samo pravno relevantne
ĉ in je n ic e , je r s e s a mo n a t im ĉ in je n ic a ma mo ţ e z a s n iv a ti s u d s k a o d lu k a .
S u d p re m a svo m vl a sti tom i sl o b o d n om u vj e re n j u , ru ko vo d e ći se p ri to m e
n a če l im a p ra vn e l o gi ke, l o gi ke u o p šte , te psihologije, ocjenjuje izvedene dokaze i
d o n o si za kl j u ča k d a l i j e n e ka či n j e ni ca d o ka za n a i l i n i je .

OP Š T A P R AV IL A

1. S va ka stra n ka d u ţn a j e d o ka za ti či n j e n i ce n a ko j im a za sn i va svo j za h tj e v.
2. S u d će n a l o ţi ti stra n ka m a d a i zve d u i o n e dokaze koji su bitni za
d o n o še n j e o dl u ke , a koj e stra n ke n i su p re d l o ţi l e , a ko u tvrd i d a stra n ke i d u
za ti m d a ra sp o l a ţu za h tj e vi m a koj im a n e m o g u ra sp ol a g a ti (raspolaganja stranaka koja su pro tivna prinudnim propisima).
3. N e tre b a d o ka zi va ti či n j e n i ce :
 koje je stranka priznala pred sudom tokom parnice,
 či j e p o sto j a n je za ko n p re tp o sta vl j a ,
 ko j e su o p će p o zn a te .
4. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.

D OK AZI U P AR N IĈ N OM P OS T U P K U :

Dokaz na sredstva u p a rn iĉ n o m p o s tu p k u s u :
1. u vi Ď a j ,
2. isprave,
3. svjedoci,
4. vj e šta ci ,
5. sa sl u ša n j e stra n a ka .

1. U v iĊ a j
U vi Ď aj se p o d u zi m a ka d j e za u tvrĎ i va n j e n e ke čin j e ni ce il i za ra zj a šn j e n j e
n e ke o ko l n o sti p o tre b n o n e p o sre d n o o p a ţa n j e su d a . U vi Ď a j se m o ţe o b a vl j a ti i
u z su d j e l o va n j e vj e šta ka ( npr. n a kn a d a šte te i z sa o b ra ća j n e n e sre će ) .

2. Isprave

Isprave su dokazno sredstvo ako su javne isprave, tj. ako se radi o ispravama koje je u propisanoj formi iz dao organ vlasti u granicama svoje
n a d le ţ no s ti il i p ra v n o lic e u v rš e n ju ja v n o g o v la š te n ja k o je jo j je p o v je re n o
z akonom ili propisom z asnovanim na z akonu. (npr. presuda, diploma,
u vj e re n j e o d rţa vl j a n stvu , Z K i zva d a k, i zvo d i z M K V )


J a v n a is p ra v a do k az u je is tin ito s t o n o g a š to s e u n jo j p o tv rĊ u je ili
o d re Ċ u je . A ko se p o sum n j a u au te n ti čn o st i sp ra ve , stra n ka m o ţe tra ţi ti d a su d
tra ţi i zj a šn jenje organa, ili pravne osobe o d ko j e g a b i o n a tre b a l o d a p o tj e če .
Privatne isprave (npr. ugovori) ima ju n e š to ma n ju d o k a z nu s n a g u o d
javnih isprava.
S tra n k a je d uţ n a s a ma p o d n ije ti is p ra v u n a k o ju s e p oz iv a z a do k az svojih navoda. Ako se isprava nalazi kod organa vlasti ili pravne osobe kojoj je
p o vj e re n o vrše n j e j a vn og o vla šte n j a , a sam a stra n ka n e mo ţe i zdejstvovati da se
i sp ra va p re d a i li p o ka ţe , su d će p o p ri j e d l o g u stra n ke (d a kl e , n e i p o sl u ţb e n o j
d u ţn o sti ) n a re d i ti to m o rg a n u , o d n o sn o o so b i , d a i spravu dostavi sudu.

3. Svjedoci

S v a k a o so b a ko ja s e p oz iv a k a o s v je do k d uţn a je od az v a ti s e p oz iv u ,
a a k o o v im z a k o n o m n ije d ru g a ĉ ije o d re Ċ e n o , d u ţ n a je i s v je d o ĉ it i.
K a o s v je d o c i mo g u s e s a s lu š a ti s a mo o s ob e k o je s u s p o so b n e da ti
o b a v ije s ti o ĉ in je n ic a ma koje se dokaz uju. (svjedok, dakle, ne mora biti
punoljetan).
N e m o ţe se sa sl u ša ti ka o svj e d o k o so ba ko j a bi svo ji m i ska zo m
p o vri j e d il a d u ţn o st ču va n j a sl u ţb e n e il i vo j n e ta j n e , d o k j e na d l e ţn i organ ne
o sl o b o d i te d u ţn o sti .
S v je d o k mo ţ e (a li n e mo ra ) u s k ra ti ti s v je d o ĉ e n je :
1) o o n o m e što m u j e stra n ka p o vj e ri l a ka o svo m p u n o m o ćni ku ;
2) o o n o m e o čem u se stra n ka i li d ru g a o so b a ispovjedala svjedoku kao
vjerskom sl u ţb e n i ku /ispovjedniku;
3) o či n j e n i cam a ko j e j e svje d o k sa zn a o ka o a d vo ka t , l j e ka r i l i u o b a vl j a nj u nekog drugog poziva ili djelatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna
ču va o n o što se sa zn a l o u o b a vl j a n j u to g p o zi va i l i d j e la tn o sti .

S v je d o k moţ e u s k ra titi o d g o v o r n a po je d in a p ita n ja a k o b i s v o jim
o d g o v o ro m n a ta p ita n ja iz lo ţ io o p a s n o s ti o d k riv iĉ n og gonjenja sebe ili
s v o je s ro d n ik e p o k rv i u p ra v o j lin iji d o b ilo k o je g s te p e n a , u p o b oĉ n o j lin iji
d o 3 . s te p e n a z a k lju ĉ n o , s v o g a b ra ĉ n o g /v a n b ra ĉn o g d ru g a ili s ro d n ik e p o
ta z b in i d o 2 . s te p e n a z a k lju ĉ n o i o n d a k a d je b ra k p re s ta o .
Svjedoka prvo ispituje stra n ka ko ja g a j e p re dl o ţi l a , a za ti m su p ro tn a
stra n ka . A ko stra n ka i m a p u n om o ćn i ka , on d a sam o p un o m o ćn i k m o ţe d a postavlja pitanja. S u d u vi j e k m o ţe p o sta vl j a ti p i ta n j a svj e d o ku .
S vj e d o k će se u vi j e k p i ta ti o d ku d a m u j e p o zn a to o n o o če m u svj e d o či .

4. Vje š ta c i

S u d moţ e , n a p rije d lo g s tra n k e , o d re d iti iz v o Ċ e n je d o k az a
v je š ta ĉ e n je m k a d a je ra d i u tv rĊ e n ja i li ra z ja š n je n ja o d re Ċ e n ih ĉ in je n ic a
p o tre b n o s tru ĉ n o z n an je k o jim s u d n e ra s p o la ţ e .
D a k le , d o k a z v je š ta ĉ e n je m is k lju ĉ iv o p re d la ţ e s tra n k a . Stranka koja
p re d l a ţe vj e šta če n j e du ţn a j e u p ri j ed l o g u n a zn a či ti p re dm e t i o b im vj e šta če n j a ,
te p re d l o ţi ti o so b u ko j a će o b a vi ti vj e šta če n j e . P ro ti vn a stra n ka će se i zj a sn i ti o


p re d l o ţe n o m vj e šta ku , ka o i o p re dm e tu i o b im u vj e šta če n j a . Ako stranke ne postignu spora zu m o o s o b i k o ja t re b a b it i o d re Ċ e n a z a v je š ta k a , te
p re d me tu i o b i mu v je š ta ĉ e n ja , o d lu k u o to me ć e d o n ije ti s u d rje š e n je m.
V je š ta ĉ e n je o b a v lja je d a n v je š ta k , a n a p rije d lo g s tra n k e s u d mo ţ e
o d re d iti v iš e v je š ta k a z a raz liĉ ite v rs te v je š ta ĉ e n ja . V j e šta ci se o d re Ď uju sa
l i ste su d ski h vj e šta ka , a u sl o ţe n i j im si tu a cij a m a vj e šta če n j e se m o ţe p o vj e ri ti
stru čn i m u sta n o va m a .
V je š ta k s v o j p is me n i n a la z i miš lje n je u v ije k d o s ta v l ja s u d u p rije
ra s p ra v e , i to n a jma n je 8 d a n a p rije ro ĉ iš ta z a g la v n u ra s p ra v u . V je štak mora
u vi je k o b ra zlo ži ti s vo je mi šl je nje .
(U ra n i j em za ko n u vj e šta če nj e je bilo j e d a n o d n aj ve ći h ra zl o g a d ug o g trajanja postupaka, j e r su se vj e šta če n j a p o b i j al a , tra ţi l a n a d vj e šta če n j a itd.)
Zato, p o n o v o m z a k on u p o s to je s a mo 2 s lu ĉ a ja k ad a s e moţ e
odre d iti p o n o v n o v je š ta ĉ e n je i to :
1) a k o v je š ta k u o s ta v lje n o m ro k u n e d o s ta v i n a laz i miš lje n je - u tom
sl u ča j u , su d će , n a ko n p ro te ka ro ka ko ji stra n kam a o sta vi d a se o tom e
p i sm e n o i zj a sn e , o d re d i ti d ru g o g vj e šta ka .
2) a k o v je š ta k d o s ta v i n a la z ili m iš l je n je koji su nejasni, nepotpuni ili
p ro tiv rje ĉ n i s a mi s e b i il i iz v e d e n im o ko ln o s tima - u tom slučaju, sud će
p o zva ti vj e šta ka d a i h d o p u ni , o d n . i sp ra vi , i o d re d i ti ro k za p o n o vn o
d o sta vl j a n j e n al a za i m i šl j e nj a , p a u ko l i ko vj e šta k n i p o p o zi vu su d a n e dostavi p o tp u n i ra zu m l j i v n a l a z i mi šl je n j e , su d će , u z p re th o d n o
i zj a šn j e n j e stra n a ka , o d re d i ti d ru g o g vj e šta ka .

5. S a s lu š a n je s tra n a k a

Na prijedlog stranke, s u d o d re Ċ u je iz v o Ċ e n je d o k a z a s a s lu š a n je m
p a rn iĉ n ih s tra n a k a . D a k le , o v a j d o k a z s e u v o d i s a mo n a p rije d log jedne od stranaka ( ne mo že p o sl u žb e no j d u žno sti ) .
S u d ć e o d lu ĉ iti d a s a s lu š a s a mo je d n u s tra n k u :
a) ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili
b) a ko se n e o d a zo ve n a p o zi v su d a , a u re d n o j e o b a vi j e šte n a .

S tra n ku sa sl u ša va p u n o m o ćn i k, a a ko g a n e m a , o n d a j e sa sl u ša va su d .

OSIGURANJE DOKAZA

A ko p o sto j i o p ra vd a n a b o ja za n d a se d o ka z n e će m o ći i zve sti i l i d a će
n j e g o vo ka sni j e i zvo Ď e n j e bi ti o te ţa n o , m o ţe se to ko m , a i p ri j e p o kre ta n j a
parnice, p re d l o ţi ti d a se ta j d o ka z prioritetno izvede.

SUDSKE ODLUKE (PITANJE)

S u d s k e o d lu k e s u , ta k oĊ e r, p a rn iĉ n e ra d n je , k o jima s e rje š a v a ju
p o je d in a p ra v n a p ita n ja iz g ra Ċ a n s ko g s po ra . N jima s e rje š a v a ju k a k o pitanja iz mate rija lno-pravne oblasti, tako i procesno-pravna pitanja .


S u d d o n o s i o d lu k e n a ro ĉ iš tu il i v a n ro ĉ iš ta .
S u d d o n o s i o d lu k e u o b lik u p re s u d e ili r je š e n ja .
S u d o d l u čuj e p re su d om ka d a m e ri to rn o rj e ša va o tu ţb e n o m za h tj e vu ,
p ro ti vtu ţb e n o m za h tj e vu , te o p ri g o vo ru p re b i j a n j a .
O svim drugim pitanjima, a to su u pravilu procesna pitanja, su d od l u čuj e rješe n j em . S u d rje š e n je m o d lu ĉu je me ri to rn o s a mo u po s tu pk u zb o g smetanja posjeda !
Od l u ka o tro ško vi m a u p re su d i sm a tra se rj e še n j e m .

PRESUDA

Op š te o d re d b e

P re s u d o m s u d o d lu ĉ u je meritorno o z a h tje v u k o ji s e tiĉ e g la v n e
s tv a ri i s p o re d n ih p o traţ iv a n ja , a koji p ro is tiĉ u iz tuţ b en o g i p ro tiv tu ţ b e n og z ahtjeva, te iz prigovora prebijanja.

R o k z a d ob ro v o ljn o iz v rš e n je ĉ in id b e

Kad se stranci u presudi nalaţ e iz v rš e n je k a k v e ĉ in id b e , o d re d it ć e
s e i ro k u k o je m je tu ĉ in id b u d uţn a iz v rš iti. R o k z a iz v rš e n je ĉ in idbe je 30 dana (paricioni rok), a li z a ĉ in id b e k o je s e n e o d n o se n a no v ĉ a n a d a v a n ja
(npr. predaja stva ri) s u d mo ţ e o d re d iti d u ţ i ro k (n pr. kad se radi o predaji
stva ri m o ţe se o d re d i ti i ro k d u ţi o d 3 0 d a n a ) . U mj e n i čnim i če ko vni m sp o ro vim a taj je rok 15 dana. Ak o o v a j ro k p ro te k n e d o la z i s e u fa z u iz v rš e n ja .
R o k z a iz v rš e n je ĉ in id b e p o ĉ in je te ć i p rv o g d a n a n a ko n d o no š e n ja
presude, odn. ako se presuda dostavlja, prvog dana nakon dostave prepisa
presude.

VRSTE PRESUDA (PITANJE)

1. Presuda na osnovu priz nanja

Presudu na osnovu priz nanja sud donosi na osnovu jednostrane
iz ja v e v o lje tuţ e n o g , ko jo m o n p riz n a je tuţ be n i z a h tje v , a n e s a mo ĉ in je n ic e iz kojih proiz ilaz i njegova osnovanost.
Ov o p riz n a n je n e s mije b iti v e za n o n i z a k a ka v ro k , n iti moţ e b ilo
ĉ ime biti us lovljeno.
Ak o tu ţ e n i d o z a k lju ĉ e n ja g la v n e ra s p ra v e p riz n a tu ţ b e n i za h tje v ,
s u d ć e b ez d a ljn je g ra s p ra v lja n ja d o n ije t i p re s u d u k o jo m u s v a ja tuţ b e n i z ahtjev (presuda na osnovu priznanja).
T u ţe n i mo ţ e o p oz v a ti p riz n a n je s v e d o d o n o š en ja p re s u d e .
Sud n e m o ţe d o n i j e ti p re su d u n a o sn o vu p ri zn a n j a i ka d j e u d o vo l je n o
p o tre b n i m u sl o vim a , a ko se ra d i o za h tj e vu ko j im stra n ka n e mo ţe sl o b o d n o
rasplagati (raspolaganja stranaka koja su protivna prinudnim propisima).
Ta ko đ e r, s ud p o ne ka d a mo že o d b i ti d o no še nj e ove p res ude u nekim
p o stup ci ma ka d a to ni je „p o p ula r no “ ( np r . u i mo vi nsko -pra vnim postupcima).


2. Presuda na osnovu odricanja

Od ric a n je p re d s ta v lja je d n o s tra n u iz ja v e v o lje tuţ ite lja , k o ja mo ţ e b iti
d a ta u s me n o ili p is me n o , k o jo m s e o n o d riĉ e tu ţ b e no g z ahtjeva, odnosno
odriĉ e s e s u d s k e z a š tite n e k o g svog subjektivnog prava.
Davanjem takve izjave trajno se gasi pravo koje je b i l o p re d m e t tu ţb e n o g zahtjeva.
Ak o s e tu ţ ila c d o z a k lju ĉ e n ja g la v n e ra s p ra v e o d re k n e tu ţ b e no g
z a h tje v a , s u d ć e b ez d a ljn je g ra s p ra vljanja donijeti presudu kojom odbija
tu ţ b e n i z a h tje v (presuda na osnovu odricanja).
T a kva p re su d a i m a ka ra kte r p re su Ď e n e stva ri ( „re s i u d i ca ta “), zb o g če g a
tu ţi l a c g u b i p ra vo p o n o vn o g p o d n o še n j a iste tu ţb e .
Za o d ric a n je o d tu ţ b e n o g z a h tje v a n ije p o tre b a n p ris ta n a k tu ţ e n o g .
T u ţ ila c moţ e d o d on o š e n ja p re su d e , n a ro ĉ iš tu ili u p is a n o m
p o d n e s k u , o p oz v a ti o d ric a n je o d tu ţ b e n o g z a h tje v a b ez p ris ta n k a tu ţ e n o g .

3. P re s u d a z b o g p ro p uš ta n ja

Presuda zbog propuštanja zamjenjuje u ranijem parniĉnom z akonodavstvu posto je ć u p re s ud u z b og izo s ta n k a . K a ra k te r o v e p re su d e je
d a s a n k c io n iš e p a s iv n o p o n a š a n je tu ţ e no g .
Kada tuţ e n i, k o me je u re d n o d o s ta v lje n a tu ţ ba u k o jo j je tu ţ ila c
p re d lo ţ io d o n o š en je p re s u d e z bo g p ro p u š ta n ja , n e d o s ta v i p is me n i
o d g o v o r n a tuţ b u u za k o n s ko m ro k u , s ud ć e d o n ije ti p re s u d u ko jo m s e
u s v a ja tu ţ b e n i z ah tje v (pre s u da zb o g pro pu š ta n ja ),
Izu ze tn o , su d n e će d o n i j e ti o va kvu p re su d u a ko j e tu ţb e n i za h tj e v
o či g l e d n o n e o sno va n ili zahtjev kojima stranke ne mogu raspolagati .
Dakle, postoje 3 kumulativna, strogo postavljena, uslova koja se moraju ispuniti da b i sud mogao donije t i p re s u d u z b o g p ro p u š ta n ja:
1. d a j e tu ţi te l j p re d l o ţi o d o n o še n j e p re su d e zb o g p ro p u š ta n j a ,
2. d a tu ţe n i u za ko n sko m ro ku n i j e d o sta vi o p i sm e ni o d g o vo r n a tu ţb u i
3. d a p o sto j i o sn o van tu ţbeni zahtjev, p ri če m u j e b i tn o d a se ne radi o zahtjevu
kojim stranke ne mogu raspolagati .

T u ţb e n i z a h tje v je o ĉ ig le d n o n e o s n o v a n:
1) a ko j e tu ţb e n i za h tj e v o či g l e d n o p ro ti va n či n j e n i cam a n a ve d e n im u tu ţb i ,
2) a ko su či n j e n i ce n a ko jim a se te m e l ji tu ţb e n i za h t j e v u o či g l e d n o j suprotnosti
s d o ka zi m a ko j e j e sam tu ţi l a c p re d l o ţi o i li s či nj e n i cam a koj e su
o p šte p o zn a te .
Ak o je z a h tje v o ĉ ig le d n o ne o s n o va n , s u d ć e d o n ije ti p re s u d u k o jo m
s e o d b ija tu ţ b e n i z a h tje v .
P ro ti v p re su d e zb o g p ro p u šta n j a n i j e d o p u šte n a ţa l b a , a l i tu ţe n i m o ţe
p o d n i j e ti p ri j e dl o g za p o vra t u p ri j a šn j e sta nj e , ko j i sp rje ča va d a p re su d a zb o g
p ro p u šta n j a p o sta n e p ra vom o ćn a . A ko su d o d bi j e p ri je d l o g za p o vra t u p ri j a šnj e
sta n j e , p ro ti v ta kvo g rj e še n j a m o ţe se i zj a vi ti ţa l b a , a l i se n j o m e n e m o ţe usp j e šn o p o bi j a ti sam m e ri tu m p re su d e , ve ć sa m o o sno va n o st rj e še n j a ko j im j e
o d b i j e n p o vra t u p re Ď a šn j e sta n j e .


4. Dopunska presuda

Ak o je s u d p ro p u s tio o d lu ĉ i ti o d ije lu z a h tje v a i li o s v im z a h tje v ima
k o ji s u v e ć ra s p ra v lje n i i o k o jima s e mo ra od lu ĉ iti p re s u d o m, s tra n k a moţ e
u ro k u o d 3 0 d a n a p o d n ije ti p ri je d lo g p a rn iĉ n o m s u d u d a s e p re s u d a dopuni. D a kle , ne mo že se d o ni je ti p o sl u žb e no j d u žno s ti .
U p ra ksi , o vo se d e ša va na j če šće u sl u čaj e vim a ka d a se j e d n om tu ţb o m
i sta kn e vi še tu ţb e n i h za h tj e va , su d i h je sve raspravio, a donio je presudu samo o jednom zahtjevu (npr. u radnom sporu – tu ţi te l j a vra ća na p o sa o , a n ij e o d l u či o
o n a kn a d i p l a će ).
Neblagovremen ili neosnovan p ri je d l o g za d o p u n u p re su d e o d b a ci t će , odnosno odbiti sud rj e še n j em , b e z o d r ţa va n j a ro či šta .
K a d su d n a Ċ e d a je p rije d lo g z a d op u n u p re s u d e o s no v a n , do n ije ć e ,
bez ponovnog otvaranja glavne rasprave, u roku od 8 dana, presudu o
z a h tje v u k o ji n ije ri je š e n (dopunska presuda).
A ko p ro ti v o dl u ke o d o p u ni p re su d e b u d e p o d n e se n a ţa l b a , ta ţa l b a ,
za j e d n o sa ţa l b o m p ro ti v p rvo b i tn e p re su d e , d o sta vi t će se d ru g o ste p e n o m su d u .
Ak o s e p rv o s te p e n a p re s u d a p o b ija ţ a lb o m s a mo z a to š to prvostepeni sud nije presudom odluĉio o svim zahtjevima stranaka koji su
p re d me t p a rn ic e , ţ a lb a ć e s e s ma tra t i p r ije d lo g om stranke da se donese dopunska presuda.

D o n o š en je , p is me n a iz ra d a i d o s ta v a p re s u d e

S u d ć e d on ije ti p re s u d u i iz rad iti p is me n i o tp ra v a k n a jk a s n ije u rok u
o d 3 0 da n a od d a n a z a k lju ĉ e n ja g la v n e ra s p ra v e . U ko li ko su di j a p re ko ra či
ovaj rok, o ra zlozima pre ko ra če n j a d u ţa n j e i zvi j e sti ti p re d sj e d n i ka su d a .
N a k o n z a k lju ĉ e n ja g la v n e ra s p ra v e , s u d ć e p ris u tn e s tra n k e
o b a v ije s tit i o d a tu mu d o n o š e n ja p re s u d e . Ak o je d n a o d s tra n a k a n ije
p ris u s tv o v a la g la v n o j ra s p ra v i, s u d ć e je p is me n o o b a v ije s t iti o d a tu mu
donošenja presude.
S tra n k e , o d n o s no n jih o v i z a s tu p n ic i ili p u n o mo ć n ic i, s u d uţ n i s a mi
preuz eti presudu u z gradi suda, te i m su d n e će d o sta vl j a ti p re su d u u skl a d u s odredbama o dostavi.
U iz n imn im o k o ln o s tima s u d mo ţ e na z a h tje v s tra n k e o d lu ĉ iti d a s e
dostava pre s u d e o b a v i n a n a ĉ in p re d v iĊ e n o d re d b a ma o n a ĉ in u d o s ta v e pismena.
S tra n ci ko j a ni j e b il a u re d n o o ba vi j e šte n a o d a tu m u d o n o še nj a p re su d e ,
su d će u sva kom sl u čaj u dostaviti presudu u skladu s odredbama ovog zakona o
dostavi.
P re s u d a z b og p ro p uš ta n ja i p r esuda drugostepenog suda donesena
bez rasprave, dostavlja se strankama u sk ladu sa odredbama ovog z akona
o dostavi.
Ak o s u s tra n k e b ile u re d n o o b a v ije š te n e o d a tu mu d o no š e n ja
p re s u d e , ro k z a ţ a lb u p ro tiv p re s u d e p o ĉ in je te ć i p rv o g n a re d n o g d an a
n a k o n d o n o š enja presude.


S a d rţa j p re s u d e (u vo d , i zre ka , o b ra zlo že n je , p raavna pouka )

1) Uvod:

U v o d p re s u d e s a d rţ i:
1) naziv suda, te ime i pre zime sudije,
2) i m e i p re zi m e i p re b i va li šte /b o ra vi šte stra n a ka , za stu p n i ka i p u n o m o ćn i ka ,
3) kratku o znaku predmeta spora i njegovu vrijednost,
4) d a n za kl j u če n j a g l a vn e ra sp ra ve ,
5) dan kad je presuda donesena.

2) Iz reka (dispoz itiv)
Izre ka p re su d e sa d rţi o d l u ku o u sva j a nj u il i o db i ja n j u po j e di n i h za h tj e va
ko j i se ti ču g l a vne stva ri i sp o re d n i h p o tra ţi va n j a , te o d l u ku o tro ško vi m a
postupka.

3) Ob ra z lo ţe n je :

U o b ra z loţ e n ju s u d ć e iz loţ iti:
1) n a vo d e tu ţb e i o d g o vo ra n a tu ţb u ,
2) dokaze i ocjenu dokaza , kao i
3) propise na kojima je sud zasnovao presudu.

U o b ra zl o ţe n j u 1. p re su d e zb o g p ro p u šta n j a , 2. presude na osnovu priznanja ili 3. presude na o sn o vu o d ri ca n ja , i zn i j e t će se sam o ra zl o zi ko j i
o p ra vd a va j u d o n o še n j e ta kvi h p re su d a .

4) Uputstvo o pravu na iz javljivanje pravnog lijeka protiv presude

Ispravljanje presude
P ri l i kom i zra d e p re su d e , m o ţe d o ći d o po g re š aka u imenima i brojevima, te drugih o či ti h p o g re ša ka u pisanju. Su d će ta kve p o g re ške ispraviti u svako doba, b i l o po za h tj e vu stra n a ka , b i l o p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti . S u d će to u či ni ti
p o se b n im rj e še n j em i d o sta vi ti to rj e še n j e stra n ka m a .
P ro ti v rj e še n j a o i sp ra vci p re su d e , d o zvo l j e n a j e p o se b n a ţa l b a , a a ko j e
ţa l b a n a p re su d u i zj a vl j e n a sa mo zb o g o vi h p o g re ša ka , sm a tra će se za h tj e vo m / prijedlogom za isp ra vku p re su d e , te će se sa n j om tako postupati.

P ra v o mo ć n o s t p re s u d e

P re s u d a k o ja s e v iš e n e mo ţ e p o b ija ti ţ a lb o m p o s ta je p ra v o mo ć n a . Sud tokom cijelog postupka, po s luţ b e n o j d uţn o s ti, paz i je li stvar
p ra v o mo ć n o p re s u Ċ e n a i a k o u tv rd i d a je p a rn ic a p o k re n u ta o z a h tje v u o
k o je m je v e ć p ra v o mo ć n o o d lu ĉ e n o , o d b a c ić e tu ţ b u („re s iu d ic a ta “).
S u d j e ve za n za svo j u p re su d u či m j e d o n e se n a .


Presuda p re m a stra n ka m a im a u či n a k o d d a n a d o n o še n j a , a u
sl u ča j e vi m a u ko ji m a stra n ka m a p re su d u d o sta vl j a su d – od dana kada im je
dostavljena.

R J E ŠE N J E

Od lu k o m u fo rm i r je š e n ja s u d , u p ra v i lu , o d lu ĉ u je o p ro c e s n im
p ita n jima u p a rn iĉ n o m p o s tu p k u , ra d i u p ra v l janja postupkom, a meritorno samo u postupku smetanja posjeda.
S v a rje š e n ja k o ja s e d o n o s e n a ro ĉ iš tu o b ja v lju je s u d ija , bez dostavljanja ovjerenog prepisa.
R je š e n je k o je je n a ro ĉ iš tu o b ja v lje n o , d o s ta v it ć e s e s tra n k a ma u
o v je re n o m p re p is u s a mo u 3 s lu ĉ aja:
a) a ko j e p ro ti v to g a rj e še n j a d o p u šte n a p o se b n a ţa l b a , ili
b) a ko se n a te m e l j u rj e še n j a m o ţe o d m a h tra ţi ti i zvrše n j e , ili
c) ako to zahtijeva upravljanje parnicom .

R je š e n ja k o ja s u d d o no s i iz v a n ro ĉ iš ta s a o pć a v a ju s e s tra n k a ma dostavom ovjerenog prepisa rje š e n ja .
S u d j e ve za n za svo j a rj e še n j a a ko se o n a n e o d n o se n a u p ra vl j a nj e
p a rn i co m il i a ko o vim za ko n o m n i j e što d ru g o o d re Ď e n o .
K a d se rj e še n j e n e d o sta vlj a p i sm e n o , o n o p re m a stra n ka m a im a u či n a k
či m j e o b j a vl j en o .
Ak o s e rje š e n je m odbija prijedlog stra n k e i li a k o s e n j ime r je š a v a o
p rije d lo z ima s tra n a k a k o ji s u me Ċ u s o b o m u suprotnosti, ono mora biti
o b ra z loţ e no , a moţ e b iti o b raz loţ e n o i u d ru g im s lu ĉ a je v ima k a d je to potrebno.
P is me n o rje š e n je tre b a s a d rţ a v a ti u v ije k u v o d i iz re k u , a
o b ra z loţ e n je sa mo a k o mo ra b iti o b ra z loţ en o (tj. ako se njime odbija prijedlog
stra n ke i l i a ko se n j i m e rj e ša va o p ri j e dl o zi m a stra n a ka ko j i su o p re čn i ).

POSTUPAK PO PRAVNIM LIJEKOVIM A

R e d o v n i p ra vn i lije k je ţ a lb a , a v an re d n i p ra v n i lije k o v i s u reviz ija i prijedlog z a ponavljanje postupka.

REDOVNI PRAVNI LIJEK (PITANJE)

1. ŢALBA PROTIV PRESUDE

Ţa lb a je re d o v a n p ra v n i lije k , d is p o z itiv n a s tra n a ĉ k a ra d n ja , k o jo m s e pobija prvos te p e n a p re s u d a i o d s u d a tra ţ i n je n a iz mje n a , u k id a n je i li
p re in a ĉ e n je .


P R AV O N A Ţ A L BU

Protiv presude donesene u prvom stepenu stranke mogu podnijeti
ţ a lb u u ro k u o d 3 0 d a n a ra ĉ u n a ju ć i o d d an a d on o š e n ja p re s ud e , o d n osno
od dana dostave prepisa presude, ako se presuda dostavlja u skladu s odredbama o dostavi. Ovaj rok je preklu zivan! U na vedeno m rok u, stranka
mo že i zvrši ti i d o p u n u s vo je ža lb e .
U m j e ni čn im i če ko vn im sp o ro vi ma ta j ro k j e 1 5 d a n a .
B la g o v re me n o p o dn e s e n a ţ a lb a sp rije ĉ a v a d a p re s u d a po s ta n e
p ra v o mo ć n a u d ije lu k o j i s e p o b i ja ţ a lb o m.
Ţ a l b a se d o sta vl j a I ste p e n o m su d u , a o ţa l b i o d l u ču j e II s tepeni sud.
S tra n ka se m o ţe o d re ći p ra va n a ţa l b u o d tre n u tka ka d j e p ri m i la p re su d u ,
a do d o n o še n j a o d l u ke II ste p e n o g su d a , m o ţe o d u s ta ti o d ve ć p o d n e se n e ţa l b e .
Odr i ca n je il i o du s ta n a k o d ţa lb e n e mo ţe s e o po zv a t i.

S A DR Ţ A J ŢA L BE

Ţa lb a mo ra s a d rţ a vati:
1. o zn a če n j e p re su d e p ro ti v ko j e se i zj a vl j u j e ţa l b a ;
2. i zj a vu d a se p re su d a p o b i j a u cj e l i n i il i u o d re Ď e n o m d ij e l u ;
3. ra zl o g ţa l b e ;
4. p o tp i s p o d n o si te l j a ţa l b e .

Ak o ţ a lb a ne s a d rţ i n a v e de n e po d a tk e (n e p o tp u n a ţa l b a ), prvostepeni
s u d ć e rje š e n je m p o z v a ti ţ a lite lja d a u ro k u o d 8 d a n a d o p u n i ili is p ra v i
ţ a lb u , a a k o ţ a lite lj u o s ta v lje n o m ro k u n e p o s tu p i p o tra ţ e n ju s u d a , s u d
ć e rje š e n je m o d b a c it i ţ a lb u k a o n e p o tp u n u .
U ţ a lb i s e , u pravilu, n e mo g u iz no s iti n o v e ĉ in je n ic e i p re d la g a ti n o v i dokaz i, o s im a k o ţ a lite l j p ru ţ i d o k a z e d a ih b e z s v o je k riv n je n ije mo g a o iz nijeti, odnosno p re d lo ţ iti d o z a k lju ĉ e n ja g la v n e ra s p ra v e .
P o zi va j u ći se n a n o ve či n j e ni ce , ţa l i te l j j e d u ţa n n a ve sti d o ka ze ko j i m a b i
se te či n j e ni ce u tvrd il e , a p re d l a ţu ći n o ve d o ka ze , d u ţa n j e n a ve sti či n j e ni ce koj e
tim dokazima treba utvrditi.
Prigovor z astare i prigovor radi prebijanja koji nisu iz neseni pred
p rv o s te p e n im s u d o m n e mog u s e iz n os iti u ţ a lb i. Sud o ovim prigovorima
n e v o d i ra ĉ u n a p o s lu ţ b e n o j d uţ n o s ti, v e ć p o p rig o v o ru stranke.

R A Z L OZI Z BOG K OJ I H S E P R ES UD A M OŢ E P OBI J AT I

P re s u d a s e mo ţ e p o b ija ti z b o g s lije d e ć ih ra z lo g a :
1) zb o g p o vre d e o d re d a b a p a rn i čn o g p o stu p ka ;
2) zb o g p o g re šn o i l i n e p o tp u n o u tvrĎ e n o g či n j e n i čn o g sta n j a ;
3) zb o g p o g re šn e p ri m j e n e ma te ri j a l no g p ra va .

Presuda na osnovu priz nanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati:
a) zb o g p o vre d e o d re d a b a p a rn i čn o g p o stu p ka ili


b) zb o g to g a š to j e i zj a va o p ri zn a n j u , o d n osno o odricanju, data u zabludi ili pod uticajem prisile ili prevare.

1) P o v re d a od re d a b a p a rn iĉ nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primijenio ili je nepravilno primijenio neku odredbu ZPP -a, a
to je b ilo o d u tic a ja n a d on o š e n je z a ko n ite i p ra v iln e p re s u d e (npr. sud je
sa sl u ša o 5 svj e d o ka , p ri to m e j e 3 i ska za cij e n i o , a 2 i ska za j e p ro pustio da
ci j e ni , i o n da se u ţa l b i i sta kn e d a j e su d p o či ni o p o vre d u o d re d b e i z čl a n a 8 . ZPP-a, j e r o n a p re d vi Ď a d a će su d sa vje sn o i b ri ţl j i vo cij e n i ti sva ki d o ka z posebno i sve dokaze zajedno) S tra n k a u ţ a lb i o b a v ez no mo ra uk az a ti n a svaku povredu postup k a , je r ţ a lb e n i s ud p o s lu ţb e n o j d uţn o s ti p az i s a mo
n a d v ije p o v re d e : p o v re d e ko je s e o d n o se n a s tra n a ĉ k u s p o s ob n o s t i n a
pravilnost z astupanja.

2) P o g re š n o ili n e p o tp u n o u tv rĊ e n o ĉ in je n iĉ n o s ta n je p o s to j i:
a) ka d j e su d n e ku o d l u čn u či nj e n i cu p o g re šn o u tvr dio, odnosno kad je nije utvrdio, (n pr. s ud je ut vrd i o d a je za kl j uče n ug o vo r, a ža l ite lj ka že d a je to
p o g re šno u t vrd i o , je r je ne p ra vi l no i li ni je uo p šte ci je ni o i ska z s vje d o ka )
b) ka d n a to u p u ću j u n o ve či n j e n i ce i li n o vi d o ka zi .

3) P o g re š n a p rimje n a ma terijalnog prava postoji kad sud nije primijenio odredbu materijalnog prava koju je trebao primijen iti ili kad takvu odredbu nije pravilno primijenio (npr. s ud je utvrdio da je potpisani
ug o vo r o p ro d a ji ne k re t ni ne p u no va ža n, a d a p ri to me o va j ug o vo r ni je o b ra đ e n i ovje re n kod nota ra).

P OS T U PA K P O Ţ A L BI

Ţa lb a s e p o d n o s i II stepenom sudu, putem suda koji je iz rekao I stepenu presudu, u dovoljnom broju primjeraka z a sud i p rotivnu stranku.
N e b la g o v re me n u , n e po tp u n u ili n e d o p u š te n u ţ a lb u , o d b a c it ć e
rje š e n jem I stepeni sud, b e z o d rţ a v an ja ro ĉ iš ta .
Ţa lb a je n e b la g o v re me n a a k o je p o d n e s e n a n a k o n p ro te k a
z a k on s k o g ro k a z a n je n o p o d n o š en je .
Ţa lb a je n e d o p u š te n a a k o je ţ a lb u p o d n ije la :
a) o so b a ko j a n i j e o vl a šte n a za p o d n o še n j e ţa l b e , ili
b) osoba koje se odrekla ili j e o d u sta l a o d ţa l b e , ili
c) a ko o so b a ko j a j e p o d n i j el a ţa l b u n e m a p ra vn o g i n te re sa za p o d n o še n j e
ţa l b e .

P rimje ra k b la g o v re me n e , p o tp u n e i d o p uš te n e ţ a lb e , I ste p e n i s u d ć e dostaviti protivnoj stranci odmah, a najkasnije u roku od 8 dana od dana
p rije ma ţ albe.
P ro ti vn a stra n ka m o ţe u ro ku o d 8 d a n a o d p ri j em a ţa l b e p o d ni j e ti tom e
su d u o d g o vo r n a ţa l b u , ko j i se od m a h , a n aj ka sn ij e u ro ku o d 8 d a n a d o sta vlj a
ţa l i te l j u .


N a k o n p rije ma o d g o v o ra n a ţ a lb u ili n a k o n p ro te k a ro k a z a o d go v o r
n a ţ a lb u , p rv o s te p e n i s u d ć e ţ a lb u i o d g o v o r n a ţ a lb u (a k o je p o d n e s e n ),
sa svim spis ima dostaviti II stepenom sudu najkasnije u roku od 8 dana.
D ru g o s te p e n i s u d o d lu ĉ u je o ţ a lb i u s je d n ic i v i je ć a o d 3 s u d i ja i li n a
o s n o v u o d rţ a n e ra s p ra v e .

Drugostepeni sud ć e z a kaz a ti raspravu kada ocijeni:

a) d a je ra d i p ra v iln o g u tv rĊ iv a n ja ĉ in je n iĉ n o g s ta n ja p o tre b n o p re d II st.
s u d o m u tv rd iti n o v e ĉ in je n ic e ili iz v e s ti n o v e d o k az e . R a d i s e o n o v im, u
ţ a lb i p re d lo ţ en im, d o k a z ima ili ĉ in je n ic a ma (npr. st ra n ka u ţa l b i , p o re d
dokaza koje je ranij e p re d lo ţi l a , n a kn a d n o j e sa zn a l a za j o š n e ko g svj e d o ka i
p re d l a ţe g a u ţa l b i j e r za n j e g a ra n i j e ni j e zn a l a . T a d a se o tva ra ra sp ra va pred II st. sudom i na tu sjednicu se pozivaju stranke i taj svjedok, koj i će ta d a
b i ti sa sl u ša n . N a kon to g a II. s t su d ć e da ocijeni samostalno ovaj dokaz,
i m aj u ći u vi d u ra n i je i zn e se n e d o ka ze , i n a o sn o vu u tvrĎ e n o g či n j e n i čn o g
sta n j a m o ţe d o n i j e ti d ru g a či j u o d l u ku).
b) d a je ra d i p ra v iln o g u tv rĊ iv a n ja ĉ in je n iĉ n o g s ta n ja p o tre b n o p re d II st.
s u d o m p o n o v o iz v e s ti v e ć iz v e d e ne dokaz e (npr. ţa l i te l j u ţa l b i n a vo d i d a
j e n e ki d o ka z p o g re šn o cij e n j e n . T a d a su d n a sj e d ni cu p o zi va sa mo te
svj e d o ke ko j i su ra n i j e sa sl u šan i i sa sl u ša va i h d a b i o n o ci j e ni o n j ih o ve iskaze).
c) d a je z b og po v re d e o d re d a b a p a rn iĉ n o g p o s tup k a u I st. postupku
p o tre b n o o d rţ a ti ra s p ra v u p re d II st. sudom (npr. u ţa l b i se n a vo di d a j e
su d o d re d i o i zvo Ď e n j e o d re Ď e n o g d o ka za , a l i j e p ro p u sti o d a g a i zve d e . U
o vo m sl u čaj u , II st . su d će p o zva ti to g svj e d o ka ko j i n ij e p re th o d n o sa sl u ša n i
sa sl u ša ti g a ).

Drugostepeni s u d ć e d o n ije ti o d lu k u u ro k u o d 3 0 d a n a o d d a n a
o d rţ a va n ja s je d n ic e v ije ć a n a k o jo j je o d lu ĉ e n o o ţ a lb i, o d n osno 30 dana
o d d a n a z a k lju ĉ e n ja ra s p ra v e , a k o je ra s p ra v a o d rţ a n a .
A ko sa ra sp ra ve i zo sta n e p o d n o si l a c ţa l b e ( ţa l i te l j ), ra sp ra va se n e će
o d rţa ti , a o d l u ka će se d o ni j e ti n a o sn o vu n a vo d a ţa l b e i o d g o vo ra n a ţa l b u , ako
i zo sta n e s tra n ka ko j a n i j e ţa l i te l j , su d će ra sp ra vl j a ti o ţa l b i i d o n i j e ti o d l u ku .

GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE (PITANJE)

Drugostepeni sud ispitu je prvostepenu presudu:

1. u o n o m d j e l u u ko j em se p o b i j a ţa l b o m ,
2. u g ra n i ca m a ra zl o g a n a ve d e n i h u ţa l b i .

Pri tome sud po s lu ţ b e n o j d uţ n o s ti paz i samo na:

a) primjenu materijalnog prava i
b) povredu odredaba p a rn i čn o g p o stu p ka ko j e se o d n o se n a stra n a čku sposobnost i pravilnost zas tupanja.


OD L U K E DR U GOS T EP E N OG S U DA P O Ţ A L BI (PITANJE)

Od lu k e d ru g o s te p e n o g s u d a d o n o s e s e n a ko n v ije ć a n ja g la s a n je m .
P re d sj e d n i k vij e ća ru ko vo di vi j e ća nj em i gl a sa n j em i gl a sa p o slj e d n ji . Z a sva ku
o d l u ku vi j e ća p o tre b n a j e ve ći n a g l a so va .
Dru g o s te p e n i s u d moţ e u s je d n ic i v ije ć a il i n a o s n o v u o d rţ an e
rasprave d o n ije ti s li je d e ć e o d lu k e :
1) R je š e n je m o d b a ci ti ţa l b u ka o n e b l a g o vrem e n u , n e p o tp u n u i li
n e d o p u šte n u ;
2) Presudom o d b i ti ţa l b u ka o n e o sn o va n u i p o tv rd i ti p rvo ste p e n u p re su d u ;
3) R je š e n je m ukinuti I st. presudu i uputiti predmet I st. sudu na ponovno
su Ď e n j e ;
4) R je š e n je m ukinuti I s t. p re su d u i o d b a ci ti tu ţb u ,
5) Presudom pre i n a či ti I s t. p resudu.

1) N e b la g o v re me n u , n e p o tp u n u ili n e d o p u š te n u ţ a lb u d ru go s te p e n i s u d ć e
o d b a c iti rje š e n je m, a k o to n i je u ĉ in io p rv o s te p e n i s u d .

2) D ru g o s te p e n i s u d ć e p re su d o m o d b iti ţ a lb u k ao n e o s no v a n u i p o tv rd iti prvostepenu presudu kad ustanovi da ne postoje:
a) razlo zi zbog kojih se presuda pobija, a ni
b) ra zl o zi n a ko j e su d p a zi p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti (povreda materijalnog prava, te
p o vre d e o d re d a b a p a rn i čn o g p o stu p ka ko j e se o d n o se n a stra n a čku sposobnost i pravilnost zas tupanja).

3) D ru g o s te p e n i s u d ć e u s je d n ic i v ije ć a il i n a o s n o v u o d rţ a n e ra s p ra v e
rje š e n je m u k in u t i p rv o s te p e n u p re s u d u i p re d me t v ra ti ti is to m
prvostepen o m s u d u ra d i o d rţ a v a n ja n o v e g la v n e ra s p ra v e , ako utvrdi da
p o s to ji je d a n o d s lije d e ć ih ra z lo g a iz n e s e n ih u ţ a lb i:

 ako je protivno odredbama ZPP-a sud donio presudu zb o g p ro p uš ta n ja , na osnovu priz nanja ili presudu na osnovu odricanja; (npr. sud je donio
p re su d u zb o g p ro p u šta n j a , a tu ţi l a c u svo m tu ţb e n o m za h tj e vu n i j e tra ţi o
d o n o še n j e p re su d e zb o g p ro p u šta n j a )
 a k o k o jo j s tra n c i n e z a k o n itim p o s tu p a n je m, a o s o b ito p ro p u š ta n je m dostave, n ije d a n a mo g u ć n o s t d a ra s p ra v lja p re d s u d o m, a to je
postupanje bilo od u tic a ja n a d o n o š en je z a ko n ite i p ra v iln e p re s u d e ;
(npr. ka d a j e d n a o d stra n a ka ni j e u če stvo val a u p o stu p ku , j e r ni j e bi l a u re d n o
o b a vi j e šte n a o ra sp ra vi )
 ako je sud donio presudu bez glavne rasprave , a to nije nijedna od 3 vrste presuda koje se mogu donijeti bez glavne rasprave ( p resuda zbog
p ro p u šta n j a , presuda na osnovu pri znanja i presuda na osnovu odricanja ).
 ako je presudu donio sudija koji se po z akonu mora iz uz eti.

4) D ru g o s te p e n i s u d ć e rje š e n je m u k in u ti I st. p re s u d u i o d b a c iti tu ţ b u , a k o utvrdi:
1. d a je u p o s tu p k u p re d p rv o s te p e n im s u d o m o d lu ĉ e n o o z a h tje v u :


a) ko j i n ij e u su d sko j n a d l e ţn o sti (a p so l u tn a n e n a d l e ţn o st) , ili
b) o ko m e ve ć te če p a rn i ca (litispendencija), ili
c) o ko j e m j e ve ć p ri j e p ra vo m o ćn o p re su Ď e n o (res iudicata), ili
d) o ko j e m j e ve ć za k l j u če n a su d ska n a g o d b a , ili
e) ko g a se tu ţi l a c o d re ka o .

2. d a s u u p rvo s te p e n o m p o s tu p k u p o s to ja li n e d o s ta c i u s tra n a ĉ k o j sposobnosti ili nepravilnosti u z astupanju, i to:
a) a ko j e ka o tu ţi l a c il i tu ţe n i su d j e l o va l a o so b a koj a n e m o ţe b i ti stra n ka u postupku, ili
b) a ko stra n ku u p o stu p ku ko j a j e p ra vn a o sob a n ij e za stu p a l a o vl a šte n a
osoba, ili
c) a ko p a rn i čn o n e sp o so b n u stra n ku n i j e za stu p a o za ko n ski za s tu p n i k, ili
d) ako zakonski zastupnik, odnosno p u n om o ćni k stra n ke n ij e i m ao p o tre b n a
o vl a šte n j a za vo Ď e n j e p a rn i ce , o dnosno obavljanje pojedinih radnji u postupku, ili
e) a ko vo Ď e n j e p a rn i ce , o d n osno obavljanje pojedinih radnji u postupku, nije
bilo naknadno odobreno.
U o vo m sl u ča j u , d ru g o ste p e n i su d , s o b zi ro m n a p ri ro d u p o vre d e , m o ţe :
1. ukinuti prvostepenu presudu i vra ti ti p re d m e t n a d l e ţn o m p rvo ste p e n o m sudu ili 2. ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tuţbu.

5) D ru g o s te p e n i s u d ć e , u s je d n ic i v ije ć a il i n a o s n o v u o d rţ a n e ra s p ra v e ,
p re s u d o m p re in a ĉ iti p rv o s te p e n u p re s u d u , ak o u tv rd i d a p o s to ji je d a n od
s lije d e ć ih ra z lo g a iz n e s e n ih u ţa lb i:
1. a ko sm a tra d a j e či n j e n i čn o sta n j e u I st. p re su d i p ra vi l n o u tvrĎ e n o , a l i d a
j e I st . su d p o g re šn o p ri m i j e ni o m a te ri ja l n o p ra vo
2. ako je II st. su d , u sj e d ni ci vi j e ća , d ru g a či j om o cj e n om i sp ra va i do ka za izvedenih pred I st. sudom u tvrd i o d ru g a čij e či nj e ni čn o sta n j e n e g o što j e ono u I st. presudi;
3. ako je II st. su d n a ko n o d r ţa n e ra sp ra ve , n a o sn o vu n o vi h d o ka za i l i
p o n o vn o g i zvo Ď e n j a ve ć i zve d e n i h d o ka za u tvrd i o d ru g a čij e či nj e ni čn o
sta n j e n e g o što j e o n o u I st. presudi;

ZABRANA P R E IN AĈ E N J A P R ES UD E N A Š T E T U ŢAL IT E L J A

N e mo ţ e s e p re in a ĉ iti p re s u d a n a š te tu ţ a lio c a a k o s e s a mo o n ţ a lio na presudu!!! A ko su o b j e st ra n e p o d n i j e l e ţa l b u , o va za b ra n a n e p o s to j i .

2. Ţ A L BA R OT I V R J E ŠE N JA

P ro tiv rje š e n ja p rv o s te p e n o g s u d a d o pu š te n a je ţ a lb a , a k o u z a k on u
n ije o d re Ċ e n o d a ţ a lb a n ije d o p u š te n a .
A ko za ko n i zri či to o d re Ď u j e d a p o se b n a ţa l b a n i j e d o p u šte n a , rj e še nj e
p rvo ste p e n o g su d a m o ţe se p o b i j a ti sa m o u ţa l b i p ro ti v ko n a čn e o d l u ke .


B la g o v re me n o po d n e s en a ţ a lb a z ad rţa v a iz v rš e n je rje š e n ja , ako
z a k on o m n ije d ru g a ĉ ije p ro p is a n o . R je še n j e p ro ti v ko j e g ni j e d o p u šte n a
p o se b n a ţa l b a m o ţe se o d m a h i zvrši ti .
R je š a v a ju ći po ţa lb i i zja v lje n o j p ro tiv I s t. rje š e n ja , I I s t. s u d mo ţe :
1. o d b a ci ti ţa l b u ka o n e b l a g o vre m e n u , n e p o tp u n u i l i n e d op u šte n u ,
2. odbiti ţa l b u ka o n e o sn o va n u i p o tvrd i ti p rvo ste p e n u p re su d u ,
3. uvaţi ti ţa l b u i rj e šen j e p re i n a či ti il i u ki n u ti , a p o p o tre b i i vratiti I st. sudu na
ponovni postupak.

VANREDNI PRAVNI LIJEKOVI (PIT ANJE)

Vanredni pravni lijekovi su:
1. Revizija i
2. Prijedlog za ponavljanje postupka.

1. REVIZIJ A

Reviz ija je vanredni, samostalan, devolutivan, nesuspenz ivan,
o g ra n iĉ e n i i d v o s tra n i p ra v n i li je k ! P o d n o s i s e p ro tiv p re s u d e II st. suda,
d o n e š e n e u p o s tu p k u p o ţ a lb i , i to s a mo a k o je is ta d o n e š en a na š te tu podnosica reviz ije – revidenta !
O re v iz ij i, tj . o n je n o j d o p u š te n o s ti o d lu ĉ u je V rh o v n i s u d F e d e ra c ije BiH, i to bez rasprave.
Za n ju je p re d v iĊ e n a s t ro g a pismena forma i njeni elementi, pa bilo
k o ji n e d o s ta ta k u to m s m is lu ĉ in i re v iz iju n e p o tp u n o m i n e d o z v o ljenom.
Elementi rev iz ije su:

1. Ozn a če n j e p re su d e p ro ti v ko j e se i zj a vl j u j e re vi zi j a ,
2. Izj a va d a se p re su d a p o b i j a u ci j e l o sti i li d j e li mi čn o ,
3. Razlozi za reviziju,
4. Potpis revidenta.

Ako nedostaje neki od ovih elemenata, revizija je nepotpuna, pa se sa njom postupa kao sa svakim drugim nepotpunim podneskom.

Uslovi z a reviz iju

S tra n k e mo g u iz ja v iti re v iz iju p ro t iv p ra v o mo ć n e p re s u d e d o n e s e n e u II st. postupku u roku od 30 dana od dana dostave II st. presude.
R e v iz ija n ije d o p u š te n a ak o v rije d n o s t p o b ija n o g d je la p ra v o mo ćn e presude ne prelaz i 10.000 KM.
Izuzetno, V rh o vn i su d F B i H m o ţe d o p u sti ti re vi zi j u u svi m p re d m e tim a ,
b e z o b zi ra n a vri j e d n o sn i ce n zu s, a ko o ci j e n i d a b i o d l u či va n je p o re vi zi j i b i l o o d
zn a ča j a za p ri m j e n u m a te ri j al n o g p ra va u d ru g i m sl u ča j e vim a .


D o p u šte n o st re vi zi j e u o vim sl u ča j e vim a V rh o vni su d će u tvrd i ti p ri mj e n om
tzv . svo j e ra d n e m e to d e , ča k i ka da se stra n ka n i je p o zva l a u re vi zi j i n a o vu
m o g u ćn o st, p o sl u ţb e n o j d u ţn o s ti .
R e v iz ija je is k lju ĉ e n a , o d n o s n o s u d je n e ć e d o p u s titi, i k ada je
iz javljena protiv odluka donesenih u: 1. parnici zbog smeta nja posjeda, 2.
b ra čni m sp o ro vi ma , 3. sp o ro vi ma u t vrđ i va n ja /o sp o ra va n ja o či nst va , te u 4.
i zvrš no m, va np a r ni čno m i o sta vi nsko m p o s t up ku .
Eventualno iz javljenu reviz iju u ovim postupcima Vrho vni sud FBiH
o d b a c it ć e k a o n e d o p u š te n u

R az lo z i zb o g k o jih s e re v iz ija mo ţ e iz ja v iti

R e v iz ija s e mo ţ e iz ja v iti z b o g :
1) p o v re d e od re d a b a p a rn iĉ n o g p o s tu p k a k o ja je u ĉ in je n a u p o s tu pk u
pred II stepenim sudom - ako sud u toku postupka nije primijenio ili je nepravilno primijenio neku odredbu ZPP -a, a to je bilo od uticaja na
d o n o še n j e za ko n i te i p ra vi l n e p re su d e (npr. ako je u II stepenom postupku
ko d o d l u či va nj a u ţa l b i su d j e l o va o su di j a ko ji se m o ra o i zu ze ti , i l i ka d a
ţa l b e n i su d n i j e cj e n i o sve ţa l b e n e p ri g ovore),
2) p o g re š n e p rimje n e ma te r ija ln o g p ra v a ,
3) p re k o ra ĉ e n ja tu ţ b en o g z a h tje v a , a k o je ta p o v re d a u ĉ in je n a u postupku pred II stepenom sudom (npr. sud u ţa l b e n o m p o stu p ku
d o su d i vi še i li stva ri ve će vri j e d n o sti n e g o što j e tu ţi te l j tra ţi o u tu ţb i )

Reviz ija s e n e mo ţ e iz ja v iti z b o g p o g re š n o ili n e p o tp u n o u tv rĊ e n o g
ĉ in je n iĉ n o g s ta n ja !!!

Postupak po prijedlogu z a reviz iju

Reviz ija se podnosi sudu koji je iz rekao I st. presudu, u dovoljnom broju primjeraka z a sud i protivnu stranku. Neblagovremenu ili nepotpunu
re vi zi j u , o d b a ci će rj e še n j e m I st. su d , b e z o d r ţa va n j a ro či šta .
Primjerak blagovremene i potpune reviz ije I st. s u d ć e d o s ta v iti protivnoj stranci. U roku od 8 dana od dana dostave revizije, protivna stranka
m o ţe p o d n i j e ti su d u o d g o vo r n a re vi zi j u .
Nakon prijema odgovora na reviz iju ili nakon proteka roka z a
odgovor, I st. s u d d o s ta v it ć e re v iz iju i o d g o v o r n a re v iz iju , a k o je
podnesen, sa svim spisima, reviz ijskom sudu (Vrhovni sud FBiH). Primjerak revizije i odgovora na revi ziju dostavlja se i II st. sudu.
P o d n e s en a re v iz ija n e z a d rţ a v a iz v rš en je p ra v o mo ć ne p re s ud e p ro tiv
koje je iz javljena.
S tra n ke u re vi zi j i m o g u i zn o si ti n o ve či nj e n i ce i p re d la g a ti n o ve d o ka ze
sa m o a ko se o ni o d n o se n a p o vre d e o d re d a b a pa rn i čn o g po stu p ka ko j e su
u či n j e n e u p o stu p ku pred drugostepenim sudom.


Granice ispitivanja pobijane presude u postupku po reviz iji

Reviz ijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom dijelu u kojemu se ona pobija reviz ijom i u granicama raz loga navedenih u reviz iji,
p a z eć i p o s lu ţ b en o j d uţ n o s ti na: 1. primjenu materijalnog prava i 2. povrede odredaba p a rn i čn o g postupka koje se odnose na: 2a. stra n a čku sp o so b n o st i 2b. pravilnost zastupanja.
Reviz ijski sud dostavlja svoje odluke strankama, kao i I i II st. sudu.
Ako u odredbama ZPP-a koje se di re ktn o o d n o se n a re vi zi j u n ij e n e što
d ru g o o d re Ď e n o , u p o stu p ku p o vo d o m re vi zi j e n a o d g o va ra j u ći će se n a či n
p ri m j en j i va ti o d re d b e o vo g za ko n a o ţa l b i p ro ti v p re su d e , o si m o d re d a b a o
o d rţa va n j u ra sp ra ve p re d d ru g o ste p e n i m su d o m .

Odluke reviz ijskog suda

R e v iz ijs k i s u d n a jp rije is p itu je b la g o v re me n o s t, d o p u š te n o s t i potpunost reviz ije.
Mo ţ e d o n ije ti s l ije d e ć e o d lu k e :

1. ODBITI REVIZIJU kao neosnovanu, bez potrebe da se u izreci odluke
p o tvrĎ u j e II st . p re su d a , j e r n j e n a p ra vo sn a ţn o s t i n i j e b i l a u p i t na,
2. U V A Ţ IT I RE V IZ IJU , u ki n u ti p re su d u II st. su d a (p o n e ka d se u ki d a i I i II st.
p re su d a ) i p re d m e t vra ti ti II st . su d u (u p ra ksi se p re d m e t vra ća I s t. su d u ),
3. U V A Ţ IT I R E V IZ IJU , u ki n u ti o d l u ke I st. i II st . su d a i o d b a ci ti tu ţb u , te
4. U V A Ţ IT I R E V IZ IJU i p re i n a či ti II s t. o d l u ku .

R e v iz ija p ro tiv r je š e n ja

S tra n k e mo g u iz ja v iti re v iz iju p ro tiv r je š e n ja d ru g o s te p e n o g s ud a
k o jim je p o s tu p a k p ra v o mo ć n o za v rš e n (npr. kada se prvostepeni sud oglasio
a p so l u tn o n e n a d l e ţn im , u l o ţe n a j e ţa l b a i d ru g o ste p e n i su d p o tvr d i rj e še n j e . U
o vo m sl u ča ju p o sto j i p ra vo n a re vi zi j u ) .
R e v iz ija je u v ije k d o p u š te n a p ro tiv r je š e n ja d ru g o s te p e n o g s u d a :

a) kojim se po d n e se n a ţa l b a o d b a cu j e ,
b) ko j im se p o tvrĎ u j e rj e še n j e p rvo ste p e n o g su d a o o d b a ci va n j u re vi zi j e .

2. PRIJEDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA

Raz loz i za ponavljanje postupka

P o s tu p a k k o ji je o d lu k o m s u d a p ra v o mo ć n o z a v rš en (o d n o s i s e n a
p ra v o s n aţ n e i p rv o s te p e n e i d ru g o s te p e n e o d lu k e ) mo ţ e s e n a p rije d lo g stranke ponoviti:

1) a ko j e p ri d o n o še nj u o d l u ke su d j el o va o su d ij a koji je po zakonu morao biti izuze t;


2) a ko ko j o j stra n ci n e za ko n i ti m p o stu p a n j em n ij e b il a d a ta m o g u ćn o st d a raspravlja pred sudom ;
3) ako su u p o stu p ku p o sto j a l i n e d o sta ci u stra n a čko j sp o so b n o sti i l i nepravilnosti u zastupanju;
4) ako se odluka suda zasniva na l a ţn o m i ska zu svj e d o ka il i vj e šta ka i li n a
i sp ra vi ko j a j e kri vo tvo re n a i l i u ko j oj j e o vj e re n n e i sti n i t sa d rţa j ;
5) a ko j e d o o d l u ke su d a d o šl o zb o g kri vi čn o g d j el a su d ij e , za ko n sko g
za stu p n i ka i l i p u n o m o ćni ka stra n ke , p ro ti vn e stra n ke i l i ko j e tre će o so b e ;
6) a ko stra n ka sa zn a za n o ve či n j e ni ce i li n a Ď e il i ste kn e m o g u ćn o st d a
upotrijebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti donesena
p o vo l j ni j a o dl u ka d a su te či n j e n i ce i li d o ka zi b i l i u p o tri j eb l je n i u p ri j a šn j em postupku (n a j ĉe š ć i ra zlo g u pra ksi);

R o k z a p od n o š e n je i p o s tu p a k p o p rije d lo g u z a p o n a v lja n je p o s tu p k a

Prijedlog z a ponavljanje postupka podnosi se u subjektivnom roku
o d 3 0 d a n a , k o ji te ĉ e o d o d re Ċ e n o g dana u zavisnosti od raz loga z bog
k o je g s e tra ţ i p on a v lja n je p o s tu p k a (npr. u slučaju i z tačke 1. - od dana kad je stranka saznala za taj razlog).
N a ko n što p ro te kn e o b j e kti vn i ro k o d 5 g o d i n a o d d a n a ka d j e o dl u ka
p o sta l a p ra vo m o ćn a , p rij e d l og za p o n a vl j a nj e p o stu p ka n e m o ţe se p o d ni j e ti ,
o si m a ko se p o n a vlj a n je tra ţi jer nekoj stranci nezakonitim postupanjem nije bila
d a ta m o g u ćn o st d a ra sp ra vl j a p re d su d om , te a ko su u postupku postojali
n e d o sta ci u stra n a čko j sp o so b n o sti i l i n e p ra vi l n o sti u za stu p a n j u .
O p rije d lo g u z a p o n a v lja n je p o s tu p ka o d lu ĉ u je II st. sud, i to sudija pojedinac k o ji n i je s u d je lo v a o u d o n o š e n ju d ru g o s te p e n e o d lu k e .
Prijedlog z a ponavljanje postupka podnosi se uvijek sudu koji je
donio odluku u I stepenu. U p rije d lo g u s e p o s e b no mo ra u ĉ in iti v je ro v a tn im
d a b i u po n o v lje n o m p o s tu pk u mo g la z a p re d la g a ĉ a b iti d o n e s en a
povoljnija odluka.
N e b l a g o vrem e n e , n e p o tp u n e i li n e do p u šte n e p ri je d l o g e za p o n a vl j an j e
p o stu p ka o d b a ci t će rj e še n j e m I stepeni su d b e z o d r ţa va n j a ro či šta .
Ak o p rv o s te p e n i s u d n e o db a c i p rije d lo g , d o s ta v it ć e p ri mje ra k prijedloga protivnoj stranci koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori
na prijedlog.
Nakon prijema odgovora na prijedlog ili nakon proteka roka z a davanje odgovora, I st. s u d ć e p rije d lo g i o d g o vo r n a p rije d lo g , a k o je
podnesen, sa svim spisima dostaviti II st. sudu najkasnije u roku od 8 dana.
II st. sud o d l u ču j e o p rij e d l o gu za p o n a vl j an j e p o stu p ka u p ra vil u b e z
o d rţa va n j a ra sp ra ve , o si m a ko su d o ci j e n i d a j e o d rţa va n j e ra sp ra ve n e o p h o d n o . Ukoliko II st. s u d n a Ċ e d a je p ri je d lo g z a p o n a v lja n je p o s tu p k a opravdan i osnovan, ukida presud u i v ra ć a s p is I st. sudu na kojem se
p o n o v n o o d lu ĉ u je o p re d me tu . I st. s u d ć e od re d iti p rip re mn o ro ĉ iš te
o d ma h p o p rije mu r je š e n ja I I st. suda, a najkasnije u roku od 8 dana. U
ponovnom postupku pred I st. s u d o m n e mo ţ e p o s tu p a ti s u d ija k o ji je
o d lu ĉ iv a o u p rija š n je m p o s tu p k u .


P ro ti v rj e še n ja II st. suda kojim se usvaja prijedlog za ponavljanje postupka
ţa l b a n i j e d o p u šte n a .
Ţ a l b a p ro ti v rj e še n j a II st. suda kojim se odbija prijedlog za ponavljanje
p o stu p ka p o d n o si se i sto m su d u , ko j i o ţa l b i o d l u ču j e u vi j e ću tro j i ce su d i j a .

STRANAĈKA I PARNIĈNA SPOSOBNOST

D a b i n e k o lic e b ilo s tra n k a u p o s tu p k u , o n o mo ra ima ti s tra n a ĉ k u i
p a rn iĉ n u s p o s o b n os t.
S tra n a ĉ k a s p os o b n os t je s p o so b n o s t neke osobe da bude stranka u postupku. To je procesna pretpostavka z a voĊ e n je p o s tu p k a . F iz iĉ k e o s ob e
s tiĉ u je ro Ċ e n je m, a p ra v n e o n a k o k a k o to o d re Ċu je ma te rija ln i p ro p is –
upisom u registar pravnih osoba.
S tra n k a u p o s tu p k u mo ţ e b iti s v a k a fiz iĉ k a i p ra v n a o s o b a .
P a rn iĉ n i s u d moţ e , iz uz e tn o , s p ra v n im u ĉ in k o m u o d re Ċ en o j p arnici,
p riz n a ti s v o js tv o s tra n k e i on im o b lic ima u d ru ţ iv a n ja ko ji n e ma ju s tra n a ĉ k u sposobnost (npr. ra zn a u d ru ţe n j a g ra Ď a n a ), ako utvrdi da, s obz irom na
p re d me t s p o ra , u s u š tin i u d o v o lja v a ju b itn im u s lo v ima z a s tic a n je
s tra n a ĉ k e s p o s o b n os ti, a o s o b ito a k o ra s p o la ţ u imo v in o m n a k o jo j s e
mo ţ e p ro v e s ti iz v rš e n je .
(n pr. ako se radi o pravnom licu – ministarstvo pravde nije pravno lice i u
to m sl u ča ju , ka o tu ţe n i se tre b a n a zn a či ti F B i H i l i K a n to n S a raj e vo u za vi sn o sti
od toga da li se radi o federalnom ili kantonalnom ministarstvu pravde. U ovom slučaju, tuţitelj se poziva da uredi tuţbu u odreĎenom roku, a ako tako ne postupi, tuţba će biti odbačena).
P a rn iĉ n a s p o s o b n o s t je s p o s o b n o s t s tra n k e d a s a mo s ta ln o o b av lja
radnje u postupku. Tu s p o so b n o s t ima ju s v e o s ob e k o je ima ju mo g uć n o s t
s tic a n ja p ra v a i o b a v e z a n a p o d ru ĉ ju g ra Ċ a n s k o -pravnih odnosa.
P a rn iĉ n u s p o s o b n o s t ima ju o s o b e k o je ima ju p o tp u n u p o s lo v n u
sposobnost.
K a k o s e p o s lo v n a sp o s o bn o s t s tiĉ e s a n a v rš en ih 18 godina starosti,
p a rn iĉ n u s p o so b n o s t, d a k le , ima ju p u n o lje tn a fiz iĉ k a lic a , pod uslovom da
su sposobna starati se o svojim prav ima, obavez ama i interesima .
P u n o lje tn a o s o b a k o jo j je d je limiĉ n o o g ra n iĉ e n a p o s lo v n a
sposobnost, p a rn iĉ n o je s po s o b n a u g ra nicama svoje poslovne sposobnosti. D a kl e , d u še vni b o l e sn i ci su li ca koj a n em a ju p a rn i čn u sp o so b n o st i oni u parnici moraju imati zastupnika kojeg postavlja organ starateljstva.
Pravna lica u parnici predstavlja zastupnik (direktor ili dr. lice koje ima punomoć za zastupanje).
Ma lo lje tn ik k o ji n ije s te k a o p o tp u n u p o s lo v n u s p o so b n o s t p a rn iĉ n o je sposoban u granicama u kojima mu se priz naje poslovna sposobnost.
D a k le , ma lo lje tn ik ima p a rn iĉ n u s p o s o b no s t (p o s lo v n u s p o so b n o s t)
u s lije d e ć i m s lu ĉ a je v ima :
a) malolj e tn i k koj i j e sa 1 6 go d i n a za kl j u či o b ra k p o o d o b re nj u va n p a rn i čn o g suda - ka d a m u j e o d l u ko m va n p a rn i čn o g su d a p ri zn a ta ta sp o so b n o st.


b) maloljetnik koji je postao roditelj - a ko m u j e o d l u kom su d a p o tvrĎ e n a
p a rn i čn a sp o so b n o st.
c) maloljetnik koji je sa 15 godina zasnovao radni odnos - im a p a rni čn u sposobnost samo ako se radi o raspolaganju zaradom koju ostvaruje iz radnog odnosa (npr. dao u zajam nekome 1000 KM, a taj neće da mu vrati, podnosi tuţbu sudu za utvrĎenje da li on radi i da li je u pitanju zarada).
S tra n k u k o ja n e ma p a rn iĉ n u sp o s o bn o s t z a s tu p a n je n z ak o n s k i
z astupnik.
Ma lo lje tn ik a u p a rn iĉ n o m p o s tu p ku z a s tu p a n je g o v z ak o n s k i
z astupnik. N a j če šće j e u pi ta n j u ro di te l j , a a ko n em a ro di te l j a , to j e sta ra te l j ko g a postavlja organ starateljstva.
Zakon s k i z a s tu p n ik moţ e u ime s tra n k e p o duz ima ti s v e ra d n je u
postupku, ali z a poduz imanje pojedinih radnji, z akonski z astupnik nekad
mo ra ima t i p o s e b n a o v la š te n ja (npr: za p o d n o še n j e i l i p o vl a če n je tu ţb e , za
priznanje odnosno za o d ri ca n j e o d tu ţb e n o g za h tj e va , za za kl j u če n j e n a g o d b e ).
K a d je z a p o duz ima n je o d re Ċ e n ih ra d n ji u p o s tu p k u p o tre b n o
p o s e b n o o v la š te n je , z a ko n s k i z as tu p n ik d uţ a n je d o k az a ti d a ima ta k v o
o v la š te n je . (npr. ako se radi o raspolaganju imovinom maloljetnika, ako roditelj prodaje nekretninu maloljetnika, on tada mora imati odobrenje organa starateljstva) S d ru g e st ra n e , za za kl j u če n j e d a ro vn o g u g o vo ra - u sl u ča j u d a maloljetnik prima dar - nije potrebno odobrenje organa sta rateljstva.
U to k u c ije lo g p o s tu p k a s u d ć e , p o s lu ţ b e n o j d uţ n o s ti, u v i jek paz iti:
a) m o ţe l i o so b a koj a se p o ja vl ju j e ka o stra n ka u po stu p ku b i ti stra n ka u
p o stu p ku , te d a l i j e o n a p a rn i čn o sp o so b n a ,
b) za stu p a l i p a rn i čn o n e sp o so b n u stra n ku n j e n za ko n ski za stu p n i k i i m a li
za ko n ski za stu p n i k p o se b n a o vl a šte n j a ka d su o n a p o t re b na.

Kad sud utvrdi da postoji neki od nedostataka koji se odnose na
p a rn iĉ n u s p os o b n os t i p ra v iln o s t z a s tu p a n ja s u d ć e od re d iti s tra n c i ro k z a
otklanjanje navedenih nedostataka. Ako se navedeni nedostaci ne mogu
o tkl o n i ti i l i a ko o d re Ď e n i ro k b e zu sp j e šn o protekne, su d će rj e še nj em u ki n u ti radnje provedene u postupku koje su za h va će n e tim n e d o sta cim a i o d b a ci ti
tu ţb u a ko su n e d o sta ci ta kve p ri ro d e d a sp re ča va j u d a l j n j e vo Ď e nj e p a rn i ce .

Postavljanje privre menog z astupnika (PITANJE)

S u d ć e tu ţ e no m p o s ta v iti privremenog z astupnika ako se tokom postupka pred I st. s u d o m p o k aţ e da b i re d o v a n p o s tu p a k o k o po s ta v lja n ja
z a k on s k o g z a s tu p n ik a tuţ en o m tra ja o d ug o , ta k o da b i z bo g to g a z a je d nu
ili o b je s t ra n k e mo g le n a s ta t i š te tn e p o s lje d ic e .
O postavljanju privremen o g za stu p n i ka , su d će b e z o d g a Ď a n j a o b a vi j e sti ti
o rg a n sta ra te l j stva , a i st ra n ke ka d j e to m o g u će .
Privremeni z astupnik ima u postupku z a koji je postavljen sva prava i
d u ţn o s ti z a k o n s ko g z as tu p n ik a . T a p ra va i d u ţn o sti p ri vre m e ni za stu p n i k
obavlja sve d o k se tu ţe n i i l i n j e g o v p u n om o ćni k n e p o j a vi p re d su d o m , o d n osno dok organ stara teljstva ne obavijesti sud da je postavio staraoca.


P U N OM OĆN IC I (P RA VI L N OS T ZA S TU P AN J A)

Stranke mogu poduz imati radnje u postupku osobno ili preko
p u n o mo ć n ik a . S tra n k a k o ju z a s tu p a p u n o mo ćn ik mo ţ e u v ije k d o ć i p re d
s u d i d a va ti iz ja v e po re d s vo g pu n o mo ć n ik a , a li s u p ro tnu s tra n k u , s v je do k e
i v je š ta k e mo ţ e is p itiv a t i s a mo p re k o p u n o mo ć n ik a , a k o je o n p ris u ta n n a glavnoj raspravi.
P u n o m o ćni k m o ţe b i ti a d vo ka t, a d vo ka tsko d ru štv o i l i u p o sl en i k sl u ţb e za
b e sp l a tn u p ra vn u p om o ć, ka o i , za p ra vn e o so b e , uposlenik te pravne osobe, a
za fi zi čke o so b e , b ra čn i o d n osno va nb ra čn i d ru g stra n ke il i sro d ni k stra n ke p o krvi ili po tazbini.
R a d n je u po s tu p k u š to ih pu n o mo ć n ik po d uz ima u g ra n ic ama
p u n o mo ć i ima ju is ti p ra v n i u ĉ in a k k a o d a ih je p o d u z e la s a ma s tra n k a .
S tra n k a moţ e iz mije n iti ili o p o z v a ti iz ja v u s vo g pu n o mo ć n ik a n a
ro ĉ iš tu n a k o me je ta iz ja v a d a ta .
P o sto j i m o g u ćno st d a p u no m o ćni k p ri zn a n e ku či nj e n i cu n a ro či štu n a kojem stranka nije bila prisutna ili neku či n j en i cu p ri zn a u p o d n e sku , a stra n ka to priznanje kasnije izmijeni ili opozove. U takvoj pravnoj situaciji, su d će ci j e n i ti obje izjave, tj. su d će o ci j e n i ti d a l i će te či n j e n i ce sm a tra ti p ri zn a ti m i l i o sp o re n im .
S tra n ka m o ţe o vl a sti ti p u n o m o ćn i ka d a p o d u zi m a sam o o d re Ď e n e ra d n j e ili da poduzima sve radnje u postupku.
Ad v o k a ta k o je m je s tra n k a iz d a la p u n o mo ć moţ e , uz iz riĉ ito
o v la š te n je s tra n k e , z a mje n jiv a ti d ru g i a d v o k a t, a p re d su d o m p rv og
s te p e n a s tru ĉ n i s a ra d n ik i a d v o ka ts ki pripravnik koji je kod njega z aposlen.
N e d o s ta ta k z a mje n iĉ k e p u no mo ć i p re d s ta v lja p o v re d u p a rn iĉ n o g p o s tu p k a
u pogledu z astupanja. (NOVINA KOJU MORAMO ZNATI).
P u n o m o ćni k j e d u ţa n p ri p rvo j ra d n j i u p o stu p ku p o d n i j e ti p u n o m o ć.
S u d je d uţ a n to k o m c ije lo g postupka paz iti je li osoba koja se
p o ja v lju je k a o p u n o mo ć n ik o v la š te n a za z a s tu p a n je . Ako sud utvrdi da osoba
ko j a se p o j a vl j uj e kao p u n om o ćni k ni j e o vl a šte n a za za stu p a n j e , u ki n u će
p a rn i čn e ra d n j e što i h j e ta o so b a p o du ze l a , a ko stranka te radnje nije naknadno odobrila.

P OV R AT U P R IJ AŠ N J E S T AN J E (PITANJE)

Ak o s tra n k a p ro p u s ti ro ĉ iš te i li ro k z a p o d uz ima n je n e k e ra d n je u postupku, pa z b og to g a iz g u b i p ra v o n a p o duz ima n je te ra d n je , s u d ć e to j stranci, na njen prijedlog, dopustiti da naknadno obavi tu radnju, ako ocjeni
d a je d o p ro p u š ta n ja d o š lo u s lje d o p ra v d a n ih ra z lo g a k o ji s e n is u mo g li
p re d v id je ti n iti iz b je ć i (po v ra t u pr ija š n je s ta n je ).
K a d s e d op u s ti p o v ra t u p rija š n je s ta n je , p a rn ic a s e v ra ć a u o n o
s ta n je u k o je m s e n a la z ila p r ije p ro p u š ta n ja i uk idaju se sve odluke ko je je
s u d z bo g p ro p u š ta n ja d o n io .
P ri j e dl o g za p o vra t u p ri j a šn j e sta n j e p o d n o si se su d u ko d ko j e g j e tre b a l o
o b a vi ti p ro p u šte n u ra d n j u . P rije d lo g s e p o d n o s i u ro k u o d 8 d a n a , ra ĉ u n a ju ć i
od dana kad je prestao raz log koji je uz rokov a o p rop u š ta n je , a a k o je
s tra n k a te k k a s n ije s az n a la za p ro pu š ta n je , od dana kad je z a to saz nala.


Na k o n p ro te k a 6 0 d a n a od d a n a p ro p u š ta n ja n e moţ e s e tra ţ iti p o v ra t u
p rija š n je s ta n je . Neblagovremene i nedopuštene prijedloge za povrat u prijašnje
stanje, sud će odbaciti.
A ko se p o vra t u p rij a šn j e sta n j e p re d l a ţe zb o g p ro p u šta n j a ro ka , p re dl a g a č
j e d u ţa n , i sto v re m e n o s p o d n o še n j e m p rij e d l o ga o b a vi ti i p ro p u šte n u ra d n j u .
N e mo ţ e s e za h tije v a ti p o v ra t u p ri ja š n je s ta n je :
a) a ko j e p ro p u šte n ro k za sta vl j a n j e p rijedloga da se dopusti povrat u
p ri j a šn j e sta n j e , ili
b) a ko j e p ro p u šte n o ro či šte o d re Ď e n o u p o vo d u p ri j e d l o g a za p o vra t u
p ri j a šn j e sta n j e .

S u d će o dm a h o dl u či ti o p ri j e dl o g u za p o vra t u p ri j a šn j e sta n j e i n a sta vi ti postupak. U ve zi s prijedlogom za povra t u p ri ja š nje sta nje s ud će za ka za ti
ro či šte , o si m a ko su či n je ni ce na ko ji ma se p ri je d lo g za s ni va o p će p o zna te .
P ro tiv rje š e n ja k o ji m s e u s v a ja ili odbija prijedlog z a povrat u
p rija š n je s ta n je n ije d o p u š te n a p o s e b n a ţ a lb a , o s im a k o je odbijen prijedlog po d n e s e n z b og d o n o š e n ja p re s u d e z b og p ro p u š ta n ja .

S U PA R NI ĈA RS T V O

S u p a rn iĉ a rs tv o p o s to ji u s lu ĉ a je v ima k a d a s e u u lo z i tuţ io c a ili
tu ţ e n og p o ja v lju je v iš e l ic a .
P o s to je 2 v rs te s u p a rn iĉ a rs tv a :

1) Ma te ri ja ln o s u p a rn iĉ a rs tv o , koje postoj i u s lije d e ć i m s lu ĉ a je v ima :

 Ak o je v iš e lica u po g le du pre d me ta s po ra u pra v n o j za je dn i c i,
(npr. vi še li ca su u p ra vno j za je d ni ci ka o na sl je d ni ci neke imovi ne ili
b ra čni d r ug o vi u o d no s u na za je d ni čku i mo vi n u) ili
 Ako prava, odnosno obveze v iš e lica pro is t i ĉu i z is te ĉin je n i ĉn e osnove - stvarna zajednica (npr. - ka d a je u ka fa nsko j t uči
uče st vo va lo vi še li ca , ko jo m p ri li ko m je vla s ni ku o b je kta uni šte n
i nve n ta r, p a o n us ta je sa t u žb o m za na kna d u šte te p re ma s vi m
a kte ri ma o ve tuče , ko ji će se u o vo m s l uč a j u na ći u p o lo ža ju t u že no g );
 Ako prava, o dn o s n o o bv e ze v iš e li ca pro is ti ĉu i z is te pra v n e osnove - stvarna zajednica (npr. iz iste pravne osnove - na p o služno m
d o b ru i ma vi še su vla s ni ka , a ne ko us ta je sa t u žb o m i t ra ži d a m u se
prihvati pra vo stvarne s lužno sti , u to m sl uča j u, t u žb o m mo ra j u b i ti
o b u h va će ni s vi su vla s ni ci p o slu žno g d o b ra , ko ji će se na la zi ti u
p o lo ža j u tu že no g );

Ma te ri ja ln o s u p a rn iĉ a rs tv o iz je d n a ĉ a v a s e s a n u ţ n im s u p a rn iĉ a rs tv o m,
š to zn a ĉ i d a s e is to v je tn a o d lu k a mo ra d on ije ti u o d n o s u n a sve
s u p a rn iĉ a re !

2) Fo rma ln o (o b iĉ n o ) s u pa rn iĉ a rs tv o : Postoji ako p ra va o dn o sn o ob ve ze vi še lica n e p ro i zi l a ze i z i ste či n j e n i čne i p ra vn e o sn o ve , ve ć i z b i tn o i sto vrsn o g


osnova, pod uslovom da je za njihove zah tjeve, odnosno obaveze mjesno
n a d l e ţa n i sti su d (npr. vi še up o s le ni ka i sto g p re d uze ća p o tra žuj u ne i sp la će ne
plate; ili štediše potraţuju staru devi znu štednju kod Ljubljanske banke;)
K o d fo rm a l no g su p a rn i ča rstva m e Ď u so b ni o d n o si n a staj u te k p o d n o šen j em
tu ţb e .

S v a k i je s u p a rn iĉ a r u p a rn ic i s a mo s ta ln a stranka i njegove radnje ili
p ro p u š ta n ja n iti k o ris te n iti š te te d ru g im s u p a rn iĉ a rima !!! Tako jedan
su p a rn i ča r m o ţe p ri zn a ti tu ţb e n i za h tj e v, a d ru g i g a o sp o ri ti ( v a ţi s a mo za
fo rma ln o s u pa rn i ĉa rs tv o ). A ko ro ko vi za i zvrše n j e o d re Ď e n e p a rn i čne ra d n j e za po j e d i n e j e d in stve n e su p a rn i ča re i sti ču u ra zn o vri j e m e , tu p a rn i čn u ra d n j u m o ţe
sva ki su p a rn i ča r p od u ze ti sve d o k i za j e d n o g o d n j ih j o š te če ro k za
poduzimanje te radnje.
S va ki su p a rn i ča r i m a p ra vo p o d n o si ti p rij e d l o ge ko j i se ti ču to ka p a rn i ce .
NU ŢN O su p a rn iĉ a rs tv o p o s to ji u s lu ĉ a ju k a d a s e p o za k o n u ili z bo g prirode pravnog spora, s p o r moţ e rje š iti n a je d n a k na ĉ in p re ma s v im
s u p a rn iĉ a rima . (n pr. u p o s tu p ku za u tv rĎ i va n j e o či n stva su p a rn i ča ri n a
tu ţi l a čko j stra n i su m a j ka i d i j e te , j e r se o va j sp o r n e m o ţe d ru g a či j e ri j e ši ti za majku i dijete, oni su zapravo jedna stranka; ili npr. stvarna sluţnost prolaza preko nekretnine u suvlasništvu, kada tuţitelj hoće da dokaţe da mu pripada pravo sluţnosti i tada tuţbom mora obuhvatiti sve suvlasnike posluţnog dobra).
N uţ n i (je d in s tv e n i) s u p a rn iĉ a ri s ma t ra ju s e k a o je d n a p a rn iĉ n a
s tra n k a , ta k o d a a k o p o je d in i s u p a rn iĉ a r i p ro p u s te k o ju p a rn iĉ n u ra d n ju ,
u ĉ in a k p a rn iĉ n ih ra d n ji k o je s u p o d u z e li d ru g i s u p a rn iĉ a ri p ro te ţ e se i na
one koji te radnje nisu poduz eli.

UMJEŠ AĈ U P A RN IC I

U mje š a ĉ u parnici je osoba koja ima pravni interes da u parnici koja
te ĉ e me Ċ u d ru g im o s o b a ma je d n a o d s t ra n a k a u s p ije i k o ja s e to j s tra n c i
p rid ru ţ i u pa rn ic i. (npr. tu ţe n i j e vo za č, o si g u ra va j u će d ru štvo im a i n te re sa d a
vo za č u sp i j e u p a rn i ci d a n e b i i sp l a til i od šte tu , p a se u to m sl u čaj u um j e ša u
p a rn i cu n a stra n i vo za ča , tj . tu ţe n o g )
U mje š a ĉ mo ţ e s tu p iti u p a rn ic u :
a) u to ku ci j el o g p o stu p ka sve d o p ra vom o ćn o sti o d l u ke o tu ţb e n o m zahtjevu,
b) u to ku p o stu p ka n a s ta vl j e n o g p o d n o še n j em va n re d n og pravnog lijeka.

D a k le , u mje š a ĉ s e mo ţ e p rid ru ţ iti u p a rn ic i u p rv o s te p e n o m
p o s tu p k u , u ţ a lb e n o m p o s tu p ku , te u p o s tu p k u n a k o n iz ja v ljiv a n ja re v iz ije .
S va ka stra n ka m o ţe o sp o ri ti u m j e ša ču p ra vo d a su d j e l u j e u p o stu p ku i
i m a p ra vo p re d l o ţi ti d a se u m je ša č o d b ij e . M e Ď u tim , sve d o p ra vo m o ćn o sti
rj e še n j a koj im se o d b ij a su dj e lo va n j e u mj e ša ča , um j e ša č m o ţe su dj e l o va ti u
p o stu p ku i n j e g o ve p a rni čn e ra d n j e n e m o g u se i sklj u či ti . Protiv odluke suda
ko jo m se us va ja s ud je lo va nje umje ša ča ni je d o p ušte na p o se b na ža l ba.


U mje š a ĉ mo ra p rimiti p a rn ic u u o n o m s ta n ju u k a k v o m se n a laz i u
tre n u tk u k a d s e u mi je š a u p a rn ic u .
U daljem toku parnice, u mje š a ĉ je o v la š te n s ta v lja ti p rije d lo g e i
p o d uz ima ti s v e o s ta le p a rn iĉ n e rad n je k a o i s a ma s tra n k a k o jo j s e p rid ruţ io
(predlagati d o ka ze , i zj a vi ti ţa l b u i d r.) , ali nema pravo na dispoz itivne radnje
(p o vl a če n j e tu ţb e , p ri zn a n j e tu ţb e n o g za h tj e va i sl . ).
Ak o je u mje š a ĉ s tu p io u p a rn ic u d o p ra v o mo ć n o s ti o d lu k e o
tu ţ b e no m z a h tje v u , o v la š te n je p o d n ije t i i v a n re d n i p ra v n i l ije k !!!!
Parn i čn e ra d n j e u mj e ša ča im aj u za stra n ku ko j o j se p ri d ru ţi o p ra vn i
u či n a k , osim ako su u suprotnosti s radnjama stranke.

PREKID POSTUPKA

Postupak se prekida (tj. prekid postupka je obavezan i sud mora donijeti
rj e še n j e ko j im u tvrĎ u j e p re ki d p o stu p ka ) u slije d e ć im s lu ĉ a je v ima :
1) ka d stra n ka u m re i l i i zg u b i p a rn i čn u sp o so b n o st, a n e m a p u n o m o ćn i ka ;
2) ka d za ko n ski za stu p n i k stra n ke u m re i l i p re sta n e n j e g o vo o vl a šte n j e za
za stu p a n j e , a stra n ka n e m a p u n o m o ćni ka u to j p a rn i ci ;
3) kad stranka, koja je pravna osoba, prestane pos tojati, odnosno kad
n a d l e ţn i o rg a n p ra vo m o ćn o o d l u či o za b ra n i ra d a ;
4) ka d n a stu p e p ra vn e p o sl j e d i ce o tva ra n j a ste ča j n o g p o stu p ka ;
5) kad zbog rata ili drugih uzroka pres tane rad u sudu;
6) ka d j e to d ru g i m za ko n o m o d re Ď e n o .

Os im n a v e d e n ih s lu ĉ a je v a , p o s e b n o p re d v iĊ e n ih u z a k o n u , s u d ć e donije ti rje š e n je k o j im o d re Ċ u je p re k id p o s tu p k a :
1) a ko j e o d l u či o d a sa m n e rj e ša va o p re th o d n o m p i ta n j u ,
2) a ko se stra n ka n a l a zi n a p o d ru čj u ko j e j e , zb o g va n re d n i h d o g a Ď aj a , ka o
što su p o p l a ve i sl i čn o , o d sj e če n o o d su d a .

S u d moţ e o d re d iti p re k id p o s tu p k a ako s e od lu k a o tuţ be n o m
z a h tje v u n e moţ e d o n ije ti p r ije n e g o š to b u de d on e s e n a o d lu k a u k riv iĉ n o m
postupku ili u postupku povodom privrednog prijestupa. U to m sl u ča j u sud
d o n o si rj e še n j e ko jim o d re Ď u j e p re ki d p o stu p ka .
U s lu ĉ a ju p re k id a , p o s tu pa k ć e s e n a s ta v iti k a d a p re s ta nu raz lo z i ko ji su doveli do prekida.
Za vrijeme tra janja prekida postupka:
a) p re sta j u te ći svi ro ko vi o d re Ď e n i za o b a vl j a n j e p a rn i čn i h ra d n ji .
b) su d n e m o ţe p o d u zi m a ti n i ka kve ra d n j e u p o stu p ku , a l i a ko j e prekid
n a stu p i o p o sl ij e za kl j u če nj a g l a vne ra sp ra ve , su d m o ţe n a o sn o vu te rasprave donijeti odluku.
c) p a rn i čn e ra d n je koj e j e stra n ka p od u ze l a d o k tra j e p re ki d p o stu p ka n em aj u
p re m a d ru g o j stra n ci ni ka ka v p ra vni u či n a k. N ji h o v u či na k p o či nj e te k
n a ko n što postupak bude nas tavljen.


R o k o v i k o ji s u z b og p re k id a p o s tu p k a p re s ta li te ć i , p o ĉ in ju z a z ainteresovanu stranku te ć i u cijelosti iz nova od dana kada joj sud dostavi
rje š e n je o n a s ta v l ja n ju p o s tu p k a .
Stranci koja nije stavila prijedlog za nastavljanje postu p ka , rj e še n j e o nastavljanju postupka se dostavlja prema odredbama o dostavljanju.
Ţ a l b a p ro ti v rj e še n j a koj im se u tvrĎ u j e i l i o d re Ď uj e p re ki d p o stu p ka n e
za d r ţa va i zvrše n j e rj e še n j a .
A ko j e su d n a ro či štu o d b i o p ri j e d l o g za p re ki d p o stu p ka i o d l u či o d a se
p o stu p a k o d m a h n a sta vi , p ro ti v to g rj e še n j a n i j e d o p u šte n a p o se b n a ţa l b a .

POSEBNI POSTUPCI (PITANJE)

Tu spadaju:
1. postupak u parnicama iz radnih odnosa,
2. postupak u parnicama zbog smetanja posjeda,
3. postupak u sporovima male vrijednosti ,
4. postupak pred arb i tra ţo m .

P o s e b n e k a ra k te ris tik e o v ih p o s tu p a k a s u s l ije d e ć e :
 Hi tn o rj e ša va n j a sp o ro va .
 S u d će u p re su d i ko j om n al a ţe i zvrše n j e n e ke či ni d b e o d re d i ti ro k od 1 5 da n a
za n j e n o i zvrše n j e .
 R o k za p o d n o še n j e ţa l b e n a p re su d u , o d n o sn o rj e še n j e j e 1 5 d a n a .
 U pa rn i ca m a zb o g sm e ta n j a p o sj e d a tu ţi l a c g u b i p ra vo d a u i zvršn o m
p o stu p ku za h ti j e va i zvrše n j e rj e še n j a ko j im se tu ţe n o m p o tu ţb i zb o g
sm e ta n j a p o sje d a n a l a ţe i zvrše n j e o d re Ď e n e ra d n j e , a ko n i j e za h ti j e va o
i zvrše n j e u ro ku o d 6 0 d a n a n a ko n p ro te ka ro ka ko j i j e rj e še n j em o d re Ď e n za
i zvrše n j e te ra d n j e .

Sporovi male vrijednosti

Ovim sporovima smatra ju se:
a) sp o ro vi u ko j i ma se tu ţb e n i za h tj e v o d n o si n a p o tra ţi va n j e u n o vcu ko j e ne prelazi iznos od 3.000 KM.
b) sp o ro vi u koj im a se tu ţb e n i za h tj e v n e o d n o si n a p o tr a ţi va n j e u n o vcu , a
tu ţi l a c j e u tu ţb i n a ve o d a p ri sta j e d a u mj e sto u d o vo lj e nj a o d re Ď e n om
za h tj e vu p ri m i o d re Ď e n i n o vča n i i zn o s m a n j i o d 3 .0 0 0 K M .
c) sp o ro vi u ko j im a p re dm e t tu ţb e n o g za h tj e va n i j e n o vča ni i zn o s, ve ć
p re d a j a p o kre tn e stva ri či j a vri j e d n o st, k o j u j e tu ţi l a c u tu ţb i n a ve o , n e
prelazi 3.000 KM.

Ne smatraju se sporovima male vrijednosti, bez obz ira na iz nos manji
o d 3 .0 0 0 K M, s li je d e ć e v rs te s p o ro v a :
1. sporovi o nekretninama,
2. sporovi zbog smetanja posjeda i
3. sporovi iz radnih odnosa.






KARAKTER IS T IKE V AN P AR N IĈ N OG P OS T U PK A (PITANJE)

V a n p a rn i čn i p o stu p a k u tvrĎ u j e p ra vil a po koj im a su do vi p o stu p a j u i
o d l u ču j u u l i čn im , p o ro d i čn i m , im o vi n ski m i d ru g im p ra vim a i i n te re si m a .
U va n p a rn i čn o m p o stu p ku , a ko za p o j e d i n a p i ta n j a n i j e d ru g a č ije
o d re Ď e n o , sh o d n o se p ri m j e n j uj u p ra vi l a p a rn i čn o g p o stu p ka .
V a n p a rn iĉ n i p o s tu p a k s e p o k re ć e p rije d lo g o m fiz iĉ k o g ili p ra v n o g
lic a , d rţ a v n o g o rg a n a , a p o s lu ţ b en o j d u ţn o s ti mo ţ e se pokrenuti za:
a) ostavinski postupak,
b) oduzimanje poslovne sposobnosti,
c) p re d u zi m a n j e mj e ra ra d i za šti te p ra va i p ra vn i h i n te re sa m a lo l je tn i ka o
ko j im a se ro d i te lj i n e sta ra j u , ka o i d ru g i h o so b a koj e ni su u m o g u ćn o sti d a se same o sebi brinu,
d) u tvrĎ i va n j e p ra vi čn e n a kn a d e za e ksp ro p ri sa n e n e kre tn i n e .

Ako se u va n p a rn i čn o m p o stu p ku o d l u čuj e o p ra vn im i n te re sim a
m a l ol j e tn i ka , o rg a n sta ra te l j stva u vi j e k u če stvu j e u p o stu p ku .
K a d a se o d l u ču j e o l i čni m i p o ro d i čni m sta n ji m a ja vn o st j e i skl j u če n a
(npr. o d u zi ma n je / vra ća n je ro d i te lj . p rava , od uzima nje poslo vne sposob nosti itd.).
P o v o d o m ţ a lb e , p rv o s te p e n i s u d moţ e n o v im rje š e n je m p re in a ĉ iti i li
u k in u ti s v o je ra n ije rje š e n je , a k o u tv rd i d a je ţ a lb a o s no v a n a , a time s e n e
v rije Ċ a ju p ra v a d ru g ih u ĉ e s n ik a u p o s tu p k u .
Drugostepen i s u d mo ţ e o d lu ĉ iti i o n e b la g o v re me n o j ţ a lb i, ukoliko
se time ne vrijeĊaju prava drugih uĉesnika u postupku.
U v a n p a rn iĉ n im p o s tu p c ima n e ma re v iz ije , osim i jedino u postupku eksproprijacije jer se radi o velik im iz nosima!
Ako s u me Ċ u u ĉ e s n ic ima v a n p a rn iĉ n o g p o s tu p ka s p o rn e ĉ in je n ic e
z a rje š a v a n je p re th o dn o g p ita n ja , s u d ć e od re Ċ e n o g u ĉ e s n ik a up u titi n a
parnicu.
U v a n p a rn iĉ n o m p o s tu p ku s e moţ e d o n ije ti rje š e n je i b e z
z a k az iv a n ja ro ĉ iš ta .

STATUSNA PRAVA

1. ODUZIMAN J E I V R AĆ AN J E P OS L OV N E S P OS OB N OS T I (PITANJE)

Kad se pojavi, odnosno ustanovi da je neko lice nakon punoljetstva
iz g u b ilo s p o so b n o s t ra s u Ċ iv a n ja , ta k v o m lic u s e u v a np a rn iĉ n o m p o s tu p ku
oduz ima poslovna sposobnost.
Ova j p o stu p a k m o ţe se p o kre n u ti p o sl u ţb e n o j d u ţn o s ti , m o ţe g a
p o kre n u ti o rg a n sta ra te l j stva , n j e g o v b ra čn i p a rtn e r i li sro d ni ci p o krvi i li ta zb i n i d o
o d re Ď e n o g stu p n j a . U po s tu p k u se p rv o p ro vo d i d o k az v je š ta ĉ e n je m
v je š ta k a o d g o v a ra ju ć e s tru k e , a ta k v o lic e s e moţ e u pu titi i u o d g o v a ra ju ć u
specijaliz iranu ustanovu.


P ro ti v rj e še n j a o o d u zi m a n j u i li vra ća n j u p o sl o vne sp o so b n o sti d o zvo l j e n a
j e ţa l b a ko j u m o g u i zj a vi ti o sob e ko j e su u če stvo va l e u p o stu p ku , p a ča k i o so b a
u vezi koje se vodio postupak, bez obzira na stanje, i to u roku od 3 dana o d
d a n a p ri j e m a rj e še nj a !
K a d p re sta n u ra zl o zi zb o g ko j i h j e o d u ze ta p o sl o vn a sp o so b n o st, p o kre će
se p o stu p a k za vra ća n j e p o sl o vn e sp o so b n o sti (i o vd j e se p o zi va vj e šta k).

2. ZAD R Ţ AV AN J E N A L IJ E Ĉ E N J U U U S T AN OV I ZA D U Š E V N O OB OL J E L E

U va n p a rn i čn o m p o stu p k u se o d l u čuj e i o o vom pi ta n j u , i to ka d a j e zb o g
p ri ro d e b o l e sti n e o p h o d n o o d re Ď e n o j o so bi o g ra n i či ti slobodu kretanja.
Ovaj postupak je hitan i provodi se najkasnije u roku od 7 dana.

3. P R OGL AŠ E N J E N E S T AL OG L IC A U MR L IM I D OK A ZIV AN J E S MR T I

1. L i ce o čij e m ţi vo tu u p o sl j e d nj i h 5 g o d i n a ni j e b i lo n i ka kvi h vij e sti , a o d
n j e g o vo g ro Ď e n j a j e p ro šl o 6 0 g o d i n a .
2. L i ce o či j em ţi vo tu za p o sl j e d n j i h 5 g o d i na n i j e b il o n i ka kvi h vi j e sti , a
vj e ro va tn o n i j e ţi vo .
3. L i ce ko j e j e ne sta l o u b ro d ol o mu , sa o b ra ća j n o j n e sre ći, p o pl a vi i p o ţa ru , a o njemu nema nikakvih vijesti 6 mjeseci (ovdje se iscrpljuje o va odredba).
4. Lice koje je nestalo u ratu, a o njemu nema vijesti za godinu dana od
prestanka neprijateljstava (ko d na s na jče šće ) .

S mrt ne ke o so b e mo že se d o ka zi va ti p o o d re d bama zako na o
va np a r ni čno m p o st up k u sa mo ka d a se o na ne mo že d o ka zi va ti i sp ra va ma
p re d vi đ e ni m p ro p i si ma o ma ti čno j k nji zi .

4. ODUZIMANJE (PRESTANAK) I P R OD U ŢE N J E RODITELJSKOG PRAVA

P ri j e dl o g za o d u zi m a n j e ro d i te lj sko g p ra va m o ţe p o d n i j e ti d ru g i roditelj-
b ra čn i p a rtn e r, a m o ţe ga podnijeti i organ starateljstva.
R o d ite lju s e mo ţ e o d u z e ti ro d ite ljs k o p ra v o a k o je s v o je ro d ite l js k o pravo grubo z loupotrijebio n a s lije d e ć i n a ĉ in : 1. ne p la ća nje i zd r ža va nja , 2.
na p ušta nje d je te ta , 3. fi zi čko na si lje na d d je te to m, 4. na vo đ e n je na seks ualno zlosta vlja nje , i 5. kada jedan roditelj sp rje ča va drugog roditelja da koristi svoje roditeljsko pra vo.
U k o lik o s e s te k n u p o tre b n i u s lo v i , p o k re n u ć e s e p o s tu p a k z a
v ra ć a n je ro d ite l js k o g p ra v a .
U s lu ĉ a ju d a maloljetnik, nakon punoljetstva, postan retardiran (nesposoban z a ra s u Ċ iv a n je ) mo ţ e s e p ro d uţ iti ro d ite ljs k o p ra v o .

5 . U T V R Đ IV AN J E P OS L OVN E S P OS OB N OS T I MAL OL J E T N IK U

V a n p a rn i čn i su d j e n a d le ţa n d a d o n o si rj e še n j e ko j i m u tvrĎ u j e d a j e maloljetnik od 16 godina, koji je postao roditelj, stekao poslovnu sposobnost.


6. DOZVOLA ZA Z AK L J U Ĉ EN J E BR AK A MAL OL J E T N IK A

N a d le ţn o s t v a np a rn iĉ n o g su d a je i da v a n je d ozv o le z a z a k lju ĉ e n je braka malolje tniku sa 16 godina.
P o stu p a k se p o kre će p o p rij e dl o g u maloljetnika. N a ro či šte se p o zi va j u njego vi ro d i te l ji . N a tom ro či štu se u tvrĎ u j u o kol n o sti p o d ko ji m a maloljetnik ţi vi ,
sa sl u ša n j em m al o lj e tn i ka i nj e g o vi h ro d i tel j a . T a ko Ď e r se n a o d g o va ra j u ći n a či n
u tvrĎ u j e d a li ko d m al o lj e tn i ka po sto j i sl o b o d n a vo lj a i ţe l j a za skl a p a nj e b ra ka , te da li je m al o lj e tn i k tj el e sn o i du še vn o sp o sob a n za vrše n j e p ra va i du ţn o sti ko j e proizilaze i z braka .
Ako sud prihvati da postoji slobodna volja, d u š e v n a i tje le s n a
sposobnost, te s p o s o b n o s t d a p o s ta n e ro d ite l j, s u d ta d a d o n o s i rje š e n je o
d o zv o li z a z a k lju ĉ e n je b r aka.

PREDMETI KOJI IMAJU IMOVINSKI KARAKTER

1 . U P R AV L J AN J E I K OR IŠ T E N J E ZAJ E D N IĈ K IM S T V AR IMA

A ko je je d no li ce s u vla sni k je d ne st va ri i li vi še st va ri , o ni sp o ra zum no
o d luč u j u o na či n u ko ri šte nja s t va ri . A ko se ne mo g u d o g o vo ri ti u to m p o g le d u,
o b ra ća ju se va np a r ni č no m s ud u.

2 . D IOB A S T V AR I I I MOV IN E U S U V L AS N IŠ T V U

Suvlasnici imaju pravo, i to svaki od njih, d a ko d va n p a rn i čn o g su d a zahtijevaju diobu nekretnina. Ako nema sporazuma o diobi, pristupa se diobi nekretnina. P rv o s e p o k u š a v a fiz iĉ k a d io b a (uvi je k j e m o g u ća ka d se ra di o
ze m l j i štu , a n i j e m o g u ća a ko se ra d i o zg ra d i i l i sta n u ) .
Ak o n ije mo g u ć a fiz iĉ k a d io b a , d o la z i d o c iv iln e d io b e k o ja zn a ĉ i d a
s e p re d me t d io b e p ro d a je p o p ra v ilima iz v rš n o g po s tu p k a , p a s e c ije n a k o ja se dobije dijeli na suvlasnike.
Mo že se d e si ti ko d ci vi lne d i o b e d a je d no m o d su vla sni ka p ri p a d ne ci je la stva r, a da on os talim s uvlas nicima plati p ri p a d a j ući i zno s , u skla d u sa n ji ho vi m udje lima.

3 . U R E Đ EN J E ME Đ A (PITANJE)

S u d u re Ċ u je me Ċ u iz me Ċ u s us je d n ih p a rc e la u k o lik o s u me Ċ a š n i
z n a c i u n iš te n i, o š te ć e n i ili p o mje re n i .
P o stu p a k se p o kre će po p rij e d l o g u j e dn o g o d vl a sni ka /p o sj e d ni ka susjednih nepokretnosti. S u d p rvo za ka zu j e ro či šte u su d u ra d i m o gu ćn o sti
sp o ra zu m n o g d o g o vo ra , a a ko to n i j e m o g u će , za ka zu j e ro či šte n a l i cu mjesta,
radi u vi Ď a j a i p o zi va vj e šta ka g e o m e tra .
Me Ċ e s e mo g u u re d it i n a je d a n o d s li je d e ć ih n a ĉ in a :
1. U re Ċ e n je me Ċ a p o ja ĉ e m p ra v u - a ko se ra d i o sp o rn o j m e Ď ašn o j
p o vrši n i u vri j e d n o sti sp o ra m a l e vri je d n o sti (d o 3 .0 0 0 K M ).


2. Prema posljednjem mirnom posjedu (u praksi uglavnom ne funkci o ni še
j e r o b i čn o sva ki o d n j i h trvrd i d a j e b i o u p o sl j e d n j em mi rn o m p o sj e du ).
3. P o p ra v iĉ n o s ti (ka d a se sp o r na me đ a š na p o vrši na podije li po pola).
4. Po katastarskim mapama (planovima) - ako s u s tra nke sag lasne .

4. RASPRAVLJAN J E ZA OS T AV Š T IN E

U o v o m p o s tu p ku s u d u tv rĊ u je ko su nasljednici umrlog, koja
imo v in a s a ĉ in ja v a n je g o v u z ao s ta v š tin u i k o ja p ra v a iz n je p rip a d a ju
nasljednicima, legatarima i drugim osobama.
P o stu p a k se p o kre će p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti (u p ra ksi to n i j e slu ča j , ve ć
n a sl j e d ni ci p o kre ću o va j p o stu p a k).
A ko u to ku p o stu p ka p o s ta n u sp o rn e n e ke či n j e n i ce , o d ko j i h za vi si n e ko
p ra vo n a n a sl i je Ď e , su d će p re ki n u ti p o stu p a k i u p u ti ti su d i o ni ke n a p a rn i čni
postupak.

5. P ON IŠ T AV AN J E IS P R AV A

Poništiti se mogu isprave na kojima se zasniva neko pravo, a ukradene su, iz gorjele ili n a n e k i d ru g i n a ĉ in n e s ta le .

6. SUDSKI DEPOZIT

U s u d s k i d e p oz it mo ţ e s e p re d a ti n o v a c , h a r tije o d v ri je d n o s ti, dragocjenosti i sl. V a n p a rn iĉ n i s ud ija (ili re fe re n t ) p o z iv a o v o g a u ĉ iju k o r ist je to deponovano. Ako prihvati situacija je u re d u, a ko ne p ri h va ti , o nd a se ču va
3 g o d i ne i i d e u b ud že t o p ći ne , g ra d a , a kamata presta je teći.

ŢAL B A U V AN P AR N IĈ N OM P OS T U P K U (PITANJE)

U v a n p a rn iĉ n o m p o s tu p k u , o d lu k e s e d o n os e u o b lik u rje š e n ja , protiv k o jih je d o z v o lje n a p o s e b n a ţ a lb a . R o k z a p o d no š e n je ţa lb e je 1 5
d a n a o d d a n a p rije ma r je š e n ja .
Ža lb a za d r ža va i zvrše nje rje še n ja , a ko za ko no m ni je d r ug a či je o d re đ e no .
Prvostepeni sud, povodom blagovremene ţ a lb e , n o v im rje š e n je m
mo ţ e p re in a ĉ iti ili u k in u ti s v o je r je š e n je , a k o u tv rd i d a je ţ a lb a o s n o v a n a , a
time s e n e v rije Ċ a ju p ra v a d ru g ih su d io n ik a p os tu p k a koja se z asnivaju na
to m rje š e n ju .
P rv o s te p e n i s u d je d uţ a n i n e b la g ov re me n u ţ a lb u d o s ta v iti
drugostepenom!
II st. s u d mo ţ e o d lu ĉ iti i o neblagovreme n o j ţ a lb i, ako se time ne
v rije Ċ a ju p ra v a d ru g ih u ĉ e s n ik a p o s tu p k a z a s n o va n a n a to m rje š e n ju .
A ko je ne ko rje še n je d o ne se no u va np a r ni č no m p o st up k u , a t re b a lo je b i ti
d o ne se no u p a r ni č no m, ta k vo rje še n je se uki d a – u obrnuto j situaciji nije tako!
Pravos na žno rje še nje d o ne se no u va np a r ni čno m p o st up ku ne sp r je ča va
sud i o ni ke p o stup ka d a o svo m za ht je vu tra že za š ti t u u p a r ni čno m i li up ra vno m postupk u.






S u d o d re Ċ u je iz v rš e n je n a o s n o v u iz v ršn e ili v je ro d o s to jn e is p ra v e .

Iz v rš n e is p ra v e s u :

1. Izv ršn a o d l u ka su d o va i i zv ršn a sudska nagodba/poravnanje.
2. Izv ršn a o d l u ka d o n e se n a u u p ra vn o m p o stu p ku i p o ra vn a n j e u u p ra vn o m
postupku, u ko l i ko g l a si n a n o vča n u o b a ve zu .
3. Izv ršn a n o ta rska i sp ra va .
4. D ru g a i sp ra va , ko j a j e za ko n o m p re d vi Ď e n a ka o i zvršn a (npr. pora vna nje iz
postupka medijacije ili p ra vo s na žna o d l uka kri vi čno g s ud a u d i je l u ko ji m je
p o zi ti vno o d l uče no o i mo vi nsko -pra vnom zahtje vu)

Sudska odluka je iz v ršn a a k o je p o s ta la p ra v o s n aţ n a i a k o je
p ro te k a o ro k z a d ob ro v o ljn o is p u n je n je ĉ in id b e – tz v. paricioni rok (iznosi
3 0 d a n a , a u m j e n i čn i m i če ko vni m sp o ro vim a 1 5 d a n a ).
Odluka donesena u upravom postupku iz v rš na je ako je postala
iz v rš n a p o p ra v ilima k o j i u re Ċ u ju u p ra v n i p o s tu p a k .
Sudsko, odnosno, upravno poravnanje, iz v rš n o je ak o je po tra ţ iv a n je
koje se prema njemu treba ispuniti dospjelo (či m j e p ro te ka o ro k u ko j e m j e
p o p o ra vn a n j u tre b a o i zv rši ti o b a ve zu ).
Iz v rš e n je ra d i o s tv a riv a n ja n o v ĉ a n o g p o tra ţ iv a n ja o d re Ċ u je s e i n a
osnovu vjerodostojne isprave koje g la s e n a n o v ĉ a n i iz n o s .

Vjerodostojne isprave su:
a) m j e ni ca i če k, s p ro te s to m i p o vra tn i m ra ču n o m ,
b) ra ču n i i li i zvo d i i z p o sl o vni h kn ji g a za ci j e nu ko m un a l ni h u sl ug a , i sp o ru ke
vo d e , to p l o tn e e n e rg ij e i o d vo z sm e ća i ra ču n i ko j i se o dn o se n a R TV taksu (ra č u ni za s tr uj u i te le fo n ni su , je r se mo g u i sklj uči ti ko ri s ni ci ma , što je mnogo e fikasnije).

Odluka stranog suda moţ e s e iz v rš iti k a d a p o s to je u s lo v i z a n je n o
p riz n a n je . P riz n an je s tra n ih s u d s k ih od lu k a v rš i k a n to n a ln i s u d p rimje n o m
o d re d a b a Za k o n a o s u k o b u z a k on a s a p ro p is ima d ru g ih d rţ a v a . Taj zakon
sa d rţi ko l i zi o n e n o rm e ko j e o d re Ď u j u m j e ro d a vn o p ra vo .
O izvrše n j u n a i m o vi n i stra n e d rţa ve i m e Ď u n a ro d n i h o rg a ni za ci j a n e
m o ţe se o d l u či ti b e z sa g l a sn o sti fe d e ra l n o g m i n i sta rstva p ra vd e .

P R EK ID I Z VR Š N OG P OS T U PK A

U s lu ĉ a je v ima p re k id a p o s tu p k a pre d v iĊ e n im o d re d b a ma ZP P -a, sud
mo ţ e , a k o to o ko ln o s ti d o p u š ta ju , n a p rije d lo g s tra n k e ili p o s lu ţb e n o j
d u ţn o s ti, o d lu ĉ it i d a n a s ta v i p o s tu p a k ime n o v a n je m p r iv re me n o g z astupnika stranci u odnosu na koju je nastao raz log z bog kojeg dolaz i do prekida postupka.


U s lu ĉ a ju s mrti tra ţ ite lja iz v rš e n ja k o ji n e ma p u n o mo ć n ik a ili
z a k on s k o g z a s tu pn ik a s v a k i o d n a s lje d n ik a il i z a in te re s ira n ih o s o b a mo ţ e
p re d lo ţ iti d a d o o ko n ĉ a n ja o s ta v in s ko g p o s tup k a n a tro š a k p re d la g a ĉ a s ud postavi nasljednicima privre menog z astupnika i postupak nastavi.
S u d će im e n o va ti p ri vre m e n og za stu p n i ka u ro ku o d 8 d a n a o d
p o d n o še n j a za h tj e va .
Ako nema prijedloga za nastavak postupka u roku od 30 dana od
s mrti tra ţ ite l ja iz v rš e n ja , s u d ć e iz v rš n i p o s tu p a k o b u s ta v iti.
U sl u ča j u sm rti i zvrše n i ka k o j i n e m a p u n om o ćn i ka i li za ko n sko g
za stu p n i ka , su d će n a sl j e d n i cim a , a ko to p re d l o ţi tra ţi te l j i zvrše n j a , u ro ku o d 1 5
d a n a p o sta vi ti p ri vrem e n o g za stu p n i ka n a tro ša k tra ţi te l j a i zvrše n j a i n a sta vi ti postupak.

P R ED L A GAN J E I OD R EĐ IV AN J E I ZV R ŠE N JA

Prijedlog z a iz v rš e n je s a d rţ i:
1. o zn a če n j e i zvršn e i l i vj e ro d o st . i sp ra ve n a o sn o vu ko j e se tra ţi i zv rše n j e
2. o zn a če n j e tra ţi oca i zv rše n j a ,
3. o zn a če n j e i zvrše n i k a,
4. p o tra ţi va n j e či j e se i zvrše n j e tra ţi ,
5. sre d stvo ko j im i zvrše n j e tre b a p ro ve sti , tj. n a či n n a koj e se vrši (npr.
prodaja ili od uzimanje)
6. p re d m e t i zvrše n j a , ako je poznat (p o kre tne st va ri , ne kre t ni ne i li no vča na
p o tra ži va nje i zvrše ni ka ) .

P rije d lo g z a izv rš e n je v je ro d o s to jn e is p ra v e , osim gore navedenog,
mo ra s a d rţ av a ti i z a h tje v d a s u d o b a v eţ e iz v rš en ik a d a , u roku od 8 dana, a
u mje n iĉ n im i ĉ e k o v n im s p o ro v ima u ro k u o d 3 d a n a , n a miri p o tra ţ iv a n je s a
tro š k o v ima .

R J E ŠE N J E O D OZ V OL I I ZV R ŠE N JA

S v e š to s a d rţ i p rije d lo g , s a d rţ i i rje š e n je o doz voli iz v rš e n ja .
U p ra ksi se sa m o n a po l e Ďi n i p ri j e dl o g a p e ča tom p o tvrĎ u j e d a se
d o zvo l j a va tra ţe n o i zv rše n j e .

PRAVNI LIJEKOVI

P ra v n i li je k o v i u iz v rš n o m p o s tu p k u s u :
1. p rig o v o r p ro tiv rje š e n ja o d o z v o li iz v rš e n ja
2. ţ a lb a p ro tiv rje š e n ja d o n e s e no g u po s tu p k u od lu ĉ iv a n ja p o prigovorima, kod kantonalnog suda, a mo ţ e se pobijati sa mo:
a) rj e še n j e ko j im j e p ri je d l o g za i zvrše n j e o d b a če n i l i o d b i j e n , ili
b) o d l u ka d o n e se n a u p o stu p ku p o vo d o m o d l u či va n j a o p ri g o vo ru

V a n re dn i pra v n i li je k o v i n is u do zv o l je n i u i zv rš n o m po s tu pk u .


P rig o v o r p ro tiv r je š e n ja o d o z v o li iz v rš e n ja

Raz loz i z a ulaganje prigovora su:
1. Ak o is p ra v a n a o s n o v u k o je je d o n e s e n o rje š e n je o iz v rš e n ju n ije s te k la
s v o js tv o iz v rš n o s ti (npr. p re su d a p ra vo sn a ţn a a l i n i j e i ste ka o p a ri ci o n i ro k) ,
2. Ak o je iz v rš n a is p ra v a n a o s n ov u ko je je d o n es e n o rje š e n je o iz v rš e n ju
u k in u ta , p o n iš te n a il i p re in a ĉ e n a il i n a d ru g i n a ĉ in s ta v l je n a v a n s n a g e
(u sl u ča j u va n re d n o g p ra vn o g l i j e ka )
3. Ako su se stranke pismeno (ovjere nom ispravo m, sasta vlje nom nakon
na sta nka i zvrš ne i sp ra ve ) , s p o ra z u mje le d a n e ć e na o s n ov u izv rš n e
is p ra v e tra jn o il i z a o d re Ċ e n o v rije me tra ţ iti iz v rš e n je ,
4. Ak o je p ro te k a o ro k u k o je m s e p o z a ko n u moţ e tra ţ iti iz v rš e n je (npr.
smetanje posjeda - i zvrše n j e se m o ţe tra ţi ti u ro ku o d 6 0 d a n a o d d a n a
p ra vo sn a ţn o sti rj e še n j a ; p o tra ţi va n j a u tvrĎ e n a p ra vo sn a ţn o m p re su d o m
zasta rjevaju u roku od 10 godina)
5. Ak o je iz v rš e n je o d re Ċ e no n a p re d me tu k o ji je iz uz e t o d iz v rš en ja ,
o d n o s n o , n a k o je m je mo g u ć n o s t iz v rš e n ja o g ra n iĉ e n a .

Nakon izjavljivanja prigovora isti se dostavlja protivnoj stranci na odgovor.
P o p rije mu o d g o v o ra n a p rig o v o r s u d ć e , p re ma o k o ln o s ti ma s lu ĉ a ja :
a) d o n i j e ti rj e še nj e b e z o d re Ď i va n j a ro či šta i l i
b) za ka za ti ro či šte za ra sp ra vl j a n j e o p ri g o vo ru .

R je š e n je o p rig o v o ru d o n o s i s u d ija . R je š e n je m s e p rig o v o r u s v a ja , odbija ili odbija kao neblagovremen.
S p e c ifiĉ n o s ti k o d p rig o v o ra p ro tiv rje š e n ja o d oz v o li iz v rš e n ja n a
osnovu vjerodostojne isprave:
 A ko i zvrše n i k p o d n e se p ri g o vo r p ro ti v rj e še n j a o d o zvo l i i zvrše n j a n a o sn o vu vjerodostojne isprave, p ri j e dl o g za i zv rše n j e u to m sl u ča j u sm a tra ć e se
tu ţb o m , p a će se p o s tu p a k p ro ve sti p o o d re d b a m a p a rn i čn o g p o stu p ka .
U o vom sl u ča j u su d će o d g od i ti i zvrše n j e i n a sta vi će g a n a p ri je d l o g tra ţi o ca
i zvrše n j a n a ko n p ra vom o ćn o sti o dl u ke p a rn i čn o g su d a , a ko tra ţi l a c i zvrše n j a
u sp i j e sa tu ţb e n i m za h tj e vo m .

P rig o v o r tre ć e o s o b e p ro tiv r je š e n ja o d o z v o li iz v rš e n ja

Os o b a k o ja tv rd i d a u p o g le d u p re d me ta iz v rš e n ja ima n e k o p ra v o koje sprje ĉ a v a iz v rš e n je (npr. po la ţe p ra v o v la s n iš tv a ), mo ţ e p o d n ije ti prig o v o r p ro tiv iz v rš e n ja tra ţ e ć i d a s e iz v rš e n je n a to m p r edmetu proglasi
n e d o p u š te n im. (npr. d o šl o je do pljenidbe stvari o d ro d i te l ja , sa koj im a ţi vi sin;
p ri l i kom po p i sa si n p o l a ţe p ra vo n a fri ţi d e r j e r j e to o n ku pi o , m o ra u p i sm e n om obliku podnijeti prigovor).
P ri g o vo r tre će g l i ca se d o sta vl j a n a o či to va n j e tra ţi o cu i zv rše n j a .
Ak o tra ţ ila c iz v rš e n ja n ije s a g la s a n d a s e ta s tv a r iz uz me o d
iz v rš e n ja , to tre ć e l ic e s e u p u ć u je n a p a rn ic u g d je s e to u tv rĊ u je . U
me Ċ u v re me n u s e iz v rš e n je nastavlja !


P R OT I VI ZV R ŠE N J E (R EI ZV R ŠE N J E)

N a k o n š to je izv rš e n je v e ć p ro v e d en o, iz v rš e n ik moţ e u is to m
iz v rš n o m p o s tu p ku z a tra ţ iti o d s u d a d a n a loţ i tra ţ io c u iz v rš e n ja d a mu
v ra ti o n o š to je iz v rš e n je m d o b io p o d s li je d e ć im u s lo v i ma :

1. A ko j e i zvršn a i sp ra va p ra vo m o ćn o u ki n u ta , p re i n a če n a i l i n a d ru g i n a či n ostala bez p ravnog dejstva (p o e nta je d a je i zvrše n je p ro ve d e no ).
2. A ko j e to kom i zvršn o g p o stu p ka i zvrše n i k n a m i ri o tra ţi o cu i zvrše n j a
p o tra ţi va n j e m i m o su d a , ta ko d a j e t ra ţi l a c i zvrše n j a d va p u ta n a m i re n .

P ri j e dl o g za vra ća n j e d o sta vl j a se tra ţi o cu i zvrše n j a d a b i se o tom prijedlogu izjasnio.
A ko tra ţi l a c i zvrše n j a p ri h va ti p ri j e dl o g , su d će m u n al o ţi ti d a u
o d re Ď e n o m ro ku (8 d a n a ) vra ti i zv rše n i ku to š to j e p ri m i o (n o va c).
Ukoliko ovaj tako ne postupi , su d će o p rij e d l o g u i zvrše n i ka rj e še n j em
o d re d i ti p ro tu i zvrše n j e ko j e se p r o vo d i p o o d re d b a m a Z a ko n a o i zvršn o m
postupku

OD L A GA N J E I Z VR Š N OG P OS T U PK A

P ra v o n a p od n o š e n je p rije d lo g a z a o d la g a n je iz v rš e n ja ima tra ţ ila c
iz v rš e n ja i mo ţ e s e p o d n ije ti p ri je n e g o š to je z a p o ĉ e to iz v rš e n je .
Prijedlog za odlaganje postupka kada je zapo če to i zvrše n j e m o ţe se
p o d n i j e ti , al i se za h ti j e va sa gl a sn o st i zvrše n i ka . U ko l i ko se i zvrše n i k p ro ti vi , su d
će o p ri j e d l o g u i zvrše n j a o d l u či ti ci je n e ći o p ra vd a n o st p ri j e d lo g a za i zvrše n j e .

OBU S T A V A IZ V RŠ E N JA

Iz v rš e n je ć e s e o b u s ta v iti p o s lu ţ b e n o j d uţ n o s ti:
a) a ko j e i zvršn a i sp ra va u ki n u ta i l i p re i n a če n a i
b) a ko j e i zvrše n j e p o sta l o n e m og u će ( npr. ako ne postoje stvari na kojima
tre b a p ro ve sti i zvrše n j e ).

V R S TE I Z VR Š EN J A

1. Iz v rš e n je ra d i n a p la te n o v ĉ a n o g p o tra ţ iv a n ja , koje se mo ţ e odrediti:

a) na nekretninama, ili
b) na pokretnim stavrima ili
c) n a n o vča n i m p o tra ţi va n j i ma i zvrše n i ka .

2. Iz v rš e n je ra d i p re d a je p o k re tn ih s tv a ri ,
3. Iz v rš e n je ra d i p re d a je n e k re tn in e u p o s je d ,
4. Iz v rš e n je ra d i is p u n je n ja o b a v e z e n a ĉ in je n je , n e ĉ in je n je il i p ro p u š ta n je .


1. I zv rš e n je ra di n a pla te n o v ĉa n o g po tra ţiv a n ja

1. a) I zv rš e n je ra d i n a pla te n o v ĉa n o g po tra ţiv a n ja na nekretninama

P ro v o di s e s lje de ćim s re ds tvima (fa zama , ra dnjama) :
1) za b i l j e ţb o m i zvrše n j a u Z K ,
2) u tvrĎ i va n j e m vri j ed n o sti n e p o kre tn o sti ,
3) prodajom nepokretnosti i
4) namirenjem tra ţi o ca i zvrše n j a .

P re d me t iz v rš e n ja mo ţ e b iti n e p o k re tn o s t k a o c je lin a .
Ak o je n a n e p o k re tn o s ti z a s n o v a n o s u v la s n iš tv o , o n d a s e iz v rš e n je
mo ţ e p ro v e s ti i n a s u v la s n iĉ k o m d ije lu . (NOV INA)
Č im d o n e se rj e še nj e o i zvrše n j u , su d će p o sl u ţb e n o j d u ţn o sti o d r editi da
se u ZK u pi še za b il j e ţb a i zvrše n j a . T om za b i lj e ţb o m tra ţi l a c i zvrše n j a sti če p ra vo
d a svo j e p o tra ţi va n j e n a m i ri i z n e p o kre tn o sti i u sl u ča j u d a tre ća o so b a ka sn ije
ste kn e vl a sn i štvo n a n e kre tn i n i .
U p o stu p ku i zvrše n j a n a n e p o kre tn o sti n a m i ru j u se i za l o ţn i p o vj e ri o ci ko ji
n i su p re d l o ţi l i i zvrše n j e .
K a d a na ne p o kre t no sti na ko jo j se p ro vo d i i zvrše nje p o sto ji za k up ni
o d no s, ug o vo r o za k up u ne kre t ni na p re sta je i ste ko m 6 mje se ci o d p ra vo mo ćno s ti
rje še nja o d o s ud i .
P ro d a ja s e moţ e v rš iti ja v n o m d raţ b o m i neposrednom pogodbom. Redoslijed namirenja je s li je d e ć i:
1. tro ško vi i zvršn o g p o stu p ka ,
2. p o re zi i d ru g e ta kse ko j i su d o sp j e li za n a p l a tu (ka d a j e i zvrše n i k p ra vn o lice),
3. p o tra ţi va n j a n a o sn o vu za ko n sko g i zd r ţa va n j a .
4. p o tra ţi va n j a n a o sn o vu n a kn a d e šte te n a sta l e zb o g n a ru še n o g zd ra vl j a i l i
gubitka radne sposobnosti,
5. p o tra ţi va n j a o si g u ra n a za l o ţn i m p ra vo m , tj . za l o ţn i p o vj e ri o ci ,
6. p a te k n a k ra j u tra ţi l a c i zvr še n j a .

I zu zima n je o d i zv rš e n ja : Od i zvrše n j a se i zu zi m a ze m l j i šte u p o vrši n i o d 5 dunuma ako se radi o poljoprivredniku.

1. b) Izvršenje radi naplate novĉanog potraţivanja na pokretnim stvarima

Iz uz ima n je o d iz v rš e n ja

1. P re d m e ti ko ji su n e o p ho d n o p o tre b n i i zvrše n i ku i čl a n o vim a nj e g o ve p o ro di ce za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.
2. Hrana i ogrjev po tre b n i i zvrše n i ku i čl a n o vi m a n j e g o ve p o ro d i ce za 3 m j e se ca .
3. Go to v n o va c i zvrše n i ka p o o sn o vu p o tra ţi va n j a ko j a su i zu ze ta i l i o g ra n i če n a
o d i zvrše n j a i l i g o to v n o va c i zvrše n i ka ko ji im a sta l n a mj e se čn a p rim a nj a d o
m j e se čn og i zn o sa ko j i se p o za ko n u i zu zi m a o d i zv rše n j a .


P ro v o d i s e s lje d e ć im s re d s tvima (faz ama, radnjama ):

1) popisom,
2) njihovom pljenidbom,
3) prodajom (j a vn o m d ra ţb o m i l i n e p o re d n om p ro d a j o m ), i
4) n a mire n je m tra ţ io c a iz v rš e n ja iz iz n o s a d o b iv e n og p ro d a jo m.

K a d a se vrši p op i s stva ri u sta n u , sm a tra se d a su stva ri su vla sn i štvo
b ra čn i h p a rtn e ra .
Ak o s e p ri p lje n id b i n e n a Ċ u p o k re tn e s tv a ri k o je mo g u b iti p re d me t
iz v rš e n ja , s u d ć e o t ome ob a v ije s titi tra ţ io c a iz v rš e n ja k o ji n ije b io p ris u ta n pljenidbi.
T ra ţ ila c iz v rš en ja moţ e u ro k u o d 3 mje s e c a p r e d loţ iti d a s e pljenidba ponovno provede. A ko tra ţi l a c i zvrše n j a u n a ve de n o m ro ku n e
p re d l o ţi p o n o vn o p ro vo Ď e nj e pl j e ni d b e i li a ko se i ko d p o ku šaj a p o no vn e
p l j e ni d b e n e n a Ď u stva ri , su d će o b u sta vi ti i zv rše n j e .

1. c) Iz v rš e n je ra d i n a p la te n o v ĉa n o g p o traţ iv a n ja n a n o v ĉ a n im
p o tra ţ iv a n jima

Iz uz ima n je o d iz v rš e n ja

1. Iz uz e ta s u o d iz v rš e n ja p rima n ja p o o s n o v u z a k o n s ko g iz d rţ a v a n ja .
(OVO JE NAJVAŢNIJE)
2. Primanja po osnovu porez a.

Og ra n iĉ e n je iz v rš e n ja

1. Izv rše n j e n a p l a tu .
2. Naknada umjesto plate.
3. Naknada za skra će n o ra d n o vri j e m e .
4. Naknada radi umanjenja plate i penzije.
5. P ri m a nj a p o o sn o vu so ci j al n e p o m o ći .
6. Primanja po osnovu dodatka za djecu.

A ko p o tra ži va nje ne prela zi i znos od 1.000 KM onda se i zvrše n je mo že utvrditi do iznosa od 1/2 , a ako prela zi 1 .000 KM o nda 2 /3.

P ro v o d i s e s lje d e ć im s re d s tvima (faz ama, radnjama ):
1. pljenidbom i
2. p re n o so m n o vča n i h sre d sta va .

P l j e ni d b a se p ro vo d i d o sta vom i zvrše n i ko vo m d u ţn i ku rj e še n ja o i zvrše n j u
ko j im se i zvrše n i ko vo m d u ţn i ku za b ra n j u j e d a i zvrše n i ku i sp u ni n o vča n o
potra ţi va n j e , a i zvrše n i ku se za b ra n j u j e d a to p o tra ţi va n j e na p l a ti i li da in a če
ra sp o l a ţe ti m i zn o so m .


Pljenidba plate

R je š e n je m o iz v rš e n ju n a p la ti o d re Ċ u je s e p lje n id b a o d re Ċ e no g
d ije la p la te i n a la ţ e s e po s lo d a v c u k o ji iz v rš e n ik u is p la ć u je p la tu d a
nov ĉ a n i iz no s z a k o ji je o d re Ċ e n o iz v rš e n je is p la ti, o d n o s n o is p la ć u je
tra ţ io c u iz v rš en ja . R j e še nj e o i zvrše n j u o d n o si se i n a p o ve ćan j e pl a te d o koj e g
d o Ď e n a ko n d o n o še n j a rj e še n j a o i zvrše n j u .
K a d iz v rš e n ik u p re s ta n e ra d ni odnos kod jednog poslodavca,
rje š e n je o iz v rš e n ju d je lu je i p re ma d ru g o m p o s lo d a v c u k o d k o je g d u ţ n ik
s tu p a n a ra d . P rija š n ji p o s lo d a v a c iz v rš e n ik a d uţ an je o d ma h b ez o d g od e
p re p o ru ĉ e n o m po š iljk o m d o s ta v iti r je š e n je o iz v rš e n ju no v o m p o s lo da v c u i o tome obavijestiti sud, a ako mu nije pozna t n o vi p o slo d a va c i zvrše n i ka , su d
će o to m e o b a vi j e sti ti tra ţi o ca i zvrše n j a , o d re Ď u j u ći m u ro k za p ri b a vl j a n e
p o d a ta ka o n o vo m p o sl o d a vcu . A ko tra ţi l a c i zv rše n j a n e o b a vi j e sti su d o n o vo m
p o sl o d a vcu , p o stu p a k će se o b u sta vi ti . A ko ra ni j i p o sl o da va c n e p o s tupi u skladu
s n a ve d e n i m , o n d a p o d l ij e ţe ka ţn j a va n j u , d u ţa n j e p l a ti ti n o vča n u ka zn u .
Iz v rš e n je s e mo ţ e traţ iti i n a n o v ĉ a n im s re d s tv ima k o d b a n k e . Ako
a ko i zvrše n i k i tra ţi l a c i ma j u o tvo re n e ra ču n e ko d b a n ke vrši se p re n o s sre d sta va sa jednog n a d ru g i ra ču n .

2. Iz v rš e n je ra d i p re d a je p o k re tn ih s tv a ri

Iz v rš e n je ra d i p re d a je je d n e ili v iš e o d re Ċ e n ih s tv a ri k o je s e n a laz e
k o d iz v rš e n ik a , p ro v o d i s e ta k o š to s ud s k i iz v rš ila c o d uz ima te s tv a ri o d
iz v rš e n ik a i p re d a je ih u z p o tv rd u tra ţ io c u iz v rš enja.
N a o va ka v n a či n i zvrše n j e će se p ro ve sti i ka d a se stva ri n al a ze ko d tre će osobe ukoliko ih je voljna predati.
Ak o s tv a ri n is u n a Ċ e n e n iti k o d iz v rš e n ik a , n iti k o d tre ć e o s o b e , su d
ć e u is to m p o s tup k u na p rije d lo g tra ţ io c a iz v rš e n ja p ro c ije n iti v ri je dnost tih
s tv a ri i r je š e n je m n a lo ţ iti iz v rš e n ik u d a tra ţ io c u iz v rš e n ja u o d re Ċ e n o m roku isplati iz nos te vrijednosti.
T ra ţ ila c iz v rš e n ja mo ţ e o v a j p rije d lo g p o d n ije ti u ro k u o d 3 d a n a , a
a k o n e p o d n e s e , iz v rš n i p o s tu p a k se obustavlja.

3. Izvršenje radi predaje nekretnine u posjed

Izv rše n j e ra d i i sp ra ţn j e n j a i p re d aj e n e p o kre tn o sti p ro vo d i se ta ko d a
su d ski i zvrši l a c n a ko n što u da l ji o sob e i u kl on i stva ri sa n e kre tn i n a , p re d aj e
n e kre tn i n e u p o sj e d tra ţi o cu i zv rše n j a .

4. Iz v rš e n je ra d i is p u n je n ja o b a v e z e n a ĉ in je n je , n e ĉ in je n je il i p ro p u š ta n je .

Iz v rš e n je ra d i o s tv a re n ja o b a v e z e n a ra d n ju k o ju mo ţ e iz v rš iti tre ć a o s o b a

Iz v rš e n je ra d i o s tv a riv a n ja o b a v e z e n a ra d n ju k o ju mo ţ e o b a v iti i
d ru g a o s o b a p rov o d i s e ta k o d a s u d o v la š ć u je tra ţ io c a iz v rš en ja d a n a


tro š a k iz v rš e n ik a p ov je ri d ru g o j o s o b i d a tu ra d n ju o b av i ili d a je o b a v i o n sam. (n pr. p o d i za n j e o g ra d e , a a ko n e m o ra će m u p l a ti ti )
U p ri j e dl o g u za i zvrše n j e tra ţi l a c i zvrše n j a m o ţe p re d l o ţi ti d a su d
rj e še n j em n al o ţi i zvrše n i ku d a u n a p rij e d p o l o ţi ko d su d a o d re Ď e n i i zn o s p o tre b a n
za p o d m i re n j e tro ško va ko j i će n a sta ti o b a vlj a n j em ra d n je o d stra n e d ru g e o so b e
i l i tra ţi o ca i zv rše n j a .

R a d n ja k o ju mo ţ e o b a v iti is k l ju ĉ iv o iz v rš e n ik

Ak o n e ć e np r. s lik a r d a u ra d i p o rtre t, o n d a s e moţ e o b a v ez a ti d a p la ti
n o v ĉ a n u kaz nu.

V ra ć a n je z a p o s le n ik a n a p o s a o

P ri j e dl o g za i zvrše n j e n a o sn o vu i zvršn e i sp ra ve koj om j e p o sl od a vcu
n a l o ţe n o d a za p o sl e n o g vra ti na ra d , o d n o sn o sl u ţb u , m o ţe se p o d ni j e ti u ro ku
o d 3 0 d a n a , o d d a n a ka d a j e tra ţi l a c i zvrše n j a ste ka o p ra vo d a ta j p rijedlog
podnese.
P ro vo Ď e n j e j e dn o g i zvrše n j a o b e zb j e Ď u j e se i zri ca n j e m n o včan e ka zn e
(odnosi se na poslodavca).
 #1002  Postao/la ernad
 sri lis 02, 2019 1:11 pm
Da li mogu dobiti ispravnu formu ove skripte, ovaj format je neupotrebljiv, razmaknuta slova, slogovi i sl.

O nama

Forum Pravo BiH je pokrenut sa ciljem poticanja i poboljšanja komunikacije unutar pravne struke

Pravo BiH

Responzivni forum